Vodič kroz Istanbul — 15+ mesta koja ne treba propustiti

Vizantion, Konstantinopolj, Carigrad — poznat kroz istoriju po različitim imenima, Istanbul je zasigurno jedan od najlepših gradova na svetu — i sa više od 15 miliona stanovnika i oko 10 miliona turista godišnje, megalopolis koji prosto vrvi od života. Ovaj transkontinentalni grad smešten na Bosforskom moreuzu između Crnog i Mramornog mora spaja istok i zapad, uzimajući najbolje i od Evrope i od Azije.

U ovom nekada carskom gradu ima toliko toga da se vidi i uradi da su potrebni meseci da bi zaista upoznali sve njegove čari. Međutim, ako kao i većina putnika danas imate ograničeno vreme za putovanja — a želite da izvučete maksimum iz svog boravka u Istanbulu, došli ste na pravo mesto. U ovom detaljnom vodiču kroz Istanbul ćete naći 16 stvari koje ne treba propustiti u istorijskom, kulturnom i ekonomskom centru Republike Turske.

Šta videti u Istanbulu

1. Aja Sofija

Simbol Istanbula i jedan od najposećenijih muzeja u Turskoj, Aja Sofija se često naziva osmim svetskim čudom.

Sagrađena pre skoro 1,500 godina kao pravoslavna patrijaršijska crkva, Aja Sofija je bila treća crkva Svete Mudrosti podignuta na istom mestu i arhitektonsko čudo svog vremena (za nju su rekli da je promenila istoriju arhitekture) — a i dan danas je jedna od najimpresivnijih i najlepših građevina na svetu.

Kao i područje na kome se nalazi, Aja Sofija je imala burnu prošlost. Od kada je izgrađena 537. godine pa sve do pada Carigrada 1453. godine, služila je kao sedište Vaseljenskog patrijarha — izuzev perioda od nekih 60 godina tokom 13. veka kada je bila rimokatolička katedrala.

Nakon što je otomanska vojska osvojila Konstantinopolj, Aja Sofija je pretvorena u džamiju i hrišćanske relikvije su uništene i zamenjene muslimanskim obeležjima. 1931. godine je zatvorena na 4 godine, sekularizovana i zatim otvorena kao muzej.

Aja Sofija danas nije ništa manje veličanstvena nego kada je sagrađena. Iako je nagriza zub vremena, turske vlasti svojski rade na tome da je održe u dobrom stanju i građevina stvarno izgleda neverovatno i spolja i iznutra.

S obzirom na to da je Aja Sofija jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija u Istanbulu, savetujemo da je posetite rano ujutru, par sati posle jutarnje molitve. Iako nije bilo gužve kada smo mi bili, budite spremni čak i na čekanje u redovima za ulazak u Aja Sofiju, pogotovo ako idete u Istanbul u vrhuncu sezone.

Obilazak treba početi ili završiti u parku između Aja Sofije i Plave džamije, odakle možete da fotografišete obe znamenitosti ili da odmorite pre nego što nastavite dalje.

• Radno vreme: od 08:30 do sat vremena pre zalaska sunca, izuzev tokom trajanja molitvi
• Cena ulaznice: Ulaz u Aja Sofiju je besplatan
• Zvanični sajt: https://muze.gen.tr/muze-detay/ayasofya

2. Plava džamija

Na par minuta hoda od Aja Sofije se nalazi predivna Sultan Ahmedova džamija, poznatija kao Plava džamija. Nadimak je dobila po ručno obojenim plavim pločicama koje prekrivaju unutrašnje zidove i unutrašnjost kupole. Sagrađena početkom 17. veka, Plava džamija je jedina džamija u Istanbulu koja ima 6 minareta. Ovo remek delo islamske arhitekture je podignuto na mestu nekadašnje Konstantinove palate, kompleksa u kome su vekovima živeli vizantijski carevi.

Džamiju je sagradio sultan Ahmed I, koji je sa svega 19 godina odlučio da sagradi građevinu koja će zaseniti Aja Sofiju u veličini i lepoti — a da li je u tome uspeo ostaje predmet debate. Jedno je, međutim, neosporno — Plava džamija je prelepa, verovatno jedna od najlepših džamija na svetu.

Ono što je bitno napomenuti jeste da je Plava džamija aktivna džamija, što znači da se u njoj Muslimani mole pet puta dnevno. Uprkos tome što je aktivna, Plava džamija je otvorena za turiste, ali morate poštovati neka pravila. Za početak, u džamiju ne možete ući za vreme molitve (možete ako hoćete da se molite, ali ne smete da fotografišete ništa tokom ovih 90 minuta).

