Vodič za Larnaku – utisci sa letovanja na Kipru

Kada smo krenuli da planiramo letovanje u Pafosu, maltene smo bez razmišljanja odlučili da provedemo prva 2 dana u Larnaci, trećem najvećem gradu na Kipru koji je podignut na mestu antičkog kraljevstva Kitiona. 

Pošto su nam pre ovog putovanja 2 puta propali planovi da otputujemo na Kipar, o ovoj ostrvskoj zemlji smo već znali maltene sve – pročitali smo sve živo što smo našli na netu, gledali smo mali milion Jutjub klipova i obeležili sve što želimo da vidimo na oflajn mapi. 

I pre nego što smo sleteli na Kipar smo se osećali kao da znamo sve što treba da znamo o ovoj neobičnoj mediteranskoj zemlji koja zvanično pripada Evropi a zapravo je od Sirije udaljena samo 100 kilometara. Bili smo spremniji za ovo putovanje nego za skoro bilo koje drugo – i bili smo ubeđeni da ćemo se zaljubiti u Kipar iste sekunde kada sletimo u Larnaku – o kojoj smo samo čitali hvalospeve. 

Međutim, kao što se često dešava kada imamo prevelika očekivanja, Larnaka je na nas ostavila prilično mlak utisak. Umesto oduševljenja, najpre smo se osećali razočarano – a moramo da priznamo, na momente i prilično prevareno pošto smo poverovali svim onim putopisima i top 10 listama koje su nas navele da pomislimo da je Larnaka prelep mondenski grad sa tonom sadržaja. 

Šta videti u Laranci 

Da se ne biste neprijatno iznenadili (kao mi), prvo što treba da znate jeste da je Larnaka baš, baš mali grad. Ono što je zanimljivo za turiste može da se obiđe za otprilike sat vremena (ako i toliko), a ako ste rešeni da vidite baš sve što je obeleženo kao atrakcija na turističkim brošurama u Larnaci i da se još okupate na jednoj ili dve plaže, onda su vam 2 dana i više nego dovoljna. 

Mi smo proveli ovoliko u Larnaci – i iskreno, da smo ostali duže, ne bismo znali šta da radimo osim da ispijamo vina i piva (koja doduše nisu skupa). Moguće je da je našem razočarenju doprinelo to što je na plaži toliko duvalo ta 2 dana da nismo imali želju da se kupamo, ali sve i da nije toliko duvalo i da smo mogli da se kupamo non-stop, i dalje sumnjamo da bi Larnaka na nas ostavila preterano drugačiji utisak. 

Pošto nam je hotel bio smešten na 2 minuta od glavne i najpoznatije gradske plaže, Finikoudes, ovo je bilo prvo mesto koje smo videli u Larnaci. Nakon noćnog leta i par sati sna, jedva smo čekali da legnemo na ležaljku i provedemo ceo dan na plaži (ili u vodi). Međutim, čim smo zakoračili na plažu, jasno nam je bilo da vetar ima druge planove i da je bolje da prvo malo prošetamo. 

S obzirom na to da se tvrđava, jedna od najčuvenijih atrakcija u Larnaci, nalazi na plaži i da je mnogo bliža centru letovališta nego što smo mislili, za manje od 5 minuta smo se već našli u malom dvorištu ovog srednjevekovnog utvrđenja. 

Na ovom mestu postojalo je starije utvrđenje, dok današnja građevina najvećim delom potiče iz osmanskog perioda. Britanci su je kasnije koristili kao zatvor, a danas se u njoj nalazi mali muzej. Dvorište je pretvoreno u pozorište na otvorenom koje može da primi oko 200 ljudi. U dvorištu se nalaze neki eksponati, ali nema nikakvih tabli na kojima je išta objašnjeno, a u muzeju su izloženi ćupovi, slike i drugi prilično nezanimljivi predmeti iz srednjeg veka. 

Iako tvrđava nije ništa posebno, vredi ući unutra zbog pogleda koji se pruža sa zidina – odavde se vidi cela Larnaka, do kraja Finikoudes šetališta sa jedne strane i sve do Mekenzi plaže sa druge. Pogled na more je takođe spektakularan. Ulaznica za tvrđavu košta 2,50 EUR. 

Odmah iza tvrđave nalazi se Bujuk ili Kebir džamija, jedna od najstarijih džamija u Larnaci. Ne zna se kada je tačno sagrađena, ali se prvi put spominje sredinom 18. veka, u dokumentu u kome se navodi da će fontana ispred džamije da prima vodu sa akvadukta u Larnaci. Džamija je otvorena za sve, ali mi nismo pokušali da uđemo pošto a) nije delovala otvoreno b) mi smo bili obučeni za plažu i nema šanse da bi nas pustili da provirimo unutra. 

Nakon obilaska tvrđave smo bacili pogled na mapu i shvatili da se nalazimo na par stotina metara od Crkve Svetog Lazara, najvažnije znamenitosti u gradu koja pripada Kiparskoj pravoslavnoj crkvi. 

