Evropa - Španija

Vodič za Barselonu — iskustva sa putovanja

Iako na internetu možete naći različite podatke o tome koliko ljudi godišnje poseti Barselonu — sa brojkama koje idu i preko 10 miliona godišnjih posetilaca — neosporno je da je glavni i najveći grad španske autonomne pokrajine Katalonije jedan od najposećenijih i najvoljenijih u Evropi. 

Moj prvi utisak o Barseloni — koju sam prvi put posetila pre skoro 2 decenije — ostao je nepromenjen i nakon treće posete i 50+ zemalja: u ovom gradu se osećam kao kod kuće. Barselona nije najlepša metropola koju sam videla, ali je makar u top 3 najdražih. Razlog je jednostavan — ovaj grad je napravljen po meri čoveka. 

Park Guelj.

U Barseloni ima sve za svakoga. Ali čak i ako na trenutak stavimo po strani Gaudija (i druge turističke atrakcije), kulturna dešavanja i more restorana koji služe sve od španske tradicionalne pa do kazahstanske kuhinje, Barselona je i dalje ispred većine mesta koje ćete ikada videti. 

Da uzmemo za primer „male stvari” — saobraćaj u gradu funkcioniše besprekorno (što je zaista ogromno dostignuće za ovako veliki i posećeni grad), taksisti ne pokušavaju da vas prevare na svakom ćošku, sve ulice i raskrsnice su prilagođene invalidima, ne morate da sednete u kafić da odmorite jer svugde u gradu ima klupa. I zbog svega ovoga, u Barseloni nema one nervoze i žurbe koja je tako često sveprisutna u velikim gradovima. 

Sagrada Familia.

Ako bih morala da opišem Barselonu jednom rečenicom, rekla bih da je ovo grad koji slavi i u kome se slavi lepota života. Jedina mana — iz perspektive jednog običnog turiste — jeste što previše nas turista želi da oseti tu lepotu života u Barseloni, što em dovodi do prekomernog turizma i svih posledica istog, em sigurno utiče na kvalitet života lokalnog stanovništva.

Ovo utiče i na turistički doživljaj Barselone. 

Ali ako vam ne smeta da povremeno čekate u redovima, unapred isplanirate obilazak svih popularnih atrakcija i neretko provodite vreme sa zilion drugih turista iz celog sveta, onda će vam vreme provedeno u Barseloni verovatno biti jedno od najlepših u životu. Znam da meni jeste. 

Pogled sa Montžuika, kod Nacionalnog umetničkog muzeja Katalonije.

Šta treba znati pre putovanja u Barselonu 

Kako doći do Barselone? Air Serbia i Wizz Air imaju direktne letove od Beograda do Barselone nekoliko puta nedeljno. U 2024. godini, Air Serbia svakodnevno leti do Barselone, a Wizz Air ima 5 nedeljnih letova, ponedeljkom, sredom, četvrtkom, petkom i nedeljom. Mi smo putovali u Barselonu u februaru (Air Serbia), a karte — koje smo kupili nekih 6 meseci unapred — smo platili 10,800 RSD. Takođe smo doplatili za 2 sedišta (1748 RSD po osobi za oba smera) i jedan komad prtljaga (4,700 RSD po pravcu). 

Na tvrđavi Montžuik.

Kada posetiti Barselonu? Pošto sam u Barseloni bila na zimu, proleće i leto, mogu vam reći da je manje više nebitno kad ćete je posetiti — odnosno, Barselona je uvek lepa i sve zavisi šta hoćete od ovog putovanja. Ako hoćete da izbegnete velike vrućine i ogroman broj turista, onda idite u rano proleće, kasnu jesen ili na zimu. 

Muzička palata Katalonije.

Koliko dugo ostati u Barseloni? Na ovo pitanje je teško odgovoriti pošto većinu atrakcija možete da vidite za 3-4 dana, ali po našem mišljenju, trebalo bi izdvojiti 5-7 dana za putovanje u Barselonu. Ako ostajete nedelju dana ili više, onda možete da odete i na 1, 2 izleta van grada. Pošto smo bili u Barseloni 7 punih dana, mi smo dodatno posetili Taragonu i Andoru. 

Na krovu palate Guelj.

Gde tražiti smeštaj? Iskreno, nebitno. Barselona ima toliko dobro razvijenu metro mrežu da je jedino važno da nađete smeštaj blizu stanice metroa (a stanica metroa otprilike ima na svakih 200, 300 metara). Mi smo bili smešteni u apartmanu u ulici Pasaž de Grasia (Passeig de Gracia), nedaleko od Trga Katalonije, i što se nas tiče, ovo je idealna (mada pomalo skuplja) lokacija u gradu. 

Montžuik, pogled ka Trgu Španije.

