Putovanje kroz vreme možda nije moguće, ali ako želite da vidite kako je stvarno izgledao jedan evropski grad u srednjem veku, definitivno treba da posetite Talin.
Ušuškan na severoistoku kontinenta, Talin je skriveni dragulj Evrope kome zasluženo pripada mesto među najlepšim svetskim destinacijama.
Ono što je posebno fascinatno u vezi sa Talinom jeste da njegovi stanovnici i čelnici oberučke prihvataju promene i u isto vreme slave svoju prošlost.
Naime, Stari grad Talina je najbolje očuvan srednjevekovni grad u Evropi. To, međutim, nije sve po čemu je poznat.
Iako možda deluje kao nespojiva kombinacija, prestonica Estonije je nadaleko poznata kao Silicijumska dolina starog kontinenta.
Verovali ili ne, ova mala baltička država ima najviše startap kompanija po glavi stanovnika, digitalizovane javne usluge koje između ostalog omogućuju građanima da otvore firmu za manje od 20 minuta i specijalni program na osnovu kog skoro pa bilo ko iz bilo kog dela sveta može da postane e-rezident države.
Šta videti u Talinu
Talin je jedan sasvim neobičan grad gde ste u jednom trenutku sasvim običan turista — a u drugom neko ko je našao način da se vrati kroz vreme u jedan neverovatno živahan i živopisan srednjevekovni grad.
Zbog očuvanosti građevina koje datiraju nekoliko vekova unazad, Talin je svojevrstan muzej na otvorenom u kome ima baš svašta da se vidi.
Osim najpoznatijih atrakcija koje nikako ne treba propustiti u Talinu, estonsku prestonicu treba obići uzduž i popreko jer se na bukvalnom svakom ćošku u Starom gradu nalazi nešto zanimljivo, od lepih zabačenih uličica do autentičnih restorana.
Trg gradske većnice
Stari grad Talina je podeljen na dva dela — Donji i Gornji grad. Obilazak je najbolje započeti u Donjem gradu, na glavnom gradskom trgu, mestu na kome se održavaju srednjovekovni festivali, koncerti, vašari i drugi događaji.
Tokom zime, božićna pijaca je smeštena na trgu. Inače, proslava božićnih svetkovina se ovde odigrava još od 1441. godine i smatra se da je baš na ovom trgu postavljena prva ikada novogodišnja jelka.
Na trgu se pored prelepih srednjovekovnih kuća nalazi i najpoznatija građevina u Talinu, zgrada Gradske većnice. Ceo trg nosi ime po ovoj građevini, koja je najstarija većnica u celom Baltiku i Skandinaviji.
Toranj gradske većnice je ukrašen figurom Starog Tomasa, čuvarem i jednim od najbitnijih simbola grada. Postavljen daleke 1530. godine, ovaj vetrokaz predstavlja seljačkog dečaka koji se proslavio u gađanju iz samostrela.
Međutim, pošto nije mogao da dobije zvanično priznanje za svoj talenat zbog toga što nije bio rođen u plemićkoj porodici, dečak je nagrađen poslom gradskog čuvara.
Legenda dalje kaže da je Tomas čitav svoj radni vek davao deci slatkiše na Trgu gradske većnice. Kada je umro, deca su neumorno pitala gde je Tomas. Da bi izbegli priču o smrti, roditelji mališana su postavili vetrokaz na zgradu većnice, objasnivši im da je Stari Tomas i dalje tu i da će ih uvek posmatrati sa tornja.
Najstarija apoteka na svetu
Na glavnom gradskom trgu se nalazi još jedno zanimljivo mesto sa dugom tradicijom — najstarija apoteka u Evropi. Prvi put spomenuta u gradskim zapisima 1422. godine, apoteka bez prestanka radi više od 600 godina na istom mestu.
Danas u ovoj apoteci možete da kupite savremene lekove — ali i srednjevekovne meleme.
U muzeju u apoteci su izloženi interesantni lekovi poput isušenih žabljih nogu, roga jednoroga, krvi crne mačke, delova mumije, zečijih srca, napitaka od zmijske kože i drugih mućkalica koje su se nekada zaista koristile u medicini.
U apoteci možete i da naučite više o istoriji mnogih lekovitih biljaka i isprobate razne biljne čajeve. Najmlađi turisti još mogu i da se stave u ulogu srednjevekovnih apotekara, igrajući se i spravljajući interesantne meleme.
Crkva Svetog Olafa
Na svega par minuta peške od glavnog trga u Talinu ćete naići na crkvu Svetog Olafa, najvišu srednjevekovnu građevinu u čitavom gradu.
Sagrađena u 12. veku, crkva je dobila ime po norveškom kralju Olafu Drugom, poznatijem kao Sveti Olaf, i smatra se da je skandinavska zajednica u Talinu podigla.
