Vodič za Helsinki – šta videti za jedan dan

Putovanje trajektom preko mora je nekako uvek poseban doživljaj, pogotovo kada vas trajekt na kom se nalazite vodi preko veličanstvenog Finskog zaliva u Helsinki.

Ali hajde da krenemo od početka. Izašli smo iz našeg hostela rano ujutru i pošli preko uspavanih ulica starog grada u Talinu da bismo stigli do luke, udaljene na svega nekih 20 minuta laganog hoda od centra estonske prestonice. Sveže maglovito septembarsko jutro je obećavalo da će da se pretvori u prelep dan.

Iako iz talinske luke trajekti učestalo saobraćaju ka svim lučkim gradovima na Baltiku, mi smo karte uzeli preko interneta ranije. Putovali smo finskom kompanijom Viking Line – i dve karte u jednom pravcu platili oko 50 EUR. U septembru 2026. cene su i dalje slične – za jedan smer u proseku treba izdvojiti od 21 do 26 EUR. 

Da bi sve prošlo glatko i bez stresa, na lučki terminal treba stići bar sat vremena ranije, a krajnji rok za čekiranje proverite na karti ili sajtu prevoznika.

Posle dosađivanja sa čekiranjem i ukrcavanjem na brod, našli smo se na jednoj od dve prostrane palube. Vreme je bilo fenomenalno za ovo doba godine. Obišli smo nekoliko duty-free šopova koji se nalaze na trajektu – ove šopove mamurni Finci na povratku iz Estonije koriste ne bi li što temeljnije popunili svoje zalihe alkohola kući, pa ovde možete videti raznorazne entuzijaste kako kolicima po brodu guraju velike količine pića. Na kraju smo i mi uzeli bocu finske travarice po imenu Valhalla i ostatak puta proveli na palubi hipnotično posmatrajući more i talase koje brod pravi.

Nakon nekih 2 i po sata putovanja prošli smo pored impresivne Suomenline – odbrambene tvrđave iz 18. veka pod zaštitom Uneska koja se prostire na 8 malih ostrva. Ubrzo smo pristali na terminal Katajanoka i lagano se iskrcali, a da nam niko nije zatražio dokumenta.

Šta videti u Helsinkiju za 1 dan

Dugo smo maštali da posetimo Helsinki. Kći Baltika, kako često nazivaju ovu lepu prestonicu, moderan je, multikulturološki grad u kom ima svašta da se vidi i radi. Ipak, s obzirom na to da je relativno mali, dovoljno je jedno ili dva noćenja da se više nego dobro upoznate sa gradom.

Obilazak grada smo počeli od Pijačnog trga. Jedna od glavnih znamenitosti u Helsinkiju, Kauppatori ili Pijačni trg smešten je uz lučki deo centra koji opasuje Baltičko more.

Ime nosi po otvorenoj tržnici koja je na ovom mestu od vajkada služila stanovnicima glavnog grada Finske za robno-novčane razmene svih mogućih vrsta, a i dan-danas je otvorena tokom cele godine.

Živopisni, šareni trg je prepun šatora i tezgi gde lokalni prodavci nude raznorazne vrste cveća, turističkih suvenira i vešto urađenih nordijskih rukotvorina. Takođe, ovo je jedno od boljih mesta u centru gde možete da pojedete nešto lokalno i nesvakidašnje. Mnogi štandovi ovde nude jela spremljena po tradicionalnim finskim i laponskim receptima.

Na Pijačnom trgu možete probati meso medveda, ćufte od irvasa i losa, razne vrste usoljene morske ribe i druge pomalo bizarne đakonije koje se retko mogu naći u ponudi u drugim delovima kontinenta.

Mali savet – turistima se ovde redovno poručuje da budu na oprezu od galebova. Marina uz trg ih je prepuna, pa se neretko dešava da ovi krilati bezobraznici nekome ukradu hranu ili piće.

Na trgu se takođe nalaze Predsednička palata i Gradska većnica.

Iz marine na Pijačnom trgu se brodom može stići do Suomenline – velike odbrambene tvrđave pod zaštitom UNESKA koja se prostire na 8 manjih ostrva koja su međusobno povezana. Trajekti saobraćaju tokom cele godine, a vožnja traje oko 15 minuta.

Suomenlinu su podigli Šveđani sredinom 18. veka kako bi efikasnije branili Finski zaliv i morski prilaz Helsinkiju od rastuće moći Ruske imperije. Šezdesetak godina kasnije, tvrđava je pala u ruke Rusima. Naredne godine cela Finska postala je autonomno veliko vojvodstvo u sastavu Ruskog carstva, u kom je ostala sve do proglašenja nezavisnosti 1917. godine.

Uprkos svojoj burnoj istoriji, danas je ova impozantna tvrđava jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija Helsinkija i omiljeno mesto za piknik i rekreaciju lokalnog stanovništva.

Nažalost, mi smo imali samo jedan dan u Helsinkiju, tako da nismo otišli na Suomenlinu, ali ako imate više vremena od nas, deluje kao sjajna opcija za poludnevni izlet i piknik.

Na samo jednu ulicu od Pijačnog trga se nalazi najfotogeničniji i sasvim sigurno i najpoznatiji deo grada – Trg Senata. Ovo je ujedno i najstariji deo centralnog Helsinkija.

Trg kao arhitektonska celina objedinjuje svu političku, religijsku i naučnu moć ove nordijske nacije budući da se na njemu nalaze Helsinška katedrala, Palata vlade (prvobitno Senat) i glavna zgrada Univerziteta.

Strme i visoke stepenice koje vode do katedrale su i jedno od omiljenih sastajališta lokalnog, uglavnom mlađeg sveta. Penjanje do gore zahteva malo kondicije, ali se sa vrha pruža sjajan pogled na trg.

Centralni deo trga krasi spomenik ruskom caru Aleksandru II. Ovaj dobri car, kako su ga Finci zvali, svojim reformama je proširio autonomiju Finske i ojačao njen poseban položaj u okviru Ruskog carstva.

Nakon dužeg zadržavanja na trgu, nastavili smo dalje da šetamo gradom. Presekli smo par manjih ulica u centru da bi stigli do još jednog simbola grada – centralne železničke stanice. Finsko narodno pozorište je tik uz zgradu železničke stanice. Inače, građevine u Helsinkiju su zanimljiva arhitektonska mešavina skandinavskog, zapadnog i ruskog stila iz raznih epoha.

Onda smo seli u jedan od prepunih kafića da napravimo kratak predah. Kada smo videli da bi nas mala flaša piva i minijaturna čaša belog vina koštala 18 EUR, odjedanput nam se više nije pio alkohol.

Umesto vina i piva, ispili smo voćni čaj od 3 EUR i najmanju šoljicu kafe na svetu za 5 EUR. I uprkos ovome, svi kafići po centru su bili puni nasmejanih, veselih ljudi koji ispijaju salve alkohola (u njihovu odbranu, bila je subota).

Posle šetnje po Kampiju – modernom delu grada koji obiluje radnjama, tržnim centrima i kafićima – spustili smo se nazad prema luci da bismo videli Uspesnki katedralu smeštenu na brdu sa prelepim pogledom na grad. Uspenskij sobor – kako ga Rusi zovu – najveća je pravoslavna crkva u zapadnoj Evropi.

Pošto smo se dobrano napešačili, predah smo potražili u parku Esplanadi, koji se nadovezuje na Pijačni trg. Espa, kako lokalni živalj od milošte zove svoju glavnu gradsku promenadu smeštenu u prelepo održavanom parku, sjajno je mesto da se malo odmori od razgledanja centralnog gradskog jezgra i upije lokalna atmosfera. Stanovnici Helsinkija znaju da vreo septembarski dan od 25 stepeni (što je iznad proseka za ovo doba godine) treba što bolje iskoristiti, pa je park bio prepun raznoraznog sveta. Malo je doduše bilo bizarno videti priličan broj mladih koji se polugoli sunčaju u parku – ali izgleda da je u Finskoj uobičajeno da se sunčaš kad god možeš i gde god stigneš.

Za kraj posete smo otišli u Kampi šoping centar da pojedemo najmanji i najskuplji hot dog na svetu – 2 hot doga veličine malog prsta su koštala 5 evra. Ispod tržnog centra se nalazi glavna autobuska stanica. Odatle smo seli na noćni bus za Rusiju i probudili se ujutru u Sankt Peterburgu. O najlepšem ruskom gradu možete da pročitate više ovde.

Ovo su bili naši utisci sa jednodnevne posete Helsinkiju. Ako imate pitanja, utiske ili preporuke, pišite nam u komentarima – uvek nam je drago da vas čujemo.

Ako vam je ovaj vodič pomogao da isplanirate putovanje, možete da nas častite kafom i tako podržite Zajedno oko sveta. Sve vodiče pišemo sami, na osnovu naših putovanja, a vaša podrška nam pomaže da nastavimo da ih pravimo. Možete nas podržati i tako što ćete nas zapratiti na Instagramu.

Častite nas kafom ovde | Pratite nas na Instagramu

Hvala na čitanju – do sledećeg putopisa!