Osim toga, morate biti pristojno obučeni — a žene moraju da imaju pokrivenu glavu. Ukoliko nemate svoju maramu, pre ulaska ćete dobiti plavu maramu koju vraćate kada izađete iz džamije. Pre ulaska morate i da se izujete (obeleženo je tačno gde treba da se izujete i dobićete kesu za obuću).

• Radno vreme: od 08:30 do sat vremena pre zalaska sunca, izuzev tokom trajanja molitvi
• Cena ulaznice: Ulaz u Plavu džamiju je besplatan
• Zvanični sajt džamije: http://www.sultanahmetcamii.org/

3. Ostaci Hipodroma

Odmah pored Plave džamije, na Sultan Ahmedovom trgu, nalaze se ostaci carigradskog Hipodroma. Rimski imperator Septimius Severus je nakon osvajanja Vizantiona početkom trećeg veka izgradio mnoge građevine u gradu, između ostalog i Hipodrom.

Međutim, arena koju je on sagradio je bila mala i nezavršena, poprimivši svoj puni sjaj tek nakon Konstantinovog dolaska na vlast i proglašenja grada za prestonicu Vizantije.

Za vreme Vizantijskog carstva, Hipodrom — u koji je moglo da stane preko 40,000 ljudi — bio je središte društvenog života Konstantinopolja skoro čitav jedan milenijum, gde su se odigravale trke dvokolicama, gladijatorske igre, zvanične ceremonije, proslave, protesti i još mnogo toga.

Međutim, ovo nije bila jedina uloga Hipodroma. Naime, ova grandiozna arena je bila ukrašena umetničkim delima donetim iz celog carstva, služivši i kao pokazatelj svog raskoša i moći ove slavne imperije.

Nakon pada Konstantinopolja, Hipodrom je nastavio da bude u upotrebi — ali samo kao gradski trg. Nažalost, tokom izgradnje palate Ibrahim Paše (današnjeg Muzeja turske i islamske umetnosti) u 16. veku i Plave džamije u 17. veku, arena je pretrpela dosta oštećenja. U 18. veku je bila potpuno napuštena i na kraju i uništena.

Danas, na mestu nekadašnjeg Hipodroma možete da vidite samo ostatke ove grandiozne građevine — ali i to što je ostalo je dovoljno da možete da zamislite kako je ova arena nekad izgledala.

Na trgu možete videti Egipatski obelisk, obelisk koji je vizantijski car Teodosije preneo iz hrama u Karnaku (današnji Luksor), Spiralni stub koji slavi pobedu Grka nad Persijancima i koji je car Konstantin doneo iz Apolonovog hrama u Delfima i stub Konstantina Porfirogenita. Osim toga, trg krasi i fontanta cara Vilhelma Drugog, poklon nemačkog cara sultanu Abdulu Hamitu Drugom.

4. Muzej turske i islamske umetnosti

Na mestu nekadašnjeg Hipodroma, odmah preko puta Plave džamije nalazi se Muzej turske i islamske umetnosti. Smešten u kući u kojoj je u 16. veku živeo Ibrahim Paša, veliki vezir Sulejmana Veličanstvenog, ovaj muzej pruža dobar uvid u islamsku umetnost.

U zgradi čije središte čini prostrano dvorište izloženi su primerci islamske kaligrafske, abstraktne i savremene umetnosti. Ovde možete videti mnogobrojne ćupove i posude, prelepo ukrašene verske knjige, tepihe i još mnogo toga.

Najzanimljivi deo je verovatno onaj u kome su izloženi lični predmeti proroka Muhameda, uključujući deo njegove brade. U muzeju se nalaze i ukrašena vrata Velike džamije iz Džizre.

Celokupna postavka se nalazi na spratu — a čim uđete u muzej možete videti i ostatke zapadnog zida Hipodroma koji su nađeni i iskopani tokom višegodišnjeg renoviranja građevine.

U muzeju nije gužva, tako da ovde možete doći da malo pobegnete od gradske vreve — ili ako je napolju loše vreme. Zgrada je sređena pre par godina, tako da sve izgleda potpuno novo i ima i dosta klupa gde možete sesti da se odmorite. Unutra se nalazi i muzejska prodavnica, ali su svi suveniri dosta skuplji ovde nego u drugim delovima grada (na bazaru).

