Mnogo puta smo čuli strance kako zaljubljeno pričaju o Beogradu, oduševljeni i onim što su videli i onim što su pojeli (i bogami popili) i onima koje su upoznali. Mnogo puta smo čuli naše ljude da kažu da je Beograd najružniji, najprljaviji i najhaotičniji grad na svetu.
Mnogo puta smo se i mi iznervirali zbog svega što se u Beogradu dešava – zbog izmeštanja železničke stanice, zbog Beograda na vodi, zbog pevajuće fontane na Slaviji, zbog urnisanog Trga Republike, zbog seče drveća.
Uprkos tome što je Beograd zaista naružen zadnjih godina, ovaj naš belo-sivi grad ipak i dalje ima ono nešto zbog čega ne možemo da zamislimo da živimo negde drugde — a nije da nismo videli kako izgledaju drugi gradovi po Evropi i svetu.
Zato smo odlučili da stavimo turističke naočare, spremimo fotkalice i pođemo u obilazak Beograda. Sledi 25+ znamenitosti i lokacija na koje bismo mi poveli nekog ko želi bolje da upozna Beograd. Pa da krenemo.
Šta videti u Beogradu
Tabela sadržaja
Hram Svetog Save
Hram Svetog Save je jedna od najvećih pravoslavnih bogomolja na svetu i najveći pravoslavni hram na Balkanu. Poređenja radi, od našeg hrama su veće jedino Hram Hrista Spasitelja u Moskvi i Hram spasa naroda u Bukureštu (koji je doduše još uvek u izgradnji).
Hram je podignut na mestu gde se veruje da su Turci spalili mošti Svetog Save, osnivača Srpske pravoslavne crkve.
Ideja o gradnji crkve posvećenoj Svetom Savi postojala je mnogo pre nego što je započeta gradnja hrama 1935. godine. Nažalost, početne radove na izgradnji hrama je prekinuo Drugi svetski rat, kada su ga Nemci — a nešto kasnije i partizani i vojnici Crvene armije — koristili kao parking.
Hram je godinama nakon toga služio kao magacin, a gradnja je nastavljena tek 1985. godine, zahvaljujući patrijarhu Germanu koji nije odustao od Hrama Svetog Save ni nakon 88 odbijenih molbi za ponovno dobijanje dozvole za gradnju.
Spoljašnjost hrama je završena tek 2004. godine — iako sada deluje neverovatno da se nekada na Svetosavskom platou nije nalazilo ovo monumentalno zdanje — a unutrašnjost još uvek nije dovršena.
Kada obilazite hram, nemojte nikako propustiti kriptu koja se nalazi ispod temelja hrama, 7 metara ispod zemlje, i u kojoj se nalazi Crkva Svetog kneza Lazara.
Muzej Nikole Tesle
Posvećen jednom od najvećih naučnika svih vremena, Muzej Nikole Tesle nastao je zahvaljujući Savi Kosanoviću, sinu naučnikove sestre i njegovim jedinim naslednikom. Kosanović je naime preneo Tesline lične predmete iz Amerike u Beograd 1951. godine, gde je godinu dana kasnije osnovan Muzej Nikole Tesle.
Od svog osnivanja, muzej se nalazi u vili Đorđa Genčića u sadašnjoj Krunskoj ulici, a u poslednjih par godina se povremeno provlači priča o premeštanju muzeja na drugu lokaciju.
U Muzeju Nikole Tesle, prvom tehničkom muzeju u zemlji, izloženi su naučnikovi lični predmeti (na primer, odelo, šešir i džepni sat), knjige, autentična dokumentacija i modeli izuma. Posetioci takođe u muzeju mogu da odgledaju kratak film o Tesli i saznaju više o njegovim dostignućima kroz eksponate koje vodiči puštaju u rad.
I možda najbitnije od svega, u muzeju je izložena urna sa ostacima Nikole Tesle — iako se svako malo povede diskusija i o njenom premeštanju u Hram Svetog Save, što je u suprotnosti sa željama Kosanovićevih i Teslinih naslednika.
Crkva Svetog Marka
Crkva Svetog Marka je sagrađena po ugledu na Gračanicu, jedan od najvažnijih srpskih manastira koje je podigao kralj Milutin početkom 14. veka. Pored impresivne spoljašnjosti, Crkvu Svetog Marka krase vredne ikone, od kojih su neke izložene u hramu, a neke čuvane u riznici.
