Vodič za putovanje u Kopenhagen + izlet u Hamletov dvorac

Glavni grad države koja je godinama pri samom vrhu liste najsrećnijih zemalja sveta, Kopenhagen zaista deluje kao savršeno mesto za život – makar kada u njemu provedete par dana u toku juna, kada su ulice prepune nasmejanih ljudi i sunce zalazi oko 10 uveče. 

Skandinavija nam je toliko dugo bila na putničkoj listi želja da sam maltene bila ubeđena da će me gradovi koji su se našli na našem itinereru razočarati. Međutim, skandinavske zemlje su premašile naša očekivanja, a Kopenhagen odneo visoko drugo mesto na mojoj listi najlepših gradova koje smo posetili na ovom putovanju kroz sever Evrope (Stokholm je zauzeo drugo mesto na Markovoj listi, a oboje smo se složili da je Bergen ubedljivi „pobednik”).

Iz perspektive dvoje turista koji su godinama maštali i želeli da zajedno posete Skandinaviju, Kopenhagen ima jako malo mana – najveća mana je što je sve preskupo. Cene svega su daleko više nego kod kuće (i dosta više nego u ostatku Evrope, izuzimajući druge skandinavske zemlje i Švajcarsku), i iskreno rečeno, poseta Skandinaviji prosto ne može da bude jeftina. Druga mana je klima – zime su duge i hladne, a leta su prijatna, mada nikad topla kao na jugu Evrope. Mi ipak nećemo ovo zameriti Kopenhagenu pošto nismo iskusili dansku zimu – a i uostalom, ona teško da može da se poredi sa hladnoćom u susednoj Švedskoj i Norveškoj. 

Ako se pitate da li vredi potrošiti nekoliko stotina evra na par dana u Kopenhagenu, naš odgovor je da, mada naravno zavisi od vaših putničkih prioriteta i afiniteta. Da je grad predivan, stvarno jeste, u rangu sa mnogo popularnijim i posećenijim evropskim gradovima, ali je takođe i papreno skup. Dovoljno skup da smo mi godinama odlagali posetu, uprkos tome što nam je bio „bitniji” od mnogih drugih mesta koja su došla na red mnogo ranije. 

Kako doći do Kopenhagena 

Lako! Postoje 2 opcije, a za koju ćete se odlučiti zavisi od toga koja avio-kompanija u tom trenutku nudi jeftinije karte. 

• Opcija 1. Air Serbia leti direktno iz Beograda do Kopenhagena. Mi smo platili kartu u jednom pravcu 9.139 RSD. Takođe smo kupili jedan komad čekiranog prtljaga za 4.696 RSD. Voz od aerodroma do glavne železničke stanice u Kopenhagenu košta oko 5 EUR. 
• Opcija 2. Wizz Air leti direktno iz Beograda do Malmea u Švedskoj, odakle do Kopenhagena možete da stignete vozom.

Ako idete iz Malmea u Kopenhagen, preći ćete čuveni Eresundski most preko istoimenog moreuza. Most je dugačak nešto manje od 8 kilometara, a vožnja vozom od glavne železničke stanice u Malmeu do glavne železničke stanice u Kopenhagenu traje oko 40 minuta.

Šta videti u Kopenhagenu 

Za Kopenhagen su u principu dovoljna 2 dana, ali mi preporučujemo da ostanete 3 da biste mogli da odete i na jedan dnevni izlet. 

Evo kako je izgledao naš itinerer za Kopenhagen: 

• Dan 1: Glavni gradski trg, Stroget ulica (glavna pešačka zona), Okrugli toranj (odlični pogledi na grad), Rozenborg dvorac, Nacionalni muzej (veoma dobra vikinška izložba). 
• Dan 2: Kristiansborg dvorac (+ toranj), Amalienborg palata (smena straže u podne svakog dana), Nyhavn (najlepše mesto u gradu), Mala sirena, Kristijanija. 
• Dan 3: Izlet u Helsingor, Tivoli park. 

