Evropa - Italija - Vatikan

Kompletan vodič za putovanje u Rim (sa posetom Vatikanu)

Nemate puno vremena? Evo par osnovnih informacija o Rimu:

  • Najbolje vreme za putovanje? Cele godine.
  • Minimum dana? 3-4.
  • Direktan let? Air Serbia, Wizz.
  • Smeštaj? Smeštaj možete da bukirate preko Booking.com (idealno ako nađete smeštaj sa besplatnim otkazivanjem ili plaćanjem na licu mesta).
  • Top 3 mesta: Što se nas tiče, u Rimu treba videti sve. Ako baš moramo da biramo, onda Koloseum + Forum, Imperijalni forumi & Trajalnova pijaca (a odmah pored je i Vitoriano), Panteon.
  • Skriveni dragulj: Domus Aurea.
  • Ulaznice: Najbolje bi bilo da kupite unapred za najbitnije atrakcije. Za kupovinu ulaznica preporučujemo Get Your Guide (većinu rezervacija možete da otkažete do 24 sata pred aktivnost).
  • Trošak po danu (bez smeštaja): Ovo je subjektivno, ali mislimo da je je 50 EUR minimum minimuma. Ako planirate da jedete po restoranima, pijete alkohol i ulazite na top atrakcije, onda računajte 100+ EUR.
  • Još nešto bitno? Čuvajte se džeparoša!

O Rimu je ispisano hiljade i hiljade knjiga i snimljeno stotine filmova, dokumentaraca i serija — i koliko god da znamo o Večnom gradu, fascinacija njime ne jenjava već stotinama godina. Sa istorijom koja seže skoro 3,000 godina, Rim se smatra prvom pravom metropolom, kolevkom zapadne civilizacije i sedištem hrišćanske kulture — zbog čega sa pravom nosi nadimak Prestonica sveta.

Forum Romanum.

Rimska istorija je previše obimna i kompleksna da bismo mogli da je sažmemo u ovom putopisnom vodiču, ali ćemo se osvrnuti na najbitnije momente koji su obeležili antički Rim kada budemo pričali o najvažnijhim atrakcijama u gradu. Pored toga, podelićemo sa vama mnoštvo saveta kako da vam putovanje u italijansku prestonicu prođe što lakše, lepše — i možda jeftinije. Na kraju, provešćemo vas i kroz Vatikan, najmanju državu na svetu i jedinu koja se nalazi u okviru drugog grada.

Šta videti u Rimu

Ako se pitate šta vredi videti u Rimu, kratak odgovor je — sve. Međutim, pošto nećemo završiti ovaj vodič pre nego što smo ga i počeli i pošto smo svesni da retko ko ima tu privilegiju da u Rimu provede nedelje ili mesece (koliko je potrebno da bi se stvarno sve videlo), ovde ćemo se fokusirati na 30+ mesta koja stvarno ne treba propustiti.

U ovom putopisu ćete naći sve od najpoznatijih atrakcija za koje su svi čuli pa do manje poznatih (ali ništa manje vrednih) znamenitosti koje će vam omogućiti da oblikujete malo bolju sliku o gradu za koji mnogi kažu da je najlepši na svetu.

Na osnovu predanja, Romul je osnovao grad Rim na brdašcu Palatin 753. godine pre nove ere. Ostala brdašca tada nisu bila sastavni deo Rima, ali su vremenom njihovi stanovnici počeli da se okupljaju i udružuju, što je dovelo do nastanka Rima kao grada na sedam brežuljaka. Osim Palatina, ostali brežuljci su Aventin, Kapitol, Kvirinal, Eskvilin, Viminal i Celij. Inače, po ugledu na Rim, i drugi gradovi su izgrađeni na 7 brežuljaka, a najpoznatiji od njih su Istanbul i Lisabon.
U areni Koloseuma.

Pre nego što krenete u ovaj virtuelni obilazak Rima, još ćemo se samo osvrnuti na to koliko dana je potrebno da se obiđe glavni grad Italije. Naravno da je bolje ostati u Rimu što duže, ali sve ono o čemu ćemo pisati ispod je moguće obići za 4-7 dana — u zavisnosti od toga koliko ste spremni da tabanate svaki dan.

Antički rim obuhvata period rimske civilizacije od osnivanja grada Rima u 8. veku pre nove ere do pada Zapadnog rimskog carstva 476. godine nove ere. Tokom svoje istorije, antički Rim je bio kraljevstvo (od 8. do 6. veka pre nove ere), republika (od 6. do 1. veka pre nove ere) i carstvo (od 1. veka pre nove ere do 5. veka nove ere).

Koloseum

Osnove informacije

  • Radno vreme: 8:30 – 16:30 do 29.02.2024,; 8:30 – 17:30 od 01.03.2024. do 30.03.2024.; 8:30 – 19:15 od 31.03.2024. do 30.09.2024.
  • Da li kupiti ulaznicu onlajn: obavezno; međutim, problem je u tome što karata ili nema na zvaničnoj biletarnici ili što je jako teško (skoro nemoguće) kupiti ulaznice čak i kad ih ima (mi smo na kraju uzeli karte preko Get Your Guide)
  • Cena ulaznice: zavisi od toga koji tip ulaznice izaberete, ali zvanično počinju od 18 EUR;  naša preporuka je ulaznica sa posetom areni (više o ulaznicama ispod).
  • Da li mora da se izabere tačno vreme posete: DA
  • Najbliža stanica metroa: Colosseo (linija B)
  • Zvaničan sajt: https://colosseo.it/en/ (mi ne možemo da pristupimo sajtu bez VPN-a)
  • Virtuelna tura: kliknite ovde 

Koloseum je prvi na listi znamenitosti koje treba obići u Rimu u verovatno apsolutno svakom od ko zna koliko hiljada vodiča na internetu — i to sa punim pravom. Ako ste u Rimu samo jedan dan (ili manje) i imate vremena da vidite samo jednu stvar, to onda definitivno treba da bude Koloseum.

Koloseum je najveći antički amfiteatar ikada sagrađen, čija izgradnja je započeta 72. godine nove ere, pod vladavinom cara Vespazijana, a završena svega 8 godina kasnije, za vreme njegovog sina i naslednika Tita. Vespazijanov drugi sin, Domicijan, napravio je još neke izmene na amfitetaru nakon smrti svog brata Tita.

Flavijevska dinastija, koju su činili Vespazijan i njegovi sinovi Tit i Domicijan, vladala je Rimom između 69. i 96. godine nove ere. Osim po izgradnji Koloseuma, ova dinastija je još poznata po tome što je za vreme Titove vladavine eruptirao Vezuv, nakon čega su gradovi Pomepeja i Herukulanem bili potpuno uništeni. Tit je još bitan jer je 70. godine, 4 godina nakon jevrejske pobune u Jerusalimu, uništio Drugi hram i veći deo grada — o čemu možete više da pročitate u našem sveobuhvatnom vodiču kroz Jerusalim. Inače, plen donet iz Jerusalima i Drugog jevrejskog hrama je iskorišćen za finansiranje izgradnje Koloseuma.

Iako sada planetarno poznat kao Koloseum, ovaj antički amfiteatar je prvobitno bio nazvan Flavijev amfiteatar jer su ga podigli carevi Flavijevske dinastije. Ime Koloseum je dobio pre svega zbog svoje kolosalne veličine — u njega je moglo da stane do 80,000 posetilaca — a onda i po ogromnoj statui boga sunca koja se u to vreme nalazila pored amfiteatra.

Statua boga sunca, napravljena po ugledu na Kolosa sa Rodosa, prvobitno je predstavljala Nerona, a kada je Neron oduzeo sebi život nakon što je proglašen za državnog neprijatelja, kolosu je dodata sunčana kruna. Ova gigantska statua — koja je kasnije predstavljala druge rimske imperatore — ostala je čitava sve do srednjeg veka, kada je uništena najverovatnije da bi se bronzani delovi od kojih je bila napravljena iskoristili za nešto drugo.

Zanimljivo je da je Sveti Bid, engleski istoričar najpoznatiji po Crkvenoj istoriji engleskog naroda, u 8. veku rekao da „dok god Kolos stoji, stajaće i Rim; kada Kolos padne, pašće i Rim; kada Rim padne, pašće i čitav svet.” Bidove reči su pogrešno tumačene, zbog čega se danas ova izreka odnosi na Koloseum — a ne na Kolos koji je odavno pao.

Pre nego što je Koloseum izgrađen, na mestu gde se danas nalazi bilo je jezero. Neron je nakon velikog požara u Rimu prisvojio veliki deo zemljišta da bi izgradio svoju Zlatnu kuću (više o ovome ispod), a ispred palate je napravio veštačko jezero okruženo raskošnim baštama i paviljonima. Nakon Neronovog pada, jezero je bilo isušeno, a na njegovom mestu je započeta izgradnja monumentalnog amfiteatra. Smatra se da je Vespazijan izabrao baš ovo mesto za amfiteatar da bi simbolički vratio narodu ono što mu je Neron oteo.

Pošto je u Koloseum mogao da stane ogroman broj ljudi, napravljeno je 80 ulaza radi lakše kontrole mase. Svi ulazi su bili numerisani, što je omogućilo posetiocima da brzo i lako uđu i izađu iz amfiteatra. Osim toga, svi posetioci su imali numerisane karte na osnovu svog društvenog položaja. Najbolja mesta su naravno bila rezervisana za imperatora, a dobra sedišta su takođe imale Vestalke i senatori. Najgora mesta su bila na vrhu amfiteatra i ona su bila rezervisana za žene, siromašne i robove. Zanimljivo je da su skoro svi stanovnici starog Rima mogli da uđu u Koloseum — osim grobara, glumaca i bivših gladijatora!