Iako ima zanimljivih stvari da se vidi, savetujemo da odete u muzej samo ako vas jako zanima islamska umetnost ili ako nikad niste bili u muzeju sa sličnom postavkom. Na primer, ako ste bili u Kataru (pročitajte naš vodič kroz Dohu za više informacija) u Muzeju islamske umetnosti, možete da preskočite ovaj.

• Radno vreme: od 01.04. do 31.10 od 09:00 – 20:00 svakog dana; od 31.10. do 01.04. od 09:00 do 17:30 svakog dana
• Cena ulaznice: 200 TL
• Zvanični sajt muzeja: https://muze.gov.tr/muze-detay?sectionId=TIE01&distId=TIE

5. Topkapi palata

Podignuta nekoliko godina nakon pada Konstantinopolja, Topkapi palata je bila glavna rezidencija osmanskih sultana skoro 4 veka, od vremena Mehmeda Osvajača pa sve dok Abdulmedžid nije izmestio dvor u palatu Dolmabahče sredinom 19. veka.

Danas je Topkapi muzej jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija u Istanbulu. Za obilazak ovog ogromnog kompleksa je potrebno par sati, a s obzirom na to da sadrži stotine prostorija, ovde možete provesti i čitav dan.

Palata Topkapi se sastoji iz četiri glavna dvorišta i velikog broja građevina, od kojih su samo neke otvorene za javnost.

U prvom dvorištu se nalazi Aja Irena, jedna od retkih pravoslavnih crkvi u Istanbulu koja nije pretvorena u džamiju. Danas uglavnom služi kao koncertna sala za koncerte klasične muzike.

Drugo dvorište je korišćeno za zvanične poslove Osmanlijskog carstva — a kroz kapiju koja vodi ka njemu su samo sultan i njegova majka smeli da uđu jašući konja. Ovde se nalazi mnoštvo paviljona i drugih prostorija, velika kuhinja, kolekcija satova, oružje i još mnogo toga.

U drugom dvorištu je smešten i Harem, mesto gde su živele sultanova majka, žene i ljubavnice. Osim 300 soba, u Haremu su se još nalazile 2 džamije, 9 turskih kupatila i bolnica. Ulaznice za Harem se kupuju odvojeno.

U trećem dvorištu možete da vidite imperijalnu nošnju, portrete sultana i druge vredne objekte. U četvrtom dvorištu se nalazi još paviljona — kao i (skup) restoran odakle se pruža neverovatan pogled na grad.

• Radno vreme: od 09:00 do 18:00 svakog dana osim utorkom
• Cena ulaznice: 500 TL
• Zvanični sajt kompleksa: https://muze.gen.tr/muze-detay/topkapi

6. Arheološki muzeji

Do Areholoških muzeja Istanbula se može doći direktno iz prvog dvorišta Topkapi palate. Ovde se nalaze 3 muzeja — Arheološki muzej, Muzej antičkog Orijenta i Muzej islamske umetnosti (Tiled Kiosk).

Ono što je bitno napomenuti jeste da je glavna zgrada prvi turski muzej, otvoren za javnost 1891. godine. Muzeji sve ukupno sadrže preko milion objekata iz skoro svih civilizacija i perioda ljudske istorije.

Prvi muzej na koji ćete naići po ulasku u kompleks je Muzej antičkog Orijenta u kome se nalazi impresivna kolekcija artefakta, uključujući predmete neprocenljive vrednosti iz starog Egipta i Mesopotamije.

U sledećoj zgradi se nalazi Muzej islamske umetnosti ili Popločani paviljon, čiju kolekciju čine pločice i keramički predmeti iz raznih perioda turske istorije. Ova zgrada je jedna od najstarijih očuvanih zgrada iz otomanskog perioda.

Arheološki muzej je smešten u glavnoj i najvećoj zgradi u kompleksu i sadrži veliki broj skulptura i sarkofaga. Nažalost, deo zgrade se trenutno renovira, tako da je moguće videti samo kolekciju sarkofaga — koja je doduše zaista impresivna.

Ovde možete videti prilično velike i kitnjaste sarkofage — što poznatiji i bogatiji vladar, to lepši sarkofag. Mi smo u muzej prvenstveno došli sa namerom da vidimo sarkofag Aleksandra Makedonskog, ali se on nalazi u delu zgrade koji je zatvoren do daljnjeg.

Izuzev ove tri zgrade, u kompleksu se nalazi i lepo dvorište puno raznih stubova i skulptura.