Pošto smo imali samo par dana za Kopenhagen i isplanirali dnevni izlet u Helsingor i putovanje vozom do Stokholma, smeštaj smo bukirali maltene odmah pored glavne železničke stanice, koja je udaljena svega par minuta od Tivolija i oko pet minuta od glavnog gradskog trga. Bili smo smešteni u hotelu Astoria, koji smo platili 180 EUR po noći. Na kraju su nam refundirali jednu noć jer nam tokom boravka nijednom nisu očistili sobu, iako smo unapred tražili ovu uslugu.

Elem, u Kopenhagen smo sleteli rano ujutru, i nakon što smo ostavili prtljag u hotelu, odmah smo se uputili na glavni gradski trg na kome se nalazi gradska većnica po kojoj trg i nosi ime. Osim impozantne zgrade većnice, ovde se još nalazi prelepi hotel Scandic, koji više izgleda kao kakva raskošna palata nego hotel (možemo misliti koliko košta noćenje!). Osim lepih građevina, još vredi spomenuti Zmajevu fontanu i statuu Hansa Kristijana Andersena, autora nekih od najlepših bajki ikada. 

Ko je bio Hans Kristijan Andersen?

Hans Kristijan Andersen rođen je 2. aprila 1805. godine u Odenseu, u Danskoj, u siromašnoj porodici. Bez obzira na skromne početke, Andersen je uspeo da ostvari značajan uspeh u književnosti, postavši najpoznatiji danski pisac u istoriji čije bajke su prevedene na preko 120 jezika.

Andersen je napisao preko 150 bajki, koje su bile revolucionarne za to vreme, jer su kombinovale elemente narodnih i modernih priča. Njegova remek-dela, poput „Ružnog pačeta“, „Snežne kraljice“, „Male sirene“, „Carevog novog odela“ i „Princeze na zrnu graška“, istražuju teme kao što su socijalna pravda, ljubav i žrtva, pri čemu se mnoge njegove priče završavaju tragično, što je neuobičajeno za priče za decu.

Preminuo je 4. avgusta 1875. godine, ostavivši za sobom bogato književno nasleđe koje nastavlja da očarava i inspiriše generacije i generacije čitalaca.

Trg je naravno popularno mesto za okupljanje, a na njemu se neretko održavaju razne manifestacije, pogotovo kada je lepo vreme. Kada smo prvi dan došli na trg, dobar deo je bio ograđen, a nešto što je dobijalo obrise bine je dobrim delom zaklonilo zgradu većnice. 

Međutim, imali smo sreće da je dobar deo skalamerije uklonjen trećeg dana našeg boravka u Kopenhagenu, pa smo ipak uspeli da vidimo trg u punom sjaju – s tim što moram da kažem da smo ipak bili iznenađeni količinom đubreta koje su posetioci koncerta ostavili za sobom, a koje niko nije očistio sledeći dan. Da ne budemo nefer, ovako nešto verovatno ne bismo napisali u vodiču za neki drugi grad, ali znajući sve što znamo o Danskoj, očekivali smo da se ovakve stvari ipak ne događaju – eto šta učine stereotipi! 

Trg takođe označava početak Stroget ulice, glavne gradske pešačke i šoping zone. Ovo je dobro mesto da se osvrnemo na još jedan stereotip koji se često vezuje za Dance i druge skandinavske narode – da radnim danima svi samo rade i da su ulice puste. Ono što smo mi videli ovde, a i u svim drugim gradovima koje smo posetili u Skandinaviji, sasvim je suprotno.

Kopenhagen čitav vrvi od života, a u Strogetu je bilo toliko ljudi da je lako bilo pomisliti da Danci ustvari ništa ne rade po čitav dan osim što šetaju i uživaju u ispijanju piva i vina na suncu. Sasvim je moguće da ova ulica – i čitav grad – drugačije izgledaju u februaru ili novembru, ali naš utisak je da Skandinavci itekako znaju da uživaju u životu – čak i tokom radne nedelje! (Drugi put smo posetili Kopenhagen u oktobru – ali osim toga što je bilo hladnije, sve ostalo je bilo identično kao i prošli put.)

