Bosna i Hercegovina - Evropa

Vodič za Jajce (Vodopad, Stari grad & Plivska jezera)

Jajce je mali grad na ušću reke Plive u Vrbas, poznat pre svega po vodopadu koji se nalazi maltene u samom centru grada. Međutim, kao što Mostar nije samo Stari most, tako ni Jajce nije samo vodopad — u Jajcu osim vodopada ima nekoliko kulturno-istorijskih znamenitosti, muzeja i drugih zanimljivih atrakcija, a najbolje od svega je što je grad toliko mali da sve ovo može da se obiđe u jednom danu.

A osim vodopada i Starog grada, i u neposrednoj blizini Jajca ima još što šta da se obiđe, uključujući Veliko i Malo Plivsko jezero i mlinčiće, male srednjevekovne vodenice koje su proglašene nacionalnim spomenikom (inače, u Jajcu ima preko 30 nacionalnih spomenika). Jajce ima ogroman turistički potencijal koji još uvek nije u dovoljnoj meri iskorišćen, ali to je i draž ovakvih gradova — možete da ih vidite pre nego što ih masovni turizam neminovno promeni.

Šta videti u Jajcu

Veliko & Malo Plivsko jezero

S obzirom na to da se Jajce nalazi u Centralnoj Bosni, do njega je lako i brzo doći iz skoro svakog većeg grada u državi — a najlakše i najbrže je iz Banja Luke (od Banja Luke do Jajca ima samo 70 kilometara, što ispadne oko sat i 15 minuta vožnje).

Ako kao i mi odlučite da iz Banja Luke idete na dnevni izlet u Jajce, put do tamo će vas voditi pored predivnog kanjona reke Vrbas. Negde na pola puta od Banja Luke ćete naići i na vidikovac odakle se pružaju neverovatni pogledi na ovaj kanjon (vidikovac se nalazi kod prevoja Dabrac).

Kanjon Vrbasa.

Putujući kroz Srbiju i Bosnu, svaki put se iznenadimo koliko lepu prirodu imamo — valjda nas konstantno bombarduju lošim vestima pa je onda lako zaboraviti na sve ono dobro na ovim prostorima. U svakom slučaju, kanjon reke Vrbasa nam je sigurno u top 5 stvari koje treba videti u Bosni, pa ako ikako možete, prođite ovim putem i stanite na vidikovcu — nećete se pokajati.

Pošto smi mi hteli prvo da obiđemo jezera pa tek onda Jajce, išli smo preko Mrkonjić grada (malo duži put). Iz pravca Mrkonjić grada se prvo izbija na Veliko Plivsko jezero — ali smo mi nažalost promašili jedino skretanje koje smo videli ka jezeru (a u dolasku smo promašili i skretanje za mlinčiće), pa smo tek stali kod Malog Plivskog jezera.

Malo Plivsko jezero.

Plivska jezera su savršena, raj na zemlji bukvalno. Nažalost, ni Bosanci kao ni mi ne znaju da iskoriste pun potencijal svoje zemlje, pa su odmarališta i stajališta pored jezera baš loše obeležena (negde ih čak ni nema, nego eto, vi skrenite pa gde stignete). Ono što je jako pohvalno je da su jezera uglavnom jako čista (mada smo videli malo smeća kod Malog Plivskog jezera, ali ipak dosta manje nego što smo viđali kroz Srbiju) i da su drveni mostići koji vode preko jezera stvarno lepo urađeni.

Na obali Plivskog jezera.
Mostić preko i pored Plivskog jezera.

Nakon što smo proveli sigurno jedno sat vremena šetajući drvenim mostićima preko i pored jezera, krenuli smo dalje, ka Jajcu. E sad, bitno je napomenuti da smo mi tek nakon obilaska Jajca otišli do mlinčića, ali je lakše obići ih pre nego što odete u centar grada.