Kakve su cene u Barseloni? Malo više nego kod nas. Ako kupujete u većim marketima van centra, onda su iste kao ovde — ako ne i manje. Marketi u centru koje pretežno služe turiste su loše opskrbljeni i skuplji (i neretko cene nisu istaknute). Cene po restoranima idu od 10 EUR po osobi pa do 30+ EUR. Cene piva i sangrije (pola litra) su između 5 i 10 EUR, s tim što smo viđali i jeftinije. Kafa i topla čokolada su oko 3 EUR. Karta za metro je 2,40 EUR, a taksi je oko 6-7 EUR od jedne do druge atrakcije u centru. Taksi od/do aerodroma je 25-30 EUR. 

Nacionalni umetnički muzej Katalonije.

Šta videti u Barseloni 

Evo kako je izgledao naš itinerer za ovo putovanje:

  • Dan 1 — Dolazak ujutru i smeštanje u apartmanu u ulici Pasaž de Grasia. Obilazak Kase Batljo + šetnja po Gotskoj četvrti. 
  • Dan 2 — Obilazak Kase Visens i odlazak na Montžuik + poseta Nactionalnom umetničkom muzeju Katalonije. 
  • Dan 3 — Obilazak Muzičke palate Katalonije + šetnja od Trga Katalonije do plaže Barseloneta. Uveče flamenko šou kod Trga Katalonije. 
  • Dan 4 — Dnevni izlet u Andoru
  • Dan 5 — Sagrada Familia, Sant Pau Art Nouveau i Guelj park. 
  • Dan 6 — Dnevni izlet u Taragonu.
  • Dan 7 — Obilazak Kase Mila, šetnja do Citadela parka + šoping oko La Ramble i Trga Katalonija. 
  • Dan 8 — Povratak kući. 

Pasaž de Grasia (+ Kasa Batljo & Kasa Mila)

Pasaž de Grasia (Passeig de Gracia) je jedna od najvećih avenija u Barseloni i glavna gradska šoping zona u kojoj se nalaze prodavnice najluksuznijih i najpopularnijih svetskih brendova. Ovo je takođe najskuplja ulica u Barseloni u kojoj cene nekretnina neretko prelaze 7 cifara i u kojoj je veliki broj stanova i zgrada pretvoren u apartmane i hotele. 

Pasaž de Grasia.

Međutim, u ovoj aveniji se takođe nalaze neke od najlepših građevina u Barseloni, uključujući 2 Gaudijeva remek-dela — Kasa Batljo i Kasa Mila (La Pedrera).   

  • Najbliža metro stanica: Passeig de Gràcia (linije L2, L3, L4)

Kasa Batljo 

Kasa Batljo (Casa Batlló) je poznata među lokalcima kao Kuća od kostiju pošto njena spoljašnja struktura navodno podseća na skelet. Kao i druga Gaudijeva dela, i ovu kuću karakterišu nepravilni oblici, krivudav krov i fasada ukrašena polomljenim keramičkim pločicama. 

Građevina koja je sada Kasa Batljo je podignuta krajem 18. veka, a početkom 19. veka ju je kupio Josep Batljo, član jedne od najbogatijih porodica tog vremena. Iako kuća nije bila ništa posebno, gospodin Batljo je kupio zbog lokacije — i veoma brzo unajmio Gaudija da dizajnira novu kuću koja će biti najlepša i najneobičnija u ulici. 

Iako je gospodin Batljo hteo da sruši postojeću građevinu, Gaudi ga je uverio da nema potrebe za tim — i da dotadašnja struktura može u potpunosti da se renovira. Renoviranje je trajalo samo 2 godine, nakon čega je kuća bila nominovana za najbolju građevinu u gradu 1906. godine — ali Gaudi ipak nije dobio ovu prestižnu nagradu. 

Porodica Batljo je živela u kući sve do 1954. godine, kada je osiguravajuće društvo otkupilo kuću i otvorilo kancelarije u njoj. Nakon toga je sadašnji vlasnik kuće iznajmljivao prostorije za različite događaje, a Kasa Batljo je danas muzej u privatnom vlasništvu. Kasa je 2005. godine uvrštena na Uneskovu listu svetske baštine. 

Pogled sa krova.

Međutim, iako zaista fascinantna, Kuća Batljo je mnogo interesantnija spolja nego unutra. Nemojte pogrešno da me shvatite, unutrašnjost je fascinantna, ali je cena ulaznice suludo visoka za ono što dobijete. Cena ulaznice počinje od 25 EUR — i to samo ako je kupite putem interneta — a neretko ide i do preko 40 EUR. Moj iskren savet — možete i da preskočite. 

Na krovu.
Ovo su ulaznice koje smo mi kupili:

Inače, odmah pored Kase Batljo se nalazi nekoliko građevina koje su dizajnirali najpoznatiji katalanski modernisti pored Gaudija — to su Ljuis Domenek i Muntaner, Josep Puig i Cadafalč i Enrik Sagnjer. Pošto se kuće koje su oni dizajnirali nalaze jedna pored druge i pošto su sve veoma različite, ovaj deo Pasaž de Grasie je poznat kao Blok Nesloge. 

Kasa Batljo i Kasa Amatljer.

Kasa Mila (La Pedrera)

Kasa Mila (Casa Milà) — poznata i kao La Pedrera — poslednja je privatna kuća koju je dizajnirao Gaudi. Kuću su naručili bračni par Pere Mila i Rozer Segimon, planirajući da žive na prvom spratu i da iznajmljuju ostale. 

