Glavni i najveći grad Kolumbije, Bogota je smeštena na visoravni u Andima, najdužem planinskom lancu na svetu koji se prostire zapadnom obalom Južne Amerike. Ušuškana na 2,640 metara nadmorske visine, Bogota je i treći najviši grad na planeti, odmah iza Kvita i La Paza.
Osim neobičnog geografskog položaja, Bogota je poznata i kao multikulturni centar etnički raznolike Kolumbije, mesto gde možete najbolje da spoznate sve ono što je ovu zemlju oblikovalo kroz vekove.
U nastavku ovog putopisnog vodiča ćemo se osvrnuti na sve ono bez čega priča o Bogoti ne bi bila potpuna, od legende o El Doradu i španskoj kolonizaciji do najbitnijih znamenitosti i najzanimljivijih atrakcija u gradu.
El Dorado
Iako su domoroci naseljavali prostor današnje Bogote mnogo pre dolaska Španaca, priča o ovom gradu zapravo počinje sa kolonizatorima i legendom o El Doradu.
Naime, kada su došli u Južnu Ameriku početkom 16. veka, Španci su čuli glasine o domorodačkom poglavici koji je toliko bogat da odlazi da se kupa u jezeru prekriven zlatnim prahom, usput bacajući zlato i dragulje u vodu da odobrovolji podvodno božanstvo.
Prvobitno opisujući samo poglavicu, El Dorado je ubrzo postao sinonim za sakriveni grad pun zlata negde visoko u Andima.
Verujući u postojanje El Dorada, španski konkvistador Himenez de Kesada 1537. godine kreće u potragu za mitskim gradom. Umesto El Dorada, međutim, Kesada godinu dana kasnije stiže do Bakate, naseobine Muiska indijanaca. Bakata, ili na domorodačkom jeziku Gospa Anda, postaje Santa Fe de Bogota, prestonica Kraljevine Nove Granade.
I tako je nastala Bogota.
Što se tiče El Dorada, Kesada je našao sveto jezero Muiska Indijanaca – jezero Guatavita, udaljeno svega 60 kilometara od današnje Bogote. Par godina kasnije su konkvistadori pokušali da isisaju vodu iz jezera, ali ne našavši onoliko zlata koliko su očekivali da će naći, verovali su da je El Dorado i dalje tamo negde.
Neverovatno talentovani za izradu zlatnih predmeta, Muiska Indijanci su bili ubijani, porobljeni, opljačkani i korišćeni kao radna snaga. Iako se ne zna tačno, procene su da ih je bilo između pola miliona i 3 miliona pre dolaska Španaca. Danas ih ima oko 15,000 u celoj Kolumbiji.
Muiska Indijanci jesu inače imali zlato i bili jako vični u pravljenju raznih predmeta od zlata, ali ovaj plemeniti metal nisu posmatrali kao pokazatelj materijalnog bogatstva; za njih, zlato je predstavljalo vezu sa božanstvima, nešto što daruju višim silama zarad mira i harmonije u svom društvu.
Bogota danas
Bogota je kroz istoriju imala uspone i padove, baš kao i čitava Kolumbija. Nažalost, i zemlju i grad su obeležili kriminal i nasilje po kojima su i dan danas nadaleko poznati, bilo da pričamo o građanskim ratovima, narko kartelima ili gerilskim pokretima.
Iako ima neslavnu reputaciju, međutim, Kolumbija se polako ali sigurno transformiše u jednu relativno mirnu i sigurnu zemlju – a zajedno sa njom i Bogota (više o ovome pročitajte u našem tekstu o tome šta treba znati pre putovanja u Kolumbiju).
Izuzev možda Medeljina, ova transformacija nigde nije toliko očigledna kao u kolumbijskoj prestonici. Nekada jedan od gradova sa najvišom stopom nasilja na planeti, Bogota je danas grad za koji stvarno može da se kaže da je moderan, kosmopolitski, možda čak i bezbedan.
Infrastruktura je pristojna, javni prevoz zadovoljavajući, ulična umetnost jedna od najboljih na svetu, muzička scena nadaleko poznata i hvaljena, muzejske postavke savršeno uređene, atrakcije lepo održavane, cene sasvim korektne i za naš standard, ljudi uglavnom fini i nenapadni. Čak su i (legalni) taksisti pošteni. To su samo neki od razloga zašto treba posetiti Bogotu.