Arena Koloseuma.

Što se tiče strukture samog amfiteatra, osim arene i galerija, još je važno spomenuti hipogeum, podzemni nivo koji se sastojao iz sistema tunela koji su omogućavali da životinje, gladijatori i scenografija mogu brzo da se dopreme u arenu. U hipogeumu je bilo i puno mašinerije zahvaljujući kojoj se sve moglo podizati u arenu i onda spuštati nazad dole — čak postoje dokazi o tome da su stari Rimljani u Koloseumu koristili hidrauliku. Jedina loša strana izgradnje hipogeuma (koji je napravio Domicijan) je da arena više nije mogla da se potapa, što je takođe označilo kraj rekonstrukcijama pomorskih bitaka.

Kada je Koloseum otvoren za javnost, Tit je organizovao inaguracione igre koje su trajale više od 100 dana i tokom kojih je ubijeno više od 9,000 životinja. Životinje koje su korišćene u Koloseumu su uključivale nilske konje, nosoroge, slonove, žirafe, lavove, tigrove i druge divlje zveri. U Koloseumu su se osim gladijatorskih duela i borbi sa divljim životinjama još održavale razne predstave, rekonstrukcije čuvenih bitaka i pogubljenja. Održavala su se i takozvana ad bestias pogubljenja, kada bi osuđenik na smrt go i nenaoružan bio ostavljen u areni sa nekom (gladnom) divljom zveri.

Prvi nivo.

Gladijatorske borbe su se u Koloseumu održavale sve do 5. veka (prvo ih je rimski car Honorije zabranio krajem 4. veka i onda opet početkom 5. veka, ali se zadnji put spominju negde sredinom 5. veka), a borbe sa životinjama i druga takmičenja bar još jedan vek duže. Nakon toga, Koloseum prolazi kroz mnoštvo transformacija. Tokom srednjeg veka je korišćen kao groblje, utvrđenje i kamenolom. Dobar deo Koloseuma je iskorišćen za izgradnju drugih građevina, a amfiteatar je stradao i u zemljotresu.

Uprkos romantizovanoj predstavi gladijatora koju nam je doneo Holivud, ovi antički borci nisu uživali neki ugled za vreme starog Rima — iako su im njihove veštine donosile popularnost. Gladijatori su uglavnom bili robovi, kriminalci ili siromašni slobodni ljudi. Interesantno je da su postojale i gladijatorke koje su se uglavnom borile obučene kao Amazonke.

Kasnije su pape pokušavale da nađu drugačiju svrhu za Koloseum. Tako je jedan papa želeo da ga pretvori u fabriku gde bi prostitutke radile, a neki drugi crkveni zvaničnik je želeo da se amfiteatar iskoristi kao arena za borbu bikova. Na kraju je papa Benedikt XIV u 18. veku proglasio Koloseum mestom gde su žrtvovani rani Hrišćani (za šta naravno nema nikakvih dokaza). U novije vreme su počele obnove Koloseuma, za šta se posebno zalagao Benito Musolini, za čije vreme je arena amfiteatra u potpunosti otkopana.

Drugi nivo.

Koloseum je danas jedna od najposećenijih turističkih atrakcija na svetu, sa preko 6,000,000 godišnjih posetilaca. S obzirom na to da svi koji dođu u Rim žele da vide Koloseum, gužve za kupovinu ulaznica na licu mesta mogu da budu užasno velike, zbog čega se savetuje da se kupe preko interneta. Nažalost, kao i za skoro sve druge posećene znamenitosti u Rimu, ovo je lakše reći nego uraditi. Naime, mi smo mesecima pred put svakodnevno proveravali zvanični sajt Koloseuma — koji ama baš nijednom nije radio. Pošto nismo mogli da kupimo karte preko zvaničnog sajta, a nismo ni želeli da provedemo sate čekajući da kupimo ulaznice na licu mesta, na kraju smo uzeli karte za oko 35 EUR po osobi preko aplikacije Get Your Guide (karte preko ove aplikacije su u međuvremenu poskupele 10 EUR).

Postoji nekoliko tipova ulaznica za Koloseum. Sa klasičnim ulaznicama možete da uđete na prvi i drugi sprat Koloseuma, a takođe postoje opcije sa posetom areni i podzemnom nivou. Iako smo mi hteli da uzmemo ulaznice sa pristupom svim otvorenim delovima Koloseuma, nismo uspeli da nađemo karte za podzemni nivo, pa smo umesto toga kupili ulaznice za prvi i drugi sprat sa posetom areni. Sa arene se prilično dobro vidi i podzemni nivo, ali svakako savetujemo da uzmete ulaznice i za ovaj nivo ako ste ikako u mogućnosti — sigurno se nećete pokajati.

Ulaznicu smo kupili preko Get Your Guide aplikacije, ali nažalost, tura koju smo mi izabrali više nije dostupna. Međutim, ovo je dobra alternativa:

Powered by GetYourGuide
Konstantinov slavoluk, pogled sa Koloseuma.

Između Koloseuma i Foruma smešten je Konstantinov slavoluk, najveći rimski slavoluk ikada napravljen. Rimski senat je naručio izgradnju slavoluka u čast Konstantinove pobede nad Maksencijem na bici kod Milvijskog mosta. Zanimljivo je da je većina ukrasa na slavoluku uzeta sa drugih spomenika — onih posvećenih Trajanu, Hadrijanu i Marku Aureliju.

Bitka kod Milvijskog mosta je bitna jer je predstavljala kraj Tetrarhije, sistema vladanja koji je ustanovio car Dioklecijan krajem 3. veka nove ere i kojim je vlast u Rimu bila podeljena između 2 starija cara (avgusta) i njihova 2 naslednika (cezari). U ovoj bici je Maksencije poginuo, nakon čega su ostala samo 2 cara, Konstantin i Licinije. 10 godina kasnije, Konstantin je porazio Licinija, čime je ujedinio Rimsko carstvo i nastavio da vlada kao jedini imperator.

Forum

Osnove informacije

  • Radno vreme: 09:00 – 16:30 do 29.02.2024,; 09:00 – 17:30 od 01.03.2024. do 30.03.2024.; 09:00 – 19:15 od 31.03.2024. do 30.09.2024.
  • Cena ulaznice: ulaznica za Koloseum obuhvata posetu Forumu
  • Da li mora da se izabere tačno vreme posete: NE
  • Najbliža stanica metroa: Colosseo (linija B)
  • Zvaničan sajt: https://colosseo.it/en/ (mi ne možemo da pristupimo sajtu bez VPN-a)

Rimski forum ili Forum Romanum je ogroman trg smešten između Kapitola i Palatina koji je bio centar političkog, ekonomskog i kulturnog života u antičkom Rimu. Na Forumu su se održavali sastanci, suđenja, izbori, gladijatorske bitke i verske i sekularne ceremonije.

Prema predanju, tokom Romulove vladavine, kralj Sabinjana Tit Tacije je objavio rat Rimu nakon štu su Rimljani oteli veliki broj mladih žena iz okolnih gradova u regiji. Nakon što je Tit Tacije zauzeo utvrdu na vrhu Kapitola, Sabinjani i Rimljani su započeli stravičnu bitku koja se završila kada su otete Sabinjanke uspele da ubede obe strane da se pomire. Pošto je Tit Tacije zauzeo Kapitol, a Romul osnovao Rim na Palatinu, logično mesto za sastanak zaraćenih strana bila je uvala između dva brdašca — na kojoj je kasnije podignut Forum. Po predanju, sastanak se održao na Vulkanalu, svetilištu posvećenu Vulkanu, rimskom bogu vatre.

Pošto se Forum organski razvijao i širio — i pošto je bio rekonstruisan mnogo puta — na njemu se nalazio spoj građevina raznih arhitektonskih stilova i iz različitih perioda rimske istorije. Danas na Forumu postoji veliki broj ruševina nekih od najznačajnijih i najvelelepnijih građevina iz antičkog Rima.

Najbolji pogled na Rimski forum, sa vidikovca kod Palatina (više o ovome ispod).

U Forum Romanum postoji par ulaza, a mi ćemo vas sad sprovesti kroz lokalitet redosledom kojim smo ga mi obilazili. Nakon što smo obišli Koloseum i prošli pored Konstantinovog slavoluka, uputili smo se ka najbližem ulazu u Forum — u ulici Via Sacra (ovaj ulaz se nalazi na 2,3 minuta od slavoluka).

Via Sacra je bila glavna ulica u antičkom Rimu koja je vodila od vrha Kapitola preko Foruma pa sve do Koloseuma. Ova ulica je služila kao glavna ruta Rimskog trijumfa, trijumfalnih procesija u čast vladara koji su izvojevali pobede u ime Rima, a kroz nju su i sprovođeni pokojni rimski carevi do Foruma gde su održavane posmrtne ceremonije.

Kada se ovuda uđe u Forum, prva značajna ruševina koja se vidi sa leve strane je Hram Venere i Rome — ovaj hram tehnički ne pripada Forumu već se nalazi na njegovom obodu (ali može da se obiđe sa ulaznicom za Forum). U svakom slučaju, Hram Venere i Rome, posvećen boginji Veneri i oličenju Rima, podigao je rimski imperator Hadrijan u prvoj polovini 2. veka. Smatra se da je ovo bio najveći hram u antičkom Rimu.

Hram Venere i Rome.