U muzejima možete provesti pola dana, ali su u principu za obilazak kompleksa dovoljna 2 sata, pogotovo sada kada ni ne možete da vidite celu kolekciju.

• Radno vreme: od 09:00 do 20:00 svakog dana
• Cena ulaznice: 200 TL
• Zvanični sajt muzeja: https://muze.gov.tr/muze-detay?sectionId=IAR01&distId=IAR

7. Kula Galata

Kula Galata je srednjevekovna kamena kula koja se vidi iz svih delova Istanbula. Visoka 66.90 metara, ova osmatračnica je bila najviša struktura u gradu kada je sagrađena davne 1348. godine.

Podignuta da zameni vizantijsku Staru kulu Galata, koja je uništena početkom 13. veka, današnja kula je bila oštećena nekoliko puta tokom vekova. Konačno je obnovljena sredinom prošlog veka i otvorena za javnost krajem 1960-ih.

Danas se turisti penju na vrh kule da bi uživali u spektakularnom pogledu na čitav Istanbul i Bosfor. Naravno, opservaciona paluba je dosta uska, te na nju ne može da stane veliki broj ljudi odjednom. Do palube se stiže liftom, pa kada se jedna tura ljudi spusti do izlaza, čuvari puštaju određen broj turista do gore.

Nažalost, većina ljudi na palubi ne prati strelice koje pokazuju u kom pravcu se treba kretati, pa neretko morate da se mimoilazite sa gomilom njih na jako malom prostoru. Ne moramo ni da kažemo da ovo (kao i sumanuto selfiranje) može prilično da pokvari celokupan utisak.

S druge strane, stvarno vredi popeti se na kulu zbog pogleda — ali ne preporučujumo ovu avanturu ukoliko se jako plašite visine ili skučenih prostora.

Ono što je zanimljivo napomenuti jeste da galebovi nadleću kulu, pa se neretko desi da neki sleti na ivicu ograde i pozira oduševljenim turistima.

Na vrhu kule se nalazi i restoran, pa možete i odatle da uživate u pogledu ili odmorite nakon kruženja po opservacionoj palubi. Bitno je znati i da su gužve za ulazak u samu kulu isto velike, te je najbolje da ovde dođete rano ujutru, nešto pre nego što se kula otvori za posetioce.

• Radno vreme: od 08:30 – 23:00 svakog dana
• Cena ulaznice: 350 TL

8. Most Galata

Zlatni rog Istanbula je estuar koji razdvaja istorijski i moderni deo grada, formirajući prirodnu luku na mestu gde se spajaju Bosfor i Mramorno more. Najpoznatiji most preko Zlatnog roga je Galata most, napravljen pre samo nekih 25 godina.

Međutim, ovo nije prvi most napravljen preko Zlatnog roga — niti prvi Galata most.

Naime, najstariji most (koji su činili brodovi) je sagrađen tokom turske opsade Istanbula, 1453. godine. Početkom 16. veka je doneta odluka da se napravi trajni most — a za dizajniranje ovog projekta je bio zadužen ni manje ni više nego Leonardo da Vinči.

Za to doba preambiciozan, projekat nije bilo moguće realizovati, pa je sultan pozvao Mikelanđela da dizajnira most. Ovaj veliki umetnik je odbio — i planovi da se sagradi most su obustavljeni.

Nakon što je u 19. veku podignut Hajratije most preko Zlatnog roga (gde se danas nalazi Ataturkov most), sultanova majka je naredila da se sagradi drveni most na ulazu u estuar. Završen 1845. godine, ovo je bio prvi Galata most.

Prvi most je zamenjen drugim 1863. godine, drugi je zamenjen trećim 1875. godine, treći je zamenjen četvrtim 1912. godine — a četvri je zamenjen sadašnjim mostom 1994. godine.

Ovaj most je sa punim pravom jedan od simbola Istanbula — i kada se nađete u ovom gradu, svakako treba da pređete Galata most makar jednom.

Most je poznat po tome što se na njemu skupljaju pecaroši tokom cele godine. Ispod mosta, gde takođe možete da prošetate, nalaze se brojni riblji restorani i kafići.

Ukoliko u istom danu obilazite i Galata kulu i most, savetujemo da počnete obilazak kod kule (do koje možete da se popnete žičarom), pa onda da se spuštate do mosta (u suprotom ćete ići uzbrdo nekih 15 minuta). Uličice koje vode od kule do mosta su prepune zanimljivih kafića i radnji, pa ovde možete da bacite pogled i na suvenire.