Isto tako treba imati u vidu da u Bogoti živi preko 7 miliona ljudi, da ima groznih krajeva, da retko ko priča engleski, da su politički nemiri i demonstracije česta pojava, da je putovanje u Južnu Ameriku drugačije od putovanja u Evropu ili čak Aziju i da na kraju krajeva glavni grad Kolumbije još uvek nije najprivlačnija destinacija za turiste.
Sigurnost u Bogoti
Bogota je sasvim sigurno danas bezbednija nego ikad, ali to ne znači da je skroz sigurna ili da je sigurna poput mnogih evropskih gradova. U Bogoti i dalje postoje delovi grada u koje turisti zaista ne treba da zalaze, ali s druge strane, apsolutno sve što može da vas zanima kao turistu je smešteno u četvrtima koje su (relativno) bezbedne.
Kao turista, možete da budete meta džeparošima i sitnim kriminalcima, pogotovo noću, pogotovo ako idete negde sami. Jedna od najlepših gradskih četvrti i stari deo Bogote, Kandelarija je divna danju, ali se savetuje poseban oprez noću.
Mi nismo nešto lutali po centru Bogote nakon zalaska sunca, ali nismo ni primetili da se ulice isprazne uveče, daleko od toga. Osim centra, treba biti obazriv i kod brda Monserate, tačnije nikako ne treba ići odatle peške nazad u centar.
Ipak, turisti mogu koliko toliko da odahnu jer gradske vlasti aktivno rade na suzbijanju svake vrste kriminala. Zato ne treba da vas začudi kada vidite policiju i vojsku na svakom ćošku u centru grada.
Jedini incident kome smo prisustvovali jeste kada smo kod Muzeja Zlata naišli na odrpanog čoveka koji je urlikao na ljude i vitlao nožem. Srećom, policija je bila tu, tako da je čovek bacio nož čim je video policajce kako idu ka njemu (sa repetiranim pištoljima, da dodamo).
Još nešto što treba znati jeste da se demonstracije i politička okupljanja često dešavaju Bogoti. Par dana pre nego što smo došli u Kolumbiju su bili protesti u centru grada. Da bi sprečili dalje nemire, vlasti su ogradile deo Trga Bolivar i poslale još više policajaca i vojnika na ulice.
Pre putovanja u Bogotu smo čitali i da taksi nije najbezbedniji vid prevoza. Mi smo s taksistima imali stvarno super iskustvo. Svako malo smo išli taksijem i niko nije ni pokušao da nas vozi dužim putem ili da nam naplati više.
O bezbednosti smo dosta razmišljali pri planiranju putovanja u Kolumbiju. Međutim, ispostavilo se da nismo imali razloga za brigu, makar ne u Bogoti.
Klima u Bogoti
Iako nam se jeste uvukla pod kožu, Bogota nije na nas ostavila sjajan prvi utisak – i to jedino možemo da pripišemo klimi u ovom delu zemlje.
Zbog svog geografskog položaja, na visini od 2,640 metara, jasno je da Bogota ne može da ima sjajnu klimu. Ali ipak je druga priča kada o tome čitate na netu i kada se nađete tamo.
Za razliku od Medeljina za koji se kaže da je grad večnog proleća, Bogota bi se najbolje mogla opisati kao grad večne jeseni. Najviše dnevne temperature ne prelaze 20 stepeni, prosek za čitavu godinu je nešto manje od 15 stepeni, najmanje dnevne temperature retko padaju ispod 9 stepeni.
Ovo na papiru zvuči sasvim ok, ali je uživo prilično sumorno. Nisu čak ni temperature problem (mada je jako hladno čim padne mrak) koliko magla i kiša.
U Bogoti je maglovito oko 220 dana godišnje, što je, priznaćete, zaista mnogo. Oko 200 dana godišnje pada kiša, što je prilično nepodnošljivo.
Jasno, kada smo mi bili u Bogoti, kiša je padala svaki dan, čitav dan – pada dva sata, stane na pola sata, pada opet dva sata, stane na sat vremena i tako u krug. Istina je da smo mi išli u maju, u takozvanoj kišnoj sezoni (između marta i maja i oktobra i novembra), ali kada pogledate padavine tokom meseci, videćete da kiša itekako pada i tokom takozvane suve sezone.
Što se tiče magle, brdo Monserate se u toku dana skoro uopšte ne vidi, pojavljujući se tek nekih sat, dva pre zalaska sunca. Nažalost, može da se desi i da dođete u Bogotu i da se magla ne raščisti tokom boravka.
Čitali smo i da ljudi nisu odlazili na Monserate zbog magle, što je stvarno velika šteta jer su pogledi sa Monseratea nešto najlepše što može da se vidi u Bogoti.