Kasa Mila.

Izgradnju kuće su pratili mnogi problemi. Kako je gradnja napredovala, tako je Gaudi menjao dizajn. Osim toga, dobrano je prešišao dogovoreni budžet i nije se mnogo obazirao na građevinski kod.

Spavaća soba.

Kada je kuća — inspirisana planinama — završena, bila je predmet kritike i podsmeha. Naime, tadašnji stanovnici Barselone su smatrali da je ova građevina previše nekonvencionalna, zbog čega su joj dali nadimak La Pedrera, što znači kamenolom. 

Kuhinja.
Trpezarija.

Vlasnici kuća u ulici Pasaž de Grasia su takođe bili ljuti na Gaudija, smatrajući da će Kasa Mila dovesti do smanjenja cena nekretnina u četvrti. 

Kupatilo.

Nekoliko godina nakon smrti Pere Mila, njegova udovica je prodala kuću agenciji za nekretnine. Ovo se desilo 1946. godine, a ona je nastavila da živi u apartmanu na prvom spratu do svoje smrti, 1964. godine.  Kuća je stavljena na Uneskovu listu svetske baštine 1984. godine i onda restaurirana i otvorena za javnost 1996. godine. 

Unutrašnje dvorište.

Međutim, uprkos tome što je deo građevine muzej — za javnost je otvoren jedan apartman, potkrovlje, krovna terasa i unutrašnje dvorište — Kasa Mila ima i druge namene. Naime, osim što služi kao kulturni centar i komercijalni prostor, kuća i dalje ima nekoliko stanovnika! 

Pogled sa krova.

Ako se dvoumite da li da posetite Kuću Batljo ili Kuću Mila, naš glas definitivno ide drugoj pošto možete da vidite kako je izgledao luksuzni apartman u Barseloni početkom 20. veka i da se popnete na najneobičniji krov na svetu odakle se pruža sjajan pogled na centar grada. 

Pogled na Sagrada Familiu.
Ovo su ulaznice koje smo mi kupili:

Gotska četvrt 

Gotska četvrt (Barri Gòtic) je istorijski centar stare Barselone, odnosno najstariji deo grada u kome još uvek mogu da se vide ostaci rimskih zidina i srednjevekovne građevine. Kao i drugi stari delovi evropskih prestonica, i ova četvrt se sastoji iz lavirinta ulica i uličica koje izbijaju na manje ili veće trgove. 

Katedrala u Gotskoj četvrti.

Uprkos svemu ovome, većina građevina u četvrti potiče iz 19. i 20. veka, pošto je ovaj kraj tada skoro u potpunosti bio obnovljen da bi privukao turiste. 

Najpoznatija atrakcija u Gotskoj četvrti je Katedrala de la Santa Kruz i Santa Eulalia, monumentalna građevina iz 14. veka čija fasada je napravljena u gotskom stilu početkom 20. veka. Katedrala je prelepa i spolja i unutra — a nikako ne treba propustiti ni priliku da vidite Barselonu sa krova katedrale (do vrha vodi lift). Cena ulaznice je 14 EUR. Preporučeno trajanje posete je od 45 minuta do sat vremena. 

Unutrašnjost katedrale.
Orgulje.
Na vrhu katedrale.
Na krovu katedrale.

Osim katedrale, savetujemo još da prošetate do obližnjeg Trga del Rei na kome se nalaze srednjevekovne palate (u jednoj je smešten Istorijski muzej Barselone), nađete ostatke rimskog hrama i obiđete Trg Reial koji je uokviren istorijskim zgradama i u čijoj sredini se nalazi zanimljiva fontana. Još vredi napomenuti da je ulične lampe na ovom trgu dizajnirao Gaudi na početku karijere. Trg Reial inače izbija na čuvenu La Ramblu — o kojoj ćemo pričati malo ispod. 

  • Najbliže metro stanice: Liceu (L3), Jaume I (L4)
Trg del Rei.
Ostaci rimskog hrama.
Trg Reial.

Kasa Visens

Završena 1885. godine, Kasa Visens (Casa Vicens) je prva značajna kuća koju je dizajnirao Gaudi. Kuća je smeštena u četvrti Grasia — koja je u to vreme bila zaseban grad, spojen sa Barselonom Pasažom de Grasia.

Kasa Visens.

1878. godine, Gaudijev prijatelj Manual Visens je unajmio tada nepoznatog arhitektu da dizajnira letnju kuću za njegovu porodicu. Kuća — koja je dizajnirana u orijentalnom stilu — proslavila je Gaudija i označila početak ne samo njegove blistave karijere već i početak modernizma u Kataloniji.

Kada je Visens umro, njegova udovica je prodala kuću doktoru Antoniu Joveru koji je proširio građevinu. Jover je ponudio projekat Gaudiu, ali je arhitekta odbio jer je u to vreme bio zauzet projektovanjem Sagrade Familie. Umesto Gaudija, njegov štićenik Joan Baptista Sera je bio unajmljen za projekat. 