Odmah tu je i Titov slavoluk kog je Domicijan podigao u čast svog starijeg brata Tita. Na slavoluku je prikazana trijumfalna procesija iz 71. godine koja se odigrala nakon što su Rimljani ugušili jevrejsku pobunu u Jerusalimu i srušili Drugi hram. Menora prikazana na slavoluku je poslužila kao model za menoru iskorišćenu kao amblem države Izrael (više o tome šta treba znati pre putovanja u Izrael možete naći ovde). Titov slavoluk je takođe poslužio kao inspiracija mnogim kasnijim slavolucima širom sveta, od kojih je najpoznatija Trijumfalna kapija u Parizu.

Titov slavoluk.

Odavde može da se skrene ka Palatinu (o kome ćemo pričati malo kasnije) ili da se produži u Forum. Prva sledeća ruševina je Maksencijeva bazilika sa jedne strane, a onda i Vestin hram i Kuća Vestalki sa druge. Maksencijeva bazilika je bila najveća građevina na Forumu i poslednja rimska bazilika sagrađena u Rimu.

Bazilike za vreme Rima nisu imale religiozni karakter. Naime, služile su kao sudnice, većnice i sale za sastanke, iako su u njima mogle da budu izložene skulpture raznih bogova. Kada je Konstantin došao na vlast, ovaj tip građevine je poslužio kao osnova za izgradnju hrišćanskih bogomolja, zbog čega je reč bazilika vremenom postala sinonimna za hrišćansku crkvu ili katedralu.

Što se tiče Vestinog hrama i Kuće Vestalki, prvo je bitno objasniti ko su zapravo bile Vestalke. Naime, po predanju, drugi rimski kralj Numa Pompilije osnovao je red Vestalki koje su služile boginji Vesti, zaštitnici vatre i ognjišta. Rimljani su verovali da je Vestina vatra usko povezana sa samim Rimom, smatravši da bi gašenje vatre imalo katastrofalne posledice po grad.

Vestin hram.

U Vestinom hramu na Forumu je gorela Vestina vatra, a u Kući Vestalki su živele sveštenice — ova palata na 3 sprata je imala veliko dvorište sa bazenom, oko kojeg se danas nalaze ostaci statua Vestalki. Za razliku od ostalih građevina na Forumu, Vestin hram je bio okrugao, verovatno predstavljajući jedinstvo zemlje i neba, u čijoj sredini je gorela vatra — koja je na kraju zauvek ugašena 394. godine zbog širenja hrišćanstva u carstvu.

Vestalke su bile slobodne žene aristokratskog porekla koje su usvajale zavet čednosti u službi boginje Veste. Njihova služba je trajala 30 godina, uglavnom od 6 do 36 godine, tokom kojih nisu smele da izgube nevinost — a one koje bi prekršile celibat bi bile žive zakopane. Međutim, Vestalke nisu bile kažnjavane samo u ovom slučaju. Sveštenice su bile strogo kažnjavane i bičevane čak i za najmanje prekršaje, a mogle su biti osuđene na smrt i ako se nešto loše dogodi u Rimu. Vestalke su nakon 30 godina mogle da napuste službu i nađu muža — na šta se jako mali broj Vestalki odlučivao, najverovatnije zbog poštovanja i privilegija koje su ove sveštenice uživale tokom antičkog Rima.

Sledeći na redu su hramovi — Romulov hram, Hram Antonina i Faustine, Hram Kastora i Poluksa i Cezarov hram. Hram Antonina i Faustine je podigao rimski car Antonin Pije u čast svoje pokojne žene Faustine, a građevina je jedna od najbolje očuvanih na Forumu jer je u ranom srednjem veku pretvorena u katoličku crkvu. Romulov hram, podignut u čast Maksencijevog sina Valerija Romula, takođe je pretvoren u crkvu, s tim što je samo donji deo građevine u Forumu, a ulaz u gornji deo se nalazi izvan Foruma. Hram Kastora i Poluksa je posvećen sinovima Zevsa (odnosno Jupitera) i Lede, a Cezarov hram je Oktavijan podigao na mestu gde je Cezar kremiran, osveštavši ga tokom proslave svojih pobeda u Dalmaciji, Egiptu i u bici kod Akcijuma.

Romulov hram i Hram Antonina i Faustine.
Hram Antonina i Faustine.
Gaj Julije Cezar, najslavniji rimski vojskovođa, odigrao je ključnu ulogu u krahu rimske republike i uspostavljanju i usponu carstva. Brojnim pobedama u Galskom ratu, Cezar je proširio granice antičkog Rima — a nakon rata je odbio poslušnost Senatu prešavši preko Rubikona (kocka je bačena) i povevši vojsku na Rim. U građanskom ratu koji je usledio, Cezar je pobedio, posle čega je proglašen doživotnim diktatorom (odnosno vrhovnim magistratom). Kada je došao na vlast, Cezar je započeo program društvenih i političkih reformi, što se nije dopalo rimskoj eliti — senatori su organizovali pobunu protiv Cezara 15. marta 44. godine pre nove ere, kada su ga Brut i Kasije izboli na smrt. Usledilo je nekoliko građanskih ratova — i 27. godine pre nove ere, Cezarov usvojeni naslednik Oktavijan (kasnije poznat kao Avgust) pobeđuje u zadnjem građanskom ratu i postaje prvi rimski imperator.
Cezarov hram.
Mesto gde je Cezar kremiran.

U trouglu između Vestinog hrama, Hrama Antonina i Faustine i Cezarovog hrama, nekada se nalazila Regia, palata koja je služila kao rezidencija ili sedište rimskih kraljeva i kasnije kao kancelarija Pontifeks maksimusa, vrhovnog rimskog sveštenika. Od Regie nije ostalo skoro ništa — a malo toga je ostalo i od Bazilike Emilije i Bazilike Julije, smeštene pored i preko puta Cezarovog hrama.

Sledeća značajna građevina je Kuria Julia, u kojoj se sastajao Senat i čiju izgradnju je započeo Cezar (a završio Avgust), a odmah pored nje je smešten Slavoluk Septimija Severa, podignut u čast vojnih pobeda Septimija Severa i njegovih sinova Karakale i Geta.

Slavoluk Septimija Severa.
Septimij Sever je proglasio svoje sinove Karakala i Getu avgustima, odnosno imperatorima, malo pred svoju preranu smrt. Nakon što je umro, sinovi su zajedno vladali — ali porodična sloga nije dugo trajala. Naime, Karakala je naredio pretorijanskoj gardi da ubiju njegovog brata, nakon čega je vladao sam (uz pomoć majke). Kada je ubio brata, Karakala je naredio da se njegovo ime ukloni sa slavoluka na Forumu.

Pored slavoluka se nalazi Umbilicus urbis Romae, simbolički centar Rima od kog i do kog se merila udaljenost od svakog mesta u antičkom Rimu, a tu je odmah i Saturnov hram u kom su se čuvale rimske rezerve zlata i srebra i u kome je bio smešten državni arhiv. Arhiv je kasnije premešten u obližnji Tabularium. Na kraju, pored Saturnovog hrama se još nalaze Vespazijanov i Titov hram i Konkordov hram.

Saturnov hram.
Na prostoru Kurie se nalazio Komitum, originalni javni trg i sedište političkog života u periodu rimskog kraljevstva i rane republike. Ovde su između ostalog bile smeštene Rostra, platforma sa koje su govornici držali govore, i Grekostasis, platforma na kojoj su strane delegacije čekale prijem kod senatora. U periodu republike je bilo neophodno proširiti Komitum i tada je Senat počeo da kupuje zemljište između Komituma i Vestinog hrama. To je bio početak Foruma Romanuma koji je vremenom potiskivao Komitum sve dok na kraju konstantno proširivana Kuria nije potpuno progutala Komitum. Bitno je spomenuti da je na Forumu izgrađena Nova Rostra, sa koje je Marko Antonije održao svoj poznati govor nakon Cezarove smrti i sa koje je kasnije pokazao odsečenu glavu i desnu ruku svog velikog neprijatelja, besednika i filozofa Cicerona.

Ovo što smo nabrojali su najvažniji ostaci građevina na antičkom Forumu. S obzirom na to da su neke ruševine u prilično lošem stanju, ne zamerite ako smo neke preskočili ili zaboravili — a ako mislite da smo izostavili nešto veoma bitno, pišite nam u komentarima.

Sledi još par slika iz Foruma.

Forum je već tokom srednjeg veka počeo da propada, a onda je tokom renesanse pretrpeo ogromna oštećenja, najviše kada je papa Pavle III odlučio da iskoristi antičke građevine kao građevinski materijal za izgradnju Bazilike Svetog Petra. Arheološka iskopavanja su počela tek krajem 19. veka, a s obzirom na to koliko je Forum već do tada bio uništen radi izgradnje drugih građevina po Rimu, dobro je što je od njega išta i ostalo.

Što se tiče ulaznica, karte za Koloseum uključuju i posetu Forumu i Palatinu, s tim što imate 24 sata fore nakon ulaska u Koloseum da uđete u Forum. Kada se karte kupuju onlajn, za Koloseum morate da odredite tačno vreme posete, dok na Forum možete da uđete u koje god vreme hoćete.

