Vodič za Amsterdam – dobro došli u najliberalniji grad u Evropi

Većina tekstova koje ćete naći na internetu o Amsterdamu počinje pričom kako on nije grad greha nego slobode, inače rečima američkog autora Džona Grina.

Amsterdam svoju liberalnu reputaciju pre svega duguje legalnoj prostituciji i politici tolerancije prema kanabisu, dvema stvarima po kojima se holandska prestonica izdvaja od većine drugih evropskih gradova i koje su toliko uzele maha da lokalci više ne mogu normalno da žive od turista željnih slobode.

Iako mnogo turista posećuje ovaj grad zbog zagarantovano dobrog provoda začinjenog marihuanom i damama noći koje sede u izlozima, daleko od toga da je ovo jedino što Amsterdam ima da ponudi.

Šta videti u Amsterdamu

Istorija Amsterdama počinje u 12. veku, kada je osnovan kao malo ribarsko mesto na obali reke Amstel, po kojoj je mnogo vekova kasnije nazvana jedna od najpoznatijih pivara na svetu.

Na početku nebitno mestašce, Amsterdam tokom vekova postaje jedan od glavnih evropskih finansijskih i trgovinskih centara usled svog povoljnog položaja između reke Amstel i Severnog mora, nakon čega samo nastavlja da raste i naposletku izrasta u ovo što je danas – jedan od najbogatijih, najposećenijih, najraznovrsnijih i najekstremnijih gradova na starom kontinentu.

U ovom vodiču ćemo pričati o svemu onome po čemu je Amsterdam nadaleko poznat i provesti vas kroz takozvanu Veneciju severa, predstavljajući najbitnije kulturne, istorijske i druge znamenitosti grada. Pa da krenemo redom.

Trg Dam – mesto gde je sve počelo

Iako istoričari danas smatraju da su ljudi naselili teritoriju današnjeg Amsterdama pre nekoliko hiljada godina, priča o ovom gradu počinje u 12. veku, kada su nakon poplava lokalci sagradili branu na Amstelu, nazvavši svoju naseobinu Aemstelredamme.

Brana više ne postoji, ali se na njenom mestu nalazi čuveni trg Dam, glavni gradski trg i jedno od najposećenijih mesta u gradu. S obzirom na to da se glavna železnička stanica nalazi na svega par minuta od trga, Dam je često i polazišna tačka za turiste koji obilaze Amsterdam.

Od glavne železničke stanice do trga vodi bulevar Damrak, deo reke Amstel koji je u 19. veku zakopan i na čijem mestu je izgrađena ulica koja je ubrzo postala holandska verzija Volstrita. Damrak je sada popularan među turistima zbog velikog broja radnji sa suvenirima, restorana i barova. Odavde možete otići i na vožnju kanalima.

Što se tiče Dama, ovaj trg je okružen mnogim atrakcijama:

• Kraljevska palata – Prvobitno sagrađena kao zgrada gradske većnice, Kraljevska palata je jedna od tri holandske rezidencije kralja Vilema-Aleksandra. Uprkos tome što se koristi za zvanične prijeme, palata je otvorena za posetioce. Cena ulaznice je 13,50 EUR.
• Nova crkva – Zgrada ove nekadašnje crkve, podignute u 15. veku, danas služi pre svega kao izložbeni prostor. Zanimljivo je da se još uvek koristi u ceremonijalne svrhe, uključujući kraljevska venčanja.
• Muzej Madam Tiso – Amsterdamski muzej otvoren je 1970. godine kao prvi Madam Tiso muzej izvan Ujedinjenog Kraljevstva. Cena ulaznice je 26 EUR kada se kupuje preko interneta, ali postoji još nekoliko vrsta karata koje uključuju i druge atrakcije i čija cena se kreće od 38 EUR.

U sredini trga nalazi se Nacionalni spomenik, obelisk podignut u znak sećanja na žrtve Drugog svetskog rata. Kod spomenika se svakog 4. maja održava nacionalna ceremonija sećanja na holandske žrtve Drugog svetskog rata i kasnijih oružanih sukoba.