Tokom 20. veka, delovi poseda su prodati i na njihovom mestu izgrađene privatne kuće. Nažalost, veliki deo bašte — u kojoj je nekada bio i vodopad — tada je uništen. Takođe je uništena kapela koja je pripadala imanju. 

Kasa Visens je bila u vlasništvu porodice doktora Jovera sve do 2014. godine, kada je prodata banci iz Andore. Banka je renovirala kuću i otvorila je za javnost 3 godine kasnije. I ova kuća se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine. 

S obzirom na to da je ova kuća najmanje posećena od Gaudijevih kuća u Barseloni, naš topli savet je da je stavite na svoju listu stvari koje treba videti u gradu. Kada smo je mi obilazili, maltene smo bili sami u čitavom muzeju — što je potpuno drugačiji doživljaj od onoga u drugim Gaudijevim kućama. 

  • Cena ulaznice: 18 EUR
  • Radno vreme: od novembra do marta — 09:30-18:00; od aprila do oktobra — 09:30-20:00
  • Trajanje posete: sat vremena
  • Najbliža stanica metroa: Fontana (L3), Lesseps (L3)
  • Zvanični sajt: https://casavicens.org/ 
Ovo su ulaznice koje smo mi kupili:

Montžuik 

Montžuik je brdo koje se uzdiže iznad Barselone. Čitava ova oblast je renovirana za Expo 1929 — i onda opet 1992. godine za Olimpijske igre. Zahvaljujući ovim renovacijama, oblast Montžuika je danas jedna od najpopularnijih u gradu. 

  • Najbliža stanica metroa: Plaça d’Espanya (L1, L3) do muzeja i fontane, Para-lel (L2, L3) do žičare + dvorca (do dvorca može i busom sa Trga Španije — više ispod)

Evo šta sve možete da radite u ovom delu grada:

Dvorac Montžuik 

Na vrhu Montžuika je tokom vremena bilo nekoliko fortifikacija, a poslednja izgrađena u 17. veku stoji i dan danas — Dvorac Montžuik. 

Iako dvorac — ili bolje rečeno tvrđava — stvarno nije ništa posebno, vredi ući unutra zbog panoramskih pogleda na čitav grad. 

Ulaz u tvrđavu.
Unutar tvrđave.

Do vrha brežuljka možete doći na nekoliko načina, uključujući busom i žičarom. 

Pošto žičara nije radila tokom naše posete, mi smo išli do gore busom 150. Bus možete da uhvatite na Trgu Španije na kome ima stanica metroa i vožnja do vrha traje oko 20 minuta. Ovaj bus takođe staje i kod stanice žičare Telefèric de Montjuïc. 

Pogled sa tvrđave.

Ako do tvrđave hoćete da idete žičarom, onda treba da odete do metro stanice Para-lel, odakle ćete uhvatiti funikular do stanice žičare Telefèric de Montjuïc. 

  • Cena povratne karte: 14.40 EUR 
  • Radno vreme: januar, februar, novembar, decembar — 11:00-18:00; mart, april, maj, oktobar — 11:00-18:30; jun-septembar — 10:00-21:00
  • Zvanični sajt: https://www.telefericdemontjuic.cat/en 

Nacionalni umetnički muzej Katalonije

Nedaleko od Trga Španije — poznatog po Venecijanskim tornjevima napravljenim po ugledu na Zvonik Svetog Marka (ovde možete da pročitate naš vodič za Veneciju) — nalazi se impresivno zdanje Nacionalnog umetničkog muzeja Katalonije (MNAC). 

Muzej je od 1934. godine smešten u Nacionalnoj palati izgrađenoj za Expo, a u njemu se nalazi velika kolekcija romaničke umetnosti, ponajviše murala koji su ukrašavali crkve po staroj Kataloniji, kao i gotičke, renesansne, barokne i moderne umetnosti. 

Nacionalni umetnički muzej Katalonije
El Greko.

Da budemo sasvim iskreni, nama se postavka i nije nešto preterano dopala — umetnički muzeji u Madridu imaju mnogo bolje postavke. Međutim, mi smo posetili muzej subotom posle 3, kada je ulaz besplatan, tako da ne možemo da se žalimo. 

  • Cena ulaznice: 12 EUR 
  • Besplatan ulaz: svake subote posle 15:00 i svake prve nedelje u mesecu
  • Radno vreme: oktobar-april — 10:00-18:00 utorak-subota + 10:00-15:00 nedelja; maj-septembar — 10:00-20:00 utorak-subota + 10:00:15:00 nedelja
  • Trajanje posete: minimum 2-3 sata
  • Zvanični sajt: https://www.museunacional.cat/en 

Magična fontana 

Fontana kada ne radi.

Smeštena u podnožju brdašca na kome se nalazi Nacionalni umetnički muzej Katalonije, Magična fontana je takođe podignuta za Expo u Barseloni — i od tada postala jedna od najvećih atrakcija u gradu. 