Palatin

Osnove informacije

  • Radno vreme: 09:00 – 16:30 do 29.02.2024,; 09:00 – 17:30 od 01.03.2024. do 30.03.2024.; 09:00 – 19:15 od 31.03.2024. do 30.09.2024.
  • Cena ulaznice: ulaznica za Koloseum obuhvata posetu Palatinu
  • Da li mora da se izabere tačno vreme posete: DA
  • Najbliža stanica metroa: Colosseo (linija B)
  • Zvaničan sajt: https://colosseo.it/en/ (mi ne možemo da pristupimo sajtu bez VPN-a)

Kao što smo već rekli, Palatin je brdašce na kome je Rim osnovan (i na kome se nalazila pećina u kojoj se vučica brinula o Romulu i Remu), a danas je još jedan muzej na otvorenom na kome se nalaze ostaci imperijalnih palata. Pre perioda carstva, na Palatinu su se uglavnom nalazile kuće bogatih Rimljana, a nakon uspostavljanja imperije, carevi su počeli ovde da grade svoje raskošne palate.

Na Palatinu.
Legenda o osnivanju Rima počinje sa blizancima Romulom i Remom koji su rođeni u Alba Longi i zatim bili ostavljeni na obali Tibra da umru. Naime, njihova majka Rea Silva je bila kćerka Numitora, prethodnog kralja Alba Longe, a kada je Numitorov brat Amulius preuzeo vlast, naterao ju je da postane Vestalka (sveštenica boginje Veste). Nakon toga ju je silovao bog rata Mars, a kada su se blizanci rodili, Amulius je naredio da se bebe ubiju. Sluga kome je poverio ovaj zadatak se sažalio i ostavio ih na obali reke, gde ih je spasio bog reke Tiberinus. O njima se onda brinula vučica, a kasnije ih je usvojio neki pastir. Kada su dečaci odrasli, Rem je bio zatočen u Alba Longi, a Romul je kovao planove kako da ga oslobodi. Na kraju su Romul i Rem pomogli svom dedi Numitoru da se vrati na presto i ubili Amuliusa. Posle toga su odlučili da osnuju svoj grad, ali nisu mogli da se dogovore na kom od 7 brežuljaka to da urade. Odlučili su da se okrenu bogovima tumačenjem ponašanja ptica, ali nisu se složili ni oko rezultata ovog takmičenja. Rem je onda uvredio Romula, nakon čega ga je ovaj ubio i osnovao grad Rim.

Kada krenete da se penjete na Palatin, prvo ćete naići na baštu porodice Farnezi — u srednjem veku je ova imućna porodica na jednom delu Palatina, na mestu nekadašnje palate cara Tiberija, izgradila svoju botaničku baštu. Danas ovaj deo brdašca nije raskošan kako je nekada bio, ali i dalje možete da vidite ostatke bašte. Da biste došli u imperijlani deo Palatina, odavde treba ići na levo — ali savetujemo da prvo skrenete desno pošto ćete nakon par minuta izbiti na vidikovac odakle se pružaju ubedljivo najbolji pogledi na Forum (i ostatak Rima).

Pogled na Forum sa vidikovca.

U delu Palatina gde su bile imperijalne vile pre 2,000 godina možete da vidite ruševine ovih nekada monumentalnih građevina — ali moraćete da kupite dodatne ulaznice ukoliko želite da uđete u neke palate.

Ostaci sledećih palata se nalaze na Palatinu:

  • Domus Flavia ili Flavijevska palata — Ovo je jedan deo Domicijanove palate koju je imperator Domicijan izgradio iznad Neronove nekadašnje palate (Domus Transitoria). Domicijanova palata je bila podeljena na 3 dela, a u ovom delu je car obavljao zvanične poslove i primao goste. Bitno je napomenuti da su Domicijanovu palatu koristili svi rimski imperatori posle Domicijana.
  • Domus Augustana — Jednim delom povezana sa Domus Flaviom, Domus Augustana je bila imperijalna rezidencija.
  • Domicijanov stadion — Iako ovaj deo palate izgledao kao hipodrom, ipak se smatra da je ovde bila careva privatna bašta. Zanimljivo je da je veliki broj statua izložen u Palatinskom muzeju pronađen upravo na mestu stadiona.
  • Avgustova kuća — Smatra se da je ovo bila zvanična rezidencija Oktavijana Avgusta.
  • Livijina kuća — Usled blizine Avgustovoj kući, veruje se da je ovo bila kuća njegove žene.
  • Domus Severiana — Septimije Sever je nadogradio Domus Augustanu, napravivši velelpna kupatila.
Pre nego što se udala za Oktavijana Avgusta, Livija je bila u braku sa jednim rimskim senatorom sa kojim je dobila dva sina, Tiberija i Drususa. Nakon razvoda, udala se za Avgusta koji je kasnije usvojio Tiberija kao svog naslednika. Livija je imala veliku političku moć tokom vladavine muža i sina, a smatra se da je odgovorna za smrt nekoliko članova Avgustove porodice, uključujući jednog njegovog unuka.

Sa Palatina, kod ruševina Domus Severiane, pružaju se odlični pogledi na Cirkus Maksimus — odnosno na ono malo što je od njega ostalo. Cirkus Maksimus je bio najveći stadion u antičkom Rimu, u koji je moglo da stane čak 150,000 ljudi i u kojem su se održavale igre i takmičenja, uključujući trke dvokolica. U Cirkusu su se takođe održavale tzv. ludi — igre tokom verskih praznika koje je sponzorisala država ili bogati Rimljani, za dobrobit naroda i bogova. Ove igre su uključivale raznorazne ceremonije, gozbe, trke, drame i gladijatorske bitke — nekada čak i javna pogubljenja. U periodu kasne republike, ludi su održavane preko 50 puta godišnje. Danas je Cirkus Maksimus park u kome se povremeno održavaju koncerti.

Ono što je ostalo od Cirkusa Maksimusa.
Na osnovu legende, Romul je nakon osnivanja Rima organizovao trke dvokolica za Sabinjane. Dok su muškarci prisustvovali trkama, Rimljani su oteli njihove žene. Tokom antičkog Rima, trke dvokolica su bile jedan od najpopularnijih vidova zabave — dvokolice su najčešće vukla 4 konja, trkalo se 7 krugova, a najbolji takmičari su mogli da zarade jako puno novca. Zadnje trke koje su zabeležene u Rimu odigrale su se u Cirkusu Maksimusu 549. godine nove ere (organizovali su ih Ostrogoti).

Domus Aurea

Osnove informacije

  • Radno vreme: od 09:15 – 17:00 petkom, subotom i nedeljom; ture počinju na svakih 15 minuta
  • Da li kupiti ulaznicu onlajn: obavezno
  • Cena ulaznice: 16 EUR ako uspete da je kupite preko zvanične biletarnice gde su karte ili rasprodate ili vam sistem ne dozvoljava da ih kupite; ako ne uspete da ih kupite preko zvanične biletarnice, naša preporuka je da pogledate karte preko Get Your Guide
  • Da li mora da se izabere tačno vreme posete: DA
  • Najbliža stanica metroa: Colosseo (linija B)
  • Zvaničan sajt: https://colosseo.it/en/tickets/domus-aurea/ (mi ne možemo da pristupimo sajtu bez VPN-a)

Domus Transitoria je bila jedna od najraskošnijih palata u antičkom Rimu koja se prostirala najverovatnije od Palatina do Eskvilina. Palata — koja je pripadala Neronu — bila je uništena u velikom požaru 64. godine.

Domus Aurea. Sve fotke koje slede ispod ovog podnaslova su iz Neronove palate.

Verovatno ste svi čuli priče da je Neron započeo požar koji će uništiti dve trećine Rima, ali zapravo ne postoje dokazi da je ovo istina. Postoje priče i da je Neron svirao liru i/ili pevao dok je grad goreo. Međutim, Neron najverovatnije nije ni bio u Rimu kada je požar počeo, plus je nakon povratka pomogao žrtvama i čak otvorio svoju palatu za ljude koji su izgubili domove. U svakom slučaju, nikad nećemo sa sigurnošću znati da li je Neron imao neke veze sa požarem, ali ono što znamo je da je svakako iskoristo požar u političke svrhe.

Šta se zapravo desilo? Smatra se da je požar počeo nedaleko od Cirkusa Maksimusa, u radnjama gde se prodavala zapaljiva roba. Požar se brzo širio, uništavajući sve pred sobom, a postoje svedočenja da su razbojnici namerno razbuktavali vatru i sprečavali vatrogasce da je ugase. Neki razbojnici su čak tvrdili da im je naređeno da dalje šire vatru, ali nikada nisu rekli ko im je dao to naređenje. Bilo kako bilo, požar je trajao danima i uništio dobar deo Rima, a Neron je optužio Hrišćane za izbijanje vatre, što je dovelo do prvog od nekoliko progona Hrišćana tokom antičkog Rima.

Neron je nakon požara jako brzo krenuo sa obnovom uništenih delova grada. Osim što je ponovo izgradio sve ono što je izgorelo (i podigao porez da bi finansirao obnovu), Neron je sagradio i palatu za sebe koja je trebalo da zameni prethodnu uništenu palatu. Ova nova palata se zvala Domus Aurea — ili na našem, Zlatna kuća. Iako su postojale spekulacije da je Neron podmetnuo požar da bi napravio mesta za svoju novu vilu, smatra se da ovo nije dovoljno dobar razlog jer je imperator već posedovao veći deo zemljišta na kome je podignuta Domus Aurea — a mogao je da prisvoji ostatak zemljišta koje mu je trebalo bez da sravni pola grada zbog toga.

Domus Aurea — koja verovatno nikada nije bila završena — bila je najraskošnija palata ikada sagrađena u Rimu. Kao takva, predstavljala je simbol Neronove vladavine, zbog čega je brzo nakon imperatorovog samoubistva uništena.