U svakom slučaju, na vremenske prilike niko ne može da utiče. Možda je nama ova večita jesen teže i pala jer smo u Bogotu došli iz sunčane, tropske Havane, ali svakako treba imati u vidu da vreme može da vam pokvari doživljaj grada, makar u nekoj meri.
Šta videti u Bogoti
Možda začuđujuće za ovako veliki grad, Bogotu je moguće laganim tempom obići za svega 2 dana. Istina je da u prestonici Kolumbije nema toliko znamenitosti kao u nekim drugim gradovima, ali atrakcije koje privlače turiste jesu sasvim dovoljne da lepo upoznate grad i naučite više o istoriji i kulturi podneblja.
Bogota je poznata i kao popularna destinacija za gurmane i ljubitelje dobrog provoda, pa ako vas i ovo zanima, u glavnom gradu Kolumbije možete provesti i duže vremena. Mi smo bili 5 dana, što se ispostavilo kao idealno da obiđemo sve što nas je zanimalo i da zapravo i odmorimo na putovanju.
Evo koje atrakcije mislimo da ne treba propustiti u Bogoti.
Muzej zlata
Najbitniji i najposećeniji muzej u Kolumbiji, Muzej zlata ili Museo del Oro na španskom sadrži više od 55,000 artefakta od zlata i drugih materijala koji svedoče o istoriji naroda koji su živeli na teritoriji Kolumbije pre dolaska Španaca.
Ono malo što se zna o ovim pre-kolumbovskim kulturama se zna upravo zahvaljujući postavci ovog muzeja, a bitno je napomenuti da je blago koje je ovde izloženo samo mali deo onoga što je ostalo nakon vekovnog pljačkanja koje je sa sobom donela kolonizacija.
Najpoznatiji predmet u muzeju je zlatni čamac Balsa Muiska koji predstavlja ceremoniju bacanja zlata u jezero Guatavita, osnovu za mit o El Doradu.
- Radno vreme muzeja: od 09:00 do 19:00 od utorka do subote i od 10:00 do 17:00 nedeljom
- Cena ulaznice: 4,000 COP, nedeljom je ulaz besplatan
Muzej se nalazi u Kandelariji, odmah kod Trga Santander kojim dominira statua Franciska de Paule Santandera, borca za nezavisnost Kolumbije i predsednika Nove Granade, kako se Kolumbija nekad zvala. Ovo je i mesto odakle počinje većina besplatnih pešačkih tura po gradu.
Trg Bolivar
Glavni gradski trg od osnivanja Bogote, Trg Bolivar je ime dobio po Simonu Bolivaru, venecuelanskom revolucionaru koji je vodio borbe za nezavisnost Venecuele, Bolivije, Kolumbije, Ekvadora, Perua i Paname. Bolivar je poznat kao Oslobodilac zbog svoje uloge u oslobađanju Južne Amerike od španske vladavine.
U samom centru trga se nalazi statua Bolivara, inače prva statua podignuta na javnoj površini u Bogoti. Trg okružuju neke od najlepših i najvažnijih građevina u gradu:
- Glavna katedrala i nadbiskupija u Bogoti – Najveća katedrala u Kolumbiji, ova impozantna građevina je četvrti crkveni objekat podignut na istom mestu, gde su davne 1539. godine, samo godinu dana po osnivanju Bogote, Španci sklepali prvu primitivnu katedralu u gradu.
- Zgrada gradske većnice – Ova džinovska, pravougaona, neoklasična palata je sediše gradonačelnika Bogote.
- Nacionalni kapitol – U ovoj nekada velelepnoj a danas malo zapuštenoj građevini zaseda kolumbijski parlament.
- Palata pravde – Sedište vrhovnog i ustavnog suda Kolumbije, Palata pravde je treća građevina podignuta na istom mestu. Prva je izgorela nakon ubistva političkog vođe Gaitana 1948. godine, a druga je uništena nakon upada gerilske grupe M19 (vrlo verovatno u dosluhu sa Pablom Eskobarom) 1985. godine.
Smešten u scru Bogote, u centru Kandelarije, Trg Bolivar je oduvek igrao značajnu ulogu u političkim i drugim dešavanjima u Kolumbiji. Osim čestih demonstracija, trg je i glavno gradsko sastajalište, popularna turistička atrakcija i mesto održavanja raznih manifestacija.