Visok nešto malo preko 123 metra, toranj crkve ima prilično burnu istoriju. Naime, osim što je bio pogođen gromom preko 10 puta, toranj je zajedno sa čitavom crkvom izgoreo 3 puta.
Smatra se da je toranj nekada bio visok oko 160 metara i da je bio najviša građevina na svetu. Istoričari se, međutim, sa ovim ne slažu, tvrdeći da nikada nije bio viši od 125 metara.
Zanimljivo je spomenuti i da je zbog visine tornja crkva korišćena kao radio toranj i osmatračnica za vreme sovjetske vlade.
Ukoliko želite da vidite Talin sa najviše tačke u Donjem gradu, možete da se popnete na opservacionu palubu — ali imajte u vidu da do vrha crkve vodi preko 230 vijugavih stepenika.
Debela Margareta
Izuzev trga i crkve Svetog Olafa, u donjem gradu Talina su najpoznatije atrakcije gradske zidine i tornjevi. Od nekadašnjih 8 kapija i 46 tornjeva, polovina je sačuvana.
U neke od preostalih tornjeva možete da uđete i da se popnete do samog vrha odakle se prostiru neverovatni pogledi na grad — a neki su pretvoreni u muzeje.
Od svih tornjeva, naš favorit je definitivno Debela Margareta koja je izgrađena kao odbrana od neprijatelja sa mora — ali i da impresionira goste koji dolaze iz daleka.
U ovom tornju se danas nalazi Estonski pomorski muzej u kome su izložene makete i ostaci brodova, pomorska oprema i druge zanimljive stvari iz estonske pomorske istorije. Najimpresivniji deo postavke je olupina broda starog preko 700 godina.
Na svakom spratu muzeja možete da izađete na osmatračnicu — a tokom toplijih meseci postoji mogućnost i odlaska na vrh Debele Margarete, odakle se vidi i talinski zaliv i Stari grad.
Katarinin prolaz
U Talinu ima mnogo mesta koja posetioce vraćaju u srednji vek, ali jedno je zaista posebno — Prolaz Svete Katarine.
Iako ovaj polu-sakriveni prolaz nije spektakularan u odnosu na druge atrakcije u Starom gradu, kada prolazite ovom uskom, delovima nadsvođenom uličicom, nije teško zamisliti kako je život u Talinu izgledao pre par stotina godina.
Katarinin prolaz se nalazi odmah iza mesta na kome je nekada stajala crkva Svete Katarine, po čemu je i dobio ime.
Ono što prolaz čini posebno interesantnim jeste što je dom esnafu Svete Katarine, zajednici zanatlija i umetnika koji koriste tradicionalne, srednjevekovne metode u svom stvaralaštvu.
U radionicama koje se nalaze u kućama podignutim između 15. i 17. veka, ovi umetnici prave i izlažu keramiku, ručno oslikanu svilu, nakit, predmete od stakla i još mnogo toga.
Radionice su otvorene za posetioce i turisti mogu da posmatraju umetnike i zanatlije dok stvaraju.
Hidroplanska luka
Imajući u vidu koliko je Estoncima more bilo bitno kroz istoriju, u Talinu se nalazi još jedan pomorski muzej — Hidroplanska Luka (Seaplane Harbour).
Otvoren 2012. godine, ovaj muzej je jedan od najzabavnijih i najzanimljivijih u kojima smo bili — a treba napomenuti da uopšte nismo neki fanovi pomorske istorije.
Smešten je u ogromnom hangaru, ima preko 200 izložbenih predmeta i kolekcija se nalazi na tri nivoa — u vazduhu, na moru i ispod mora.
Osim ogromne podmornice (po kojoj možete i da hodate), ledolomca starog preko 100 godina i ostataka najstarijeg broda nađenog u Estoniji, u muzeju se nalaze mala žuta podmornica, akvarijum, simulatori i još mnogo toga.
Naravno, interaktivni deo muzeja je najzabavniji. Ja sam pucala iz torpeda (i svaki put promašila brod), vozila avion (i survala se u zemlju nakon čitavih 30 sekundi) i ušla u žutu podmornicu.
Kada smo mi bili u Talinu, u ovom muzeju je bila i vikinška izložba sa preko 500 artefakta iz vikinškog doba, uključujući originalne novčiće, oružje, alate, kuhinjske predmete, nakit, delove brodova i kosti.
Tompea dvorac
Što se tiče Gornjeg grada, najpoznatija znamenitost je Tompea dvorac koji je oduvek bio sedište moći u Estoniji.
Sve inostrane sile koje su vladale zemljom su ga koristile kao bazu a danas u njemu zaseda estonski parlament.