Neron je jedan od najozloglašenijih rimskih imperatora čija vladavina se najčešće opisuje kao tiranska. Postavši rimski car sa svega 16 godina, Neron je na početku vladavine bio pod velikim uticajem majke Agripine — koja je htela da vlada kroz sina i koja se nije libila da ubija političke protivnike — i savetnika koji su mu pomagali u donošenju važnih odluka.

Međutim, svega par godina po dolasku na vlast, Neron je prvo proterao majku sa dvora — a onda je i ubio. Ne zna se zašto je Neron ubio majku, ali prema Tacitu, glavni razlog za konflikt između cara i njegove majke bila je Popeja Sabina — koja će kasnije postati Neronova druga žena i koju će Neron ubiti (mada neki tvrde da je Popeja zapravo umrla na porođaju).

Neron je inače ubio i svoju prvu ženu, Klaudiju Oktaviju. Prvo je proterao nakon razvoda, a kada se narod pobunio zbog toga što je žena proterana, Neron ju je optužio za preljubu i osudio na smrt. Neron je ubio i Britanika, rođenog sina imperatora Klaudija — koji je inače usvojio Nerona i kog je najverovatnije ubila Agripina.

Osim što je ubijao porodicu i političke neprijatelje, Neron je podigao porez nakon požara u Rimu, prisvojio deo zemlje za svoju novu palatu i trošio previše novca na velelepne građevine tokom obnove grada. Na kraju se rimski guverner Vindeks pobunio protiv Neronove poreske politike — i iako je ova pobuna brzo ugašena, podrška Neronu je sve više opadala. Posle toga, Senat je proglasio Nerona za državnog neprijatelja, a Neron je čuvši da dolaze po njega, izvršio samoubistvo.

Prema nekim izvorima, narod Rima je slavio Neronovo samoubistvo — ali Tacit kaže da su samo bogati Rimljani želeli njegovu smrt. Iako većina izvora opisuje Nerona u veoma negativnom svetlu, moderni istoričari dovode u pitanje verodostojnost ovih izvora, najpre jer je Neron bio jako popularan među običnim narodom.

Umesto da je sravne sa zemljom, Neronovi naslednici su iskoristili Zlatnu kuću kao temelj za druge građevine. Svega par decenija nakon Nerona, Domus Aurea je bila u potpunosti zatrpana, a na njoj su onda sagrađena Titova kupatila — i kasnije Trajanova kupatila. Jezero koje je bilo ispred palate je isušeno, a na njegovom mestu podignut Koloseum.

Ovde se lepo vidi zakopan prolaz.

Palata je ostala zakopana i zaboravljena 1,500 godina — sve dok neki Rimljanin nije u 15. veku upao u rupu na Eskvilinu i našao se u pećini sa oslikanim zidovima. Taj Rimljanin je svima ispričao šta mu se desilo, i onda su za njim umetnici krenuli da se spuštaju u tu pećinu da bi videli šta se tu nalazi. Čak su i renesansni majstori poput Mikelanđela i Rafala išli u pećinu odakle su crpili inspiraciju za svoja remek-dela.

Najočuvanija freska u palati.

Što se tiče posete Neronovoj palati, vodič sprovodi grupe od oko 20 ljudi kroz ruševine, a sam obilazak traje oko sat i po vremena. Ulaznice su ograničene i maltene ih je nemoguće nabaviti na licu mesta pošto se rasprodaju danima ili nedeljama unapred. Mi smo karte kupili preko Get Your Guide aplikacije za oko 40 evra po osobi (karte su u međuvremenu poskupele).

Ulaznice koje smo mi kupili više ne postoje na Get Your Guide, ali evo slične ture:

Čak i uz objašnjenja vodiča, dole je teško zamisliti kako je Domus Aurea nekada izgledala. Ova nekada velelepna vila danas izgleda kao napuštena grobnica, čemu svakako doprinose zidovi koje je Trajan izgradio da bi pregradio nekadašnju palatu i ojačao temelje za svoja kupatila. Osim originalnih i Trajanovih zidova, u Zlatnoj kući mogu da se vide ostaci zidnih slika — neke su u lošem stanju, a neke su u zaprepašćujuće dobrom stanju. Iako je sve ovo fascinantno videti, vrhunac posete je virtuelni obilazak palate — uz pomoć VR naočara možete da vidite kako je jedan deo vile izgledao nekada davno.

Neronova palata (Markova ruka) i deo zida kojim je Trajan pregradio prostoriju (Kaćina ruka).

U Neronovoj Zlatnoj kući se još uvek vrše arheološka istraživanja, a samo jedan mali njen deo je otvoren za javnost. Ostaci palate su čak jedno vreme bili zatvoreni za posete zbog bojazni od urušavanja plafona — iznad palate se nalazi park, a zemlja i drveće u parku vrše konstantni pritisak na plafone, zbog čega je u planu premeštanje trenutnog parka. S obzirom na to da su se delovi palate već urušili, možemo samo da se nadamo da će italijanska vlada brzo delati da bi sprečili dalje urušenje i uništenje građevine.

Imperijalni forumi & Trajanova pijaca

Osnove informacije

Imperijalni forumi se nalaze na otvorenom. Informacije koje slede su o Trajanovoj pijaci.

  • Radno vreme: od 09:30 – 19:30
  • Da li kupiti ulaznicu onlajn: nema potrebe
  • Cena ulaznice: 14,50 EUR
  • Da li mora da se izabere tačno vreme posete: NE
  • Najbliža stanica metroa: Colosseo (linija B), ali od stanice ima nekih 10+ minuta peške
  • Zvaničan sajt: https://www.mercatiditraiano.it/en

Nedaleko od Foruma i Koloseuma su smešteni Imperijalni forumi, veliki trgovi koji su bili centar političkog, ekonomskog i verskog života u antičkom Rimu. Imperijalni forumi su građeni između 1. veka pre nove ere i 2. veka nove ere.

Prvi imperijalni forum koji je sagrađen bio je Cezarov forum 46. godine pre nove ere. Ovaj forum je zapravo bio nadograđen na Forum Romanum, a osim što je služio kao mesto gde se sastajao Senat, na njemu je podignut hram Veneri ispred kojeg je napravljena statua Cezara na konju. Veruje se da je Oktavijan Avgust završio ovaj forum.

Nismo fotkali sve forume, ali šetajući pored njih ćete videti statue imperatora koji su ih sagradili. Ovo je statua imperatora Trajana.

Sledeći forum koji je napravljen bio je Avgustov forum. Kada su Avgust i Marko Aurelije pobedili Cezarove atentatore u bici kod Filipa, Avgust se zakleo da će podići hram Marsu Ultoru (Osvetniku). Pošto Avgust nije posedovao svu zemlju na kojoj je planirao da gradi forum, izgradnja je trajala duže nego što je bilo očekivano — i trg je otvoren 40 godina nakon što je Avgust rekao da će napraviti Marsov hram, 2. godine pre nove ere. Ovaj forum je služio još kao mesto za sudske postupke, a Senat se sastajao kod Marsovog hrama kada su razgovarali o ratovima.

Imperator Vespazijan je podigao Hram mira 75. godine nove ere, u čast boginje mira Paks — mada neki izvori trvde da je zapravo Domicijan napravio ovaj hram. Bilo kako bilo, Hram mira se smatra delom Imperijalnih formula, ali sam nije forum jer nije imao nikakvu političku ulogu. Kao i mnoge građevine napravljene za vreme Vespazijana, i ovaj hram je sagrađen uz pomoć sredstava prikupljenih nakon pljačke Jerusalima.

Nervin forum je najmanji od svih carskih formula. Njega je započeo Domicijan, ali ga je završio i otvorio Nerva, 97. godine nove ere. Na ovom forumu se nalazio hram posvećen Minervi, boginji mudrosti i pravde.

Na kraju, Trajanov forum je sagradio imperator Trajan 112. godine nove ere. Trajan je finansirao izgradnju hrama plenom osvojenim u Dačiji. Izgradnja ovog foruma bila je monumental podvig — naime, radnici su morali da iskopaju i premeste preko 300,000 kubnih metara zemlje koja je povezivala Kvirinal i Kapitol.

Trajanov forum i stub.

Na Trajanovom forumu je podignuta Bazilika Ulpija, nazvana po Trajanu (puno ime Marko Ulpije Trajan), koja je postala najvažnija bazilika svog vremena — njenom izgradnjom je veći deo političkog života antičkog Rima premešten sa Foruma Romanuma na Trajanov forum.

Osim bazilike, na Trajanovom forumu još su sagrađeni hram posvećen Trajanu (iako se ne slažu svi istoričari da je hram bio posvećen imperatoru) i 2 biblioteke — u jednoj su se čuvali dokumenti na latinskom, a u drugoj na grčkom.

Između biblioteka je sagrađen Trajanov stub, jedan od najbolje očuvanih spomenika iz antičkog Rima. Na stubu, koji je završen 113. godine nove ere, prikazane su scene iz Trajanovog pohoda na Dačiju, a na vrhu, na kome je nekada bila Trajanova skulptura, danas se nalazi skulptura Svetog Petra. Trajan je sahranjen u odaji u dnu stuba, ali urna sa njegovim pepelom je odavno nestala.

Na Trajanovom forumu je takođe smeštena Trajanova pijaca, za koju se misli da je najstariji tržni centar na svetu — mada neki istoričari smatraju da je građevina korišćena u državne svrhe, kao Trajanovo administrativno sedište. Na mestu Trajanove pijace je nedavno otvoren Muzej Imperijalnih foruma u kojima su izloženi predmetni pronađeni u svim carskim forumima. Osim ako vas izrazito ne zanima da vidite ove predmete, nema potrebe da ulazite u ovaj muzej pošto sve forume i pijacu možete da vidite sasvim dobro i spolja.

Trajanov market.

Još treba spomenuti da je Musolini obnovio Imperijalne forume — ali je takođe sagradio ulicu Via dei Fori Imperiali — koja ide od Koloseuma do Trga Venecije — u sred arheološkog likaliteta i na taj način oštetio ruševine foruma. Ruševine dodatno oštećuju vozila koja saobraćaju ovim putem, zbog vibracija i zagrađenja.

Panteon

Osnove informacije

  • Radno vreme: 09:00 – 19:00
  • Da li kupiti ulaznicu onlajn: nije neophodno
  • Cena ulaznice: 5 EUR
  • Da li mora da se izabere tačno vreme posete: NE
  • Najbliža stanica metroa: Barberini (linija A), ali od stanice do Panteona ima nekih 10 minuta peške
  • Zvaničan sajt: https://www.pantheonroma.com/home-eng/

Jedna od najpoznatijih građevina iz antičkog Rima, Panteon se smatra arhitektonskim čudom antičkog sveta. Sagradio ga je Hadrijan u 2. veku nove ere, na mestu starijeg hrama kojeg je podigao Marko Agripa za vreme vladavine Oktavijana Avgusta — u čast njihove pobede u bici kod Akcija, nakon čega nastaje Rimsko carstvo. Ovaj stariji hram — koji je bio mali i četvrtast — izgoreo je u požaru, nakon čega je Hadrijan odlučio da izgradi veći hram.

Iako se većina istoričara slaže da je Hadrijan sagradio Panteon, moguće je da ovo nije sasvim tačno. Naime, sve do kraja 19. veka, istoričari su smatrali da je hram napravio Marko Agripa pošto natpis na građevini sadrži podatke o starijem hramu koji je izgoreo. Kasnije je utvrđeno da je Hadrijan napravio građevinu, ali danas postoje određeni dokazi koji ukazuju na to da je Trajan sagradio Panteon — koji je onda završen za vreme Hadrijana.
Panteon.

Opšteprihvaćeno mišljenje je da je Panteon hram posvećem svim bogovima (na grčkom pan znači svi, a theos bogovi). Međutim, neki istoričari misle da je Panteon sagrađen kao hram posvećen savezu bogova i imperatora i da je ime dobio po tome što su u njemu prvo bile izložene statue bogova. Kasnije su ove statue zamenjene statuama rimskih imperatora, što implicira da je Panteon bio povezan sa rimskim carevima — i njihovim božanski odobrenim autoritetom.

Najčuvenija odlika Panteona je kupola — najveća nearmirana betonska kupola na svetu — u čijoj sredini se nalazi otvor (okulus) ka nebu. Moguće je da kupola predstavlja nebesa, a rotonda Rimsko carstvo — i da ova dva povezuje imperator.

Kupola iznutra.

Panteon je jedna od najočuvanijih rimskih antičkih građevina jer je u 7. veku pretvoren u crkvu posvećenoj Svetoj Mariji Rotondi (trg ispred Panteona se zove Rotonda). Iako očuvan, Panteon nije ostao sasvim isti kao kada je sagrađen. Kao i druge antičke građevine, korišćen je kao izvor materijala za druge građevine, plus su mnogi delovi građevine zamenjeni.

Tokom renesanse, u Panteonu su sahranjeni poznati umetnici svog vremena — renesansni slikar Rafaelo, barokni slikar Anibale Karači, kompozitor Arkanđelo Koreli i drugi. Kasnije su u Panteonu sahranjena i dva italijanska kralja, Vitorio Emanuele II Savojski i Umberto I od Italije zajedno sa suprugom Margaritom, po kojoj je navodno poznata pica dobila ime.

Grob Vitoria Emanuela II Savojskog.
Kraljevina Italija postojala je od 1861. do 1946. godine. Vitorio Emanuele II Savojski je bio prvi kralj ujedinjene Italije, zbog čega je poznat kao Otac nacije, koga je nasledio sin Umberto I od Italije. Nakon što je Umberto I ubijen, nasledio ga je sin Vitorio Emanuele III — koji je na prestolu ostao 46 godine.

Vitorio Emanuele III je bio kralj Italije tokom oba svetska rata, a za vreme vladavine dozvolio je rađanje italijanskog fašizma — i podržavao Musolinija. Vitorio Emenuele III je abdicirao 1946. godine u korist svog sina Umberta II, ali bilo je kasno za italijansku monarhiju. Umberto II je vladao čitava 34 dana, kada su nezadovoljni građani na referendumu glasali za ukidanje monarhije i uspostavljanje republike.

Danas se Panteon koristi kao katolička crkva — mise se održavaju nedeljom i na verske praznike. Osim toga, Panteon je jedna od najvećih turističkih atrakcija u Rimu. Ulaznica za Panteon košta 5 EUR, a ulaz je besplatan svake prve nedelje u mesecu.

Kapitolski muzeji

Osnove informacije

  • Radno vreme: 09:30 – 19:30
  • Da li kupiti ulaznicu onlajn: nije neophodno
  • Cena ulaznice: 17.50 EUR
  • Da li mora da se izabere tačno vreme posete: NE
  • Najbliža stanica metroa: Colosseo (linija B), ali od stanice ima nekih 10+ minuta peške
  • Zvaničan sajt: https://www.museicapitolini.org/en/node

Na vrhu Kapitola, na Trgu Kampidoglio, smešteni su Kapitolski muzeji — iako je ime muzeja u množini, u pitanju je zapravo jedan muzej čija postavka je izložena u 2 građevine. Muzej je otvoren u prvoj polovini 18. veka — zbog čega se smatra prvim muzejom ikada otvorenim — kao mesto gde svi mogu da uživaju u umetnosti, a ne samo oni koji su vlasnici umetničkih dela.

Pre nego što se kratko osvrnemo na postavku muzeja, bitno je ponešto ispričati o Trgu Kampidoglio. Ovaj trg — i palate na njemu — dizajnirao je renesansni umetnik Mikelanđelo u prvoj polovini 16. veka. Mikelanđelo je dizajnirao trg tako da bude okrenut novom delu grada i papskom Rimu umesto antičkim ruševinama na Forumu. Umetnik je imao zadatak da rekonstruiše ostarele palate na trgu, dizajnira stepenice koje bi vodile do trga i napravi postament za antičku statuu Marka Aurelija koja je trebalo da bude postavljena u sredini trga.

Iako je malo toga završeno za vreme Mikelanđela, Trg Kampidoglio je na kraju završen na osnovu umetnikovog dizajna. Skoro sve je bilo gotovo već u 17. veku, osim poda — koji je napokon urađen na način na koji je Mikelanđelo zamislio nekoliko vekova kasnije, za vreme Musolinija. Bronzana statua Marka Aurelija koja se danas nalazi na trgu je replika, a original se nalazi u muzeju. Inače, zanimljivo je da je ova statua jedna od retkih konjaničkih statua koje prikazuju pre-hrišćanske rimske imperatore koja je preživela — i to samo jer su ljudi pomešali Marka Aurelija sa Konstantinom (rimskim carem koji je prihvatio hrišćanstvo).

Trg Kampidoglio.
Replika Romula i Rema sa vučicom.
Pogled na Forum Romanum i Imperijalne forume sa vidikovca pored Trga Kampidoglio.

Na trgu se nalaze sledeće građevine:

  • Palata Senatorio — Ovde se nalazi gradska većnica. Mikelanđelo je dizajnirao deo građevine, uključujući dvostruke stepenice.
  • Palata Konzervatori — Jedna od zgrada Kapitolskih muzeja. Ovde se nalaze antičke skulpture, plus umetnička galerija. Verovatno najpoznatije delo u ovoj zgradi je bronzana vučica sa Romulom i Remom (kopija je izložena na trgu).
  • Palata Nuovo — Druga zgrada Kapitolskih muzeja. Ovde su smeštene statue, sarkofazi, mozaici i drugi antički rimski predmeti. Inače, ove dve zgrade su povezane podzemnim prolazom.

Čak i ako odlučite da preskočite Kapitolske muzeje, savetujemo da ipak prošetate do Trga Kampidoglio da vidite Mikelanđelov dizajn, repliku vučice sa Romulom i Remom i vidikovac iza trga koji se otvara na Forum. Ulaznice za muzej su 17.50 EUR.

Pozorište Marselo.

Veoma blizu Kapitolskih muzeja smešteno je pozorište Marselo koje je otvoreno za vreme Oktavijana Avgusta i nazvano po njegovom nećaku. Ovo je bilo najveće i najvažnije pozorište u antičkom Rimu u koje je moglo da stane do 20,000 ljudi.

Kastel San Anđelo

Osnove informacije

  • Radno vreme: 9:00 – 19:30
  • Da li kupiti ulaznicu onlajn: nije neophodno
  • Cena ulaznice: 13 EUR
  • Da li mora da se izabere tačno vreme posete: NE
  • Najbliža stanica metroa: Lepanto ili Ottaviano (linija A)
  • Zvaničan sajt: http://castelsantangelo.beniculturali.it/ (sajt je samo na italijijanskom, plus nije bezbedan)

Kastel San Anđelo je sagradio imperator Hadrijan kao mauzolej za sebe i svoju porodicu — zbog čega je takođe poznat kao Hadrijanov mauzolej. Hadrijanov pepeo je smešten u kastel godinu dana nakon njegove smrti, 138. godine, a u građevini su još sahranjeni njegova žena i usvojeni sin — i mnogi imperatori posle Hadrijana, zaključno sa Karakalom 217. godine. Urne sa pepelom rimskim imperatora su nestale nakon šti su Vizigoti opljačkali Rim u 5. veku — i naravno nikada nisu pronađene.