Muzej Botero
Fernando Botero je najpoznatiji južnoamerički umetnik, zaslužan za osnivanje novog umetničkog pravca poznatog kao boterizam – prikazivanje ljudi i predmeta naglašenog volumena radi komičnog efekta ili kritike. Ili, ako sklonimo po strani to kako gospodin Botero opisuje svoj karakterističan stil, ovaj veliki umetnik slika i vaja isključivo debele ljude.
Ako želite da se upoznate sa njegovom umetnošću, ne postoji bolji način nego da posetite Boterov muzej u Kandelariji. Ovaj muzej je otvoren 2000. godine nakon što je Botero donirao Centralnoj banci Kolumbije 123 svoja umetnička dela i još 85 radova drugih velikana iz svoje privatne kolekcije (uključujući Dalija, Pikasa, Monea i Matisa) pod uslovom da muzej koji će držati ovu postavku zauvek ostane besplatan za sve.
Botero je takođe donirao 119 dela Muzeju Antiokije u svom rodnom Medeljnu, poklonivši gradu i 23 bronzane figure koje su postavljene na trgu ispred muzeja.
- Radno vreme muzeja: od 09:00 do 19:00 ponedeljkom, sredom, četvrtkom, petkom i subotom; od 10:00 do 17:00 nedeljom; muzej ne radi utorkom
- Cena ulaznice: besplatno
Ulična umetnost
Glavni grad Kolumbije je danas svetski poznat po izvanrednim grafitima. Delovi grada koji su nekada bili sivi i zapušteni su sada ukrašeni muralima i lokalnih i internacionalnih uličnih umetnika.
Ovo je najuočljivije u određenim delovima Kandelarije, gde grafite možete videti na kolonijalnim zdanjima, modernim kućama, hostelima, radnjama i čak kulturnim instituacijama. U ovom delu grada, ulica Embudo je posebno čuvena po grafitima.
Nažalost, nije uvek bilo ovako. Samo deset godina ranije, 2011. godine, policija je ubila šesnaestogodišnjaka u nameri da spreči ulične umetnike da, kako su tada mislili, uništavaju grad.
Međutim, nakon protesta koje su poveli roditelji ubijenog tinejdžera i lokalni umetnici, stvari su se promenile. Grad je počeo da podržava i štiti lokalne umetnike, pretvorivši Bogotu u jedan od najukrašenijih gradova na planeti.
Grafite u Bogoti ne možete promašiti i ako sami šetate istorijskim centrom, ali ako želite da saznate više o uličnoj umetnosti u Kolumbiji, toplo savetujemo da krenete na grafiti turu (tura je besplatna, na kraju dajete napojnice).
Monserate
Izdižući se nad centrom Bogote i dominirajući gradskom panoramom, brdo Monserate se smatrala svetim mestom mnogo pre španske kolonizacije (Muiska Indijanci su Monserate zvali Babina noga!). Danas je mesto hodočašća i najpopularnija turistička atrakcija u Bogoti.
Hodočasnici se pre svega penju na Monserate zbog statue Palog Isusa koja je smeštena u crkvi na vrhu brda.
Sve je počelo tako što je Bratstvo Vera Kruz, religiozna grupa Španaca, sagradila crkvu na brdu u 17. veku i posvetila je Moreni, Devici od Monseratea, po kojoj je brdo i dobilo ime. U crkvu je doneta i statua Isusa skinutog sa krsta, koja je ubrzo počela da biva popularnija od statue Morene, na kraju je skroz zamenivši.
Kao što rekosmo, vernici dolaze na Monserate zbog Palog Isusa. Turisti se, s druge strane, penju na planinu da bi uživali u spektakularnim pogledima na čitavu Bogotu.
Do vrha Monseratea, na nadmorskoj visini od 3,152 metra, može da se dođe žičarom, funikularom i peške (ovo se preporučuje samo ljudima koji su u izrazito dobroj kondiciji)
Nacionalni muzej Kolumbije
U Nacionalnom muzeju Kolumbije, jednom od najstarijih muzeja na kontinentu, izložene su postavke o istoriji, umetnosti i kulturi zemlje, od najranijih perioda pa sve do 21. veka. Zanimljivo je spomenuti i da je zgrada muzeja nekada služila kao zatvor i da su neke izložbene galerije smeštene u pređašnjim ćelijama.
Muzej sadrži kolekciju od preko 20,000 predmeta, poput posmrtnih ostataka ljudi koji su živeli na teritoriji današnje Kolumbije pre nekoliko hiljada godina, artefakta koji su pripadali narodima koji su na ovim prostorima živeli pre dolaska konkvistadora, umetničkih dela od kolonijalnog doba pa do modernista poput Botera i eksponata koji prikazuju najvažnije događaje u skorijoj istoriji.
