Ušuškana kraljevina na zapadu Evrope, Belgija je nadaleko poznata po neverovatnoj arhitekturi, flamanskim slikarima, mestima sa savršeno očuvanim srednjevekovnim gradskim jezgrima, najboljoj čokoladi na svetu i fenomenalnim lokalnim pivima.
Pročitajte još: Anteverpen – više od dijamanata, mode i dobre hrane
Doživevši procvat tokom srednjeg veka, Gent početkom 14. veka prerasta iz varošice u izuzetno bogat trgovački centar i postaje jedan od najvećih gradova na starom kontinentu. Danas je važan univerzitetski i lučki grad, povezan sistemom kanala sa Severnim morem, i jedno od najposećenijih turističkih mesta u Belgiji.
Šta videti u Gentu
Iako nesumnjivo lep, Gent je jedan prilično mali grad koji možete obići za svega dan ili dva. Stoga bi bila prava šteta da ne posetite i Gent tokom putovanja po Belgiji, pogotovo imajući u vidu da ovaj grad još uvek nije toliko popularan poput Brisela ili Briža.
Slede najlepše i najpoznatije atrakcije koje nikako ne treba propustiti tokom obilaska Genta.
Gravenstin
Retko koji evropski grad može da se pohvali očuvanim zamkom iz 12. veka. Poseta Gentu svakako nije potpuna ukoliko ne obiđete Gravenstin, veliki zamak u samom srcu grada koji će vas poput vremeplova prebaciti u srednjevekovna vremena čim prođete njegove kapije.
Gravenstin u bukvalnom prevodu znači zamak grofova. Kako i samo ime kaže, zamak je bio rezidencija Flandrijske vlastele od 1180. do 1353., ali je tokom svoje viševekovne istorije imao i razne druge namene – služio je kao dvor, zatvor i kovnica novca, a jedno vreme je čak bio pretvoren i u fabriku za preradu pamuka.
Danas je Gravenstin muzej koji čini pozamašna oružarnica sa mnoštvom srednjovekovnih mačeva, samostrela i oklopa, a sadrži i obimnu kolekciju sprava za mučenje. Ovde je izložena i replika giljotine sa pravim pravcatim sečivom koje je nekada bilo u upotrebi. 🙁
Osim izložbenog prostora, uskim krivudavim stepenicima može se izaći i na krov zamka odakle se sa prostrane balustrade pruža fantastičan pogled na Gent i okolinu.
Za obilazak zamka dovoljno je da odvojite neka dva sata. Cena ulaznice po osobi košta 10 evra.
Graslej i Korenlej
Graslej i Korenlej su imena za dve strane keja koji opasuju reku Leiju. Mi smo Gent posetili krajem novembra, kada je prilično hladno da bi se sedelo napolju, ali je po lepom vremenu ovaj deo grada pun finih kafića i baštica, idealnih za kratak predah i uživanje pored reke.
Poput Beograda, i Gent je grad gde se susreću dve reke – naime, ovde se Leije koja teče iz Francuske uliva u reku Šeldu. Zanimljivo je napomenuti da je Gent upravo dobio ime od keltske reči gand koja znači ušće.
Most Svetog Majkla
Ovo mesto najlepše dočarava svu čarobnost flamanske arhitekture. Lagana šetnja gorespomenutim kejom vodi do mosta Svetog Majkla odakle možete uhvatiti savršene kadrove za fotkanje. Most je pod takvim uglom da se sa ovog mesta u pravoj liniji mogu uslikati tri simbola srednjevekovnog Genta – Crkva Svetog Nikole, Belfort i katedrala Svetog Bave.
Crkva Svetog Nikole
Jedna od najstarijih građevina koja dan danas stoji u centru grada je Crkva Svetog Nikole, izgrađena početkom 13. veka. U stara vremena, osim uloge sakralnog objekta, služila je kao osmatračnica – sve dok tu ulogu 1442. godine nije preuzeo gentski zvonik tj. Belfort.