Mlinčići se nalaze između Velikog i Malog Plivskog jezera, kod skretanja za hotel Jezero. Auto možete da parkirate ili na parkingu ovog hotela ili baš odmah kod mlinčića — savetujemo ovo drugo, pošto smo se mi zeznuli i parkirali kod hotela pa pešačili do njih još jedno 15 minuta (šetnja nije naporna, ali bukvalno idete putem, nema dela za pešake).

Mlinčići.

Mlinčići su zapravo 20 malih drvenih vodenica koje su povezane drvenim stazama — ove vodeničice su nekada pripadale bogatijim ljudima koji su ih iznajmljivali lokalcima za proizvodnju brašna. Danas su jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija u Jajcu — mlinčići su toliko popularni da je tokom naše posete bilo pet puta više ljudi kod njih nego kod vodopada u centru grada!

Vodopad + Stari grad

Kada smo došli u Jajce, prvo smo naravno hteli da odemo da vidimo vodopad. Nakon što smo se parkirali pored restorana neposredno pred ulazak u stari grad, spustili smo se stepenicama u park pored reke u kome smo sasvim slučajno nabasali na dva rimska sarkofaga. Nažalost, kod sarkofaga nema nikakve table, tako da nemamo pojma ni iz kog veka su, a ni kada su pronađeni.

Park malo izvan Starog grada.
Rimski sarkofazi.

Šetajući ovim parkom, naišli smo na nekoliko baš malih vodopada, i dalje smo pratili stazu u nadi da ćemo izbiti na glavni vodopad. Ali to se nije desilo — došli smo do kraja parka, odakle smo samo mogli da vidimo početak velikog vodopada.

Još jedna iz ovog parka.
Most koji treba preći da bi se stiglo do vodopada.

Na kraju se ispostavilo da smo trebali da pređemo železni most da bismo došli do Plivskog vodopada (preko mosta, pa pored pumpe, pa niz brdo, pa pored biletarnice i tu ste).

Plivski vodopad je visok oko 20 metara, smatra se da je nastao pre oko 50,000 godina i jedini je vodopad na svetu koji se nalazi u centru jednog grada. I naravno, veličanstven je, bukvalno jedna od najlepših prirodnih atrakcija koje smo ikad videli. Verovatno niste ni sumnjali, ali vodopad uživo izgleda mnogo veće, lepše i moćnije nego na bilo kojoj fotografiji.

Vodopad. 🙂

Inače, na vodopadu se održavaju povremeno skokovi u vodu (po ugledu na skokove sa Starog mosta u Mostaru), a takođe možete i da se spustite zip lajnom preko vodopada.

Kada se krene nazad ka centru, nedaleko od železnog mosta se nalazi i jedno od najposećenijih mesta u Jajcu — Muzej AVNOJ-a. Naime, u Jajcu je 1943. godine održano drugo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije na kojem su predstavnici svih ex-Yu republika osnovali Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju. Zgrada u kojoj je održano ovo zasedanje je nekoliko godina kasnije pretvorena u muzej — u kome se nalazi Titov nameštaj, umetnički predmeti, biblioteka i čak i parna lokomotiva Mala Partizanka.

Muzej AVNOJ-a.

Nama ovaj muzej nije bio posebno interesantan, pa smo nakon kraćeg zadržavanja u dvorištu produžili dalje u Stari grad. Prošavši mali trg odmah na ulasku u Stari grad, prvo smo naišli na jednu od najznačajnijih džamija u Jajcu — Džamiju sultanije Esme, supruge bosanskog namesnika Mehmed paše Sokolovića. Džamija je podignuta u 18. veku (i srušena tokom rata, pa onda obnovljena) i jedina je džamija u zemlji koja nosi ime po ženi.

Džamija sultanije Esme.

Pošto u ovom delu Jajca nema ništa više da se vidi (gornja kapija grada se nalazi na samo par minuta hoda od ove džamije), uputili smo se jednom od sporednih uličica ka tvrđavi. Prvo smo naišli na jednu lepu građevinu iz austrogarskog perioda u kojoj je nekada bila škola, a u kojoj se danas nalazi Etnografski muzej.