Fontana izbacuje preko 2,500 litara vode u sekundi, a mlaz može da dostigne visinu i do 50 metara. Nažalost, fontana nije radila tokom naše posete Barseloni, ali sam ja prethodni put imala prilike da vidim performans — i mogu vam reći da je ovo jedna od onih stvari koje treba da vidite u gradu. 

Pošto na netu nema zvaničan sajt gde može da se proveri kada se odigrava šou, najbolje što možemo da vam kažemo da se performans dešava između četvrtka i subote između 20:00 i 22:00 na svakih pola sata, u zavisnosti od godišnjeg doba. Imajte u vidu da ovo nisu 100% proverene informacije i da ne možemo da garantujemo da su sasvim tačne. 

Muzička palata Katalonije 

Jedno od najlepših mesta u Barseloni — i pravi skriveni dragulj grada — Muzička palata Katalonije je najspektakularnija koncertna dvorana koju smo ikada videli. Sagrađena početkom 20. veka za potrebe hora Orfeo Katala, palata je remek-delo arhitekte Ljuisa Domeneka i Muntanera.

Iako je gradnju palate najvećim delom finansirao hor, bogati građani Barselone su takođe dali svoj doprinos. Zajedno, oni su tražili od arhitekte da napravi palatu koja simbolizuje duh Katalonije — kao odgovor na ovaj zahtev, Domenek i Muntaner je angažovao lokalne umetnike da naprave dekorativne elemente i ukrase po kojima je palata postala poznata. 

Palata je uvrštena na Uneskovu listu svetske baštine 1997. godine, a u njoj se još uvek održavaju koncerti. Međutim, ne morate da odete na neki koncert da biste videli palatu pošto je tokom prepodneva i podneva otvorena za javnost. 

  • Cena ulaznice: 18 EUR 
  • Radno vreme: 09:00-15:30
  • Trajanje posete: sat vremena
  • Najbliža metro stanica: Urquinaona (L1, L4)
  • Zvanični sajt: https://www.palaumusica.cat/en 
Ovo su ulaznice koje smo mi kupili:

La Rambla 

Najčuvenija i najposećenija ulica u čitavoj Barseloni, La Rambla se proteže sve od Trga Katalonije — koji se smatra glavnim trgom u gradu — do Kolumbovog spomenika u luci Vel. 

  • Najbliža metro stanica: Placa Catalunya (L1, L3, L6, L7) na Trgu Katalonije, Liceu (L3) na La Rambli, Drassanes (L3) kod Kolumbovog spomenika
Savet: U Gradskoj većnici kod Trga Katalonije možete da odete na flamenko šou koji traje sat vremena. Šou se održava svakodnevno u nekoliko termina — 17:00, 18:45, 20:30, 22:00 — a ulaznice počinju od 25 EUR.

Ovo su ulaznice koje smo mi kupili:

Trg Katalonije.
La Rambla.

La Rambla je neosporno prekrasna ulica, ali…takođe je toliko prepuna ljudi da nema neke poente šetati njome jer ćete se non-stop sudarati sa drugim ljudima i/ili brinuti o tome da vas neko ne opljačka. 

S obzirom na to koliko ljudi svakodnevno prošparta kroz ovu ulicu, jasno je da i jedna od najskupljih u gradu. Duž ulice ima mnogo ugostiteljskih objekata i kioska koji prodaju suvenire, cveće i sveže sokove, a šetajući La Ramblom ćete videti i nemali broj uličnih performera (u nedostatku bolje reči) u veoma kompleksnim kostimima. 

Ulaz u popularnu pijacu Bokerija (La Boquería) se takođe nalazi u La Rambli — ovo je jedna od najčuvenijih pijaca na svetu koja je iz nekog razloga postala i jedna od glavnih turističkih atrakcija u Barseloni. Da, ovde možete da kupite svašta, ali pijaca kao pijaca. 

Mi nismo odmakli dalje od početka pijace — gde smo kupili odlične ceđene sokove od manga — pošto je unutra toliko velika gužva da nismo imali nikakvu želju da se probijamo kroz masu ljudi samo da bismo razgledali pijacu. Ali — ko voli, nek izvoli! 

La Rambla se takođe graniči sa Gotskom četvrti — i iz nje možete da uđete na Trg Reial o kome smo pisali malo iznad. Na kraju, u jednoj ulici koja se uliva u La Ramblu se nalazi Palata Guelj, još jedna predivna privatna kuća koju je dizajnirao Gaudi. 

Unutar palate Guelj.
Na krovu palate.
Pogled sa krova (kao da nije Barselona).
  • Cena ulaznice: 12 EUR 
  • Besplatan ulaz prva nedelja u mesecu
  • Radno vreme: od 1. aprila do 31. oktobra — 10:00-20:00; od 1. novembra do 31. marta — 10:00-17:30.
  • Trajanje posete: sat vremena
  • Zvanični sajt: https://inici.palauguell.cat/en/ 

La Rambla se završava kod Kolumbovog spomenika koji je visok 60 metara i sagrađen u čast Kolumbovog prvog putovanja u Ameriku (čudi nas da ga još nisu preimenovali, ali verovatno će se i to desiti u skorijoj budućnosti). 