Belfort
Sa svojih 91 metara visine, Belfort je najviši zvonik u Belgiji. Nekada davno, zvonik je korišćen da najavi tačno vreme i vreme bogosluženja – ali i da stanovnike srednjevekovnog Genta upozori na približavanje neprijateljske vojske, požare i razne druge opasnosti.
Danas ovaj zvonik broji 54 zvona raznih veličina i tonova koja zajedno teže preko 30 tona. Interesantno je da sa zvonika osim crkvenih mogu odjeknuti i neke modernije melodije pa se nemojte previše iznenaditi ako čujete da se teme iz Simpsonovih ili Pirata sa Kariba ore gradom.
Sa prvog sprata se liftom može stići do vrha zvonika. Cena karte je 8 evra.
Katedrala Svetog Bave
Jedna od najstarijih građevina u Gentu, ova ogromna gotska katedrala datira iz 11. veka i danas je sedište gentske biskupije. Ime je dobila po katoličkom svecu Bavu (kojeg slave i pravoslavni hrišćani), Brabantskom plemiću iz 7. veka koji je posle raskalašnog i poročnog života sav imetak razdelio sirotinji. Između ostalog, katedrala je poznata i po tome što je u njoj kršten sveti rimski car Karlo V Habzburški.
U katedrali se nalazi remek-delo poznog srednjovekovnog slikarstva – Jagnje božije, rad poznatih flamanskih majstora Huberta i Jana Van Ajka. Slikanje oltara je započeo Hubert da bi posle njegove smrti ovaj poliptih završio njegov mlađi brat Jan.
Ovaj kompleksni rad se sastoji od 12 slika u dva reda, od kojih su neke oslikane i na poleđini. Zanimljivo je da su dva originalna donja leva segmenta poliptiha ukradena 1934. godine i nikada nisu pronađena.
Ukoliko ostajete više od jednog dana u Gentu, evo šta još možete da radite:
- Gent je vrlo živahan grad sa mnogo kafića i restorana. Iskoristite svaku moguću priliku da probate tradicionalne belgijske vafle, čokoladu ili neko od stotina vrsta fantastičnih lokalnih piva. 🙂
- Idite na vožnju brodićem po nekom od mnogih gradskih kanala koji spajaju Gent sa Severnim morem.
- Posetite Botaničku baštu sa preko 10.000 varijeteta. Ulaz je besplatan.
Kako doći do Genta
Do Belgije se može stići avionom, sopstvenim kolima i vozom ili autobusom iz drugih evropskih gradova. Naravno, sve zavisi od vremena, budžeta i planiranog itinerera. Takođe postoji i nekoliko domaćih turističkih agencija koje organizuju ture ka gradovima Belgije i zemljama Beneluksa.
Međutim, mi smo se ipak odlučili za putovanje u sopstvenoj režiji jer nam samostalna putovanja daju slobodu da sami krojimo svoje vreme umesto da nas neko samo u čoporu prodefiluje pored najvažnijih znamenitosti – što je nažalost česta praksa masovnog turizma.
Što se tiče puta, najjeftinija varijanta za posetu Belgiji je let iz Temišvara do Brisela. Povratne aviokarte se mogu naći za oko 30 evra po osobi. Sam let traje oko sat i po vremena.
Ono što je još bitno da znate jeste da Belgija ima dobro razvijenu infrastrukturu i da je lako putovati iz mesta u mesto. S obzirom na to da je cela teritorija ove kraljevine samo malo veća od površine Vojvodine, s jednog do drugog kraja zemlje se stiže jako brzo i jednostavno.
Pročitajte još: Putopis kroz Briž
Ukoliko imate neka pitanja u vezi sa putovanjem u Belgiju, slobodno nam ostavite komentar ispod teksta. Ako vam se dopada naš sajt, možete nas zapratiti i na Fejsbuk stranici i Instragram profilu. Hvala na čitanju! 🙂
Ostavite komentar