Kastel San Anđelo.

Mauzolej je u 5. veku pretvoren u vojnu tvrđavu, kada su i mnogi ukrasi unutar građevine uništeni. Osim toga, stubovi i drugi predmeti koji su ukrašavali mauzolej su iskorišćeni za gradnju Bazilike Svetog Petra. Građevina je preimenovana u kastel San Anđelo jer se prema legeni Arhanđel Mihajlo pojavio na njenom vrhu, označivši kraj kuge sa kraja 6. veka.

Sveti Arhanđel Mihajlo u unutrašnjem dvorištu utvrđenja.
Sveti Arhanđel Mihajlo na krovu utvrđenja.
U Rimu možete da vidite i Avgustov mauzolej u kome su nekada bile pohranjene urne imperatora Oktavijana Avgusta, članova njegove porodice — i nekih od najznačajnijih imperatora posle avgusta, uključujuči Tiberija, Kaligulu, Klaudija i Nerve. Mauzolej je otvoren za javnost.
Pogled na Baziliku Svetog Petra sa pretposlednjeg nivoa.
Pogled sa vrha.

Nakon što je skoro 1,000 godina korišćen kao vojna tvrđava, kastel je u 14. veku prešao u ruke papa koje su ga prvo povezale sa Bazilikom Svetog Petra, a onda koristile kao utočište tokom vojnih napada. Jedan papa je takođe dao da se napravi statua Arhanđela Mihajla. Na kraju, pape su koristile kastel kao zatvor — u kome je 6 godina bio utamničen Đordani Bruno (koji je na kraju pogubljen u Rimu kao jeretik).

Kastel San Anđelo je danas muzej u kome u principu nema ništa da se vidi — ali vredi se popeti na vrh zbog pogleda. Ulaznice koštaju 13 EUR.

Vila i Galerija Borgeze

Osnove informacije

  • Radno vreme: 09:00 – 19:00 (ponedeljkom ne radi)
  • Da li kupiti ulaznicu onlajn: obavezno (karte ne mogu da se kupe na licu mesta)
  • Cena ulaznice: 15 EUR; mi nismo uspeli da kupimo ulaznicu preko zvaničnog sajta, pa smo uzeli preko Get Your Guide
  • Da li mora da se izabere tačno vreme posete: DA
  • Najbliža stanica metroa: Spagna (linija A), ali stanica nije blizu galerije (preporučujemo taksi)
  • Zvaničan sajt: https://galleriaborghese.beniculturali.it/

Vila Borgeze je ogroman park u centru Rima — koji je nekada bio bašta napravljena oko vile Borgeze Pincijane, vile koju je kardinal Skipion Borgeze napravio da smesti svoju umetničku kolekciju i koju je takođe koristio kao vikendicu.

Neverovatno bogat, Skipion Borgeze je bio jedan od najvećih kolekcionara umetnosti u Evropi i pokrovitelj slikara Karavađa i vajara Berninija. Iako su naredne generacije porodice Borgeze prodale i poklonile neka od umetničkih dela koja je Skipion za života skupio, ono što je ostalo je pretvoreno u postavku muzeja koji se danas zove Galerija Borgeze.

Papa Pavle V, ujak Skipiona Borgezea koji mu je pomogao da nabavi brojna umetnička dela, poznat je po tome što je postavio Galileo Galileja za člana papske akademije Linčei i podržavao njegova naučna istraživanja. Međutim, kada je Inkvizicija proglasila heliocentrizam jeretičkim, papa je upozorio Galileja da ne sme više da spominje Kopernikov sistem. Galileo je na kraju desetak godina kasnije ipak optužen za jeretika zbog podrške heliocentrizmu i osuđen na kućni zatvor, u kome je ostao do smrti.

Ova fotografija je iz parka, kod jezerca na kome možete da se provozate čamcem.

Umetnička dela su u galeriji izložena u 20 soba na 2 sprata. Ovde možete videti remek-dela Karavađa, Ticijana, Rafaela, Rubens i drugih umetnika. Berninijeve skulpture su postavljene u sredini mnogih prostorija — a najpoznatije su Apolo i Dafne, Silovanje Proserpine i David.

Galerija Borgeze je najpoznatiji i najposećeniji umetnički muzej u Rimu — karte se kupuju isključivo putem interneta, i to je neophodno kupiti ih dosta unapred pošto je ograničen broj ljudi koji u svakom trenutku može da bude u muzeju. Ulaznice se kupuju za tačno vreme ulaska u galeriju i dopušteno je biti unutra 2 sata, što je više nego dovoljno da se obiđu sve prostorije. Mi smo platili karte 27 EUR po osobi.

Ovde možete da kupite ulaznice za galeriju:

Powered by GetYourGuide

Galerija Doria Pamfili

Osnove informacije

  • Radno vreme: 09:00 – 19:00 od ponedeljka do četvrtka; 10:00 – 18:00 od petka do nedelje
  • Da li kupiti ulaznicu onlajn: nema potrebe
  • Cena ulaznice: 16 EUR
  • Da li mora da se izabere tačno vreme posete: NE
  • Najbliža stanica metroa: Piazza Barberini (linija A), mada stanica nije baš blizu galerije
  • Zvaničan sajt: https://www.doriapamphilj.it/roma/

Galerija Doria Pamfili je impresivna umetnička kolekcija porodice Doria Pamfilj izložena u istoimenoj palati u centru Rima, nedaleko od Panteona. Ukoliko ne želite da kupujete karte preko interneta za Galeriju Borgeze, ovaj muzej je dobra alternativa — plus je jedno od retkih mesta u Rimu na kome nema gužve.

Kolekcija koja se nalazi u muzeju je prikupljana od 16. veka, pripadavši porodicama Doria, Pamfili, Landi i Aldobrandini — koje su se ujedinile kroz brakove i uzele prezime Doria Pamfili. Najpoznatiji član ove porodice je bio papa Inoćentije X, a jedno od najčuvenijih remek-dela u porodičnoj kolekciji je papin portret kojeg je naslikao Velaskez.

Kolekciju — u kojoj se nalazi nebrojeno puno umetničkih dela neprocenljive vrednosti — prvi put je otvorila za javnost princeza Orieta Pogson Doria Pamfili zajedno sa mužem (koji je bio Englez i koji je dodao njeno prezime svom). Nakon njene smrti 2000. godine, kolekcija je pripala njihovoj usvojenoj deci, Džonatanu i Đesini — koji inače još uvek žive u palati (makar povremeno).

Pošto su njih dvoje jedini naslednici svega što pripada porodici Doria Pamfilj, naravno da je došlo do borbe oko nasledstva. Naime, Džonatan je sa partnerom dobio 2 dece putem surogat majke, nakon čega je njegova sestra tvrdila da ta deca ne mogu da budu naslednici imanja na osnovu italijanskog zakona koji zabranjuje surogat majke. Međutim, italijanski sud je odbio ovaj slučaj pre desetak godina. Šta se dalje dešavalo — ne znamo, ali ćemo vas obavestiti ako ovaj neobičan slučaj dobije epilog. Ulaznice koštaju 16 EUR po osobi.

Fontana di Trevi

  • Najbliža stanica metroa: Piazza Barberini (linija A)

Jedna od najpoznatijih fontana na svetu i jedna od glavnih turističkih atrakcija u Rimu, Trevi fontana je delo italijanskog arhitekte Nikole Salvija.

Sve je počelo kada je početkom 17. veka papa Urban III želeo da zameni postojeću fontanu novom. Za arhitektu nove fontane je izabrao Berninija — ali je projekat napušten nakon što je papa umro, iako su neki elementi Berninijevog dizajna kasnije uključeni u dizajn nove fontane. U 18. veku je papa Kliment XII raspisao konkurst za dizajn fontane — na kome prvobitno nije pobedio Salvi, ali mu je na kraju projekat ipak dodeljen. Salvi je umro na pola radova, da bi fontanu kasnije završio Đuzepe Panini.

Zadnji deo fontane čini palata Poli — čiji delovi su morali da budu srušeni da bi se uklopila u dizajn fontane i čijoj obnovljenoj fasadi su dodati džinovski korintski stubovi. Glavni deo fontane čini mitski prikaz ukroćavanja vode — morska bića (tritoni) zajedno sa hipokampima koji su polu konji-polu ribe navode Okeanovu kočiju kroz vodu.

Fontana di Trevi.

Ova barkona fontana se proslavila u filmovima Praznik u Rimu sa Odri Hepbern i Gregorijem Pekom, Tri novčića u fontani čiju istoimenu pesmu peva Frenk Sinatra i La Dolče Vita kojeg je režirao Federiko Felini.

Ljudi su počeli da bacaju novćiće u fontanu nakon popularnosti pesme iz filma Tri novčića u fontani — a nepisano pravilo je da se novčići bacaju desnom rukom preko levog ramena. Nekoliko hiljada evra se svakodnevno ubaci u fontanu, a novac se kasnije koristi kao pomoć siromašnima — iako ljudi često pokušavaju da kradu novac iz fontane (što je zakonski zabranjeno).

Ako verujete u takve stvari, bacanje novčića u Trevi fontanu znači da ćete se nekada opet vratiti u Rim. Postoje dodatne legende koje kažu da će onaj ko baci drugi novčić u fontanu da nađe ljubav u Rimu, a onaj ko baci treći novčić će se udati ili oženiti u Večnom gradu.