Kolumbov spomenik iza nas.
Luka Vel odmah kod Kolumbovog spomenika.

Ako hoćete, liftom možete da se popnete na vrh spomenika. Kada smo mi došli do spomenika, lift više nije radio, ali sam se ja već jednom pela do gore. Pogled je ok, ali imajte u vidu da se spomenik ljuljuška, što nije baš najprijatniji osećaj na toj visini. Ulaznica za lift košta 7.20 EUR. 

Barseloneta plaža

Od luke Vel je prilično jednostavno doći do gradske plaže u Barseloni. Šetnja traje nekih pola sata, možda i malo kraće, a put vas vodi pored čitave luke — u kojoj osim jahti i jahtica možete na mnogo mesta da sednete i uživate u pogledu. Na putu do plaže naravno ima i mnogo ugostiteljskih objekata. Ako ste u Barseloni leti, nemojte da propustite priliku da odete na ovu plažu — a savetujemo da se prošetate do nje i van sezone jer je čitava oblast jako lepo uređena. Najbliža stanica metroa je Barceloneta (L4)

Sagrada Familia 

Simbol Barselone, Sagrada Familia (Sagrada Família) je Gaudijevo najpoznatije delo, najveća nezavršena katolička crkva na svetu i najposećenija atrakcija u čitavoj Španiji. 

Malo ljudi zna da je konstrukcija crkve počela pod drugim arhitektom koji je manje od godinu dana nakon početka radova odustao od projekta. Njega je zamenio Gaudi 1883. godine, sasvim izmenivši projekat na kome će nastaviti da radi sve do svoje smrti, 1926. godine. 

Antoni Gaudi (1852-1926) je najpoznatiji španski arhitekta, čuven po neverovatnim, bajkovitim građevinama koje je dizajnirao po Barseloni. Smatra se jednim od najznačajnijih arhitekata modernizma, a njegova dela, uključujući Sagradu Familiu, Kasu Batljo i Park Guelj, nemoguće je pomešati sa bilo kojim drugim arhitektom na svetu zahvaljujući njegovom jedinstvenom, inovativnom arhitektonskom stilu.

Gaudi je bio duboko religiozan i njegova dela su često bila inspirisana religijom i prirodom. Tokom života, bio je poznat po ekscentričnom izgledu i ponašanju — kao i po velikoj posvećenosti svom poslu i svakom projektu na kome je radio. U mladosti je živeo kao boem, oblačeći najfinija odela i krećući se u visokim društvenim krugovima, a pod stare dane se toliko promenio da su ga ljudi često mešali sa prosjacima.

7. juna 1926. godine, na putu do crkve, Gaudija je udario tramvaj — pošto ga niko nije prepoznao zbog neuglednog izgleda, poslat je u bolnicu za siromašne. Prijatelji su želeli da ga premeste u bolju bolnicu čim su saznali šta mu se desilo, ali je Gaudi odbio — i umro par dana kasnije, 10. juna 1926. godine.

Gaudi se nikada nije ženio i nije imao potomke. 

Kada je Gaudi umro, manje od jedne četvrtine crkve je bilo završeno, a danas — skoro 100 godina kasnije — Sagrada Familia još nije gotova. Projekcije su bile da će biti završena 2026. godine, na stogodišnjicu Gaudijeve smrti, ali velike su šanse da će se i ovaj rok probiti. 

Pošto verovatno svi na svetu znaju za ovu neverovatnu gotičku građevinu, nema potrebe da je dodatno opisujemo — možemo samo da kažemo da na čitavoj planeti joj nema ništa ravno i da se nadamo da ćemo je uskoro videti gotovu, onakvu kakvu ju je Gaudi zamislio. 

Još je bitno spomenuti da je — sasvim priklado — i sam Gaudi sahranjen u kripti crkve, svog najvećeg životnog dela. 

  • Cena ulaznice: 26 EUR (36 EUR ako hoćete da se popnete na toranj)
  • Radno vreme: novembar-februar — 09:00-18:00 ponedeljak-subota i 10:30-18:00 nedelja; mart-oktobar — 09:00-19:00 ponedeljak-petak, 09:00-18:00 subota, 10:30-19:00 nedelja; april-septembar — 09:00-20:00 ponedeljak-petak, 09:00-18:00 subota i 10:30-20:00 nedelja
  • Trajanje posete: sat, dva
  • Najbliža stanica metroa: Sagrada Familia (L2, L5)
  • Zvanični sajt: https://sagradafamilia.org/en/home 
Ovo su ulaznice koje smo mi kupili:

Bolnica Sant Pau 

Još jedno remek-delo Ljuisa Domeneka i Muntanera, Sant Pau bolnica je verovatno najveličanstvenija bolnica ikada napravljena. Ujedno, ona je i najveći art nouveau kompleks na svetu koji se sastoji od 27 zgrada (a arhitektin originalni plan ih je imao čak 48). 

Sant Pau je korišćena kao bolnica sve do ranih 2000., kada je izgrađena nova bolnica. Nakon što je bolnica premeštena u drugu zgradu, Sant Pau je renovirana i pretvorena u muzej i kulturni centar. 

