Kako su nam uvek bili zanimljiviji malo dalji evropski gradovi, u Sofiju smo pomalo i neplanirano otišli na jednodnevni izlet.
Bugarska prestonica nam je dovoljno blizu da smo je do sad mogli obići bar 20 puta, tako da smo smatrali da je zaista red da vidimo šta to ima da se vidi kod naših istočnih komšija.
Iako teško da možemo da kažemo da nas je Sofija oduševila, moramo priznati da smo se baš fino proveli i da nam je poseta ovom gradu ostala u lepom sećanju.
Ukoliko biste voleli da pobegnete negde na vikend, Sofija je dobar izbor, pogotovo imajući u vidu da se do nje može relativno brzo stići iz raznih delova Srbije — a i da je prilično jeftino otići na dan ili dva.
Šta videti u Sofiji
Glavne atrakcije u Sofiji se većinom nalaze u centralnom gradskom jezgru i mogu se obići za pola dana, pa nam je jednodnevni izlet bio sasvim dovoljan za prvo upoznavanje sa gradom.
Imali smo priliku da posetimo i prolazimo kroz Bugarsku i ranije. Budući da pamtimo kako je to sve izgledalo sumorno, sivo i oronulo, poseta Sofiji par godina kasnije nas je vrlo prijatno iznenadila.
Ulaskom Bugarske u Evropsku uniju 2007. godine, u glavni grad je mnogo ulagano iz evropskih fondova. Obnovljena je infrastruktura, restaurirane su mnoge građevine od istorijskog značaja, osvežene su fasade po centru a izgrađene su i mnoge nove, moderne zgrade.
Danas Sofija deluje kao moderan evropski grad, daleko ispred onoga što smo očekivali da ćemo zateći. Ukoliko planirate posetu Sofiji, sledeće stvari toplo preporučujemo da uključite u itinerer.
Katedrala Aleksandar Nevski
Sedište patrijaršije i simbol Sofije, Katedrala Aleksandar Nevski je monumentalna građevina u samom centru grada izgrađena u neovizantijskom stilu.
Ime nosi po Aleksandru Nevskom koji je bio svetac-zaštitinik Aleksandra II — ruskog cara koji je po mnogo čemu zaslužan za bugarsku nezavisnost i konačno oslobođenje od Otomanskog carstva 1879. godine.
Bugari su u znak zahvalnosti brojnim ruskim vojnicima palim za oslobođenje njihove zemlje svojoj najvećoj i najvažnijoj pravoslavnoj crkvi ime dali po dotičnom kijevskom princu.
I zaista, ova crkva je ogromna — po veličini druga pravoslavna građevina na Balkanskom poluostrvu, odmah iza Hrama Svetog Save u Beogradu.
Unutra se nalaze rakošno ukrašen presto bugarskog cara Ferdinanda I i kripta u kojoj je smešten muzej, ako je verovati Bugarima, sa najvećom kolekcijom pravoslavnih ikona u Evropi.
Bitno je napomenuti da je plato ispred katedrale i polazišna tačka za razgledanje Sofije budući da većina turoperatera parkira buseve upravo ovde.
Nacionalni teatar Ivan Vazov
Nacionalni teatar je najstarije pozorište u zemlji. Izgrađen 1906. godine u stilu neoklasicizma, ime nosi po najpoznatijem bugarskom piscu Ivanu Vazovu.
Dobro, ukoliko niste dramaturg, istoričar pozorišta ili strastveni ljubitelj istog, ova informacija vam i neće biti od prevelike koristi. Ali, ono što treba da znate jeste da je zgrada pozorišta jedna od najlepših u Sofiji.
Teatar je smešten u dnu centralnog gradskog parka, pa je ovo mesto super da napravite i kratki predah od razgledanja.
Vitoša bulevar
Bulevar Vitoša nosi ime po planini Vitoši koja se nalazi nadomak Sofije i čiji se obronci mogu videti iz raznih delova grada. Vitoška, kako ga žitelji Sofije od milošte zovu, glavna je pešačka zona u Sofiji i žila kucavica grada.
Pešačka zona počinje od Trga Svete Nedelje, gde se nalazi i Palata pravde, i teče sve do ulaza u Južni park, gde je smeštena Narodna palata kulture ili NDK.
Međutim, nije uvek bilo ovako. Ranije su bulevarom prolazili i automobili i tramvaji — i tek posle dugogodišnjih rekonstrukcija, ovaj deo je skroz pretvoren u pešačku zonu 2015. godine.