U samoj ulici nema „atrakcija”, ali gde god da pogledate, videćete nešto lepo. Većina zgrada su iz 19. i 20. veka, mada ima i starijih građevina (najstarije su iz 17. veka), a danas se u njima nalaze restorani i kafići, prodavnice brendirane robe i suvenirnice. 

Postoje još dve stvari koje treba znati o Strogetu. Prva je da se ulica proteže od, kako smo već rekli, glavnog gradskog trga pa sve do Kraljevog novog trga, ali oblast Stroget obuhvata nekoliko ulica koje se šire od ove najpoznatije ulice. A druga je da Stroget nije oduvek bila pešačka zona – ovo je naravno više nego očigledna činjenica, ali spominjemo zato što je transformacija Strogeta u pešačku zonu ujedno i začetak nečega što je danas izuzetno bitan deo danske kulture – šetanje i biciklizam. 

Kada je Stroget po ugledu na neke nemačke ulice bio zatvoren za saobraćaj, Danci su zapravo bili veoma nezadovoljni tom odlukom – toliko nezadovoljni da je idejni tvorac Strogeta kao pešačke zone dobijao pretnje smrću! Međutim, stvari su se brzo promenile, a Danci su svega par decenija kasnije usvojili šetanje i vožnju bicikla kao sastavni deo svog identiteta. 

Nedaleko od Stroget ulice nalazi se Okrugli toranj, astronomska opservatorija iz 17. veka sa koje se pružaju fenomenalni pogledi na Kopenhagen. Toranj je podigao Kristijan IV Danski, kralj Danske i Norveške, u 17. veku, nakon što se država proslavila u astronomiji zahvaljujući Tihu Braheu. Do vrha tornja vodi spiralni put – kojim se navodno početkom 18. veka ruski car Petar Veliki popeo na konju.

Osim kao vidikovac, toranj danas služi i kao izložbeni prostor, a amateri astronomi ga i dalje koriste, zbog čega nosi titulu najstarije funkcionalne opservatorije u Evropi. Još je zanimljivo spomenuti da je u izložbenom prostoru nekada bila grandiozna biblioteka u koju je često dolazio Hans Kristijan Andersen – u čijim delima se nekoliko puta spominje Okrugli toranj. Cena ulaznice je oko 8 EUR. 

Posle posete Okruglom tornju, uputili smo se ka Rozenborg dvorcu, jednom od najlepših dvoraca u čitavoj Danskoj. Ovu renesansnu građevinu iz 17. veka je takođe podigao Kristijan IV Danski. S obzirom na to da u Kopenhagenu ima nekoliko palata – i da ulaznice za njih nisu jeftine – mi nismo ušli u Rozenborg (obišli smo palatu tokom druge posete Kopenhagenu, a slike ćete videti malo ispod), ali čak i ako ne uđete unutra, možete da se prošetate vrtovima, odakle se iz raznih uglova vidi čitavo zdanje. Ako se ipak odlučite da posetite unutrašnjost dvorca, za nekih 20 EUR ćete moći da vidite kraljevske predmete od vremena Kristijana IV Danskog pa sve do 19. veka, uključujući krune i prestol koji se nekada koristio tokom krunisanja.

Poslednja stanica prvog dana nam je bio Nacionalni muzej, najveći muzej u Danskoj u kome su izloženi eksponati iz praistorije, vikinškog doba, srednjeg veka i modernog perioda, kao i predmeti koji pripadaju drugim kulturama, poput grčke, rimske i egipatske. Vikinška postavka je odlična, a mi smo imali sreće da se tokom naše posete održavala vikinška izložba The Raid u okviru koje su, između ostalog, izloženi ostaci broda dugačkog skoro 40 metara koji je pronađen u Roskildeu. Ova izložba se završila u oktobru 2023. godine, ali dobra vest je da je u međuvremenu otvorena nova vikinška izložba The Viking Sorceress, koja sadrži dosta istih predmeta i trenutno je deo muzejske postavke. Cena ulaznice je isto oko 20 EUR – i vredi svaku paru! 