Odmah pored je i urušena Crkva Svete Marije sa zvonikom Svetog Luke. Zvonik je podignut nakon što se Jelena Branković, kćerka despota Lazara Brankovića, u 15. veku udala za bosanskog prestolonaslednika Stjepana Tomaševića i u miraz donela relikvije Svetog Luke Jevanđeliste. Crkva Svete Marije, najpoznatija po tome što se u njoj krunisao Stjepan Tomašević, poslednji bosanski kralj, pretvorena je u džamiju u 16. veku. Nakon velikog požara u 19. veku, crkva je skoro sasvim uništena — i nikad nije obnovljena.

Crkva Svete Marije sa zvonikom Svetog Luke.

Preko puta Crkve Svete Marije nalazi se još jedna ruševina, Burića kuća iz 17. Ili 18. veka, od koje su ostali samo zidovi. Iskreno, da nije bilo table pored kuće na kojoj je ispisana njena istorija, nikada ne bismo pomislili da je spomenik od nacionalnog značaja (pošto bukvalno izgleda kao bilo kakva uništena kuća).

Burića kuća.

Burića kuća nam nije bila zanimljiva, ali odmah pored nje se nalazi jedno od najneobičnijih mesta u Jajcu — podzemna crkva isklesana u kamenu, poznata kao katakombe u Jajcu. Katakombe su izgrađene krajem 14. veka kao grobnica jajačkog kneza Hrvoja Vukčića Hrvatinića.

Ulaz u katakombe.

Naspram katakombi je smeštena i ogromna Medvjed kula koja je sadašnji izgled dobila još u 15. veku i koja je dobila ime po debljini zidova. Međutim, za ovu kulu i njeno ime se vezuje i legenda po kojoj su u kuli živeli medvedi kojima su bacani zarobljenici. Bilo kako bilo, kula je zaista ogromna — čim smo je ugledali, odmah nas je podsetila na Debelu Margaretu, sličnu (ali još veću) kulu u Talinu.

Medvjed kula.

Nakon što smo završili obilazak svih ovih kulturno-istorijskih spomenika, bilo je vreme da se konačno popnemo i na tvrđavu. Tvrđava se nalazi na nadmorskoj visini od 470 metara (najviša tačka u Jajcu), a do nje vodi vijugava staza koja prolazi i pored još jedne bitne džamije u gradu, Dizdareve ili Ženske džamije.

Na samom ulazu u tvrđavu se nalazi i jedini očuvani kraljevski portal u Bosni, a unutar utvrđenja se prostiru visoke zidine sa kojih se pruža pogled na čitavo Jajce i okolinu. Osim hodanja po zidinama, na tvrđavi nema ništa drugo da se radi, ali i sam pogled je više nego dovoljan da opravda pentranje do tvrđave.

Kraljevski portal na ulazu u jajačku tvrđavu.
Panorama Jajca, pogled sa tvrđave.
Na tvrđavi.

Osim svih ovih nabrojanih atrakcija, u Jajcu se još ističe Hram bogu Mitre koji je isklesan u steni u 3. Ili 4. veku u čast indo-iranskom bogu sunca i svetlosti. Nažalost, tokom obilaska Jajca nismo naišli na ovaj hram, a dok smo obišli sve ostalo, bilo je vreme da se vraćamo u Banja Luku.

Kao što rekosmo na početku, Jajce nije samo Plivski vodopad — iako je vodopad zaista ono najvrednije što grad ima da ponudi. Za grad koji može da se prepešači za pola sata, sat, Jajce je premašilo sva naša očekivanja — i što se tiče prirodnih bogatstava, i što se tiče istorijskih spomenika, koji potiču još od rimskog pa sve do Titovog doba. Ukoliko ste već posetili Jajce, voleli bismo da čujemo i vaše utiske iz ovog simpatičnog grada. Ukoliko vam se dopada naš blog, zapratite nas na Instagramu. Hvala vam što nas čitate! 🙂

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *