Viljnus — upoznajte neobičnu prestonicu Litvanije

Viljnus je prvi baltički grad u kom smo bili — i uprkos njegovom neospornom šarmu — grad koji nam se najmanje dopao na putovanju po baltičkim zemljama.

Moguće je da bismo imali drugačije mišljenje o ovom gradiću u kome živi nešto više od pola miliona ljudi da nas je vreme bolje poslužilo ili da nakon njega nismo nastavili dalje u Letoniju i Estoniju čije prestonice su — prosto i jednostavno — zanimljivije.

Poput starih gradskih jezgara Rige i Talina, i Stari grad Viljnusa je uvršten na Uneskovu listu svetske baštine zbog lepih građevina i srednjevekovne atmosfere. 2009. godine je proglašen za Evropsku prestonicu kulture, delivši laskavu titulu sa austrijskim gradom Lincom.

Osim impresivne arhitekture, glavni grad Litvanije je nekada bio poznat i kao Jerusalim Severa, kako ga je nazvao Napoleon prolazivši kroz zemlju. Nadimak je naravno dobio zbog velikog broja Jevreja koji su u njemu živeli sve do Drugog svetskog rata.

Iako je prostor današnjeg Viljnusa naseljen mnogo pre, sam grad se prvi put spominje u prvoj polovini 14. veka kao prestonica Velikog vojvodstva Litvanije. Za nastanak Viljnusa je vezana zanimljiva legenda.

Naime, Veliki vojvoda Gediminas je jednom prilikom otišao u lov u neku dolinu blizu koje se reka Viljna uliva u drugu reku, Neris. Umoran nakon dugog dana, Gediminas je brzo zaspao i sanjao ogromnog čeličnog vuka kako stoji na vrhu brda i zavija kao stotinu vukova. Kada se probudio, vojvoda je upitao paganskog sveštenika da mu odgonetne san. Ovaj mu je rekao:

Ovo je suđeno vladaru i državi Litvaniji: čelični vuk predstavlja zamak i grad koji ćeš ti osnovati na ovom mestu. Ovaj grad će biti prestonica litvanske zemlje i dom njenih vladara i slava njihovih dela će odzvanjati čitavim svetom.

Poštujući volju bogova, Gediminas je podigao grad i nazvao ga Viljnus. Danas, u prestonici Litvanije i dalje postoje spomenici i građevine koje nose imena po slavnim litvanskim vojvodama iz prošlosti — i upravo su ove znamenitosti najzanimljivija mesta u Viljnusu.

Osim srednjevekovnog šmeka koji je neraskidivo povezan sa predanjima iz doba kada je Litvanija bila paganska zemlja, Viljnus je karakterističan po tome što ima veliki broj crkava i umetnički kvart koji su stvaraoci proglasili republikom.

Šta videti u Viljnusu

Ono što ćete prvo primetiti u litvanskoj prestonici jesu crkve. Naime, u Starom gradu ima 28 crkava, što dođe na 1 crkvu na 700 stanovnika.

Ovo je zaista visok broj, pogotovo imajući u vidu da se staro gradsko jezgro prostire na oko 3.6 km^2.. Ako vam treba još veći dokaz da su Litvanci ludi za crkvama, samo ćemo reći da ih u čitavom Viljnusu ima čak 65.

Za vreme sovjetske okupacije Litvanije, većina crkava je bila zatvorena ili pretvorena u skladišta, muzeje i sportske hale. Danas su sve crkvene fasade obnovljene, ali unutrašnjost nekih bogomolja i dalje izgleda isto kao i za vreme okupacije.

Od svih crkava koje smo videli, najlepše su Crkva Svete Ane, gotska građevina koja ostavlja bez daha i izgleda kao zdanje koje je izašlo iz Gospodara prstenova, i Crkva Svetog Kazimira, barokna crkva podignuta početkom 17. veka.

Osim ove dve crkve, svakako treba videti i impozantnu Baziliku Svetog Stanislausa i Svetog Ladislausa, glavnu litvansku katedralu i još jednu građevinu sa prilično neobičnim imenom.

Ovu katedralu svakako ne možete promašiti jer se nalazi u samom centru grada, na Katedralnom trgu, glavnom i najvećem trgu u Viljnusu.

U bazilici su krunisane litvanske vojvode i sahranjene mnoge poznate ličnosti iz istorije ove male zemlje — vojvode Vitajtas, Žigimantas, Švitrigajla (nismo izmislili ova imena).

Na Katedralnom trgu se nalazi i statua Gediminasa, najpoznatijeg litvanskog vojvode i osnivača dinastije koja je vladala Litvanijom, Poljskom, Mađarskom i Bohemijom.

Odmah iza ćoška je smeštena zgrada Nacionalnog muzeja i statua legendarnog kralja Mindaugausa, prvog Velikog vojvode i jedinog kralja Litvanije.

Nažalost, muzej nije radio kada smo mi bili, ali verujem da je postavka jako interesantna ako želite da znate više o litvanskoj istoriji.

Na par minuta od muzeja se nalazi najčuvenija atrakcija Viljnusa — Gediminas kula, jedini preostali deo nekadašnjeg Gornjeg zamka. Do kule možete doći peške ili žičarom.

Kula je danas muzej u kome su smešteni arheološki artefakti pronađeni u okolini. Možete i da izađete na krov kule odakle se pruža neverovatan pogled na Viljnus i reku Viljnu koja razdvaja Stari i Novi grad.

Čitajući o Viljnusu smo saznali da možete i da se vozite balonom iznad grada, ali mi nismo videli nijedan kad smo bili — verovatno jer je kiša neumorno padala, a temperatura bila oko 15 stepeni.

Inače, u Baltičkim zemljama može da bude jako hladno leti, tako da svakako ponesite topliju odeću i kišobran.

Mi smo išli na Baltik početkom septembra i dok je u Srbiji bilo oko 35 stepeni, u Viljnusu smo se baš smrzli iako smo imali džempere i jakne.

Osim Katedralnog trga, od kog laganim hodom možete doći do Nacionalnog muzeja i Gediminas kule, u Viljnusu se nalazi još jedan veliki gradski trg na kome je smeštena zgrada većnice.

Lutajući gradom od većnice ćete naići na čuvenu gradsku kapiju, Kapiju zore, sagrađenu u 16. veku radi odbrane grada, mnogobrojne kafiće i štandove sa suvenirima (posebno suvenire sa ćilibarom) i pregršt kaldrmisanih uličica od kojih jedna vodi do preslatke Literarne ulice, ulične galerije koja slavi umetnost Litvanije.

Kad smo kod umetnosti, u Viljnusu se nalazi takozvana Užupis republika koja nije zapravo republika već umetnički kvart grada.

Naime, nakon što su nacisti pobili Jevreje iz ovog dela grada u Drugom svetskom ratu i Sovjeti uništili Staro jevrejsko groblje, ovu četvrt su naselili uglavnom beskućnici i prostitutke.

Međutim, kada je Litvanija proglasila nezavisnost od Sovjeta 1990. godine, umetnici su počeli da se okupljaju u ovom delu grada da bi 1997. godine osnovali svoju republiku.

Užupis republika ima svoju zastavu (zapravo četiri zastave, jednu za svako godišnje doba), himnu, valutu, predsednika, vojsku (od desetak ljudi) i ustav.

Sledi prevod ustava Užupis republike:

1. Svako ima pravo da živi pokraj reke Viljne, a reka Viljna ima pravo da teče pokraj svih.
2. Svako ima pravo na toplu vodu, grejanje zimi i pocrepljen krov.
3. Svako ima pravo da umre, ali ovo nije obaveza.
4. Svako ima pravo da pogreši.
5. Svako ima pravo da bude jedistven.
6. Svako ima pravo na ljubav.
7. Svako ima pravo da bude nevoljen, ali ovo nije obaveza.
8. Svako ima pravo da se ne razlikuje i bude nepoznat.
9. Svako ima pravo da bude besposlen.
10. Svako ima pravo da voli i da se brine o mački.
11. Svako ima pravo da se brine o psu dok neko od njih ne umre.
12. Pas ima pravo da bude pas.
13. Mačka nije u obavezi da voli svog vlasnika, ali mora mu pomoći u stanju nužde.
14. Svako ponekad ima pravo da bude nesvestan svojih dužnosti.
15. Svako ima pravo da sumnja, ali ovo nije obavezno.
16. Svako ima pravo da bude srećan.
17. Svako ima pravo da bude nesrećan.
18. Svako ima pravo da ćuti.
19. Svako ima pravo da veruje u nešto.
20. Niko nema pravo na nasilje.
21. Svako ima pravo da ceni svoju nebitnost.
22. Niko nema pravo na večnost.
23. Svako ima pravo da razume.
24. Svako ima pravo da ne razume ništa.
25. Svako ima pravo da bude bilo koje nacionalnosti.
26. Svako ima pravo da slavi ili ne slavi svoj rođendan.
27. Svako će zapamtiti svoje ime.
28. Svako može da deli ono što poseduje.
29. Niko ne može da deli ono što ne poseduje.
30. Svako ima pravo da ima braću, sestre i roditelje.
31. Svako može da bude nezavistan.
32. Svako je odgovoran za svoju slobodu.
33. Svako ima pravo da plače.
34. Svako ima pravo da bude pogrešno shvaćen.
35. Niko nema pravo da učini drugu osobu krivom.
36. Svako ima pravo da bude jedistven.
37. Svako ima pravo da nema nikakva prava.
38. Svako ima pravo da se ne plaši.
39. Nemoj poraziti nikoga.
40. Nemoj uzvraćati udarce.
41. Nemoj se predati.

Kao ni do susedne Rige ili Talina, ni do Viljnusa ne postoji direktan let iz Srbije ili okolnih zemalja. Dok se ovo ne promeni, možemo jedino da preporučimo da u obilazak baltičkih zemalja krenete iz Helsinkija ili Minska. Drugi način je da krenete na putovanje preko turističke agencije.

Dobre vesti su da je Viljnus grad sa prilično razumnim cenama, jeftiniji od Rige i posebno Talina. Za obilazak grada je sasvim dovoljan 1 dan, ali naravno, ukoliko duže ostanete u prestonici Litvanije, bolje ćete je i upoznati.

Ukoliko imate neka pitanja u vezi sa putovanjem u Viljnus, slobodno nam se javite ili ostavite komentar ispod teksta. Ako vam se dopada naš sajt, zapratite nas na Fejsbuk stranici i Instragram profilu. Hvala na čitanju! 🙂