U crkvi Svetog Marka su pohranjene mošti najslavnijeg vladara srpske srednjevekovne istorije – cara Dušana, poslednjeg kralja iz dinastije Nemanjića i prvog srpskog cara.
Preko puta sarkofaga sa moštima cara Dušana sahranjen je patrijarh German, prethodnik patrijarha Pavla čijim zalaganjem su nastavljeni radovi na Hramu Svetog Save, a u kripti crkve počivaju kralj Aleksandar Obrenović i njegova supruga Draga Mašin.
Crkva svetog Marka se nalazi u parku Tašmajdan, u kome još možete da vidite Rusku crkvu — i verovali ili ne, spomenik Hejdaru Alijevu, bivšem predsedniku Azerbejdžana (o kome možete da saznate više u našem vodiču za Azerbejdžan).
Muzej grada Beograda
Muzej grada Beograda se sastoji iz nekoliko tematskih muzeja koji posetioce upoznaju sa životom i delima značajnih srpskih umetnika, naučnika i istorijskih figura. Posebno bismo izdvojili sledeće muzeje:
- Muzej Ive Andrića, smešten odmah pored Novog dvora, posvećen je jednom od najvećih srpskih pisaca i našem jedinom dobitniku Nobelove nagrade za književnost.
- Konak knjeginje Ljubice, odmah pored Saborne crkve, jedna je od najlepših vila u Beogradu u kojoj su izloženi predmeti koji svedoče o načinu života u glavnom gradu Srbije u 19. veku.
- Muzej Paje Jovanovića u Kralja Milana predstavlja legat ovog velikog srpskog slikara koji je Muzeju grada Beograda ostavio preko 800 ličnih predmeta.
- Muzej Jovana Cvijića nalazi se u kući u kojoj je naš proslavljeni naučnik živeo – i koja je i sagrađena po njegovim nacrtima.
Stari dvor i Novi dvor
Stari i Novi dvor su monumentalna istorijska zdanja koja zajedno čine dvorski kompleks u centru grada, na Terazijama.
Podignut za vreme vladavine kralja Milana Obrenovića, na kraju 19. veka kada je Srbija proglašena za kraljevinu, Stari dvor je bio palata dinastije Obrenović i kasnije rezidencija dinastije Karađorđević.
Smešten odmah preko puta, Novi dvor je sagrađen početkom 20. veka za kralja Aleksandra I Karađorđevića, koji je u njemu živeo sve do preseljenja u Beli dvor na Dedinju, kada je dotadašnja kraljevska rezidencija po želji kralja pretvorena u Kraljevski muzej (kasnije Muzej kneza Pavla).
Danas u Starom dvoru zaseda Skupština grada Beograda, a Novi dvor je sedište predsednika Srbije.
Palate nisu otvorene za nas obične ljude, tako da osim što možete da ih obiđete spolja, ostaje samo da se nadamo da će jednog dana njihova vrata biti otvorena za posetioce – ili još bolje, da će skupština i predsednik naći nova sedišta, a dvorovi srpskih kraljevskih dinastija biti pretvoreni u muzeje.
Trg Nikole Pašića
Trg Nikole Pašića je najmlađi beogradski trg, nazvan po bivšem gradonačelniku Beograda i premijeru i Kraljevine Srbije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Do pre nešto više od 20 godina, ovaj centralni trg nosio je ime Trg Marksa i Engelsa, da bi 1997. godine bio preimenovan i onda i godinu dana kasnije ukrašen spomenikom Nikoli Pašiću.
Osim spomenika, trg je poznat i po ogromnoj fontanti u kojoj se tradicionalno beogradski maturanti kupaju po završetku srednje škole. Nažalost, sudbina fontane je trenutno neizvesna. Naime, planira se prilično nepotrebna rekonostrukcija trga, a pošto znamo kako se završila obnova Trga Republike, ne možemo da ne pomislimo da će i ovaj trg biti uništen.
Prvobitno je najavljeno da će fontana biti uklonjena, da bi kasnije bilo rečeno da će ipak ostati – ali u izmenjenom obliku. Nije da stanovnike Beograda neko sluša, ali umesto sređivanja trga kome apsolutno ništa ne fali, bolje bi bilo da se gradske vlasti pozabave izgledom obližnjih podzemnih prolaza na Terazijama (koji su u međuvremenu sređeni prilično ofrlje) ili Bezistanom koji je postao ruglo.