9. Dolmabahče palata

Smeštena u istanbulskom okrugu Bešiktaš, palata Dolmabahče je služila kao administrativni centar Otomanskog carstva tokom par decenija u 19. i 20. veku.

Palatu je sagradio Abdulmedžid I, 31. otomanski sultan koji je odlučio da premesti svoj dvor iz Topkapija i napravi novu, grandiozniju palatu po ugledu na evropske kraljevske palate. O velični Dolmabahčea dovoljno govori da se u njoj nalazi 285 soba, 44 hale, 68 toaleta i 6 turskih kupatila.

Ova raskošna palata je koštala 35 tona zlata, što je više nego današnjih milijardu i po dolara! Pošto sultan nije štedeo na svom novom domu, izgradnja palate je doprinela pogoršanju finansijske situacije Otomanskog carstva i na kraju državnom bankrotu.

Dolmabahče je najveća palata u Turskoj — i vrlo verovatno i najlepša. Ovde je sve veličanstveno, od vrtova ukrašenim fontanama i skulpturama lavova i kapija koje se otvaraju na Bosfor do same palate koja je podeljena na dva dela.

U jednom delu su sultani vodili državne poslove (Selamlik), u drugom živeli sa porodicom i ljubavnicama (Harem). Iako posetiocima može delovati kao da su ovo dve odvojene građevine, Harem je zapravo spojen sa Selamlikom dugačkim hodnikom koji su stražari čuvali danonoćno. U Selamliku su takođe bile i muške odaje — a u Haremu su živele sultanova majka, žene i ljubavnice. Jedni muškarac koji je smeo da uđe u Harem je bio sultan.

U Dolmabahče palati je živelo 6 osmanskih sultana — a nakon pada Osmanlijskog carstva, palata je prešla u ruke nove vlade. Osnivač i prvi predsednik Republike Turske, Mustafa Kemal Ataturk je palatu koristio kao predsedničku rezidenciju — i u njoj umro 1938. godine.

• Radno vreme: od 09:00 do 18:00 svakog dana osim ponedeljka
• Cena ulaznice: 450 TL (Selamlik + Harem)
• Zvanični sajt palate: https://www.millisaraylar.gov.tr/ziyaret-bilgileri

10. Cisterna Bazilika

Smeštena na par minuta hoda od Aja Sofije, Cisterna Bazilika je najpoznatija antička podzemna cisterna u Istanbulu. Najveća od nekoliko stotina cisterni koje se nalaze ispod grada, Cisternu Baziliku je sagradio vizantijski car Justinijan u 6. veku.

Ova podzemna cisterna je dobila ime Cisterna Bazilika po velikoj bazilici koja se nalazila tačno iznad nje, na prvom od sedam konstantinopoljskih brežuljaka. Cisterna je snabdevala vodom Veliku palatu Konstantinopolja i druge građevine na prvom brežuljku. Cisternu su nastavile da koriste Osmanlije nakon pada Konstantinopolja.

Danas je Cisterna Bazilika otvorena za javnost i prestavlja jednu od glavnih turističkih atrakcija Istanbula. Cisterna je zapravo podzemna prostorija površine 9,800 kvadratnih metara. Dugačka oko 140 metara i široka 65 metara, Cisterna može da drži 80,000 kubnih metara vode. U Cisterni se nalazi 336 potpornih stubova visine 9 metara.

Cisterna Bazilika je poznata po dve meduzine glave koje služe kao baze stubovima. Jedna glava je okrenuta naopačke, a druga je postavljena na stranu. Iako se smatra da su meduze ovako postavljene kao zaštita od njihovog pogleda (po legendi, ko god pogleda meduzu u oči će se pretvoriti u kamen), verovatno je jedna glava okrenuta na stranu da bi mogla da podupre stub. Ne zna se zašto je druga glava okrenuta naopako.

Ovo neobično mesto je prikazano u nekoliko filmova, uključujući Inferno, adaptaciji istoimene knjige Dena Brauna. Međutim, iako je na velikom platnu Cisterna Bazilika puna vode, u realnosti ima svega nekoliko milimetara vode na dnu strukture — ali ovo ništa ne umanjuje šarm ovog neobičnog mesta. Bitno je još napomenuti da se deo Cisterne trenutno renovira.