Bolnica Sant Pau.

Iako građevina neosporno izgleda fantastično spolja — a po onome što smo videla na slikama, i unutrašnjost je veoma zanimljiva — mi smo odlučili da preskočimo obilazak, najpre jer smo do tad već potrošili previše para za ulaznice i jer je karta za bolnicu, kao i za druge atrakcije, zaista previsoka. 

Ali ako vam se Sant Pau čini dovoljno interesantnom da biste je obišli, dobro je znati da možete. 

Naš savet je da nakon obilaska Sagrada Familie krenete u šetnju Avenijom Gaudi i za nekih 10 minuta peške ćete izbiti na Sant Pau.

  • Cena ulaznice: 16 EUR 
  • Radno vreme: april-novembar — 09:30-18:30; novembar-mart — 09:30-17:00
  • Trajanje posete: dva sata
  • Najbliža stanica metroa: Guinardó | Hospital de Sant Pau (L4), Sant Pau | Dos de Maig (L5)
  • Zvanični sajt: https://santpaubarcelona.org/en/ 

Park Guelj 

Nazvan po istom čoveku koji je naručio izgradnju Palate Guelj, ovaj park je poznat po brojnim građevinama, skulpturama, fontanama i vrtovima — koje je osmislio i dizajnirao Gaudi. 

Sagrađen između 1900. i 1914. godine, park je provobitno zamišljen kao rezidencijalni projekat za bogate stanovnike Barselone. Međutim, na kraju su samo 2 kuće sagrađene, a nijednu od njih nije dizajnirao Gaudi. Jedna od tih kuća je bila napravljena kao izložbena kuća koja bi trebalo da privuče kupce, ali kada je zapravo stavljena na prodaju — niko se nije javio da je kupi. 

Gaudi je na kraju kupio ovu kuću — i u njoj živeo od 1906. godine pa sve do svoje smrti 20 godina kasnije. Danas je ova kuća muzej posvećen Gaudiju u kome možete da vidite dekorativne predmete i nameštaj koje je arhitekta dizajnirao — ali pošto mi nismo hteli da doplatimo za ulaznicu, ne znamo da li vredi para ili ne.

U svakom slučaju, pošto je planirani rezidencijalni projekat propao, Guelj je pretvoren u javni park — s tim što se od 2013. godine plaća ulaz u park. Glavni delovi parka — uključujući ogromnu terasu koja je oivičena klupom u obliku morske zmije — preplavljeni su turistima, kao i većina Gaudijevih građevina u Barseloni. 

Ali ako zađete malo dalje, u manje popularne delove parka, onda je zapravo moguće malo se opustiti i uživati u prirodi i arhitekturi oko sebe. 

Još jedna velika mana ovog parka je što je ulaz prilično nepristupačan. Naime, morate da se popnete uz mnogo stepenika da biste ušli u park, što je daleko od idealnog, pogotovo ako ste stariji, imate poteškoće da se krećete ili putujete sa decom u kolicima. 

  • Cena ulaznice: 10 EUR 
  • Radno vreme: zavisi od sezone, pogledajte zvanični sajt za datum koji vas zanima (otvara se u 09:00 ili 09:30)
  • Trajanje posete: minimum 2 sata
  • Najbliža metro stanica: Nijedna stanica se ne nalazi u blizini; naš savet je da uzmete taksi
  • Zvanični sajt: https://parkguell.barcelona/en 
Ovo su ulaznice koje smo mi kupili:

Citadela park 

Citadela park je ogroman javni park u centru Barselone u kome se nalazi nekoliko turističkih atrakcija. Za početak, pre nego što dođete do parka videćete ogromnu Trijumfalnu kapiju koja je napravljena kao glavni ulaz za Svetski sajam u Barseloni 1888. godine. Ova kapija vodi do parka — koji je podignut na mestu gde se sajam održao. 

  • Najbliža stanica metroa Ciutadella: Vila Olímpica (L4)
Trijumfalna kapija.

Na samom ulazu u park nalazi se fenomenalan Dvorac 3 zmaja, delo arhitekte Ljuisa Domeneka i Muntanera, koji je napravljen kao restoran za sajam i kasnije decenijama služio kao muzej. Pored dvorca su smeštene 2 botaničke bašte. 

Dvorac 3 zmaja.

U Citadela parku se još nalaze Parlament Katalonije, malo jezero po kome možete da provozate čamcem, zoo vrt — i ogromna fontana inspirisana Trevi fontanom u Rimu. Ovu veličanstvenu fontanu je dizajnirao Josep Fontsere, s tim što je u dizajnu u maloj meri učestvovao i Gaudi, tada još uvek nepoznati student arhitekture. 

Fontana u Citadela parku.
Jezerce u parku.