Bilo kako bilo, posetite ovaj trg dok još uvek izgleda kako izgleda — a kad ste već tu, svratite i u Istorijski muzej Srbije koji priređuje nekoliko tematskih izložbi godišnje. Na Trgu se još nalazi Dom Narodne skupštine Republike Srbije pored čijeg stepeništa su podignute dve skulpture, Igrali se konji vrani, srpskog vajara Tome Rosandića.
Terazije
Terazije su čuvena centralna ulica u Beogradu duž koje se nalazi nekoliko istorijskih palata poput Palate Albanije (prvog gradskog oblakodera), Palate Atine i Palate Rosije (današnjeg hotela Moskve).
Mnogi će vam reći da je upravo zgrada hotela Moskve najlepša građevina u gradu, što zaista nije daleko od istine. Osim što izgleda kao iz bajke, hotel Moskva je nadaleko poznat po fantastičnoj Moskva šnit torti — koju stvarno morate da probate jer reči ne mogu da opišu koliko je ukusna.
Ispred hotela Moskve je davne 1860. godine podignuta Terazijska česma (koja je početkom 20. veka premeštena na Topčider — i kasnije vraćena na svoju prvobitnu lokaciju), na mestu gde se za vreme Turaka nalazila vodovodna kula za razvođenje vode po beogradskim česmama. Ovo je bitno zato što su Turci te kule zvali terazijama za vodu, po čemu su Terazije i dobile ime.
Muzej automobila
Jedan od manje poznatih muzeja u Beogradu je beskrajno simpatični Muzej automobila smešten u Modernoj garaži, prvoj javnoj garaži u gradu, otvorenoj davne 1929. godine.
Zgrada Moderne garaže je proglašena za kulturno dobro — i iako je prestala da služi kao javna garaža posle Drugog svetskog rata, namena joj se nije mnogo menjala: bila je sedište gradskog taksija, kasnije pretvorena u garažu RTV Beograd i na kraju 1994. godine postala dom kolekciji automobila Bratislava Petkovića, osnivača i vlasnika Muzeja automobila.
Kolekciju muzeja čini oko 100 automobila, od kojih se posebno izdvajaju trotočkaš Maro Gordon iz 1897. godine, Ford model T iz 1925. godine, Kadilak iz 1957. godine i drugi prelepi stari automobili. Ne razumemo se mnogo u kola, ali kolekcija je zaista izvanredna. Jedina impresivnija kolekcija automobila koju smo mi videli nalazi se u Monaku.
U muzeju se nalaze i drugi zanimljivi eksponati poput starih registarskih tablica, vozačkih dozvola, fotografija, benzinske pumpe Kod slepog šofera i replike Del Bojevog kultnog automobila.
Trg Republike
Nakon dugačke, skupe i neuspešne obnove, Trg Republike je toliko ružan i nezanimljiv da ne vidimo razlog zašto bi se iko na njemu zadržavao duže od minut, dva, koliko vam treba vremena da fotkate čuveni spomenik kneza Mihaila na konju.
S obzirom na to da je glavni gradski trg i glavno sastajalište u Beogradu, većina turista i kreće u razgledanje grada odavde.
Ukoliko vam neko kaže da se nađete kod konja, misli na Trg Republike — a do nedavno je bilo uobičajeno i da nekome kažete da ćete se naći kod sata, koji je sada demontiran i koji će biti instaliran kod Arene.
U svakom slučaju, Trg je (bio) jedno od najdražih mesta mnogim Beograđanima i možemo samo da se nadamo da će jednog dana dobiti izgled kakav zaista zaslužuje.
Narodni muzej
Na Trgu se nalazi jedan od najboljih i najvažnijih muzeja u Beogradu i čitavoj Srbiji — Narodni muzej. Osnovan 1844. godine, Narodni muzej je najstariji muzej u zemlji, smešten u sadašnjoj zgradi od 1952. godine.
Ukoliko sada posećujete Beograd, srećniji ste od svih onih ljudi koji su dolazili u glavni grad Srbije između 2003. i 2018. godine — kada u muzeju, čija fasada je bila prekrivena skelama, nije bilo stalne postavke. Rekonstrukcija muzeja, koja se toliko odužila da smo već prestali da se nadamo da će joj ikad doći kraj, završena je krajem 2018. godine — i iskreno, čekanje se isplatilo.