Baš kao i u Knez Mihailovoj u Beogradu, i ovde možete naći poznate svetske brendove, raznorazne prodavnice i butike, kao i mnogobrojne ugostiteljske objekte. Ovo je super mesto da potražite suvenire, malo šopingujete ili sednete u neki od simpatičnih restorana i kafića na piće ili neku finu klopu.
Crkva Svete Nedelje
U neposrednoj blizini Vitoša bulevara nalazi se crkva koja je posebno interesantna turistima iz Srbije i bivše Jugoslavije jer u njoj počivaju mošti jednog od najvećih srpskih srednjevekovnih vladara — kralja Milutina.
Naime, negde oko 1460. godine, vladika Silvanije odlučuje da premesti mošti kanonizovanog Stefana Milutina u Bugarsku. Razlog za premeštanje je bila svenadiruća otomanska pretnja na teritoriji cele Srbije kao i izbijanje epidemije kuge u to vreme.
Posle promene nekoliko crkava i manastira, mošti su svoje konačno počivalište dobile u Crkvi Svete Nedelje u Sofiji, gde se i danas nalaze. Zbog moštiju ova crkva nosi još jedno ime — Crkva Svetog Kralja.
Pravo je čudo kako su posmrtni ostaci kralja Milutina sačuvani do dan danas s obzirom na to da je crkva imala burnu istoriju — pretrpela je zemljotres 1858. godine i skoro potpuno uništena 1925. godine pri neuspelom pokušaju atentata na bugarskog cara Borisa III.
Prilikom atentata, bomba koju su podmetnuli komunisti je raznela dobar deo crkvenog krova i usmrtila oko 150 ljudi, uglavnom pripadnika političke i vojne elite.
Trg nezavisnosti i Narodno sobranje
Ovaj deo strogog centra je poznat i kao Sofijski largo — arhitektonska celina koju čine tri monumentalne građevine — Narodno sobranje, zgrada TZUM-a i zgrada Ministarstva.
Largo je klasičan primer takozvane staljinističke arhitekture u jugoistočnoj Evropi. Ovo je i razlog zašto je ovaj trg često služio kao dubler za Moskvu u filmovima snimanim u Bugarskoj posle pada komunizma.
Tu se nalaze važna upravna i administrativna tela izvršne vlasti, kao što su bugarski parlament ili Narodno sobranje, Palata predsedništva, veće Ministarstava Republike Bugarske, kao i TZUM (centralni univerzalni magazin) — najveća robna kuća otvorena 1957. godine za vreme komunističke vlasti sa namerom da bude dostupna za sve. Danas u TZUM zalaze uglavnom samo oni sa dubljim džepom budući da većina lokala unutra prodaje samo robu prestižnih svetskih brendova.
Džamija Banja Baši
Kažu da je u Sofiji nekada bilo preko 70 džamija. Danas je Banja Baši jedina preostala aktivna džamija u bugarskoj prestonici, izgrađena u drugoj polovini 16. veka.
S obzirom na to da ispod džamije protiču termalni izvori koje su žitelji Sofije koristili od davnina, veruje se da ime zdanja potiče od turske fraze banyabashi što u prevodu znači mnoštvo banja.
Još jedna zanimljivost je da je džamiju projektovao Mimar Sinan — isti arhitekta koji je sagradio čuveni most na Drini u Višegradu, čiju je viševekovnu istoriju Andrić detaljno opisao u svom remek-delu Na Drini ćuprija.
Banja Baši možda nije tako impresivna kao Plava džamija u Istanbulu, ali je definitivno vredi videti. Nalazi se između stanice metroa Serdika i Centralne mineralne banje.
Iskopine Serdike
Na teritoriji Sofije se tokom antičkih vremena nalazila rimska naseobina Serdika (ili Ulpia Serdica na latinskom) koja je ime dobila po keltskom plemenu Serdi.
Svedočanstvo o tom vremenu otkriveno je tokom radova na novoj stanici metroa Serdika II, koja se nalazi ispod Sofijskog larga. Između 2010. i 2012. godine, dva arheološka tima su radila na iskopavanjima ovog dela drevne Serdike.
Danas je ulaz u metro stanicu pravi mali muzej na otvorenom — ovde se mogu videti iskopine koje pokrivaju površinu osam ulica prvobitne naseobine i uključuju ranohrišćansku baziliku, šest većih građevina sa mozaičnim podovima, dvorišta, kupatila i javne toalete, kao i deo sistema za odvodnjavanje. Većina izloženog datira iz perioda između 4. i 6. veka.