Podignut u 18. veku na temeljima istočnog krila tvrđave koja se nalazila na istom mestu od 13. veka, Tompea dvorac je najčudniji dvorac koji ćete videti u Evropi.
Naime, sve strane dvorca su sagrađene od kamena osim fasade koja je napravljena u baroknom stilu i čitava obojena u roze!
Osim po roze boji fasade, zamak je poznat i po Visokom Hermanu, još jednom tornju simpatičnog imena sa kog se vijori estonska zastava.
Tompea dvorac je otvoren za posetioce svakog radnog dana i ulaz je besplatan — ali morate da se najavite unapred.
Katedrala Svete Marije
Izuzev dvorca, u Gornjem gradu, na Tompea brdu, svakako vredi posetiti Katedralu Svete Marije, najstariju crkvu u Talinu prvi put spomenutu u 13. veku.
Katedrala je poznata i po tome što je jedina građevina na Tompea brdu koja nije izgorela prilikom stravičnog požara u 17. veku koji je uništio sve ostalo što mu se našlo na putu.
Originalno rimokatolička bogomolja, ova gotska katedrala sada pripada estonskoj luteranskoj crkvi i služi kao sedište nadbiskupu Talina.
Ovde se nalaze grobovi koji datiraju unazad sve do 13. veka, a osim obilaska unutrašnjosti crkve, možete i da se popnete na njen barokni zvonik.
Katedrala Svetog Aleksandra Nevskog
Najveća i najlepše ukrašena ruska pravoslavna crkva u Estoniji se nalazi u Talinu, na Tompea brdu, i posvećena je Svetom Aleksandru Nevskom, princu Novgoroda, Kijeva i Vladimira.
Sagrađena 1900. godine, kada je Estonija bila deo Ruskog carstva, Katedrala Svetog Aleksandra Nevskog je jedna od najmonumentalnijih građevina u gradu, sa bogato dekorisanom unutrašnjošću i 11 masivnih zvona od kojih najteže ima preko 15 kg.
Nažalost, iako zaista impresivna, ova katedrala nikad nije bila omiljena među Estoncima.
Posmatrana kao simbol opresije kada je tek sagrađena, katedrala zamalo da bude srušena tokom 1930. godina. Tada nije uništena iz dva razloga — zbog masivne konstrukcije i nedostatka para.
Za vreme Sovjetskog Saveza, katedrala je doživela istu sudbinu kao i mnogi sakralni objekti u to vreme — ostavljena je da propadne. Međutim, nakon što je Estonija dobila nezavisnost 1991. godine, državni organi su uložili mnogo u obnovu katedrale koja je danas lepša nego ikad.
Olde Hansa
Ono što definitivno treba da iskusite u Talinu je odlazak u daleko čuveni restoran srednjevekovne kuhinje Olde Hansa.
Osim što se u ovom autentičnom restoranu koriste recepti iz 15. veka, sva hrana se priprema na isti način na koji se pripremala pre više od 500 godina.
Međutim, nije samo hrana autentično sredjevekovna u restoranu Olde Hansa.
Čitav restoran je uređen kao taverna, sa poslužiteljima obučenim u staru nošnju i muzičarima koji sviraju melodije iz davno prošlih vremena.
Čak i ako odlučite da preskočite klopu u restoranu, preporučujemo da makar navratite na piće jer ovde možete probati medovinu i začinjeno vino kakvo su pili Estonci pre pola milenijuma.
Cene su naravno visoke ali iskustvo vredi svake pare, pogotovo ako ste ljubitelj serija poput Igre prestola.
Talin je zaista jedinstven grad koji vredi posetiti bilo da putujete samo u Estoniju ili obilazite i ostale Baltičke zemlje.
S obzirom na to da iz Srbije i okoline nema direktnih letova do Talina, savetujemo da krenete na putovanje Baltikom iz Helsinkija, odakle možete stići trajektom do glavnog grada Estonije za nekih sat vremena.
Ono što je bitno napomenuti da je Talin prilično skup grad gde cene više naginju onima u Finskoj nego u daleko jeftinijoj Letoniji i Litvaniji.
Dok u Rigi i Viljnusu možete naći zaista dobar smeštaj u centru po razumnim cenama, u Talinu je druga priča. Pošto su hoteli i apartmani preskupi, preporučujemo da bacite pogled na hostele koji su skroz pristojni u Estoniji.
Cene hrane, pića i suvenira su isto dosta više nego u druge dve baltičke zemlje, ali se ipak mogu naći sasvim fine opcije koje nisu preskupe.
Ukoliko imate neka pitanja u vezi sa putovanjem u Talin, slobodno nam se javite ili ostavite komentar ispod teksta. Ako vam se dopada naš sajt, zapratite nas na Instragram profilu. Hvala na čitanju!
Ostavite komentar