Ovde su se inače hipici skupljali tokom 60-ih godina prošlog veka i mnogi od njih su svaku noć spavali na trgu oko spomenika u vrećama za spavanje, što je dovelo do zabrane spavanja na trgu i nemira koji su se završili tako što su vlasti poslale marince da se obračunaju sa hipicima.

Amsterdamski kanali – čudo urbanog razvoja

U prestonici Holandije se nalazi 165 kanala čija dužina prelazi 100 kilometara i preko kojih je podignuto preko 1.500 mostova. Amsterdamski kanali su neraskidivo povezani sa trgom (i nekadašnjom branom) Dam, mestom oko kog se grad širio i oko kog je u 17. veku izgrađen polukružni prsten kanala poznat kao Grachtengordel. Ovaj prsten, koji je uvršten na Uneskovu listu svetske baštine, čine 4 kanala: Singel, Herengracht, Keizersgracht i Prinsengracht.

Kanali su iskopani tokom Zlatnog doba Holandije, kada se u Amsterdam doselilo toliko ljudi da je bilo neophodno proširiti grad i napraviti više mesta za potrebe rastućeg stanovništva. Međutim, oni su unapredili život u gradu na još nekoliko načina.

Prvo, omogućili su lakši i brži transport robe. Umesto kopnenim putem, lokalni trgovci mogli su kanalima da prenose svoje proizvode iz bilo kog dela grada do luke. Kanali su takođe umnogome doprineli efikasnijem upravljanju vodom, što je za građane Amsterdama, grada podignutog na vodi i dobrim delom smeštenog ispod nivoa mora, oduvek bilo izuzetno važno pitanje.

Kada se zna da su na mestu današnjih kanala i kuća nekada bile močvare i jezerca, jasno je koliko truda je bilo potrebno da Amsterdam dobije svoj sadašnji izgled. Usled veličine projekta, koji je zahtevao isušivanje močvara i uklanjanje zemlje, izgradnja kanala je finansirana prodajom zemljišta bogatim trgovcima. Trgovci su duž kanala podizali velelepne kuće, koristeći mnoge od njih kao skladišta, kancelarije i privatne dokove, time dodatno unapređujući svoje poslove.

Ove karakteristične kuće iz 17. veka koje su građene u visinu umesto u širinu zbog manjka prostora za stanovanje u gradu dan-danas krase Amsterdam i smatraju se jednim od njegovih glavnih simbola.

Amsterdam je već decenijama jedna od najprepoznatljivijih svetskih prestonica upravo zbog svoje impresivne mreže kanala i šarenih kuća i retko koji turista poseti grad a da ne ode na vožnju brodićem. Kanali, međutim, nisu samo turistička atrakcija, i dalje igrajući izuzetno bitnu ulogu u svakodnevnom gradskom životu, pogotovo u transportu ljudi i robe.

Muzeji u Amsterdamu – od Van Goga do Ane Frank

Kada se priča o Amsterdamu, ne može da se ne spomene i to da je jedan od kulturnih centara Evrope, u kome su se rodili i živeli mnogi poznati umetnici i u kome se danas nalaze neki od najbitnijih muzeja na svetu.

• Rijks muzej – Najveći i najposećeniji muzej u zemlji, Rijks muzej je nacionalni muzej Holandije, sa stalnom postavkom od preko 8,000 predmeta koji svedoče o holandskoj istoriji od srednjeg veka pa sve do modernih vremena. U muzeju se nalazi više od 2,000 slika iz Zlatnog doba Holandije, uključujući remek dela velikana poput Rembranta i Vermera. Cena ulaznice je 25 EUR (mora da se kupi putem interneta). Virtuelna tura je dostupna ovde.

• Stedelijk – Muzej moderne i savremene umetnosti, Stedelijk u svojoj kolekciji sadrži radove Vinsenta Van Goga, Vasila Kandinskog, Henrija Matisa, Džeksona Poloka, Endija Vorhola i drugih umetnika. Cena ulaznice je 22,50 EUR.
• Muzej Van Goga – Jedan od najposećenijih muzeja na svetu, Muzej Van Goga je posvećen holandskom slikaru Vinsentu Van Gogu, najčuvenijem postimpresionističkom umetniku. Muzej sadrži najveću kolekciju Van Gogovih radova, uključujući više od 200 slika, 500 crteža i 700 pisama. Cena ulaznice je 25 EUR. Virtuelna tura muzejom je dostupna ovde.

• Rembrantova kuća – Muzej posvećen Rembrantu, jednom od najčuvenijih slikara ikada, Rembrantova kuća prikazuje kako je izgledao umetnikov dom u Amsterdamu, u kome je živeo između 1639. i 1656. godine. U muzeju, koji je potpuno rekonstruisan da bi izgledao isto kao kada je pripadao Rembrantu, nalaze se mnoga umetnička dela iz njegovog doba. Cena ulaznice je 23,50 EUR.
• Kuća Ane Frank – Muzej Ane Frank nalazi se u zgradi u kojoj se Ana sa svojom porodicom i još nekoliko ljudi krila više od dve godine tokom Drugog svetskog rata i u kojoj je napisala svoj čuveni dnevnik. Otkriveni su i uhapšeni u avgustu 1944. godine, a Ana je početkom 1945. umrla u koncentracionom logoru Bergen-Belzen. Ulaznice mogu da se kupe samo preko interneta, kada treba rezervisati i termin obilaska. Cena ulaznice je 17,50 EUR. 

Rijks muzej, Stedelijk i muzej Van Goga se nalaze u neposrednoj blizini jedan drugog, na Muzejskom trgu, tako da je najbolje obići ih istog dana ako planirate da idete u sva tri.

Drugi muzeji koji su turistima zanimljivi uključuju NEMO muzej nauke, Muzej istorije Amsterdama, Nacionalni pomorski muzej, Muzej seksa ili Venerin hram i Muzej Hajnekena.

De Valen – crveni fenjeri i ‘kofi šopovi’

Najpoznatija četvrt crvenih fenjera u gradu, De Valen je mesto koje je proslavilo Amsterdam kao grad seksa i droge. Iako nije jedino mesto u holandskoj prestonici gde prostitutke nude svoje usluge, De Valen je najstarija oblast u gradu čuvena po najstarijem zanatu.

De Valen se sastoji iz mreže uličica u kojima se dame noći reklamiraju u izlozima osvetljenim crvenom bojom. Pojedini izlozi svetle plavom bojom, što obično označava da iza stakla usluge nudi trans žena. Više o svemu ovome pričamo odmah ispod.

Osim po prostitutkama, De Valen je naširoko poznat i po takozvanim kofi šopovima, specijalizovanim kafićima u kojima pod određenim uslovima možete da kupite kanabis. Interesantno je da su u ovim mestima uglavnom zabranjeni prodaja alkohola i pušenje duvana.

Seks, droga & Amsterdam

Amsterdam ima više kanala nego Venecija i više bicikala nego stanovnika – a ipak, ono što posetioce najviše intrigira nema veze ni sa večitom borbom Holanđana sa Severnim morem, ni sa istorijom koja počinje oko jedne brane u 12. veku, ni sa nizozemskom umetnošću, ni sa arhitekturom iz Zlatnog doba zemlje.

Verovatno zato što su u većini sveta zabranjeni, prostitucija i droga su ono zbog čega je Amsterdam postao evropska prestonica zabave, mesto koje privlači na hiljade i hiljade turista kojima su glavne tačke interesovanja u gradu prostitutke koje mame mušterije iza crveno (ili plavo) osvetljenih prozora i kofi šopovi u kojima mogu da konzumiraju marihuanu dok više ne znaju gde su.

Istini za volju, čak i oni turisti koji nemaju nikakvu nameru da se bliže upoznaju sa damama noći ili da uživaju u lakim drogama vrlo rado obilaze De Valen, amsterdamsku četvrt crvenih fenjera. Prestonica Holandije je toliko postala sinonim za crvene fenjere i marihuanu da će retko koji turista da propusti priliku da vidi kako to sve stvarno danas izgleda.

Ali hajde da krenemo od početka.

Kratka istorija prostitucije u Amsterdamu

Prostitucija u Amsterdamu je stara skoro koliko i sam grad ili makar De Valen, prvobitno gradska luka koja je zajedno sa dolaskom mornara postala i mesto okupljanja prostitutki. Mnoge žene koje su tada nudile seks u zamenu za novac su zapravo bile udovice mornara koji su poginuli na moru, okrećući se najstarijem zanatu da bi mogle da izdržavaju svoju decu.