Ako imate još vremena…

Ovo dosad su bila mesta koja smo mi obišli, ali u Barseloni naravno ima još toga da se vidi. Ako imate više vremena od nas, evo još par stvari koje možete da vidite u gradu: 

  • Tibidabo — Tibidabo je brdo visoko 512 metara sa kojeg se pružaju sjajni pogledi na Barselonu. Osim pogleda, na Tibidabu možete da posetite neo-gotičku crkvu i odete u jedan od najstarijih zabavnih parkova u Evropi. Pošto smo bili na Montžuiku, mi smo odustali od Tibidaba — a ako planirate posetu, imajte u vidu da nije baš lako doći dotle. 
  • Pikasov muzej — Pošto smo se već dovoljno nagledali Pikasa u Madridu, mi smo odlučili da preskočimo ovaj muzej, iako smo se prošetali delom grada u kome je smešten. Muzej ima impozantnu kolekciju Pikasovih dela (preko 4,000) i smešten je u 5 spojenih srednjevekovnih palata u La Ribera četvrti, u starom delu Barselone. Za informacije o cenama i radnom vremenu, posetite zvanični sajt http://www.museupicasso.bcn.cat/en/
  • Toranj Belegard — Ako vam nije dosta Gaudija, onda možete još da posetite ovu velelepnu kuću koja podseća na srednjevekovne dvorce. Više informacija o kući možete naći na zvaničnom sajtu https://bellesguardgaudi.com/en/.

To bi bilo to o Barseloni! Ako ste već bili u Barseloni, voleli bismo da čujemo vaše utiske u komentarima. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako pružite podršku ovome što radimo. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!

  1. Svaka čast!
    Jako su nam pomogle ove informacije za predstojeće putovanje u Barselonu! Hvalaaa Vam!

    1. Ćao Vlado! Nismo posetili akvarijum (i u principu stvarno izbegavamo bilo kakav vid životinjskog turizma), ali ga ja jesam obišla davno, na ekskurziji, i koliko se sećam, nije bio loš. Pozdrav!

  2. Zdravo,

    super je tekst!

    Sto se tice ulaznica za turisticke atrakcije, da li bi ste preporucili neku ,,turisicku ulaznicu,, sa kojom se moze povoljnije proci?

    pozdrav,
    Milica

    1. Hvala puno! Što se tiče vašeg pitanja, mi smo ulazili na baš dosta mesta i nijedan pass nam nije bio isplativ. Ako planirate da idete u baš puno muzeja, između ostalog i u one manje poznate, onda vam možda ispadne povoljnije.

  3. Svaka cast za putopis, informacije, preporuke i opise, ali moram da prokomentarisem, iako je sve stvar afiniteta, da je po nama kuca Batljo nesto sto se mora videti, jer je potpuno druga dimenzija u odnosu na sve vidjeno u Barseloni(da ne kazem i sire). Kuca Mila je vise kao muzej, uz nespornu dozu originalnosti, ali kuca Batljo je zaista od ulaza do krova jedinstven dozivljaj sa Gaudi Cube performansom na kraju obilaska i zaista vredi svakog evra.

    1. Hvala što ste podelili vaše utiske! Obe kuće su neosporno remek dela arhitekture, a koja će se kome više svideti zavisi od, kako ste i sami napomenuli, ličnih afiniteta. Moguće i da sam bila malo nepravedna prema Kasi Batljo u putopisu jer mi sad, mesecima nakon putovanja, unutrašnjost isto deluje prelepo. To doduše ne menja činjenicu da je ulaznica stvarno preskupa. Veliki pozdrav! 🙂

  4. Odličan putopis! Veoma detaljan opis zanimljivih mesta sa finom dozom ličnog doživljaja. Dragoceno uputstvo za posetu Barseloni ????

  5. Vredno je ono što radite i pre svega, zahvalnost na tome. Ipak, ono što je meni nedostajalo u ovoj priči je kako stići do određenih mesta u odnosu na Trg Katalonije npr. ili bilo kakva druga preporuka što se tiče prevoza, pravca, lokacije, kakve ste, npr. dali za Maltu. Ovde se osećaju umor i zasićenost. Odrađeno, bez prave putničke euforije i odiševljenja, a Barselona to itekako zaslužuje.

    1. Barselona i Malta nemaju nikakve sličnosti, pa su i vodiči drugačiji. Za Maltu smo mislili da ima smisla pisati o prevozu jer je u pitanju obilazak mikro države u kojoj neki oblici prevoza funkcionišu bolje od drugih. Za Barselonu smatramo da nema potrebe pisati o tome jer, kako u tekstu i piše, metro funkcioniše sjajno, plus je i taksi jeftin. A osim toga, Barselonu je dobrim delom moguće obići peške.

      Iako smatram da ostatak vašeg komentara ne zavređuje odgovor, ipak ću se osvrnuti i na njega — ponosni smo na svaki putopis na sajtu i nijedan nismo otaljali. Nikakav umor i zasićenost ne osećamo; naprotiv i dalje putujemo, pišemo, planiramo, maštamo. Nismo ni blizu zasićenja, ali se ponekad, samo na trenutak, kad neki internet stranac pokuša da umanji naš trud i posvećenost, zapitamo zašto sve ovo radimo — i to za džabe. Srećom, onda se prisetimo da je ogromna većina ljudi ipak zahvalna za savete koje nesebično delimo, pa guramo dalje.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *