Smeštena na severnoj padini istoimene planine, Sintra je bajkovit gradić udaljen nešto malo manje od 30 kilometara od Lisabona u kome su za vreme romantizma portugalski kraljevi i plemići gradili grandiozne palate i dvorce okružene raskošnim vrtovima i hektarima šume, arhitektonska čuda koja danas privlače stotine hiljada turista svake godine.
Pročitajte još: Vodič za Lisabon – grad koji ima sve
Osim neverovatnih građevina iz 19. veka, Sintra je poznata i po srednjevekovnoj tvrđavi i centralnom gradskom jezgru sa šarmantnim kućicama, vijugavim uličicama i brojnim restoranima i radnjama sa raznolikim suvenirima. Gradić je još popularan među turistima jer se nedaleko od njega nalazi Kabo de Roka, najzapadnija tačka Evrope.
Šta videti u Sintri
Iako u Sintri ima mnogo palata, najvažnije i najčuvenije su Pena palata, Mavarska tvrđava, Kvinta da Regaleria, Nacionalna palata i Monserate palata.
Za obilazak pet dvoraca i odlazak do samog kraja kontinenta su potrebna dva dana, ali ukoliko kao i većina turista koji posećuju Sintru imate samo jedan dan u ovom magičnom gradiću, uz dobru organizaciju možete da posetite ili tri palate ili dve palate i obližnji rt Kabo de Roka.
Tokom jednodevnog izleta u Sintru, mi smo obišli tri dvorca i videli još jednu palatu spolja:
- Mavarska tvrđava – autobusom 434
- Pena palata – autobusom 434 ili peške od Mavarske tvrđave
- Nacionalna palata (samo spolja) – autobusom 434
- Kvinta da Regaleria – peške od Nacionalne palate
Mavarska tvrđava
Sagrađena na jednoj od najviših tačaka u Sintri, Mavarska tvrđava (Castelo dos Mouros) je bila pod kontrolom severnoafričkih Mavara sve do 12. veka, kada je mirnim putem prešla u ruke Alfonsa I, prvog kralja Portugala.
Ovaj događaj je predstavljao jedan od najbitnijih trenutaka Rekonkviste, perioda od skoro 800 godina tokom kojeg su se Španci i Portugalci borili da proteraju Mavare sa Pirinejskog poluostrva.
Tvđava je i nakon odlaska Mavara vekovima igrala ključnu ulogu u odbrani regije da bi na kraju bila sasvim napuštena u 16. veku i skoro sasvim uništena tokom velikog zemljotresa u 18. veku. Srećom, kralju Ferdinandu II se i tako urušena dopala.
Sa namerom da je spoji sa vrtovima obližnje Pena palate, vladar je sredinom 19. veka naredio da se tvrđava obnovi i da se oko nje zasadi drveće i razne biljke koje bi joj dale romantičniji izgled, u skladu sa modom tog vremena.
Obilazak tvrđave počinje upravo u šumi koja okružuje tvrđavu. Odmah nakon biletarnice, posetioci prate kaldmisani puteljak koji vodi kroz ovaj bajkovit predeo do zidina same tvrđave.
Osim šetanja po zidovima, moguće je popeti se i na tornjeve, sa kojih se pruža spektakularan pogled na Sintru s jedne strane i na Pena palatu sa druge.
- Cena ulaznice: 8 EUR
- Radno vreme: 10:00 – 18:00 (zimska sezona) i 09:30 – 20:00 (letnja sezona)
Pena palata
Simbol grada i jedno od sedam čuda Portugala, šarena Pena je ubedljivo najčuvenija i najposećenija palata u Sintri.
Na mestu današnje palate je nekada stajao omanji manastir, potpuno uništen tokom zemljotresa iz 1755. godine. Međutim, kralj Ferdinand II, zaslužan i za obnovu Mavarske tvrđave, je odlučio da na njegovom mestu podigne letnju rezidenciju za portugalsku kraljevsku porodicu.
Za taj posao je unajmio inženjera i neškolovanog arhitektu Vilhelma Ludviga von Ešvegea. I sam kralj i kraljica su učestvovali u projektovanju i izgradnji, između ostalog dodavši strukturi srednjevekovne i islamske elemente.
Ukoliko vam ovaj dvorac izgleda kao dvorac iz Diznijevih bajki, niste jedini koji primećujete sličnost sa bavarskim zamkovima. Naime, mnogi smatraju da je Nojšvanštajn u Nemačkoj inspirisan Pena palatom – a svi znamo da je ovaj nemački dvorac poslužio kao glavna inspiracija za Pepeljugin dvorac.
Zanimljivo je i spomenuti da su boje na fasadi nakon nekog vremena sasvim izbledele i da je palata nekoliko godina bila sasvim siva, sve do kraja 20. veka, kada su originalne boje opet nanete.
Nakon što vas autobus ostavi kod ulaza u Pena palatu, do samo građevine ima nekih 5-10 minuta peške (uzbrdo, naravno). U zavisnosti od toga koje ulaznice kupite, ili ćete moći da obilazite spoljašnjost dvorca i prostrani park koji se završava odmah kod ulaza u Mavarsku tvrđavu ili sve to plus unutrašnjost palate (kraljevske prostorije).
- Cena ulaznice: 7.50 EUR (spoljnji deo palate); 14 EUR (spoljni deo palate i kraljevske prostorije)
- Radno vreme: 10:00-18:00 (zimska sezona) i 09:30-20:00 (letnja sezona)
Kvinta da Regaleria
Kvinta da Regaleria je ogromno imanje koje se sastoji iz ekstravagantne palate i parka sa jezerima, pećinama, bunarima, fontanama i drugim građevinama koje se stapaju sa okolnom prirodom.
Od trenutka kada stupite na tlo ovog prelepog imanja se osećate kao da se nalazite u nekom imaginarnom svetu kojim vladaju mitska bića – što i donekle jeste bio cilj arhitekte zaduženog za projektovanje palate i parka.
Naime, nakon što je eksentrični milioner Antonio Augusto Karvalo Monteiro kupio imanje krajem 19. veka, unajmio je poznatog italijanskog arhitektu Luiđija Maninija da mu sagradi palatu i vrtove koji će oslikavati njegova interesovanja za alhemijom, masonerijom, templarima i rozenkrojcerima.
Manini je kombinovao rimski, gotski, renesansni i manuelinski stil arhitekture u projektovanju Kvinte da Regalerie, čija izgradnja je trajala 6 godina.
Osim grandiozne palate, najčuvenije strukture na imanju su dva inicijacijska bunara (ili izvrnuta tornja) koji su se koristili u ceremonijalne svrhe prilikom izvođenja raznih rituala (ako ovde zamišljate gomilu ljudi sa crnim kapuljačama kako stoje na stepeništu bunara, niste jedini).
Bunari, od kojih je jedan ostao nedovršen, su povezani lavirintom tunela koji na nekim mestima vode i do drugih delova parka i u kojima je prilično lako izgubiti se.
I dan danas poznata kao palata milionera Monteira, Kvinta da Regaleria je sigurno jedna od najfascinantnijih palata koje smo ikada videli, možda čak i najfascinantnija usled neverovatnog talenta i kreativnosti arhitekte koji je savršeno spojio mistične elemente iz raznih epoha sa magičnom šumom koja prožima čitavu Sintru.
Savet: Kvinta da Regaleria se nalazi na 10 minuta hoda od Nacionalne palate tako da ne morate da kupujete kartu za drugi autobus ukoliko želite da je obiđete.
- Cena ulaznice: 8 EUR
- Radno vreme: 09:30-18:00 (zimska sezona) i 09:30-20:00 (letnja sezona)
Nacionalna palata
Nacionalna palata u Sintri je nekadašnja rezidencija portugalskih kraljeva sagrađena na mestu jednog od dva mavarska dvorca u gradu. Kao i druge palate u Sintri, i Nacionalna palata je mešavina više arhitektonskih stilova – a najpoznatija je po dva visoka dimnjaka koji dominiraju gradskom panoramom.
Iako jedna od najznačanijih palata u Sintri, Nacionalna palata nam se makar spolja činila najmanje zanimljivim dvorcem u okolini tako da smo je samo videli sa vrha Mavarske tvrđave i onda kasnije obišli spolja. Na osnovu onoga što smo videli na netu, palata je više nego impresivna unutra – ali kao što rekosmo, nije moguće obići sve palate u gradu za jedan dan tako da smo odlučili da je preskočimo.
- Cena ulaznice: 10 EUR
- Radno vreme: 09:30-18:00
Monserate palata
Monserate palata je najmanje popularna od pet čuvenih palata u Sintri, pre svega jer se nalazi u skroz suprotnom pravcu od Pena palate, nekih 4 kilometra od centra grada. Međutim, to ne znači da palata nije impresivna i da ne zavređuje pažnju. O lepoti ovog imanja dovoljno govori to da je Lord Bajron spomenuo u spevu Putovanje Čajlda Harolda – čak iako su tada i palata i park bili prilično zapušteni.
Palata je inače dobila ime po kapeli posvećenoj gospi od Monseratea koja je nekada stajala na njenom mestu – a koja je bila inspirisana istoimenim manastirom nedaleko od Barselone (ovaj manastir je takođe poslužio kao inspiracija za izgradnju manastira na brdu Monserate u Bogoti).
- Cena ulaznice: 8 EUR
- Radno vreme: 10:00-18:00
Kako doći do Sintre
Do Sintre je najlakše i najjeftinije doći sa železničke stanice Rosio koja se nalazi na istoimenom trgu u Lisabonu. Nema potrebe da kupujete vozne karte unapred pošto vozovi saobraćaju na ovoj relaciji često, čak i do šest puta u toku jednog sata tokom letnje sezone.
Red vožnje možete da pogledate na ovom sajtu – u polju from izaberite Lisboa-Rossio, u polju to izaberite Sintra. Povratna karta košta 4.50 evra ukoliko već imate Viva Viagem karticu za prevoz. Ukoliko nemate, povratna karta će vas izaći 5 evra (Viva Viagem košta 0.50 eur). Vožnja traje oko 40 minuta.
