Vodič za Helsinki — prelepa kći Baltika

Putovanje trajektom preko mora je nekako uvek poseban doživljaj, pogotovo kada vas trajekt na kom se nalazite vodi preko veličanstvenog Finskog zaliva u Helsinki.

Ali hajde da krenemo od početka. Izašli smo iz našeg hostela rano ujutru i pošli preko uspavanih ulica starog grada u Talinu da bi stigli do luke, udaljene na svega nekih 20 minuta laganog hoda od centra estonske prestonice. Sveže maglovito septembarsko jutro je obećavalo da će da se pretvori u prelep dan.

Iako iz talinske luke trajekti učestalo saobraćaju ka svim lučkim gradovima na Baltiku, mi smo se odlučili da karte uzmemo preko interneta dosta ranije. Putovali smo finskom kompanijom Viking Line — i 2 karte u jednom pravcu platili oko 50 EUR. U aprilu 2025. cene su i dalje slične — za jedan smer treba izdvojiti od 20 do 26 EUR. 

Posle dosađivanja sa čekiranjem i ukrcavanjem na brod, našli smo se na jednoj od 2 prostrane palube. Vreme je bilo fenomenalno za ovo doba godine. Obišli smo nekoliko duty free šopova koji se nalaze na trajektu — ove šopove mamurni Finci na povratku iz Estonije koriste ne bi li što temeljnije popunili svoje zalihe alkohola kući, pa ovde možete videti raznorazne entuzijaste kako kolicima po brodu guraju velike količine pića. Na kraju smo i mi uzeli bocu finske travarice po imenu Valhalla i ostatak puta proveli na palubi hipnotično posmatrajući more i talase koje brod pravi.

Nakon nekih 2 i po sata putovanja prošli smo pored impresivne Suomenline — odbrambene tvrđave iz 18. veka pod zaštitom Uneska koja se prostire na šest malih ostrva. Ubrzo smo pristali na Katajanoka terminal i lagano se iskrcali bez da nam je iko zatražio dokumenta.

Šta videti u Helsinkiju za 1 dan

Dugo smo maštali da posetimo Helsinki. Kći Baltika, kako finci vole da tepaju svojoj lepoj prestonici je moderan, multikulturološki grad u kom ima svašta da se vidi i radi. Ipak, s obzirom na to da je relativno mali, dovoljno je jedno ili dva noćenja da se više nego dobro upozna sa gradom.

Obilazak grada smo počeli od Pijačnog trga. Jedna od glavnih znamenitosti u Helsinkiju, Kauppatori ili Pijačni Trg je smešten uz lučki deo centra koji opasuje Baltičko more.

Ime nosi po otvorenoj tržnici koja je na ovom mestu od vajkada služila stanovnicima glavnog grada Finske za robno-novčane razmene svih mogućih vrsta, a i dan danas je otvorena tokom cele godine.

Živopisni, šareni trg je prepun šatora i tezgi gde lokalni prodavci nude raznorazne vrste cveća, turističkih suvenira i vešto urađenih nordijskih rukotvorina. Takođe, ovo je jedno od boljih mesta u centru gde možete da pojedete nešto lokalno i nesvakidašnje. Mnogi štandovi ovde nude jela spremljena po tradicionalnim finskim i laponskim receptima.

Na Pijačnom trgu možete probati meso medveda, ćufte of irvasa i losa, razne vrste usoljene morske ribe i druge pomalo bizarne đakonije koje se retko mogu naći u ponudi u drugim delovima kontinenta.

Mali savet: turistima se ovde redovno poručuje da budu na oprezu od galebova. Marina uz trg ih je prepuna, pa se neretko dešava da ovi krilati bezobraznici nekome ukradu hranu ili piće.

Još treba napomenuti da su cene u celoj Finskoj paprene i da ovde npr. cene magneta kreću od 5 EUR, dok za porciju neke obične ulične hrane na Pijačnom trgu treba izdvojiti najmanje 10 EUR po osobi (kako su u međuvremenu zbog inflacije kod nas cene više puta skakale, ovo sad i ne zvuči toliko skupo).

Na trgu se takođe nalaze Predsednička palata i Gradska većnica.

Iz marine na Pijačnom trgu se brodom može stići do Suomenline – velike odbrambene tvrđave pod zaštitom UNESKA koja se prostire na 8 manjih ostrva koja su međusobno povezana. Polasci trajekta su na svakih 15-20 minuta, a otprilike toliko vremena i treba da se stigne do ostrva.