Po predanju, Lazar je nakon bekstva iz Judeje došao na Kipar, gde je postao prvi episkop Kitiona i proveo narednih tridesetak godina. Njegova grobnica kasnije je pronađena na mestu današnje crkve, sa natpisom „Lazar, mrtav 4 dana, prijatelj Hristov“. Vizantijski car Lav VI naredio je da deo moštiju bude prenet u Konstantinopolj, a da se iznad grobnice podigne crkva.

Posle ove šetnje po gradu, konačno smo otišli na Finikoudes plažu – koja je prostrana i lepo sređena, sa sitnim braon peskom. Na ovoj (kao i svim drugim plažama na Kipru), 2 ležaljke i suncobran koštaju 10 EUR. Na plaži ima i kabina za presvlačenje, WC, bar i štandovi za prodaju hrane i pića – na primer, pivo sa štanda je oko 1,5 EUR, a pomfrit 3 EUR.  

Nakon nekoliko sati na plaži, otišli smo do iskopina antičkog Kitiona koje se nalaze na nekih 10, 15 minuta peške od centra letovališta. Kao što smo već rekli, Larnaka je napravljena na mestu ovog drevnog kraljevstva čiji ostaci su otkriveni tek krajem 19. veka. Na osnovu arheoloških pronalazaka, Kition su u 13. veku pre nove ere osnovali Mikenci, a nekoliko vekova kasnije postao je važno feničansko središte.

Arheološki lokalitet nije ni približno impresivan poput onih u Pafosu, a osim kratke šetnje oko ruševina, takođe može da se ode u obližnji Arheološki muzej – u kome je izložen deo predmeta pronađenih na lokalitetu, od neolita pa do rimskog doba (ostatak predmeta se nalazi u muzeju u Nikoziji). Nažalost, ni muzej nije nešto, ali ako iole volite istoriju, ima par zanimljivih stvari da se vidi, plus je ulaz besplatan.

Sledeća stanica nam je bila marina u Larnaci – moramo da priznamo da smo zamišljali marinu kao one po grčkim mestima, gde ima mali milion restorančića pored usidrenih brodića, ali to ovde nije slučaj. Marinom možete da prošetate, ali ako ne želite da idete na neki izlet brodom, možete i da preskočite – ništa nećete propustiti. 

Preko puta marine je smešten Trg Evropa – koji bi možda i bio simpatičan da nije pretvoren u vašar. Trg uokviruju simpatične kuće iz 18. veka u kojima su smešteni Muzej Larnake, umetnička galerija i istorijski arhiv, a na njemu se nalazi i zanimljiva fontana Galebovi u letu, ali sve ovo pada u vodu pošto je pola trga pretvoreno u dečije igralište sa ogromnim majmunom na naduvavanje. Inače, na ovom trgu se nalazi skulptura Zenona, antičkog grčkog filozofa, osnivača stoicizma i najpoznatijeg žitelja Kitiona. 

Ni Finikoudes šetalište koje ovde počinje nije ništa bolje. U toku dana ga nismo preterano zagledali pošto nam je cilj prvo bio da se dokopamo plaže a onda da vidimo šta možemo po gradu. Međutim, promenada je u toku dana polu-prazna zbog velikih vrućina, tako da sav kičeraj ovog mesta dolazi u prvi plan tek kada sunce krene da zalazi. 

Duž čitave promenade, od Trga Evropa pa maltene do tvrđave, načičkani su ogromni šatori koji zaklanjaju čitav pogled na more i u kojima se prodaje kinesko smeće. Ovde možete da kupite raznorazne igračke za decu lošeg kvaliteta, prenosne zvučnike, maske za telefon i još gomilu gluposti koje verovatno neko i kupuje – jer da ne kupuje, valjda bi onda prodavali nešto drugo!

S obzirom na to da nam je šetnja Finikoudesom bila baš bezveze, na kraju smo odlučili da odemo na drugi deo promenade, sa druge strane tvrđave. Ovaj deo se zove Piale Pasa. Na netu smo našli da tu ima mnogo tradicionalnih restorana i radionica u kojima se pravi keramika – ali se ispostavilo da je ovaj deo Larnake prilično zapušten i prazan. Videli smo možda 2, 3 restorana, a sve ostalo je bilo zatvoreno, plus niko nije šetao po promenadi sa ove strane, pa smo odlučili da se ipak vratimo na Finikoudes. 

Ovde ima mnogo internacionalnih restorana brze hrane (KFC, Pizza Hut, TGI Fridays…), ali smo mi sve ovo preskočili i prvi dan završili u taverni Aleksandar u kojoj prave fenomenalan halumi i humus i u kojoj su cene bile začuđujuće niske – mada ruku na srce, cene na čitavom Kipru su nas prijatno iznenadile. Verovatno bismo i duže sedeli u ovoj taverni da iz onih šatora sa kineskom robom nisu počeli da trešte grčki folkeri, što je nama bio znak da je uveliko vreme da se povučemo u sobu. 

S obzirom na to da smo prvi dan u Larnaci obišli skoro sve interesantno, za drugi dan nam je ostala pomalo udaljena džamija Um Haram, poznatija kao Hala Sultan Tekija. Ovo je jedna od najvažnijih muslimanskih svetinja na Kipru, podignuta uz grob Um Haram, žene koja je prema predanju bila bliska rođaka ili pratilja proroka Muhameda.

Do ove džamije ide nekoliko linija javnog prevoza, a iako smo čitali da su neki ljudi išli do nje peške, mi ovo stvarno ne preporučujemo, pogotovo ne leti. Od centra Larnake do džamije kolima treba 15 minuta (ali imajte u vidu da ako idete taksijem morate zamoliti taksistu da vas čeka ispred inače nećete imati kako da se vratite). Ulaz u džamiju je besplatan, ali morate imati pokrivena kolena i ramena da bi vas pustili unutra (neće vas pustiti sa peškirom oko struka).

Hala Sultan Tekija – koja se sastoji iz džamije, mauzoleja, groblja i drugih građevina – nalazi se na obali Slanog jezera, mreže od 4 jezera koja su najpoznatija po tome što na njima flamingosi provedu zimu. Između novembra i marta na Slanom jezeru može da se vidi veliki broj flamingosa, koji se hrane sitnim račićima. A ako niste znali – mi nismo dok nam taksista nije rekao – flamingosi se zapravo rađaju sivkasti, a vremenom postaju ružičasti zbog beta-karotena koji unose hranom.

Inače, tokom leta jezera umeju da presuše, a na zemlji ostaje samo tanak sloj soli. Po legendi, Lazar je kriv za salinitet ovih jezera. Naime, on je tražio nekoj starici hranu i piće, a ona nije htela da mu da ništa, rekavši kako joj se vinova loza potpuno osušila. Na to joj je on poželeo da joj vinova loza ostane suva i da tu zauvek bude slano jezero. Istina je naravno mnogo dosadnija – jezera su slana zbog prodora morske vode kroz porozno zemljište i jakog isparavanja, nakon kojeg tokom leta na površini ostaje sloj soli.

Poslednja stanica u Larnaci nam je bila Mekenzi plaža – koja je bukvalno identična kao Finikoudes, ali se nama više dopala pošto avioni koji sleću na aerodrom lete toliko nisko iznad plaže da deluje kao da će sleteti na nju. Ako dolazite kolima, parking odmah pored plaže košta 4 EUR za čitav dan. 

U Larnaci još ima da se vidi Kamares akvadukt koji je napravljen u 18. veku i koji je snabdevao grad vodom sve do sredine 20. veka. Akvadukt je sagradio Bekir Paša, turski guverner u Larnaci, po ugledu na rimske akvadukte. Mi ga nismo obišli jer se nalazi predaleko od centra grada, ali ako hoćete da ga vidite, imajte u vidu da u okolini nema ništa drugo – i da ga je možda bolje obići uveče da se izbegnu visoke temperature i da se vidi dok je osvetljen. 

Za one avanturističkog duha, duboko pod morem nedaleko od Larnake nalazi se olupina broda Zenobia – ako volite da ronite, kažu da je ovo jedno od najboljih mesta na svetu za to. Zenobia je bio švedski trajekt koji je potonuo na svom prvom putovanju (srećom nije bilo žrtava), a posebno je zanimljiv roniocima pošto je prepun raznoraznog tereta koji je, kako kažu, dušu dao za istraživanje. Olupina – koja se nalazi na oko 40 metara ispod vode još od 1980. godine – je tokom godina postala dom za mnoge ribe i podvodne živuljke. Olupina navodno može da se vidi i iz podmornice sa staklenim dnom – što smo mi hteli da uradimo, ali smo onda pročitali recenzije na TripAdvisoru od kojih preko 90% kaže da nema šanse da se išta vidi ovako. 

To bi bilo to o Larnaci. Ne možemo da kažemo da nam se dopala, ali ako već slećete u nju, onda možete i da prošetate centrom. S druge strane, ne možemo da preporučimo da u Larnaci provedete celo letovanje pošto su i Aja Napa i Pafos mnogo lepši i sadržajniji – s tim što vam za obilazak ova dva grada treba auto, a u Larnaci maltene sve možete peške. Ako imate pitanja, utiske ili preporuke, pišite nam u komentarima – uvek nam je drago da vas čujemo.

Ako vam je ovaj vodič pomogao da isplanirate putovanje, možete da nas častite kafom i tako podržite Zajedno oko sveta. Sve vodiče pišemo sami, na osnovu naših putovanja, a vaša podrška nam pomaže da nastavimo da ih pravimo. Možete nas podržati i tako što ćete nas zapratiti na Instagramu.

Častite nas kafom ovde | Pratite nas na Instagramu

Hvala na čitanju – do sledećeg putopisa!