Tokom srednjeg veka, prostitucija u Holandiji nije bila legalna, ali se itekako tolerisala. Iako je prostitucija bila sramno zanimanje i prostitutke nisu bile zaštićene nikakvim zakonima, gradski oci u Amsterdamu nisu pokušali da je zabrane, smatrajući je neophodnom u velikim trgovačkim i lučkim gradovima.

Tolerisanjem prostitucije, vladajući sloj je hteo da zaštiti poštene žene i spreči silovanja i druge kriminalne aktivnosti. Međutim, sve se promenilo u 16. veku, sa španskom okupacijom i porastom broja protestanata.

Naime, crkva i vlast su tada bile neodvojive – i ono što je crkva posmatrala kao greh, država je posmatrala kao zločin. Naravno, ono što je većini bilo zabranjeno je nekima bilo dozvoljeno, pa su određene državne sluge mogle da drže bordele.

Pokušaji da se prostitucija strogo reguliše su prestali nakon Holandske revolucije, kada je zemlja osvojila nezavisnost, prešla u kalvinizam i doživela potpuni ekonomski i kulturni procvat.

U narednim vekovima, prostitucija je ostala zabranjena, ali vlast nije dirala prostitutke niti zatvarala bordele. S druge strane, prostitutke su u tom periodu živele i radile u očajnim uslovima, neretko ostajući trudne ili sterilne usled polnih bolesti.

Situacija se promenila sa Napoleonovim osvajanjem Holandije. Da vojnici ne bi zakačili polno prenosive bolesti, prostitutke su morale da se registruju i idu na redovne medicinske preglede.

Mere koje su preduzete radi zaštite francuskih vojnika nisu dugo potrajale, ali su narednih decenija Holanđani i sami počeli da regulišu prostituciju na sličan način.

Čitav 19. vek su obeležili pokreti koji su bili protiv regulisane prostitucije da bi naposletku početkom 20. veka držanje bordela bilo zakonski zabranjeno. Zanimljivo, sama prostitucija nije bila zabranjena.

Bez bordela, prostitutke su morale da počnu da rade po ulicama. Sredinom 20. veka, vlast je zabranila uličnu prostituciju, onemogućivši damama noći da mame mušterije sa vrata ili u okolini Stare crkve u De Valenu, tada najpopularnijeg okupljališta seks radnica.

Prostitutke su onda počele da nude seksualne usluge iza prozora i staklenih vrata. U početku su zavese morale da budu skroz navučene na prozorima, da bi se postepeno sve više i više širile i na kraju ostale sasvim razgrnute, sve do momenta kada prostitutka ima mušteriju.

Četvrt je tada i dobila nadimak crvenih fenjera, zbog crvenih svetala koja su mušterijama služila kao znak da se iza zavese nalazi prostitutka.

Vremenom je u De Valenu bilo sve više i više prozora koji su sve manje i manje bili prekriveni zavesama, pogotovo nakon pojave seks putovanja tokom druge polovine 20. veka, kada su u zemlju počele da dolaze seks radnice iz Tajlanda i Filipina, između ostalog privučene obećanjima o velikim zaradama. Potom su u Holandiju došle seks radnice iz Južne Amerike, Afrike i Istočne Evrope.

I na kraju dolazimo do 2000. godine, kada je u Holandiji ukinuta zabrana držanja bordela. Bordeli, koji su već decenijama tolerisani i od strane vlasti i lokalnog stanovništva, tada su mogli potpuno legalno da posluju uz odgovarajuću dozvolu.

Prostitucija u Amsterdamu u 21. veku

Danas seks radnice u Amsterdamu mogu da rade iza prozora, u licenciranim bordelima i klubovima ili samostalno. Legalizacija bordela donela im je određena radna i poreska prava, kao i mogućnost da odbiju klijenta i same odrede koje će usluge nuditi, ali nije rešila probleme eksploatacije, trgovine ljudima i kriminala u industriji.

Gradske vlasti su još 2009. godine pokrenule projekat 1012, u okviru kojeg je zatvoren veliki broj prozorskih bordela u De Valenu. Otada se razmatraju različiti načini da se smanje kriminal, gužve i nepristojno ponašanje turista, uključujući mogućnost otvaranja posebnog erotskog centra van istorijskog jezgra. Budućnost ovog projekta, kao i njegov uticaj na prozorske bordele u De Valenu, i dalje je neizvesna.

A da je potrebno neko novo rešenje za dame iz amsterdamske četvrti crvenih fenjera – jeste.

Nastali kao odgovor na zabranu ulične prostitucije, mini-bordeli u De Valenu su relikti prošlosti koji su u cilju normalizacije ili čak popularizacije najstarijeg zanimanja na svetu samo još više ponizili već ponižene žene koje iz jednog ili drugog razloga sede iza izloga poput komada mesa i čekaju da se od hiljadu i hiljadu njih koji prošpartaju pored pojavi jedan koji zapravo nije zalutao u četvrt.

Da, možda je većina njih tu jer je to najlakši način da zarade novac, ali neke od njih su tu jer nisu imale drugi izbor. Još užasnije, neke su tu protiv svoje volje.

Istina, neće prostitucija, bilo legalna ili nelegalna, nestati ako nestanu ovi ili bilo koji bordeli u Amsterdamu, ali možda je vreme da se zatvore zastori na prozorima u De Valenu, bilo bukvalno, bilo metaforički.

Marihuana u Amsterdamu

Isto kao što su bili svesni da će prostitucija postojati šta god država uradila, Holanđani su znali i da nema šanse da se skroz iskoreni upotreba droga, pogotovo kada su se hipici pojavili u zemlji tokom 60ih godina prošlog veka. Isto tako su znali da postoji razlika između takozvanih lakih i teških droga i da je pametnije da na neki način dozvole upotrebu prvih i suzbiju korišćenje drugih.

Rešenje problema je došlo u vidu kofi šopova, specijalizovanih kafića u kojima se uglavnom prodaje isključivo marihuana. Međutim, iako su danas Amsterdam i čitava Holandija poznati po velikom broju kofi šopova u kojima je potpuno normalno kupiti travu, prvi kafići ovog tipa su počeli sa radom prilično bojažljivo, ne želeći da privlače mnogo pažnje.

Jedan od prvih kofi šopova, Mellow Yellow, otvoren je 1972. godine kao kuća čaja u Amsterdamu, gde su ljudi osim čaja mogli da kupe travu od dilera koji su se predstavljali kao mušterije. Posao sa marihuanom je toliko cvetao da su kofi šopovi u narednih par godina počeli da se pojavljuju širom grada. Naravno, vlast je itekako bila svesna njihovog postojanja, ali ih je policija ostavljala na miru sve dok su bili iole diskretni i dok nisu pravili nikakve probleme.

Holandski Opijumski zakon izmenjen je 1976. godine kako bi se napravila razlika između lakih i teških droga. Prodaja i posedovanje kanabisa nisu legalizovani, ali se pod određenim uslovima ne procesuiraju. Dakle, iako kanabis nije zapravo legalizovan u Holandiji, u zemlji je na snazi politika tolerancije.

Kao posledica ovih promena, širom Holandije su krenuli da niču kofi šopovi, koji su sada mogli da posluju bez bojazni od policije. U naredne dve decenije je otvoreno toliko kofi šopova u zemlji da je vlast morala dodatno da reguliše ovu industriju, jasno odredivši pravila njihovog poslovanja.

Od tada, kofi šopovi moraju da se pridržavaju sledećeg:

• Zabranjeno reklamiranje
• Zabranjena prodaja teških droga
• Zabranjena prodaja maloletnicima
• Zabranjena prodaja više od 5 grama kanabisa po osobi
• Zabranjeno je imati više od 500 grama kanabisa na lageru

U 21. veku su donete još neke uredbe koje dodatno ograničavaju rad kofi šopovima. Na primer, u ovim kafićima je strogo zabranjena prodaja alkohola! Dalje, kofi šop mora da bude udaljen od škole minimum 250 metara, što je dovelo do zatvaranja mnogih lokala, uključujući i Mellow Yellow.

Da bi se smanjio takozvani kanabis turizam, mnogi kofi šopovi ne smeju da prodaju travu strancima. Ovo se uglavnom odnosi na pogranične delove zemlje; u Amsterdamu kofi šopovi smeju da uslužuju i lokalce i strance i malo je verovatno da će se stvari uskoro promeniti.

