Katar je minijaturna zemlja na obali Persijskog zaliva, najpoznatija po naftnoj industriji, nacionalnoj aviokompaniji Qatar Airways (i aerodromu Hamad) i TV stanici Al Džazira.
Većina putnika koji stignu do Katara ne odu dalje od internacionalnog aerodroma u Dohi. A i oni turisti koji biraju da provedu odmor u nekoj od zemalja Bliskog Istoka uglavnom odlaze u Dubai, najveći grad Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Međutim, iako (još uvek) nije popularan poput Dubaia, Katar ima svašta da ponudi turistima i svakako ga vredi posetiti. Nama se Doha toliko dopala da jedva čekamo da se vratimo.
Prvi put na Bliskom Istoku
Katar je prva i za sad jedina zemlja u kojoj smo bili na Bliskom Istoku – malo je reći da smo se oduševili (više ja nego Marko, doduše).
Iako mnogi ljudi izbegavaju Bliski Istok, mi smo želeli da odemo i vidimo kako ljudi tamo zaista žive. Naravno, Katar verovatno nije najbolji primer toga kako izgleda život na Bliskom Istoku, ali je dobar pokazatelj kako može da izgleda.
Za razliku od susedne Saudijske Arabije u kojoj turisti nisu dobrodošli (izuzev hodočasnika u Meku), Katar itekako želi da privuče turiste – i ozbiljno radi na tome.
Mi smo posetili Katar na povratku iz Tajlanda. Naime, imali smo baš dugačku pauzu između dva leta – i saznavši da lako možemo da dobijemo vizu za ulazak u zemlju, naravno da smo jedva čekali da provedemo neko vreme u Dohi.
Još veći podsticaj za obilazak Dohe jeste što smo dobili besplatan smeštaj kao putnici Qatar Airways-a. Ako putujete negde preko Dohe i imate dugačak layover, obavezno iskoristite ovu fenomenalnu priliku da osednete u jednom od mnogih luksuznih hotela sa četiri i pet zvezdica i obiđete grad.
Hotel sami birate – a iskreno, ne zna se koji je lepši i bolji. Nama su se najviše dopali Souq Waqif Boutique Hotels by Tivoli, devet autentičnih hotela raštrkanih po samom srcu Dohe, u Suk Vakifu.
Ne možete da izaberete konkretno u kom hotelu ćete biti, ali to nije ni važno s obzirom na to da su svi u centralnom gradskom jezgru – i jako su blizu jedni drugih.
Osoblje u hotelima je bilo toliko ljubazno prema nama da nam je zaista u nekom trenutku i bilo neprijatno. Takvu uslugu nigde drugde nismo dobili – a čak nismo ni platili smeštaj!
Prvi utisak je zaista bio fenomenalan.
Šta videti u Dohi
Doha je drugačija od svih gradova u kojima smo do sad bili. Osim toga što je izgrađena u pustinji, Doha je sve do šezdesetih godina prošlog veka imala samo oko 10,000 stanovnika.
Danas u glavnom gradu Katara živi oko milion i po ljudi, što dovoljno govori o brzini kojom se Doha razvijala u poslednjih pedesetak godina.
U gradu nema svetski poznatih ili istorijski značajnih atrakcija, ali ima mnogo toga za videti.
Najlepši deo Dohe je ubedljivo Suk Vakif – pravi arapski bazar koji izgleda kao iz Aladina.
Na mestu današnjeg Suk Vakifa su se još pre sto godina okupljali beduini i lokalni trgovci. Kada su u Dohi krenuli da niču mnogobrojni tržni centri, bazar je počeo da gubi na popularnosti.
Nakon što je bio skoro ceo uništen u požaru 2003. godine, Suk Vakif je obnovljen u cilju očuvanja katarske kulture i tradicije.
Danas na bazaru možete naći arapsku nošnju, začine, parfeme, mirišljava ulja, dijamante – i još mnogo toga.
U uskim uličicama ovog pijačnog lavirinta ćete naići na tradicionalne restorane i moderne kafiće u kojima nećete moći da popijete pivo ili koktel, ali možete da probate šišu (aromatični duvan raznih ukusa) iz nargile ili arapsku kafu.
Suk Vakif obiluje preslatkim radnjama antikviteta i suvenira – a ima i umetnički deo u kome su izložene slike i skulpture lokalnih umetnika.