Drugi dan boravka u Kopenhagenu počeli smo posetom palati Kristiansborg, nekadašnjoj kraljevskoj palati u kojoj su danas smešteni danski parlament, Vrhovni sud i premijerove kancelarije – ovo je jedina građevina na svetu u kojoj su smeštene sve tri grane državne vlasti. Osim toga, danska kraljevska porodica i dalje koristi pojedine prostorije za prijeme i formalne događaje.

Deo palate je otvoren za javnost, a ulaz na toranj, odakle se pružaju možda i bolji pogledi na grad nego sa Okruglog tornja, besplatan je za sve. Pošto smo obilazak počeli oko pola 10 ujutru – a toranj se otvara u 11 – odlučili smo da obiđemo palatu, čija ulaznica košta oko 30 EUR. 

Palata je, poput svih kraljevskih palata u Evropi, neverovatno raskošna. Osim soba za prijem, možete da vidite sobu sa prestolom, a sa balkona ove prostorije proglašavaju se danski monarsi. Međutim, nama je najzanimljiviji deo palate bila kraljičina hala sa tapiserijama koje prikazuju 1.000 godina danske istorije. 

Pored palate se nalazi i Børsen, građevina u kojoj je nekada bila smeštena danska berza. Zgrada je bila prepoznatljiva po tornju u obliku isprepletanih repova četiri zmaja, koji se srušio tokom velikog požara 2024. godine. Børsen se trenutno obnavlja.

Kada smo završili sa Kristiansborg palatom, uputili smo se ka još jednoj poznatoj palati u Kopenhagenu – Amalienborg. Ovaj kompleks je zvanična rezidencija danske kraljevske porodice i sastoji se od četiri gotovo identične palate, između kojih se nalazi trg sa statuom kralja Frederika V u centru.

Na trgu se svakog dana u 12 održava ceremonijalna smena straže – događaj koji je veoma popularan među turistima, iako zapravo i nije nešto. Međutim, sve i ako odlučite da preskočite smenu straže ispred palate, moguće je da ćete videti stražare kako marširaju po gradu pošto kreću iz baraka pored Rozenborg palate, i onda se kreću centrom grada do Amalienborga. Ulaznica za palatu je oko 18 EUR. 

Inače, jako blizu palate se nalazi i Frederikova crkva, poznata i kao Mermerna crkva, čija je kupola najverovatnije sagrađena po ugledu na kupolu Crkve Svetog Petra u Vatikanu. 

Nakon što smo odgledali smenu straže, konačno smo se uputili ka najlepšem mestu u gradu – kanal i promenada Nyhavn. Ovo je ono mesto koje sam zamišljala kad god bih pomislila na Kopenhagen i koje sam toliko godina sanjala da vidim – i na moju veliku radost, zapravo je neopisivno lepše uživo nego na bilo kojoj fotografiji ili snimku! 

Nyhavn – što na danskom znači nova luka – sagradio je kralj Kristian V, a kanal su iskopali švedski zatvorenici iz Dansko-švedskog rata u 17. veku. Pošto je ovde pristajao veliki broj brodova, ovaj deo grada je ubrzo postao poznat kao mesto gde se mornari opijaju i traže društvo prostitutki. Danas su stvari mnogo drugačije, i Nyhavn je postao simbol grada, prepoznatljiv po šarenim kućicama – koje su restaurirane i pretvorene u ugostiteljske objekte. 

Nyhavn je još važan za sve ljubitelje bajki Hansa Kristijana Andersena pošto je slavni pisac živeo u kućama 18, 20 i 67 ukupno preko 20 godina – gde god da krenete Nyhavnom, krećete se Andersenovim stopama.

Nyhavn je toliko bajkovito mesto da smo se ovde zadržali satima, malo šetajući, malo ispijajući najskuplje pivo i vino ikada. Kada smo konačno odlučili da krenemo dalje, napravili smo jednu kardinalnu grešku – uhvatili smo taksi da nas odvede do statue Male sirene. Statua je udaljena oko 2 km od Nyhavna, dan je bio pretopao, a mi smo popili par pića – i naivno smo mislili da je taksi dobra ideja. Jesmo mi stigli do Male sirene za 5-7 minuta vožnje, ali nas je ovo zadovoljstvo koštalo oko 20 EUR! 