Sada u Narodnom muzeju možete da vidite bogatu arheološku zbirku predmeta od paleolita do rimskog doba, predmete koji svedoče o istoriji zemlje tokom srednjeg veka, umetnička dela najpoznatijih srpskih slikara i jugoslovenskih umetnika i još mnogo toga. U Narodnom muzeju se nalazi i Miroslavljevo jevanđelje, najstariji sačuvani srpski ćirilični rukopis, ali on nije deo stalne postavke i samo povremeno se izlaže.
Ukoliko bismo morali da izdvojimo samo jedan muzej koji morate videti prilikom posete Beogradu, onda bi to definitivno bio Narodni muzej. Zaista je toliko dobar.
Knez Mihailova
Najznačajnija ulica u gradu, Knez Mihailova je pešačka zona u kojoj se nalaze mnoge kulturno-istorijske građevine, prodavnice poznatih svetskih brendova, restorani i kafići i tezge sa suvenirima — i u kojoj u praktično bilo koje doba dana možete da čujete ulične svirače.
Neke od građevina koje krase Knez Mihailovu su restoran Ruski car, Dom štampe, Biblioteka grada Beograda i Palata SANU, jedna od najveličanstvenijih zgrada u čitavom gradu. U ulici možete videti i Muzej Cepter, čija kolekcija sadrži dela umetnika iz 20. i 21. veka, i Kuću legata, u kojoj se redovno održavaju sjajne izložbe.
Kao što možete da vidite — u Knezu, dugačkom samo 790 metara, nema čega nema. Ako vas zanima arhitektura, umetnost, dobra klopa, šoping ili sve zajedno, najživlja ulica u Beogradu vas sigurno neće razočarati.
Studentski trg
Okružen Filozofskim, Filološkim, Geografskim i Prirodno-matematičkim fakultetima, Studentski trg je najstariji trg u Beogradu u čijem centru se danas nalazi Studentski park.
Studentski park se još naziva i Akademski ili Univerzitetski park — a svi ljudi koje mi znamo su ga oduvek zvali prosto i jednostavno Studenjak. Ukoliko hoćete da odmorite pre nego što nastavite dalje ka Kalemegdanu ili samo volite zelenilo, obavezno svratite u Studenjak, gde ćete osim drveća i cveća videti spomenike Josifu Pančiću, Dositeju Obradoviću i Jovanu Cvijiću.
Postoje još tri razloga zašto put treba da vas navede na Studentski park prilikom posete Beogradu.
Prvo, tačno preko puta Studenjaka se nalazi još jedna čuvena beogradska građevina — Kapetan Mišino zdanje, u kome je nekada bila smeštena Velika škola, a u kome se danas nalaze Rektorat BU i delovi Filozofskog i Filološkog fakulteta.
Dalje, odmah pored Kapetan Mišinog zdanja ćete videti još jednu značajnu zgradu — Zadužbinu Ilije M. Kolarca, jedan od kulturnih centara Beograda u kome se održavaju koncerti, predavanja, radionice i još svašta nešto.
I na kraju, ovde je smešten i Etnografski muzej u čijoj kolekciji se nalazi veliki broj predmeta koji može bliže da vas upozna sa tim kako se živelo u Srbiji u prošlosti.
Skadarlija
Verovatno najpoznatija ulica u Beogradu, Skadarlija je gradska boemska četvrt, proslavljena još krajem 19. i početkom 20. veka kada su u njoj živeli i okupljali se poznati glumci i drugi umetnici.
Najčuveniji stanovnici Skadarlije su bili pisac i slikar Momo Kapor i pesnik i slikar Đura Jakšić, čija kuća se nalazi u broju 34 i u kojoj se danas održavaju razne kulturno-umetničke manifestacije.
Drugi čuveni posetioci Skadarlije su bili Tin Ujević, Bora Stanković, Branislav Nušić, Laza Kostić, Rade Drainac i mnogi, mnogi drugi.
Danas je Skadarlija jedno od omiljenih mesta stranih turista zbog velikog broja kafana poput Tri Šešira, otvorene 1864. godine na mestu nekadašnje radionice šešira, i Dva Jelena, otvorene još ranije — 1832. godine!
Cetinjska 15
Do sada smo svi hiljadu puta čuli da je Beograd jedna od evropskih (ili svetskih) prestonica noćnog života — i istina je da turisti vole da partijaju u Beogradu jer ima mali milion klubova, cene su niže nego u drugim metropolama po Evropi i deluje kao da žurka nikad ne staje.
Mi u ovom vodiču nećemo pričati o splavovima niti preporučiti klubove u kojima se pušta turbo-folk, tehno ili pop — ionako ćete ih u Beogradu naći na maltene svakom ćošku.
S druge strane, ako vas zanima alternativna scena, toplo možemo da preporučimo Cetinjsku 15, do skora napuštenu pivaru Đorđa Vajferta i Ignjata Bajlonija koja je danas dom klubovima i kafićima za alternativce.
Ovaj alternativno-hipsterski centar u srcu Beograda, svega par minuta udaljen od Skadarlije, zamenio je Savamalu, kvart koji je bio nadaleko čuven po bogatoj kulturnoj ponudi — i u kome je srušeno ko zna koliko objekata zbog izgradnje Beograda na vodi.
Muzej nauke i tehnike
Još jedan tehnički muzej koji treba da se nađe na vašoj turističkoj mapi Beograda je Muzej nauke i tehnike, sa preko 400 eksponata koji prikazuju razvoj tehnologije i objašnjavaju kako su tehnička i naučna dostignuća menjala živote ljudi.
Posebno je zanimljivo videti predmete iz običnih domaćinstava, od kojih su čak neka još uvek bila u upotrebi kada smo mi bili klinci.
Osim stalne postavke, u muzeju postoji i galerija igračaka iz 20. veka, tačnije iz perioda između 1920. i 1970. godine — koja je, iako beskrajno simpatična, na trenutke malo i jeziva (ili smo samo mi gledali previše horor filmova sa starinskim lutkama).
Na kraju, Muzej nauke i tehnike je napravio i potpuno interaktivnu naučnu igraonicu u kojoj klinci mogu da se bliže upoznaju sa mnogim naučnim fenomenima. Moramo da priznamo da je ovo najzabavniji deo muzeja i da smo se sjajno proveli u igraonici.
Bajrakli džamija
Danas je teško zamisliti da su nekada beogradskom panoramom dominirali minareti — i to na stotine njih. Za vreme Turaka, u gradu je bilo preko 250 džamija, od kojih je sačuvana jedino Bajrakli džamija. Podignuta u 17. veku na mestu starije islamske bogomolje, Bajrakli džamija je prepoznatljivo ime dobila tek nekih sto godina kasnije, po barjaku koji je sa njenog minareta označavao vreme za molitvu.
Tokom svoje duge istorije, Bajrakli džamija je služila i kao katolička crkva, u vreme kada je većina drugih džamija porušena, u 19. veku je postala glavna beogradska džamija, a u 20. veku je proglašena i spomenikom kulture od velikog značaja.
Muzej Dositeja i Vuka
Muzej Dositeja i Vuka je jedno od najvažnijih mesta u Srbiji, posvećen najznačajnijim ličnostima srpske kulture — Dositeju Obradoviću, prvom srpskom ministru prosvete i prosvetitelju koji je postavio kamen temeljac Beogradskom univerzitetu, i Vuku Stefanoviću Karadžiću, reformatoru srpskog jezika i tvorcu prvog srpskog rečnika.
Osim bogate kolekcije koja posetioce bliže upoznaje sa životom i radom dvojice velikana, muzej je značajan i zato što se nalazi u najstarijoj očuvanoj kući u Beogradu. Ova građevina, podignuta tokom vladavine Turaka, služila je početkom 19. veka kao Dositejeva Velika škola, prva viša prosvetna ustanova u zemlji i preteča Beogradskog univerziteta.
Kalemegdan
Svaki grad ima onu jednu atrakciju koju jednostavno morate da vidite. U Beogradu je to Kalemegdan, simbol srpske prestonice — i što se nas tiče, ubedljivo najlepše i najposebnije mesto u gradu.
Smešten na uzvišenju iznad ušća Save u Dunav, Kalemegdan se sastoji iz Kalemegdanskog parka i Beogradske tvrđave, podeljene na Gornji i Donji grad.
Ovaj kulturno-istorijski kompleks od neprocenjljivog značaja je tokom svoje dugačke istorije mnogo puta bio uništavan, rušen, građen i dograđivan, igrajući važnu ulogu u odbrani grada još od rimskog doba.
Prilikom obilaska Kalemegdana, možete da vidite mnogobrojne kapije i kule — od kojih se posebno izdvajaju Zindan kapija, Sahat kapija i kula, Despotova kula i Kula Nebojša — i razne druge znamenitosti koje su oblikovale kompleks u jedno od najčudesnijih mesta u zemlji. Pošto bi o znamenitostima Kalemegdana mogao da se napiše odvojen vodič, ovde ćemo spomenuti samo one najbitnije.
- Pobednik — Nedavno restauriran, Meštrovićev Pobednik je postavljen na Kalemegdan 1928. godine povodom desetogodišnjice proboja Solunskog fronta. Zanimljivo je da je spomenik prvo trebalo da bude postavljen na Terazijama kao deo grandiozne fontane. Međutim, narod je u to vreme bio prilično užasnut idejom da se u centru grada nalazi džinovski spomenik golog muškarca, pa je na kraju Pobednik završio na Kalemegdanu, u međuvremenu postavši najprepoznatljiviji i najčuveniji spomenik na ovim prostorima.
- Crkva svete Ružice — Smeštena ispod velelepne Zindan kapije, crkva Svete Ružice podignuta je na mestu stare crkve koju su Turci uništili, prvo služivši kao magacin za barut, zatim kao vojna crkva i na kraju obična crkva — mada je ona sve samo ne obična. Crkvu Svete Ružice nikako ne možete promašiti jer joj je čitava fasada prekrivena bršljanom, dajući joj zaista magičan izgled, a ne treba propustiti ni obilazak obližnje Kapele Svete Petke, u kojoj se čuva deo moštiju Svete Petke i koja je podignuta na izvoru lekovite vode.
- Rimski bunar — Nedaleko od Pobednika nalazi se misteriozni Rimski bunar dubok čak 60 metara, koji zapravo nije ni rimski, a ni bunar. Naime, ova neobična cisterna sa duplim spiralnim stepeništem iskopana je početkom 18. veka, a želeći da mu daju na mističnosti, Beograđani su počeli da ga zovu Rimski bunar, ime po kojem je i dan danas poznato. Za Rimski bunar se vezuju mnoge legende — da je Orfej, svirač iz grčke mitologije, baš tuda silazio u podzemni svet Had, da su ga rimske legije napravile i da postoji podzemni prolaz koji vodi od bunara pa sve do druge strane reke. Iako su ove legende samo legende (mada 2 metra podzemnog prolaza ka Savi jesu iskopana), bunar ne prestaje da fascinira ni obične ljude, a ni umetnike. Film Dušana Makavejeva Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT inspirisan je istinitom pričom u kojoj je bunar mesto zločina, mnoge scene iz filma Miroslava Lekića Lavirint snimljene su upravo u Rimskom bunaru, a iako se nije našao u nijednom njegovom filmu, bunar se izuzetno dopao i jednom jedinom Alfredu Hičkoku koji je posetio Beograd 1964. godine.
- Vojni muzej — Unutar bedema Beogradske tvrđave smešten je Vojni muzej čija postavka obuhvata period od naseljavanja Slovena na ovim prostorima pa sve do modernog doba — ratova devedesetih i bombardovanja. Izuzev predstavljanja važnih istorijskih događaja poput Kosovske bitke, Prvog i Drugog srpskog ustanka, Prvog svetskog rata i Drugog svetskog rata kroz mape, makete, slike, fotografije, oružje, uniforme, zastave, medalje i druge eksponate, oko muzeja su izloženi brojni topovi, tenkovi i drugo artiljerijsko naoružanje. A u kazamatima Vojnog muzeja možete da vidite srednjevekovne sprave za mučenje — Nirnberšku devicu, Judinu kolevku, razapinjač i mnoge druge.
U okviru Kalemegdana smešten je i beogradski zoološki vrt, Vrt dobre nade (koji ne možemo nikako da preporučimo usled nehumanih uslova u kojima mnoge životinje žive), dečije igralište Dino park i astronomska opservatorija. Ukoliko sa Kalemegdana želite da se spustite do reke, skoro je izgrađena pasarela koja ga povezuje sa Beton halom, odakle možete i da odete na krstarenje Dunavom (čak i vikinškim brodom).
Saborna crkva
Saborna crkva, čiji zvonik je jedan od najprepoznatljivijih simbola Beograda, sagrađena je na mestu stare crkve sa početka 18. veka koja je više puta bila skrnavljena i uništavana za vreme turske vladavine.
Crkva koja danas stoji i predstavlja jedan od najvažnijih istorijsko-kulturnih spomenika u gradu podignuta je u prvoj polovini 19. veka po nalogu kneza Miloša Obrenovića, koji je u njoj i sahranjen.
U crkvi se nalazi i grob kneza Mihaila Obrenovića, a u crkvenoj porti počivaju i velikani srpske kulture — Vuk Stefanović Karadžić i Dositej Obradović.
Saborna crkva je prelepa, nama najlepša crkva u gradu, i definitivno jedno od top 5 beogradskih znamenitosti koje treba videti. Zanimljivo je spomenuti i da se odmah pored Saborne crkve nalazi Znak pitanja, najstarija sačuvana gradska kafana u jednoj od najstarijih kuća u Beogradu.
Botanička bašta
Botanička bašta Jevremovac je jedna od najlepših zelenih oaza u centru grada, danas najpre poznata po prelepom Japanskom vrtu i staklenoj bašti u kojoj se nalaze razne tropske i egzotične biljne vrste.
Beogradska botanička bašta je idejno delo Josifa Pančića koji nažalost nije doživeo da je vidi na lokaciji koju i danas zauzima. Naime, prvobitna botanička bašta je bila smeštena na Dorćolu, što se ispostavilo kao loša ideja zbog blizine Dunava.
Kada su biljke bile uništene u poplavi, Pančić je krenuo da traži novo mesto za botaničku baštu. Čuveni botaničar je umro samo godinu dana pre nego što je kralj Milan Obrenović 1889. godine poklonio svoje imanje na Paliluli za potrebe botaničke bašte.
Poklonivši imanje nasleđeno od dede Jevremena Obrenovića, kralj je imao samo jedan zahtev — da se novootvorena botanička bašta nazove Jevremovac.
S obzirom na to da se Botanička bašta nalazi na desetak minuta laganog hoda od Trga Republike, savetujemo da je obiđete ukoliko imate malo više vremena u gradu i hoćete da se makar na kratko sklonite od prestoničke gužve.
Konak kneza Miloša
Deo Istorijskog muzeja, Konak kneza Miloša u Topčideru je rezidencijalna palata Miloša Obrenovića koja je nekada bila deo većeg dvorskog kompleksa zajedno sa obližnjom crkvom Svetih apostola Petra i Pavla i mnogim pomoćnim građevinama.
Unutrašnjost konaka oslikava vreme u kome je knez živeo, sa prostorijama u kojima se kombinuju osmanski i zapadni stil. Nažalost, iako fenomenalan, unutrašnji deo konaka je sasvim rekonstruisan pošto su sve lične stvari kneza Miloša početkom 20. veka prebačene u Narodni muzej — i uništene tokom Prvog svetskog rata.
Konak kneza Miloša se otvara na Topčiderski park, najstariji park u gradu napravljen po ugledu na evropske parkove koji su okruživali dvorove. S obzirom na to da je podosta udaljen od centra i da je slabo povezan gradskim prevozom sa ostatkom grada, ovaj park više nije popularan kao što je nekada bio, iako je u zadnje vreme postao jedno od omiljenih mesta za fotografisanje mladenaca.
Muzej Jugoslavije
Muzej Jugoslavije posvećen je istoriji Jugoslavije, od njenog nastanka do nestanka, zbog čega je posebno popularan među strancima, pogotovo onima kojima nije baš najjasnije šta se sve tu izdešavalo.
Muzej se sastoji iz tri dela, Starog muzeja, Muzeja 25. maja i Kuće cveća, nekadašnje zimske bašte Josipa Broza Tita u kojoj je sahranjen zajedno sa suprugom Jovankom.
Moramo da priznamo da smo i mi prvi put otišli u Muzej Jugoslavije sada, dok smo pripremali ovaj vodič za Beograd, i da su nam osećanja pomalo pomešana — s jedne strane smo posle obilaska muzeja poželili da smo makar malo upoznali zemlju u kojoj smo se rodili i živeli par godina, a s druge strane, kako god bilo predstavljeno, ne možemo da zaboravimo na koji način se završila priča o staroj Jugi.
Da ne ulazimo u neke mračnije teme — ako ste naših godina, definitivno idite u Muzej, ako ste živeli za vreme Tita i sećate se raspada Jugoslavije, verujemo da možete i da preskočite.
Afrički muzej
Mnogi ljudi ne znaju da u Beogradu postoji Muzej afričke umetnosti, jedini takav muzej u čitavoj jugoistočnoj Evropi. Sasvim nepravedno zapostavljen na listama atrakcija koje treba videti u glavnom gradu Srbije, Muzej afričke umetnosti sadrži zbirku bračnog para Vede Zagorac i dr Zdravka Pečara, jugoslovenskog ambasadora u čak sedam zemalja na afričkom kontinentu.
Osim zbirke koju su Veda i dr Pečar poklonili gradu Beogradu, muzej sadrži i mnogo drugih predmeta koje je od osnivanja do danas otkupio ili dobio na poklon. Posetioci mogu da vide dragocene eksponate pretežno iz Afrike — religijske i dekorativne predmete, maske, nakit, tkanine i instrumente — a u muzeju se redovno održavaju i radionice za mlade i edukativni programi za decu i odrasle.
Akvarijum i tropikarijum
Javni akvarijum i tropikarijum je jedan od skrivenih bisera Beograda gde ljubitelji vodenog sveta mogu izbliza da vide mnoštvo riba (imaju čak i Nema i Dori iz crtanog filma U potrazi za Nemom), saznaju više o njima i njihovim prirodnim staništima i dobiju sve potrebne informacije ukoliko žele da ih drže kao kućne ljubimce.
Osim riba, u akvarijumu i tropikarijumu žive i neki reptili, zmije, pauci i kornjače, a u jednom delu je izložena i velika kolekcija bonsai drveća. Takođe bismo hteli da napomenemo da je akvarijum još uvek u fazi izgradnje i da svaka poseta i donacija mnogo znači svim njegovim stanovnicima.
Još jedna stvar — mi zaista mislimo da nijednom živom biću nije mesto u zatočeništvu, ali pošto teško da bi ikada ribe i druge žitelje akvarijuma mogli da puste u prirodu, onda mislimo i da treba podržati rad ljudi koji ih čuvaju i pomoći im da se brinu o svojim životinjama na najbolji i najhumaniji mogući način.
PS. Akvarijum i tropikarijum je pre sve mesto za edukaciju klinaca, ali koliko god godina da imate, nećete ostati ravnodušni kada vidite veličanstvenost našeg podvodnog sveta.
Gardoš kula
Ako želite da vidite grad unutar grada, onda nikako ne treba preskočiti obilazak Zemuna. Ova beogradska opština po izgledu prilično odudara od ostatka prestonice i prepoznatljiva je po niskim, šarenim kućama, lepim crkvama, od kojih se izdvaja Bogorodičina u samom centru, keju na kome su načičkani tradicionalni restorani — i naravno fenonemalnom kulom Gardoš.
Gardoš kulu sagradili su Ugari u 19. veku na mestu stare zemunske tvrđave povodom hiljadugodišnjice njihovog naseljavanja u Panonskoj niziji. Zbog toga je kula još poznata kao Milenijumska kula. Mađari su osim Gardoš kule podigli još tri Milenijumske kule na obodima kraljevstva, svaku na jednoj strani sveta.
Kula nosi još jedan naziv — kula Sibinjanin Janka, po Janošu Hunjadiju koji je sredinom 15. veka potukao osmanlijsku vojsku kod Kalemegdana i svega par nedelja nakon pobede umro od kuge u zemunskoj trvđavi.
Danas se u kuli nalazi atelje, izložba o Milutinu Milankoviću, jednom od najčuvenijih srpskih naučnika, i vidikovac sa kojeg možete da vidite čitav grad iz potpuno druge perspektive.
Ovo nikako nije konačan spisak svega onoga što možete da vidite u Beogradu. Još neki od muzeja koje možete da posetite su Muzej savremene umetnosti, Muzej vazduhoplovstva i Muzej iluzija. Ukoliko želite da provedete malo vremena u prirodi, daleko od centra grada, možete da odete na Adu Ciganliju ili u Košutnjak.
Ako već dođete do Košutnjaka, savetujemo i da posetite manastir Rakovicu u kome je sahranjen patrijarh Pavle. A ako imate još vremena i po mogućstvu automobil, onda svakako preporučujemo da odete i do Avalskog tornja i Vinče, o kojima će biti reči u narednim tekstovima.
Ako mislite da smo zaboravili nešto bitno ili imate bilo kakav drugi komentar, pohvalu ili kritiku, voleli bismo da vas čujemo u komentarima. Pratite nas i na Instagramu i tako podržite rad našeg bloga. Hvala na čitanju!