U blizini stanice metroa Serdika nalazi se i statua Svete Sofije, po kojoj je bugarska prestonica i dobila ime.
Centralna mineralna banja
Podignuta početkom 20. veka na mestu gde su se nalazila turska kupatila za vreme Osmanlijske vladavine, Centralna banja je klasičan primer bečke secesije pomešane sa bugarskim i vizantijskim arhitektonskim stilovima.
Banja je radila sve do 1986. godine kad je zatvorena zbog sveopšte oronulosti (tada je i krov bio toliko oštećen da je postojao rizik da se uruši). Ovo zdanje je renovirano 2015. godine i danas se tu nalazi Istorijski muzej Sofije.
Arheološki muzej
Odlaskom Turaka sa ovih prostora, Bugarima izgleda nije manjkalo ideja kako da izmene otomanske građevine i daju im neku novu namenu. Tako je zdanje Bujuk džamije, najstarije i najveće džamije u gradu, krajem 19. veka prvo pretvoreno u Narodnu biblioteku da bi kasnije postalo dom Arheološkom muzeju Bugarske.
Arheološki muzej sadrži zavidnu kolekciju istorijskih artefakata podeljenih u četiri postavke — preistorijsku izložbu, riznicu, glavnu postavku i srednjevekovnu sekciju.
Muzej je tokom letnje sezone otvoren svakog dana. Kao i većina muzeja na svetu, od novembra do aprila radi svakim danom sem ponedeljka. Cena karte je 10 leva po osobi (što je oko 5 evra). Nalazi se preko puta zgrade Predsedništva.
Rotunda Svetog Đorđa
Izgrađena od strane Rimljana u 4. veku nove ere, Rotunda Svetog Đorđa je najstarija zgrada u Sofiji. Smeštena je u dvorištu između hotela Šeraton i Palate predsedništva.
U delu dvorišta iza rotunde nalaze se i ostaci Serdike koji datiraju iz 2. veka — jedan od malobrojnih preostalih dokaza rimske vladavine na ovim prostorima.
Ova ranohrišćanska crkva, za koju se veruje da je sagrađena na mestu gde se ranije nalazio paganski hram, ukrašena je freskama oslikanim u nekoliko različitih perioda između 10. i 14. veka.
Dolaskom Turaka na tlo Bugarske, crkva je od 16. do 19. veka služila kao džamija. Kao i dobar deo centralne Sofije, rotunda je pretrpela znatna oštećenja kada su Savezničke sile bombardovale grad pred sam kraj Drugog svetskog rata. Danas je ova građevina restaurirana i vraćena svom prvobitnom sjaju.
Crkva Svete Petke Samardžijske
Iako je Bugarska dugo bila pod komunističkom vlašću, Sofiji iz nekog razloga nikako ne fali sakralnih objekata. Ukoliko se odlučite da vidite iskopine antičke Serdike, sigurno ćete primetiti i malenu crkvu koja se nalazi između arheološkog kompleksa i samog ulaza u stanicu metroa.
Ova srednjevekovna crkvica nosi ime po Svetoj Petki, pravoslavnoj svetiteljki koju slave mnogi narodi na Balkanu. Predanje kaže da je izgradnju crkve finansirao esnaf samardžija tokom otomanske vladavine, posvetivši je Svetoj Petki, zaštitinici samardžija.
Kako su u to vreme Turci branili gradnju hrišćanskih bogomolja koje će biti više od čoveka na konju, graditelji su se dosetili da crkvu ukopaju u zemlju.
Unutrašnjost crkve je oslikana muralima i freskama koji datiraju od 14. do 19. veka. Mnogi veruju da je baš ovde sahranjen slavni hajduk Vasil Levski, mada ova teorija nikad nije dokazana.
Sofija možda nije lepa poput nekih poznatijih evropskih metropola — ali svakako ima neku vrstu šarma. U gradu ima šta da se vidi, plus je sve još uvek prilično jeftino, čak i za naš standard.
Ukoliko imate neka pitanja u vezi sa putovanjem u Sofiju, slobodno nam se javite ili ostavite komentar ispod teksta. Ako vam se dopada naš sajt, zapratite nas na Fejsbuk stranici i Instragram profilu. Hvala na čitanju! 🙂
Ostavite komentar