U Suk Vakifu ima i mnogo životinja. Osim dela bazara u kome se prodaju psi, mačke, papagaji i zečevi, možete da obiđete štale sa predivnim arapskim konjima. Naravno, u blizini ima i kamila.
Nedaleko od štala sa konjima se nalazi i mesto gde Arapi kupuju sokolove i svu opremu koja im je potrebna da se pravilno brinu o ovim lepim pticama. Sokolovi se kupuju na javnim aukcijama – a cena im se kreće od nekoliko hiljada dolara do nekoliko stotina hiljada dolara!
U ovom delu grada ćete videti i jednu od dve bolnice za sokolove na svetu (druga je u Abu Dabiju).
Suk Vakif, u kome možete provesti sate ili dane, je jedino autentično mesto u Dohi, gradu čijom panoramom dominiraju neboderi visoki i do 300 metara.
Osim bazara, kada ste u Dohi, obavezno prošetajte Kornišem, šetelištem pored vode, odakle se pruža neverovatan pogled na moderan deo grada.
Na promenadi se nalazi i spomenik u obliku školjke sa biserom u sredini. Pre nego što su preusmerili svu pažnju na naftu, Katarci su se uglavnom bavili prodajom bisera, tako da ovaj spomenik slavi prošlost zemlje.
Inače, u Dohi se nalazi i veštačko jezero koje se isto zove Biser (The Pearl – Doha) i na kojem žive najbogatiji ljudi u zemlji.
Šetajući promenadom ćete doći i do Muzeja Islamske Umetnosti, u kojem se nalaze umetnička dela i artefakti iz Egipta, Irana, Turske, Indije i drugih delova sveta. Ako vas islamska umetnost imalo zanima, obavezno idite u ovaj muzej.
Doha ima i par lepih plaža – a naravno, ima i mnogo tržnih centara u kome se mogu naći luksuzna odeća, nakit, parfemi i sve ostalo što se prodaje po tržnim centrima.
Zakoni i pravila u Kataru
Za razliku od nekih muslimanskih zemalja, Katar je relativno liberalan. Ipak, imajte u vidu da se u Kataru morate ponašati u skladu sa njihovim pravilima.
Žene u Kataru imaju veću slobodu nego u susednoj Saudijskoj Arabiji, ali velika većina njih i dalje nosi abaju, dugu crna odoru koja prekriva celo telo, i šajlu, crnu maramu preko glave. Neke nose i crne burke.
Strankinje ne moraju da nose abaju ili da prekrivaju kosu, ali moraju da se oblače skromno, što znači da ramena i kolena treba da budu pokrivena.
Muškarci u Kataru nose dugačke bele košulje i široke bele pantalone. Glave su im pokrivene gutrom, belom ili crveno belom maramom.
Za strance važe slična pravila kao i za strankinje – nije dozvoljeno nositi šorceve i majice na bratele.
Na plaži ili bazenu možete da nosite običan kupaći (sunčanje bez gornjeg dela ja zabranjeno).
Bitno je napomenuti da je bilo kakva intimnost između muškaraca i žena u javnosti strogo zabranjena. To uključuje i držanje za ruke. Homoseksualnost je zakonom zabranjena u Kataru.
Osim uobičajenih stvari koje nigde ne smete da unesete (droga, eksplozivi…), u Katar ne smete uneti:
- Alkohol
- Pornografski materijal
- Svinjetinu i proizvode od svinjetine
- Relgiozne knjige
- Elektronske cigarete
Neki lekovi su takođe ilegalni u Kataru, a ako morate da nosite lekove koji se dobijaju na recept, obavezno ih ponesite u originalnoj kutiji zajedno sa receptom.
Alkohol je zabranjen u Kataru za lokalno stanovništvo, a stranci mogu dobiju posebnu dozvolu za kupovinu alkohola (ako žive i rade u Kataru). Turisti mogu da piju alkohol u određenim restoranima i hotelima.
Takođe je bitno znati da Muslimani za vreme Ramadana ne jedu, ne piju, ne puše i ne žvaću žvake od izlaska do zalaska sunca. Od stranaca se očekuje da pridržavaju istih ovih pravila na javnim mestima. Za vreme Ramadana se treba još konzervativnije oblačiti.
Cene u Dohi
Doha važi za jedan od najskupljih gradova na svetu, ali cene nisu toliko strašne koliko smo očekivali.
Doduše, smeštaj jeste skup – a mi to nismo platili (ako imate layover duži od osam sati u Dohi, obavezno aplicirajte za besplatan smeštaj).