Suomenlinu su podigli Šveđani sredinom 18. veka da bi efikasnije branili Finski zaliv i morski prolaz u Helsinki od rastuće moći Ruske imperije. Nekih 6 decenija kasnije, posle niza švedsko-ruskih ratova, 1808. tvrđava konačno pada u ruke Rusima koji pod kontrolom drže celu Finsku čitavih 110 godina, sve do kraja Prvog svetskog rata.

Uprkos svojoj burnoj istoriji, danas je ova impozantna tvrđava jedna od najpopularnijih tursitičkih atrakcija Helsinkija i omiljeno mesto za piknik i rekreaciju lokalnog stanovništva.

Nažalost, mi smo imali samo jedan dan u Helsinkiju, tako da nismo otišli na Suomenlinu, ali ako imate više vremena od nas, definitivno preporučujemo Suomelinu kao sjajnu opciju za poludnevni piknik.

Na samo jednu ulicu od Pijačnog trga se nalazi najfotogeničniji i sasvim sigurno i najpoznatiji deo grada – Trg Senata. Ovo je ujedno i najstariji deo centralnog Helsinkija.

Trg kao arhitektonska celina objedinjuje svu političku, religijsku i naučnu moć ove nordijske nacije budući da se na njemu nalaze Helsinška Katedrala, Palata vlade (prvobitno Senat) i glavna zgrada Univerziteta.

Strme i visoke stepenice koje vode do katedrale su i jedno od omiljenih sastajališta lokalnog, uglavnog mlađeg, sveta. Penjanje do gore zahteva malo kondicije, ali se sa vrha pruža sjajan pogled na trg.

Centralni deo trga krasi spomenik ruskom caru Aleksandru II. Ovaj dobri car (kako su ga Finci zvali) je svojim reformama dao širu autonomiju Finskoj, koja je dovela do finske nezavisnosti od Rusije 1917. godine.

Nakon dužeg zadržavanja na trgu, nastavili smo dalje da šetamo gradom. Presekli smo par manjih ulica u centru da bi stigli do još jednog simbola grada — centralne železničke stanice izgrađene u art-deko stilu. Finsko narodno pozorište je tik uz zgradu železničke stanice. Inače, građevine u Helsinkiju su zanimljiva arhitektonska mešavina skandinavskog, zapadnog i ruskog stila iz raznih epoha.

Svakako da smo znali da je Finska jedna od najskupljih zemalja na svetu (odmah iza Norveške i Japana), ali smo ipak ostali zatečeni nekim cenama. Seli smo u jedan od prepunih kafića da napravimo kratak predah. Kada smo videli da bi nas mala flaša piva i minijaturna čaša belog vina koštala 18 EUR, odjedanput nam se više nije pio alkohol.

Umesto vina i piva, ispili smo voćni čaj od 3 EUR i najmanju šoljicu kafe na svetu za 5 EUR. Uh! I uprkos ovome, svi kafići po centru su bili puni nasmejanih, veselih ljudi koji ispijaju salve alkohola (u njihovu odbranu, bila je subota).

Posle šetnje po Kampiju — modernom delu grada koji obiluje radnjama, tržnim centrima i kafićima — spustili smo se nazad prema luci da vidimo Uspesnki katedralu smeštenu na brdu sa prelepim pogledom na grad. Uspenskij sobor — kako ga Rusi zovu — najveća je pravoslavna crkva u zapadnoj Evropi.

Pošto smo se dobrano napešačili, predah smo potražili u parku Esplinadi koji se nadovezuje na Pijačni trg. Espa, kako lokalni živalj od milošte zove svoju glavnu gradsku promenadu smeštenu u prelepo održavanom parku, sjajno je mesto da se napravi kratki predah u razgledanju centralnog gradskog jezgra i upije loakalna atmosfera. Stanovnici Helsinkija znaju da vreo septembarski dan od 25 stepeni (što je iznad proseka za ovo doba godine) treba što bolje iskoristiti, pa je park bio prepun raznoraznog sveta. Malo je doduše bilo bizarno videti priličan broj mladih koji se polu-goli sunčaju u parku — ali izgleda da je u Finskoj uobičajeno da se sunčaš kad god možeš i gde god stigneš.

Za kraj posete smo otišli u Kampi šoping centar da pojedemo najmanji i najskuplji hot dog na svetu — 2 hot doga veličine malog prsta su koštala 5 evra. Ispod tržnog centra se nalazi glavna autobuska stanica. Odatle smo seli na noćni bus za Rusiju i probudili se ujutru u Sankt Peterburgu. O najlepšem ruskom gradu možete da pročitate više ovde.

Ovo su bili naši utisci sa jednodnevne posete Helsinkiju. Ukoliko planirate put u Finsku ili imate bilo kakva pitanja, slobodno nas kontaktirajte. Kippis (živeli na finskom)! Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu. Hvala na čitanju — do sledećeg teksta!