Helsinki – prelepa kći Baltika

Putovanje trajektom preko mora je nekako uvek poseban doživljaj, pogotovo kada vas trajekt na kom se nalazite vodi preko veličanstvenog Finskog zaliva u Helsinki.

Ali hajde da krenemo od početka. Izašli smo iz našeg hostela rano ujutru i pošli preko uspavanih ulica starog grada u Talinu da bi stigli do luke, udaljene na svega nekih dvadesetak minuta laganog hoda od centra. Sveže maglovito septembarsko jutro je obećavalo da će da se pretvori u prelep dan.

Iako iz taljinske luke trajekti učestalo saobraćaju ka svim lučkim gradovima na Baltiku, mi smo se odlučili da karte uzmemo preko interneta dosta ranije. Koristili smo finsku kompaniju Viking Line – i dve karte u jednom pravcu su nas izašle oko 50 evra.

Pro savet: da bi sve prošlo glatko i bez stresa, na lučki terminal treba stići bar sat vremena ranije jer čekiranje na velike putničke trajekte morate obaviti najkasnije 45 minuta pre polaska broda.

Posle dosađivanja sa čekiranjem i ukrcavanjem na brod, našli smo se na jednoj od dve prostrane palube. Vreme je bilo fenomenalno za ovo doba godine. Obišli smo nekoliko duty free šopova koji se nalaze na trajektu – ove šopove mamurni Finci na povratku iz Estonije koriste ne bi li što temeljnije popunili svoje zalihe alkohola kući, pa ovde možete videti raznorazne entuzijaste kako kolicima po brodu guraju velike količine pića. Na kraju smo i mi uzeli bocu finske travarice po imenu Valhalla i ostatak puta proveli na palubi hipnotično posmatrajući more i talase koje brod pravi.

Nakon nekih dva i po sata putovanja prošli smo pored impresivne Suomenline – odbrambene tvrđave iz 18. veka pod zaštitom UNESKA koja se prostire na šest malih ostrva. Ubrzo smo pristali na Katajanoka terminal i lagano se iskrcali bez da nam je iko zatražio dokumenta.

Šta sve obići u Helsinkiju za jedan dan

Helsinki je relativno mali tako da se centar grada može obići peške i jedan ceo dan je više nego dovoljan za sve bitne znamenitosti.

Šetnjom od par minuta stigli smo do Pijačnog trga koji se nastavlja uz luku, odakle se lako stiže do strogog centra grada. Na trgu se takođe nalaze predsednička palata i gradska većnica. Ovaj živopisni, šarenoliki trg prepun je malih šatora i tezgi na kojima se prodaju suveniri, zanimljive rukotvorine i hrana spremljena po tradicionalnim finskim i laponskim receptima.

Odlučili smo se da probamo ćufte od irvasa a porcija je koštala 10 evra. Papreno s obzirom na to da je u pitanju ulična hrana. Mali savet – kako je marina uz trg prepuna galebova, neretko se dešava da ovi krilati bezobraznici nekom ukradu hranu pa nikako ne preporučijemo da ih hranite.

Marina pored Pijačnog trga služi kao polažišna tačka za brodiće koji turiste vode u obilazak tvrđave Suomenline. Kako bi nam to oduzelo par sati a imali smo samo jedan dan u Helsinkiju, odlučili smo da preskočimo ovaj izlet. Za putnike koji imaju makar jedno noćenje i malo više vremena, definitivno preporučujemo Suomelinu kao sjajnu opciju za poludnevni piknik.

Od pijačnog trga nastavili smo uzbrdo da bi stigli do prostranog Trga Senata. Ovo je najstariji deo centralnog dela grada gde se nalaze impozantna Helsinška katedrala, Palata Vlade, kao i glavna zgrada Helsinškog Univerziteta. Trg Senata je i omiljeno sastajalište lokalaca, koji po ovako lepom danu provode vreme družeći se na strmim stepenicama katedrale. Sa vrha se pruža sjajan pogled na trg.

Na platou ispred katedrale se nalazi spomenik ruskom caru Aleksandru II. Ovaj dobri car (kako su ga Finci zvali) je svojim reformama dao širu autonomiju Finskoj, koja je dovela do finske nezavisnosti od Rusije 1917. godine.

Nastavili smo da lutamo. Presekli smo par manjih ulica u centru da bi stigli do još jednog od simbola grada – centralne železničke stanice izgrađene u art-deko stilu. Finsko Narodno pozorište je tik uz zgradu železničke stanice. Inače, građevine u Helsinkiju su zanimljiva arhitekstonska mešavina skandinavskog, zapadnog i ruskog stila iz raznih epoha.

Svakako da smo znali da je Finska jedna od najskupljih zemalja na svetu (odmah iza Norveške i Japana), ali smo ipak ostali zatečeni nekim cenama. Seli smo u jedan od prepunih kafića da napravimo kratak predah. Kada smo videli da bi nas mala flaša piva i minijaturna čaša belog vina koštali 18 evra, odjedanput nam se više nije pio alkohol.

Umesto vina i piva, ispili smo voćni čaj od 3 evra i najmanju šoljicu kafe na svetu za 5 evra. Uh! I uprkos ovome, svi kafići po centru su bili puni nasmejanih, veselih ljudi koji ispijaju salve alkohola (u njihovu odbranu, bila je subota).

Posle šetnje po Kampiju – modernom delu grada koji obiluje radnjama, tržnim centrima i kafićima – spustili smo se nazad prema luci da vidimo Uspesnki katedralu smeštenu na brdu sa prelepim pogledom na grad. Uspenskij sobor – kako ga Rusi zovu – je najveća pravoslavna crkva u zapadnoj Evropi.

Pošto smo se dobrano napešačili, predah smo potražili u parku Esplinadi, koji se nadovezuje na pijačni trg. Stanovnici Helsinkija znaju da vreo septembarski dan od 25 stepeni (što je iznad proseka za ovo doba godine) treba što bolje iskoristiti pa je park bio prepun raznoraznog sveta. Malo bizarno je bilo videti priličan broj mladih koji se polu-goli sunčaju u parku – ali izgleda da je u Finskoj uobičajeno da se sunčaš kad god možeš i gde god stigneš.

Za kraj posete smo otišli u Kampi šoping centar da pojedemo najmanji i najskuplji hot dog na svetu – dva hot doga veličine malog prsta su koštala 5 evra. Ispod tržnog centra se nalazi glavna autobuska stanica. Odatle smo seli na noćni bus za Rusiju i probudili se ujutru u Sankt Peterburgu. O tome ćete čitati u nekom od naših narednih putopisa.

Ovo su naši utisci sa jednodnevne posete Helsinkiju. Ukoliko planirate put u Finsku ili imate bilo kakva pitanja, slobodno nas kontaktirajte. Kippis (živeli na finskom)!