Cene hrane zavise od toga gde jedete. Ima preskupih restorana (100+ evra po osobi), ima pristojnih restorana (10, 20 evra po osobi) – a ima i stvarno odlične hrane na ulici za 3-5 evra.
Uglavnom starije žene prodaju hranu oko Suk Vakifa – i zaista su neverovatno ljubazne. Jedna gospođa mi je dala da probam od svega po malo pre nego što sam kupila porciju jela koje se zove madrobah (nemam pojma šta se sve nalazi u jelu, ali je bilo ukusno).
Cene u kafićima su slične kao kod nas. Ima preskupih suvenira, a ima i jeftinih – obavezno se cenkajte na Suk Vakifu, možete uvek da spustite malo cenu.
Taksi od Suk Vakifa do aerodroma je oko 10 evra.
U svakom slučaju, bili smo prijatno iznenađeni cenama, pogotovo imajući u vidu životni standard u Kataru.
U Kataru živi nešto preko 2,6 miliona ljudi – a od toga je samo 300,000 katarskih državljana.
Državljani ove male zemlje ne plaćaju struju, vodu i zdravstvo, dobijaju novac od države (i imaju najveći BDP po glavi stanovnika na svetu), a porezi na dohodak ne postoje (!).
I zaista, kada ih vidite, jasno vam je da žive i više nego dobro. Iako svi nose tradicionalnu nošnju, možete da vidite da su bogati po satovima, cipelama, torbama i neverovatno dobrim kolima.
Međutim, ako razmišljate da odete da radite u Kataru, treba znati i za drugu stranu medalje.
95% radnika u Kataru su stranci – a nakon najave da će svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. godine biti u Kataru, saznalo se da veliki broj radnika radi za malo para i u lošim uslovima.
Kada smo bili u Kataru, lako sam mogla da zamislim sebe da ovde provedem godinu dana, ali nažalost, nije sve tako lepo kako izgleda na prvi pogled.
Doduše, Katar je obećao da će reformisati zakone o radu pre prvenstva, pa nam ostaje da čekamo i vidimo da li će zaista poboljšati uslove rada za mnogobrojne strance u zemlji.
Hamad internacionalni aerodrom u Dohi
Hamad je jedan od najboljih i najluksuznijih aerodroma na svetu. Ako putujete Qatar Airways-om iz regiona, na ovom aerodromu ćete menjati avione.
Mi smo u odlasku na Tajland imali layover od nekih osam sati – i zapravo nam nije bilo smrtno dosadno čekajući let za Bangkok.
Hamad aerodrom izgleda kao tržni centar, prepun (uglavnom) preskupih radnji i restorana. Na aerodromu ima i nekoliko zanimljivih skulptura, od kojih je najpoznatiji žuti medvedić.
Putnici sa dubljim džepom mogu da iznajme hotelsku sobu na aerodromu (sobe se iznajmljuju na sat, minimum je tri sata) i dobiju i pristup aerodromskom bazenu.
Aerodrom organizuje i besplatne ture grada u trajanju od tri sata za putnike kojima ne treba viza da uđu u Katar (ili imaju vizu za ulazak u zemlju).
Ako vam se isprazni baterija na telefonu ili lap-topu, bukvalno na svakom ćošku možete da punite svoje uređaje. Utičnice su malo razdrndane (što nije ni čudo s obzirom na broj ljudi koji ovde sleće svaki dan), ali je moguće napuniti telefon.
Wi-Fi radi dobro (mada jačina signala zavisi od terminala do terminala) – ali imajte u vidu da Katar radi na tome da zabrani sve VoIP servise (internet telefoniranje). Mi smo se čuli sa roditeljima preko Skajpa (Vajber nije radio), ali je Wi-Fi bio preslab za video poziv.
Na aerodromu ima i par prostorija za pušače, sobe za molitvu, sobe za porodice, biznis centar i ko zna šta još. 🙂
***
Doha je divan grad koji stvarno treba posetiti, makar ako se nađete na Hamadu i imate par sati da ubijete do sledećeg leta. Da, drugačije se živi na Bliskom Istoku nego u Evropi ili Americi, ali ako ste otvoreni za nova iskustva i različite kulture, Katar je država koja će vam se svideti.
Javite nam se ako imate neka pitanja u vezi sa odlaskom u Katar ili putovanjem Qatar Airways-om. Možete i da nas pratite na Fejsu ili Instagramu. 🙂
Ostavite komentar