Ukoliko želite da vidite što više toga u Sintri, savetujemo da krenete što ranije, idealno vozom između 8 i 9 ujutru. Još je bitno napomenuti da silazite na stanici koja se zove Sintra (ovo je ujedno i poslednja stanica), ne Portela de Sintra koja je pretposlednja stanica.
Pošto i na izlasku sa perona u Sintri morate da očitate kartu, preporučujemo da sednete u vagon koji je najudaljeniji od ulaska u peron u Lisabonu da biste izašli iz voza među prvima i tako uspeli i među prvima da uđete u jedan od dva turistička autobusa koji saobraćaju po Sintri.
Kako obilaziti Sintru
Kada pogledate mapu Sintre, delovaće vam kao da su atrakcije u gradu relativno blizu jedna druge i da je sasvim moguće na primer doći peške do Pena palate ili se makar spustiti od nje do centra.
U teoriji, ovo nije neizvodljivo. Međutim, autobusu od železničke stanice do Pena palate treba dobrih 20 minuta i više, po veoma uskoj i veoma vrtoglavoj uzbrdici.
Ukoliko ste u izuzetno dobroj kondiciji i ne planirate da posetite više od dve palate, možete i da probate da ispešačite do palate, ali zaista ovo nikako ne savetujemo.
Srećom, ni ne morate da pešačite pošto u Sintri postoje dva turistička autobusa koja vode do najposećenijih dvoraca: 434 i 435.
Autobus 434 se kreće u jednom pravcu
- Sintra železnička stanica
- Sintra istorijski cenar
- Mavarska tvrđava
- Pena palata
- Sintra istorijski centar
- Sintra železnička stanica
Treba napomenuti da autobus ponekad i preskoči neku stanicu, na primer, nas je prvo odvezao do Mavarskog zamka, preskočivši stanicu u centru.
Karta koja važi za jedan krug košta 6.90 evra i kupuje se kod vozača. Nije moguće platiti karticom. Možete kupiti kartu i samo za jednu vožnju, ali ovo nikako nije isplativo jer košta 3.90 evra.
Tokom letnjeg reda vožnje, autobus saobraća od 9:15 do 19:50. Tokom zimskog reda vožnje, autobus saobraća od 9:30 do 18:20. Pošto su polasci na svakih 20 minuta (zimi i ređe), gužve za ovaj autobus su jezive, pogotovo leti. Red vožnje možete pogledati na ovom linku.
Autobus 435 isto ide u jednom pravcu:
- Sintra železnička stanica
- Sintra istorijski centar
- Kvinta de Regaleria
- Seteais palata
- Monserate palata
- Sintra železnička stanica
Ova ruta je manje popularna i za nju se uglavnom odlučuju turisti koji koji u Sintri provode dva dana. Cena karte je 5 evra. Red vožnje možete pogledati na ovom linku.
Na kraju, autobus 403 vodi do rta Kabo de Roka. Vožnja traje oko 40 minuta i cena karte je 4.15 evra. Red vožnje ćete naći na ovom linku.
Ukoliko imate neka pitanja u vezi sa dnevnim izletom u Sintru, ostavite nam komentar ispod teksta ili nam se javite na Fejsbuku ili Instagramu. Hvala na čitanju – do sledećeg teksta! 😊
Izvanredan. Upravo se pripremam za Lisabon. Samo mi nije najjasnije ovo sa busevima 434 i 435. Pošto ja hoću da vidim Penu i Kvinta de Regaleria da li moram sa različitim busevima i da platim kartu za oba?
Da dođete do Pena palate, idite autobusom 434 (viđali smo entuzijaste kako idu i peške, ali stvarno je prenaporno i oduzelo bi vam previše vremena). Kada završite sa Penom, istim autobusom idite do istorijskog centra (ne možete promašiti, tu je Nacionalna palata) i onda savetujemo da odete peške do Kvinte da ne biste plaćali kartu i za bus 435. Nakon što završite sa Kvintom, vratite se peške do centra i opet uhvatite 434 da biste došli do železničke. Ovako smo mi radili, samo smo još obišli i Mavarski dvorac (ako hoćete i njega da obiđete, onda silazite jednu stanicu pre Pena palate). Nadamo se da vam je sad jasnije. 🙂
HVALA MNOGO. Sad je sve jasno oko toga.
I samo još pitanje ako kupujem kartu za voz do Sintre da li istu možemo da koristimo i do smeštaja ili moramo da kupimo drugu?
Mislite na smeštaj u Lisabonu? Mi smo iskoristili Lisabon card za putovanje do Sintre, a ako vam se to ne isplati i za taj dan, možete da uzmete Viva Viagem karticu koja se dopunjuje i koju koristite za gradski prevoz. Inače, ako idete na stanicu Rosio u Lisabonu, jedna vozna karta vam neće važiti i za metro i za voz jer imaju dva različita kontrolna punkta (aparati na koje prislonite kartu).
Hvala. Super ste sve objasnili.