U svakom slučaju, greška je bila načinjena – a da stvari budu još gore, sve one recenzije na netu koje su naglasile da je statua manja (i manje impresivna) uživo nego na fotkama su bile u pravu! No dobro, sve i da smo poverovali recenzijama, i dalje bismo hteli svojim očima da vidimo ovu ipak legendarnu statuu, za koju mnogi kažu da je simbol Kopenhagena.

Otkrivena 1913. godine, Mala sirena je delo Edvarda Eriksena, koga je unajmio Karl Jakobsen, sin osnivača pivare Karlsberg, nakon što je odgledao baletsku adaptaciju bajke. Jakobsen je želeo da balerina koja je igrala Malu sirenu bude model za statuu – njeno lice jeste poslužilo kao model za glavu, ali balerina nije htela da se obnaži pred vajarem pa je na kraju njegova žena bila model za telo. 

Statua je, nažalost, mnogo puta bila vandalizovana. 1964. su vandali odsekli glavu Maloj sireni, i pošto glava nikad nije pronađena, nova je morala biti napravljena. 1984. godine su vandali odsekli desnu ruku, ali su je vratili par dana kasnije. 1998. godine je ponovo odsečena glava i kasnije vraćena, iako počinioci nikad nisu bili pronađeni. 2003. godine je statua eksplozivom bila odvojena od baze i onda pronađena u vodi. Osim ovih slučajeva, statua je mnogo puta bila polivana bojom i korišćena kao medijum za razne političke poruke. 

Posle fotkanja kod Male sirene, krenuli smo peške nazad ka Nyhavnu i onda Kristijaniji. Na putu do kanala, prošli smo pored veoma simpatične crkve, a osim toga, šetajući pored vode, videli smo i modernu zgradu opere. Nakon pola sata smo se ponovo našli kod Nyhavna, odakle nam je posle trebalo još nekih 20 minuta do Kristijanije. 

Kristijanija – poznata i kao Slobodni grad Kristijanija – nastala je 1971. godine, kada je grupa hipika zauzela napuštene vojne barake i proglasila ih slobodnim gradom. U ovoj samoupravnoj zajednici živi oko 1.000 ljudi, a svake godine je poseti više od pola miliona turista. U vreme naše posete, marihuana se otvoreno prodavala na štandovima u čuvenoj Pusher Street, iako je zabranjena u Danskoj. Osim ovih štandova, u Kristijaniji se nalaze kafići, galerije, radionice i drugi alternativni prostori.

Međutim, Kristijanija se od naše posete dosta promenila. Nakon porasta nasilja povezanog sa trgovinom drogom, stanovnici su u aprilu 2024. godine zatvorili Pusher Street, uklonili štandove i raskopali ulicu kako bi sprečili povratak organizovane prodaje marihuane.

Kada smo mi posetili Kristijaniju, važilo je nekoliko posebnih pravila – nije smelo da se fotografiše, a nije bilo preporučljivo ni razgovarati telefonom ili trčati. Nakon zatvaranja Pusher Streeta, fotografisanje je dozvoljeno u većem delu Kristijanije, osim na mestima na kojima je zabrana jasno označena. Naravno, ne treba fotografisati stanovnike i njihove domove bez dozvole. Što se tiče našeg utiska – iskreno, ništa posebno. Kao Metelkova u Ljubljani, samo dosta veća.

Veoma blizu Kristijanije nalazi se jedna interesantna crkva, Crkva našeg spasitelja. Crkva je poznata po tome što do vrha njenog šiljatog tornja vodi 400 spiralnih stepenica, od kojih je zadnjih 150 sa spoljašnje strane tornja. S obzirom na to da su stepenice spiralne, uske i sa spoljne strane građevine, pristup tornju je često ograničen. Ako ste avanturistički nastrojeni, ovo može da bude interesantno iskustvo; ako se plašite visine, onda ne savetujemo. 

Treći dan u Danskoj smo prvo otišli u Helsingor (više o ovome ispod), a po povratku u Kopenhagen smo posetili Tivoli park. Ovaj zabavni park je osnovan 1843. godine, i danas je jedno od najposećenijih mesta u zemlji. Park je zapravo bio popularan još od otvaranja – Andersen ga je posetio mnogo puta, a kažu čak da je Volt Dizni pronašao inspiraciju za Diznilend upravo ovde. 

U Tivoliju ima ponešto za svakoga – neverovatne građevine, od kojih su mnoge inspirisane građevinama iz drugih delova sveta, prelepe bašte i zelene površine na kojima možete da se izležavate po ceo dan, lagane vožnje za klince i adrenalinske vožnje za odrasle, hranu inspirisanu raznim svetskim kuhinjama, muzička i druga kulturna dešavanja, i još mnogo toga. 

Ulaznica za sam park košta oko 24 EUR, propusnica za vožnje je oko 41 EUR, a postoje razni paketi u zavisnosti od toga šta još želite da radite u parku. 

Ako imate još vremena u Kopenhagenu, izdvojili bismo još dva mesta koja mi nismo stigli da posetimo – umetnički muzej Ny Carlsberg Glyptotek i Grundtvigovu crkvu, monumentalnu građevinu sa elementima gotike koja pomalo podseća na Halgrimskirkju u Rejkjaviku.

Poludnevni izlet u Helsingor 

Kada smo planirali posetu Danskoj, dvoumili smo se da li da odemo na poludnevni izlet u Roskilde, u kome se nalazi 5 vikinških brodova, ili Helsingor, u kome je Kronborg dvorac. Odluka nije bila laka, ali smo na kraju ipak odlučili da odemo u Helsingor da vidimo Hamletov dvorac. 

Voznu kartu do Helsingora smo platili 11,80 EUR po osobi po pravcu, a vožnja traje oko 40 minuta. Od železničke stanice u Helsingoru do Kronborga ima nekih 20-ak minuta peške, što nije bila ni najmanje prijatna šetnja imajući u vidu da je sve vreme duvao baš jak vetar. 

Međutim, vredelo je jer smo videli zdanje koje je poslužilo Šekspiru kao inspiracija za čuveni Hamletov dvorac, Elsinor (Elsinor je Helsingor na engleskom). Šekspir najverovatnije nikad nije video Kronborg, ali ga je ovekovčio u jednoj od svojih najboljih tragedija – što je nama bilo sasvim dovoljno da odvojimo pola dana za ovaj renesansni dvorac. 

Prvobitno utvrđenje u Helsingoru podignuto je oko 1420. godine, dok je današnji renesansni dvorac Kronborg izgrađen krajem 16. veka. Veliki deo dvorca uništen je u požaru u 17. veku, nakon čega ga je Kristijan IV obnovio. U 18. veku prestao je da služi kao kraljevska rezidencija, a kasnije je korišćen kao vojna kasarna.

U dvorcu možete da vidite kraljevske prostorije, salu za balove i kapelu, a osim toga možete da se oprobate u tkanju ili pisanju perom. Ako imate sreće, možete da vidite i glumce kako izvode delove ili celu tragediju. Ulaznica za dvorac je oko 20 EUR. 

Mi smo nakon obilaska dvorca svratili i do centra grada, u kome smo videli veoma simpatične šarene kućice i dve crkve i seli na kratki odmor pre povratka u Kopenhagen. Ako imate više vremena, iz Helsingora možete trajektom da odete u Helsingborg u Švedskoj. Trajekti saobraćaju veoma često, uglavnom na svakih 20 minuta, a sama plovidba traje oko 20 minuta.

To bi bilo to o Kopenhagenu i Helsingoru! Ako imate pitanja, utiske ili preporuke, pišite nam u komentarima – uvek nam je drago da vas čujemo.

Ako vam je ovaj vodič pomogao da isplanirate putovanje, možete da nas častite kafom i tako podržite Zajedno oko sveta. Sve vodiče pišemo sami, na osnovu naših putovanja, a vaša podrška nam pomaže da nastavimo da ih pravimo. Možete nas podržati i tako što ćete nas zapratiti na Instagramu.

Častite nas kafom ovde | Pratite nas na Instagramu

Hvala na čitanju – do sledećeg putopisa!