• Radno vreme: od 09:00 do 19:00 svakog dana
• Cena ulaznice: 300 TL
• Zvanični sajt Cisterne: https://www.yerebatan.com

11. Egipatski bazar

Iako nije ni najveći ni najpoznatiji bazar u Istanbulu, Egipatski bazar ili Pijaca začina je mesto koje ne treba propustiti prilikom boravka u ovom gradu, pogotovo ako vas zanima kupovina začina i drugih stvarčica karakterističnih za Tursku.

Sagrađen u 17. veku u okviru kompleksa u kome se nalazi Nova džamija, ova zatvorena pijaca je prvo bila poznata kao Novi bazar. Danas ga zovu Misir čaršija — a turisti ga znaju kao Egipatski bazar ili Kukuruzna pijaca pošto misir znači i Egipat i kukuruz na turskom jeziku. Bazar je dobio ime po Egiptu zato što su trgovci u 17. veku većinu začina uvozili upravo iz Egipta.

Ova pijaca začina ja napravljena u obliku slova L i sastoji se od preko 80 prodavnica (i 6 ulaza) — od kojih većina nudi začine, ali usled velikog interesovanja turista za druge suvenire, ovde možete naći i turske slatkiše, čajeve, sušeno voće, biljne preparate i klasične suvenire.

Zanimljivo je spomenuti da je nekada Egipatski bazar služio kao apoteka sa isključivo prirodnim lekovima — a i dan danas ovde možete naći mešavine raznih travki koje navodno leče širok spektar bolesti.

Ukoliko planirate da kupite nešto na Pijaci začina, savetujemo vam da prvo prošetate celim bazarem i raspitate se za cene na nekoliko mesta (u nekim prodavnicama su cene i izložene, mada je ovo pre izuzetak nego pravilo), pa se onda vratite tamo gde je najpovoljnije. Imajte u vidu da neki prodavci hoće da se cenkaju, ali neki stvarno neće (na bazar dolazi veliki broj turista koji je spreman da plati onoliko koliko traže pa im nije neophodno da spuštaju cene). Ulaz je besplatan.

• Radno vreme: od 09:00 do 19:00 svakog dana
• Sajt asocijacije trgovaca: http://www.misircarsisi.org.tr/en/

12. Kapali čaršija

Jedan od najvećih i najstarijih pokrivenih bazara na svetu, Veliki bazar ili Kapali čaršija je pravi raj i za ljubitelje orijenta i za kupoholičare.

Dizajniran kao lavirint, ovaj bazar ima preko 60 pokrivenih ulica (svaka nosi ime po trgovcima određene robe) u kojima se nalazi preko 4,000 prodavnica, tako da je jasno da ga je nemoguće obići odjednom. Zapravo, kada prvi put dođete ovde, vrlo je verovatno da ćete se izgubiti, bez obzira na to koju taktiku uposlite da biste zapamtili gde ste bili i gde planirate da idete.

Sa skoro pola miliona posetilaca dnevno, Kapali čaršija je jedno od najposećenijih i najpopularnijih mesta ne samo u Turskoj već i u celom svetu. Asocijacija umetnika i zanatlija Velikog bazara je čak tvrdila da je 2011. godine Kapali čaršija bila najposećenija turistička atrakcija na planeti.

Iako je nekim turistima odlazak u Veliki bazar naporan zbog broja ljudi i navalentnih prodavaca, ako nešto treba videti u Istanbulu, ova neverovatna pijaca je u top 3 mesta.

U Velikom bazaru, koji je sagrađen pre nešto više od 550 godina, možete kupiti sve što vam padne na pamet — od tepiha, antikviteta i odeće do nakita i suvenira.

I ono što je mnogima najzabavniji deo kupovine na bazaru — ovde možete da se cenjkate sa većinom prodavaca. Iako i u Velikom bazaru, kao i Egipatskom bazaru, ima trgovaca koji nikako neće da spuste cenu, većina prodavaca će rado da se upusti sa vama u ovu igru, tako da zaista možete da pazarite fenomenalne stvari za male pare.

U okviru Velikog bazara se nalazi i par fontana sa pijaćom vodom i nekoliko slatkih restorana i kafića koji zaista super dođu nakon par sati lutanja po ovom naizgled beskrajnom lavirintu radnji.

• Radno vreme: od 10:00 do 18:00 svakog dana

13. Bosfor

Putovanje u Istanbul zaista ne bi bilo potpuno bez krstarenja Bosforom, moreuzom koji razdvaja Evropu i Aziju. U zavisnosti od toga koliko vremena imate, možete da odete na kraću ili dužu, dnevnu ili noćnu ili privatnu ili organizovanu turu Bosforom — a možete i sami trajektom da pređete na azijsku stranu grada i tamo provedete koliko god vremena želite.