Ono što je posebno zanimljivo u vezi sa kofi šopovima jeste da oni pod određenim uslovima smeju da prodaju kanabis – ali uglavnom ne mogu legalno da ga nabave. Dok se prodaja malih količina kupcima toleriše, uzgoj i snabdevanje kofi šopova ostaju protivzakoniti. Ova paradoksalna situacija poznata je kao backdoor policy.

Posedovanje do pet grama kanabisa uglavnom se ne procesuira, ali to ne znači da je njegovo konzumiranje dozvoljeno baš svuda. Pušenje kanabisa zabranjeno je na ulicama De Valena, a lokalne vlasti mogu da ograniče upotrebu i na drugim javnim mestima. Uzgajanje kanabisa kod kuće takođe je protivzakonito, mada se kod najviše pet biljaka one uglavnom samo oduzimaju, bez krivičnog gonjenja.

Grad na dva točka – kako je Amsterdam postao raj za bicikliste

Amsterdam je poznat po velikom broju biciklista na ulicama. Iako u glavnom gradu Holandije nije ništa čudno videti policajce, bankarske službenike i predstavnike vlasti na biciklima, i dalje je fascinantan podatak da 60% stanovnika starijih od 12 godina svakodnevno vozi bicikl.

U Amsterdamu ima nekoliko desetina ili stotina hiljada bicikala više nego ljudi – na nekim mestima se navodi cifra od 880.000, a na drugim čak preko milion.

Glavni grad Holandije je toliko čuven po biciklizmu da i lokalcima i strancima deluje kao da je Amsterdam oduvek bio biciklistička prestonica Evrope. Međutim, situacija je bila potpuno drugačija do pre svega nekoliko decenija.

Nakon Drugog svetskog rata, Holanđani su sve više i više počeli da kupuju automobile i da dvotočkaše koji su preovladavali u prvoj polovini 20. veka menjaju za komfor četvorotočkaša.

Sa porastom standarda u pedesetim i šezdesetim godinama prošlog veka, vlast je shvatila da su automobili transportno sredstvo budućnosti i čitave oblasti u Amsterdamu su izgubile svoj dotadašnji izgled da bi se napravilo mesta za automobilski saobraćaj.

Lokalci su sve manje koristili bicikle i narod je u principu verovao da će ih automobili ubrzo sasvim zameniti.

Sa pojavom sve većeg broja automobila na ulicama, međutim, došlo je i do porasta broja ljudi koji ginu u saobraćajnim nezgodama, kulminirajući sa 3.300 žrtava 1971. godine. Te godine je preko 400 dece izgubilo život u saobraćaju.

Ovo je dovelo do protesta koje su organizovale razne aktivističke grupe i sveopšteg pokreta da se na holandske ulice vrate bicikli. Nekoliko godina kasnije, i političari su počeli da se zalažu za gradove sa manjim brojem automobila i većim brojem bicikala.

Danas u Amsterdamu ima preko 500 kilometara biciklističkih staza, sa planovima da se automobilski saobraćaj toliko proredi u budućnosti da više neće biti potrebno praviti staze jer će biciklisti preuzeti sve ulice.

Naravno, sa ovolikom popularnošću biciklizma su došli i određeni problemi. Za početak, ono što svako ko posećuje Amsterdam može odmah da primeti – bicikli su apsolutno svugde. Iako u gradu ima mnogo parking mesta za ove dvotočkaše, broj bicikala toliko raste da grad ne može da postigne da izgradi toliko parkirališta koliko je potrebno.

Zbog krađa, vandalizma i nemarnog parkiranja, veliki broj bicikala svake godine nestane ili završi u kanalima. Gradske službe iz vode redovno izvlače hiljade bicikala, ali i razne druge predmete – od frižidera do automobila.

Ukoliko ste dovoljno hrabri da iznajmite bicikl u Amsterdamu, postoji nekoliko pravila koja treba da pratite i radi sopstvene i tuđe bezbednosti.

1. Korišćenje mobilnog telefona u vožnji je zabranjeno od 2019. godine. Dozvoljeno je koristiti mikrofon i slušalice za razgovor i slušanje muzike.
2. Pratite saobraćajna svetla i znake, nemojte izlaziti iz svoje trake i nemojte voziti tamo gde je zabranjeno.
3. Pre skretanja, uvek dajte signal rukom.
4. Korišćenje svetala posle mraka je obavezno.
5. Budite posebno obazrivi kada prelazite tramvajske šine.
6. Budite uviđavni prema drugim učesnicima u saobraćaju.
7. Izbegavajte da vozite bicikl tokom špica. U periodu između 8 i 9 ujutru i 5 i 6 popodne je totalni haos na ulicama Amsterdama.
8. Parkirajte bicikl samo na mestima na kojima je naznačeno. Ako ga ostavite tamo gde nije dozvoljeno parkiranje, gradske službe mogu da ga odnesu i da vam naplate finu kaznu.
9. Da ne biste ostali bez prevoznog sredstva, uvek zaključajte i dobro obezbedite bicikl.
10. Možda najbitnije, nemojte da pokušavate da vozite kao Holanđani.

U Amsterdamu možete da iznajmite bicikl praktično na svakom ćošku. Cene se kreću oko 10 evra na dan, mada nije loše kupiti i osiguranje za slučaj krađe. Ukoliko u gradu ostajete duže, možete da razmislite i o kupovini polovnog bicikla (100-200 evra). Ako ne biste sami da krenete u biciklističku avanturu po Amsterdamu, dobro je znati da postoji mnogo agencija koje nude biciklističke ture po gradu i okolini.

Prekomerni turizam – ili kako turisti uništavaju Amsterdam

Još jedna stvar po kojoj je Amsterdam postao poznat poslednjih godina jeste prekomerni turizam. Grad sa nešto manje od milion stanovnika svake godine prima višestruko veći broj posetilaca, što stvara ogromne gužve i ozbiljno utiče na život lokalnog stanovništva.

Gradske vlasti su zato uvele čitav niz ograničenja: uklonjen je čuveni znak „I amsterdam“ ispred Rijks muzeja, ograničeno je kratkoročno izdavanje stanova, a stroža pravila važe i za turističke grupe u centru. Pušenje kanabisa na ulicama De Valena takođe je zabranjeno.

Sigurno je da će gradske vlasti u narednim godinama uvesti još dodatnih mera za suzbijanje turizma, privredne grane koja s jedne strane donosi ogroman novac u grad, a s druge strane ubija duh zbog koga je Amsterdam toliko omiljen među turistima.

Poseta Amsterdamu je kao poseta košnici gde konstantno morate da se gurate sa drugima da biste nešto videli. Gužve i redovi su sveprisutna pojava, bez obzira na to da li hoćete da kupite suvenire ili da posetite neki muzej. Pritom, bitno je i napomenuti da smo mi posetili Amsterdam u novembru, dakle van glavne turističke sezone, tako da ne možemo ni da zamislimo kakvo je stanje tokom leta.

Amsterdam je grad koji definitivno svako treba da poseti jednom u životu – i sa time se očigledno slaže pola planete ili makar onaj deo koji ima sredstva da poseti jednu od skupljih evropskih prestonica – ali kako sada stvari stoje, verovatnije je da ćete se nervirati zbog drugih turista i njihovog ponašanja nego zapravo uživati u svemu onome zbog čega je Venecija severa posebna i voljena.

Sa druge strane, ne postoji bolje vreme nego sad da odete u Amsterdam jer će ili situacija sa turistima biti još gora ili će već previsoke cene toliko porasti da će teško koji običan čovek moći da priušti sebi luksuz posete holandskoj prestonici.

Ako imate pitanja, utiske ili preporuke, pišite nam u komentarima – uvek nam je drago da vas čujemo.

Ako vam je ovaj vodič pomogao da isplanirate putovanje, možete da nas častite kafom i tako podržite Zajedno oko sveta. Sve vodiče pišemo sami, na osnovu naših putovanja, a vaša podrška nam pomaže da nastavimo da ih pravimo. Možete nas podržati i tako što ćete nas zapratiti na Instagramu.

Častite nas kafom ovde | Pratite nas na Instagramu

Hvala na čitanju – do sledećeg putopisa!