- Radno vreme muzeja: od 10:00 do 18:00 od utorka do subote i od 10:00 do 17:00 nedeljom
- Cena ulaznice: 4,500 COP
Šta još raditi u Bogoti
Ako se nađete u Bogoti, znamenitosti koje smo pobrojali su ono što stvarno ne treba da propustite. Međutim, ako imate još vremena u prestonici Kolumbije, predlažemo sledeće:
- Osim najpoznatijih atrakcija u Kandelariji, u starom gradskom jezgru možete da obiđete još dve crkve, kolonijalnu crkvu Svetog Franje i crkvu Naše Gospe Karmen, simpatično zdanje čija je fasada prekrivena crveno belim prugama.
- U Kandelariji se nalazi još jedan trg sa zanimljivom istorijom – Trg Čoro del Kevedo. Po predanju, španski osvajač Kesada je baš na ovom malecnom trgu osnovao grad Bogotu. Ulica Embudo poznata po grafitima vodi tačno do ovog trga.
- Iako su pogledi sa Monseratea nenadmašivi, ni oni sa Kolpatrija tornja, treće najviše građevine u Kolumbiji, nisu loši. Opservaciona paluba se nalazi na 49. spratu.
- Moderni centar grada je smešten u delu grada koji se zove Zona Rosa. Ovde nema atrakcija, ali zato ima mnogo kafića, barova, restorana, noćnih klubova, prodavnica i tržnih centara. Svi veći internacionalni brendovi imaju lokale u ovoj četvrti.
- Ljubiteljima prirode i turistima koji žele malo da se odmore od gradske vreve će se dopasti botanička bašta u Bogoti, inače najveća u zemlji.
***
Za kraj imamo samo da ispričamo još priču o čiči, tradicionalnom kolumbijskom piću koje možete probati na par mesta u Kandelariji.
Korišćena još u pre-kolumbovsko vreme u ritualima i posmatrana kao dar od bogova, čiča je bila posebno popularna u Bogoti u 18. i 19. veku, kada je u gradu postojalo preko 800 čičerija, mesta gde je siromašna radnička klasa mogla da se opusti uz omiljeno piće.
Međutim, povezujući konzumiranje čiče sa svim lošim što se u zemlji dešavalo početkom 20. veka, kolumbijska vlada je objavila rat ovom napitku, zapravo okrivljujući siromašno stanovništvo za sve društvene probleme. Čiča je tada bila kriva za sve, ponajpre za kočenje državnog napretka!
Reklamirajući pivo kao zdravu alternativu i vodeći ozbiljnu kampanju protiv čiče, naglašavajuči da je konuzimranje čiče nehigijenski, da vodi ka nasilnom i raskalašnom ponašanju i da su zatvori puni ljudi koji vole čiču, vlada je konačno uspela da demonizuje ovo blago alkoholno piće. Nakon nereda u Bogoti 1948. godine, vlada je okrivila čiču za sveopšti haos i destrukciju i zakonski je zabranila.
Čiča verovatno jeste bila nehigijenska, imajući u vidu da se nekada davno pravila uz pomoć pljuvačke (ovo se promenilo sa dolaskom Španaca i korišćenjem šećerne trske, mada su ljudi i tada nastavili da je prave na tradicionalni način) i da se pritom pravila po podrumima i raznoraznim drugim prljavim mestima. Međutim, političari i bogataši nisu zato imali problem sa njom, nego zato što su želeli da narod odbaci svoje kulturno nasleđe da bi lakše i brže prihvatio promene.
Čiča je i dalje zakonski zabranjena, ali danas možete da je nađete na nekoliko mesta oko ulice Embudo i obližnjeg Trga Čoro del Kevedo. Za razliku od generacija i generacija koje su naseljavale ovaj prostor i htele da uguše sve što ima ikakve veze sa ljudima koji su ovde živeli pre nego što su Evropljani došli, današnji Bogoćani slave svoje kulturno nasleđe i žele da ga podele sa drugima – i zato, ako se ikada nađete u Bogoti, obavezno probajte piće bogova.
Pročitajte još: Kartagena de Indijas – još jedna žrtva masovnog turizma
Ukoliko imate neka pitanja u vezi sa putovanjem u Bogotu, slobodno nam ostavite komentar ispod teksta. Ako vam se dopada naš sajt, možete nas zapratiti i na Fejsbuk stranici i Instragram profilu. Hvala na čitanju! 🙂
Ostavite komentar