Bez obzira na to za koju opciju se odlučite, sigurno se nećete pokajati. Imajući u vidu koliko je ovaj moreuz oduvek bio bitan za stanovnike Istanbula, zaista treba videti grad iz ove perspektive.

Zanimljivo je napomenuti da oko 20% stanovnika Istanbula svakodnevno prelazi Bosfor — a moreuzom dnevno prođe i 200 velikih brodova i nekoliko hiljada manjih.

Mi smo izabrali dvočasovnu turu Bosforom bez stajanja — samo smo otišli do Galata mosta i ukrcali se na prvi brod koji nam se dopao. Većina tura kreće upravo odavde, ali određen broj brodova polazi i od Kabataša.

Većina brodova ide istom ili sličnom trasom — na krstarenju ćete (između ostalog) proći pored Dolmabahče palate i Ortokaj džamije (na slici iznad), ispod Bosforskog mosta, prvog mosta preko moreuza koji je spojio Evropu i Aziju, pored Rumeli tvrđave (na slici ispod) i onda nazad istim putem, samo bliže azijskoj strani koja je načičkana stotinama i stotinama šarenih kuća.

Osim što ćete neke od najlepših građevina u Istanbulu (poput Dolmabahče palate) videti sa mora, krstarenje je sjajna prilika da prođete pored još nekih atrakcija koje su predaleko od centra ili za koje jednostavno nemate vremena. Ukoliko idete na dužu turu, svakako ćete imati jedno ili više stajanja za obilazak određenih delova grada — a ako prelazite i na azijsku stranu, videćete i jedan sasvim drugačiji Istanbul.

14. Zidine Konstantinopolja

Sagrađene za vreme Konstantina Velikog, zidine Konstantinopolja su kameni bedemi koji su okruživali i štitili grad od napada i sa kopna i sa mora. Manje od 100 godina nakon što su zidine podignute, car Teodosije II je sagradio nove spoljašnje bedeme, što je dodatno unapredilo fortifikaciju grada.

Zidine su opasivale grad sa svih strana, tako da je Konstantinopolj bio praktično neosvojiv ukoliko je na bedemima bilo dovoljno ljudi. Ovi bedemi su izdržali mnoge opsade — a za 1,000 godina su bili probijeni samo dva puta: prvi put 1204. godine tokom Četvrtog krstaškog rata i drugi i poslednji put 1453. godine kada su brojčano nadmoćne Osmanlije osvojile Konstantinopolj.

Turci su održavali zidine tokom Otomanskog perioda, sve do 19. veka, kada su delovi bedema bili demontirani jer je grad prerastao svoje srednjevekovne granice. Nakon ovoga su Turci prestali da održavaju bedeme — ali i uprkos tome što su bili potpuno zapušteni, mnogi delovi zidina su preživeli i neki i dan danas stoje.

Iako se povremeno radi na restauraciji zidina, bedemi su sada u neslavnom stanju. Neki delovi se bolje drže od drugih, ali je očigledno da je neophodno uložiti u rekonstrukciju i konzervaciju zidina — ili će se sasvim sigurno još više delova urušavati kako vreme bude prolazilo.

Ispod zidina se neretko mogu videti neugledne kuće i straćare, kao i ljudi koji obrađuju svoje bašte — što zaista ne priliči ovako bitnom spomeniku iz vremena Vizantije.

Među nekoliko kapija pored kojih smo prošli, svakako bismo izdvojili Beogradsku kapiju (na slici iznad), koja je ime dobila po zarobljenim Srbima koji su ovde naseljeni nakon što je sultan Sulejman I osvojio Beograd. Ukoliko vas iole zanima istorija — svakako prošetajte pored zidina Konstantinopolja — koje su uprkos nebrizi i dalje monumentalne.

15. Panorama 1453

Osmanlije su 29.05.1453. osvojile Carigrad, glavni grad Istočnog rimskog carstva. Označivši pad Vizantije, ova godina je promenila tok istorije.

Imajući u vidu posledice koje je pad Carigrada imao na svet, ovaj događaj se smatra i krajem srednjeg veka. S obzirom na to da su Osmanlije ne samo zauzele Carigrad, od tada poznat kao Istanbul, već i utvrdile svoju moć na Balkanu, ne čudi što je bitka za Konstantinopolj jedan od najslavnijih trenutaka u turskoj istoriji.

2009. godine su Turci otvorili muzej koji verno prikazuje osvajanje Konstantinopolja — muzej Panorama 1453. U ovom nesvakidašnjem muzeju, koji se nalazi blizu mesta gde su Osmanlije probile bedeme grada, izložena je panorama od 360 stepeni na kojoj je naslikano bojno polje u trenutku probijanja zidina.

Sa krovom u obliku kupole na kome je naslikano nebo, zidovima koji su ispunjeni detaljima iz bitke i brojnim objektima postavljenim ispred panorame, posetilac muzeja ima osećaj kao da se nalazi u samom centru bitke.

Koristeći se optičkim iluzijama, panorama deluje ne samo realno nego i mnogo veća nego što je zapravo. Ovom utisku samo pridodaju zvučni efekti poput zvuka pušaka, vojnika koji viču i vojnog benda koji bodri vojnike.

Pošto je deo muzeja gde je naslikana panorama prilično mali, ovde su velike gužve, što moramo priznati ne umanjuje mnogo doživljaj. Sama zgrada je ogromna i sadrži i slike ispod kojih su objašnjeni događaji koji su prethodili i sledili padu Vizantije. Savetujemo da posetite ovaj muzej pre ili posle obilaska zidina Konstantinopolja pošto se obe atrakcije nalaze u istom delu grada.

• Radno vreme: od 08:00 do 18:30 svakog dana
• Cena ulaznice: 250 TL
• Zvanični sajt muzeja: https://www.panoramikmuze.com/en

16. Trg Taksim & Avenija Ištiklal

Srce modernog Istanbula, trg Taksim je popularno mesto i među lokalcima i strancima. Okružen prodavnicama, kafićima i hotelima, Taksim je mnogima polazišno mesto za obilazak grada. Na samom trgu se nalazi Spomenik Republike, podignut pet godina nakon osnivanja Republike Turske.

Iako Taksim sam po sebi nije ništa posebno, jedna od najpoznatijih (ako ne i najpoznatija) ulica u Istanbulu se završava na trgu — Ištiklal avenija (Avenija nezavisnosti). Trg je i početna stanica čuvenom crvenom tramvaju koji saobraća avenijom i ide sve do Tunela, istanbulske podzemne žičare.

Dugačka skoro jedan i po kilometar, Ištiklal avenija je najposećenija ulica u Istanbulu, sa oko 3 miliona dnevnih posetilaca tokom vikenda. Iako je u ulici velika gužva, moramo priznati da nikad ne bismo rekli da toliko ljudi prošeta avenijom subotom i nedeljom.

Turci su oduvek voleli ovu ulicu. Tokom otomanskog perioda, ulica je bila pogotovo popurna među intelektualcima. Kada su putnici tokom 19. veka obilazili Istnabul, zvali su ga Pariz istoka jedinim delovom i zbog ove avenije. I danas je Ištiklal jedno od najomiljenijih mesta u gradu — i mesto koje treba posetiti na putovanju u Istanbul. U ulici se nalazi mnoštvo istorijskih zgrada, umetničkih galerija, biblioteka i knjižara, kafića i restorana, poslastičarnica, noćnih klubova, i još mnogo toga.

Ovde možete da idete u šoping, razgledate suvenire, probate turske dezerte, odmorite nakon obilaska grada ili uhvatite nostalgični tramvaj do funikulara. Savetujemo vam da ulicom prošetate i noću, te odete na piće ili večeru u jedan od mnogobrojnih autentičnih restorana.

Zanimljivo je napomenuti da smo jedino ovde videli gomilu ljudi kako se moli na sred ulice nakon poziva na molitvu — ne znamo zašto nisu otišli do najbliže džamije, ali je ovo svakako bio neobičan i za nas nesvakidašnji prizor.

Istanbul je grad sa prebogatom istorijom, te biste u njemu mogli provesti dane i nedelje, a da i dalje ne vidite sve što vredi videti. Međutim, to je upravo ono što je divno kod Istanbula — svaki put kad mu se vratite možete da otkrijete nešto novo što će vas ostaviti bez reči.

Nadamo se da će vam ovaj tekst pomoći pri planiranju vašeg putovanja u ovaj carski grad, a ako imate neka pitanja, tu smo. Ako vam se dopada naš sajt, zapratite nas na Instragram profilu. Do sledećeg čitanja!