Imajte u vidu da nijedna fotografija fontane koju ćete ikada videti na internetu neće prikazati stvarno stanje na licu mesta — oko fontane u svakom trenutku ima na stotine ljudi koji pokušavaju da se uslikaju ili da ubace novčić, a da ne pričamo o tome što je ovo jedno od omiljenih mesta za džeparoše. Iako svakako impozantna, Trevi fontana je zbog ovih razloga nama lično najmanje omiljeno mesto u Rimu.

Ostaci Hadrijanovog hrama.

Svega par ulica posle Trevi fontane nalazi se Hadrijanov hram kojeg je imperator Antonin Pije podigao u čast svog usvojitelja. Iako je preživeo samo deo građevine — uključujući 11 masivnih stubova — ovu monumentalnu ruševinu ne treba propustiti ako ste u okolini. Svako veče se na fasadi hrama izvodi svetlosna predstava koja traja nešto više od 10 minuta.

Oltar otadžine (Vitoriano)

Osnove informacije

  • Radno vreme: 09:00 – 19:30; 07:30 – 22:30 od petka do nedelje do 16.09.2024.
  • Da li kupiti ulaznicu onlajn: nema potrebe (ulaz u zgradu je besplatan, a lift možete da platite na licu mesta)
  • Cena ulaznice: besplatno, osim lifta
  • Da li mora da se izabere tačno vreme posete: NE
  • Najbliža stanica metroa: Colosseo (linija B)
  • Zvaničan sajt: https://vive.cultura.gov.it/it/altare-della-patria

Vitorio Emanuele II Savojski spomenik — poznat još kao Vitorio ili Oltar otadžine — podignut je u čast prvog kralja ujedinjene Italije, između Trga Venecija i Kapitolina.

Vitoriano.

Ovaj gigantski spomenik je dizajniran po ugledu na Forum Romanum (odnosno njegovu modernu verziju), a ne njemu se nalazi i Oltar otadžbine koji je prvobitno bio oltar posvećen boginji Romi (personifikaciji grada Rima), a onda nepoznatom vojniku. Ovde je sahranjen nepoznati vojnik koji je poginuo u Prvom svetskom ratu, postavši simbol svih poginulih i nestalih u ratu. Ispred oltara se nalazi večna vatra i 2 čuvara koji non-stop čuvaju grob. Osim toga, na spomeniku možete videti konjaničku skulpturu Vitoria Emanuela, a na krovu građevine su dve statue boginje Viktorije koja jaše kvadrigu, kočiju koju vuku 4 konja.

Trg Venecija sa prvog sprata Vitoriana. Ispod ćete videti sliku sa vrha.
Pogled na Trg Veneciju i Imperijalne forume.
Na vrhu Vitoriana.
Još jedna sa vrha.

Zbog izgleda i veličine, ovaj spomenik se često naziva najvećom pisaćom mašinom na svetu. Neki su mu dali nadimak i svadbena torta. Spomenik ne možete da promašite pošto se vidi maltene iz čitavog grada, ali naš savet je da uđete u građevinu i popnete se liftom do krovne terase (ovo košta 15 EUR) — najvišeg mesta u Rimu sa koga se pruža fantastičan pogled.

Trgovi u Rimu

U Rimu se nalazi veliki broj prelepih trgova, a ovde ćemo navesti neke od najčuvenijih. Izuzev Trga Kampidoglio (kod Kapitolskih muzeja) i Trga Rotonde (ispred Panteona) o kojima smo već pričali (i Trga Svetog Petra o kome ćemo pričati kasnije), sledeće trgove ne treba propustiti

  • Trg Venecija — Ovaj trg se nalazi pored Trajanove pijace i ispred Vitoriana, a od njega počinje ulica Via dei Fori Imperiali. Trg je dobio ime po istoimenoj palati koja je sagrađena kao kardinalska rezidencija i ubrzo postala papska rezidencija. U 16. veku je papa Pije IV dao zgradu ambasadi Venecije u Rimu, odakle je palata nazvana Venecija. Nažalost, ovaj trg je poznat i po tome što je Musolini na njemu držao govore i održavao vojne parade. Najbliža metro stanica je Colosseo (linija B).
Trg Venecija, pogled sa Vitoriana.
  • Trg Navona — Napravljen na mestu Domicijanovog stadiona, Trg Navona je postao javni prostor još u 15. veku, kada je ovde premeštena pijaca sa Trga Kampidoglio. Trg je doživeo transformaciju tokom 17. veka, za vreme vladavine pape Inoćentija X čija porodična vila, Palata Pamfili, je gledala ka trgu (u ovoj palati se nalazi ambasada Brazila, a u drugoj palati je izložena umetnička kolekcija).
    Trg Navona.

    U središtu trga se nalazi čuvena Berninijeva fontana, Fontana četiri reke koja predstavlja 4 velike reke sa 4 kontinenta — Dunav, Gang, Nil i Rio de le Plata. Iz središta fontane se izdiže obelisk koji je prenet ovde iz Makesentijanovog cirkusa. Na trgu imaju još 2 fontane, Del Moro i Neptunova, a od građevina se osim Palate Pamfili izdvaja još Crkva Svete Agneze koju su nakon mnogo svađa i problema sagradili Đirolamo i Karlo Rainaldi i Frančesko Boromini. Crkva je napravljena kao porodična kapela za porodicu Pamfili. Najbliža metro stanica je Barberini (linija A).

    Figura Nila na Berninijevoj fontani.

    Berninijeva fontana se nalazi odmah ispred crkve, a popularna legenda kaže da je umetnik izvajao figuru Nila kako pokriva oči u strahu od urušavanja fasade crkve koju je napravio Boromini. Iako ovo nije istina jer je fontana napravljena pre fasade crkve, tačno je da su Bernini i Boromini bili neprijatelji — njihov konflikt je započet kada je papa Inoćentije X tražio da se ispitaju temelji zvonika u Bazilici Svetog Petra koje je napravio Bernini. Pred zvaničnom komisijom, Boromini je rekao da je problem u dizajnu tornjeva, što je dovelo do toga da se oni sruše. Ovo je naravno bio veliki udarac za Berninijevu reputaciju.

  • Trg Popolo — Smešten odmah pored parka Vila Borgeze, Trg Popolo je poznat po egipatskom obelisku Setija I (i Ramzesa II), jednom od najstarijih i najviših obeliska u Rimu koji je u grad doneo Oktavijan avgust i koji je prvobitno bio postavljen u Cirkus Maksimus. Trg Popolo je takođe dugo bio mesto javnih pogubljenja — poslednje se održalo početkom 19. veka. Ako hoćete da vidite ceo trg iz ptičje perspektive, možete da se popnete na obližnji vidikovac (iznad Fontane Dea di Roma). Najbliža metro stanica je Flaminio (linija A).
Trg Popolo.
Babuino.

Nedaleko od Trga Popolo nalazi se statua Babuino, jedna od 6 takozvanih pričajućih statua u Rimu. Pričajuće statue su bile poput današnjeg Tvitera, mesto gde su ljudi anonimno mnogli da izraze svoje političke stavove. Prve poruke su ostavljene na ovim statuama još u 16. veku — a ova tradicija nikad nije prestala.

Legenda kaže da je sve počelo od Paskvina, male statue koja je nazvana po nekom lokalcu koji je bio krojač i koji je radio u Vatikanu gde je čuo raznorazne tračeve — koje je posle širio dalje, dodajući smešne komentare da zabavi porodicu i prijatelje. Kada je on umro, statua je nazvana Paskvino, a ljudi su počeli da ostavljaju poruke u čast preminulog brbljivca.

Pošto su pape često bile meta kritika na statuama, logično je da su hteli da nađu način da spreče ljude da ostavljaju poruke i komentare na Paskvinu. Jednom je neki papa navodno ponudi nagradu komentatorima koji bi istupili u javnost, a priča dalje kaže da se jedan čovek javio, nakon čega su mu odsečene ruke. Pošto se naravno više niko nije javio, onda su vlasti odlučile da postave čuvare ispred Paskvina — što je dovelo do toga da su ljudi počeli da ostavljaju poruke na drugim statuama. Preostale 4 pričajuće statue su Marforio, Madam Lukrecija, Monah Luiđi i Fačino.

  • Španski trg — Nazvan po Palati Španija u kojoj se jelte nalazi španska ambasada (pri Svetoj stolici) još od 17. veka, Španski trg se nalazi ispred popularnih (i veoma izvikanih) Španskih stepenica. U sredini trga se nalazi barokna fontana Čamac koju je dizajnirao Bernini stariji i onda završio njegov poznatiji sin. Prema legendi koja je inspirisala Berninija, kada je Tibar preplavio Rim na samom kraju 16. veka, voda je donela mali čamac sve do ovog tga — koji je ostao na njemu i nakon što se voda povukla.
    Fontana Čamac.

    Na trgu se još nalazi kuća engleskog pesnika Džona Kitsa koji je ovde živeo sve do svoje smrti, a kuća je danas pretvorena u muzej posvećen njemu i njegovom prijatelju, takođe jednom od najpoznatijih pesnika romantizma, Persiju Bišu Šeliju. Na kraju — Španske stepenice su sagrađene u 18. veku da bi povezale Španski trg i Crkvu Trinita dei Monti (koja inače pripada Francuskoj) i nekako postale jedna od glavnih rimskih atrakcija (verovatno zbog filmova u kojima su prikazane). Ako nas pitate, stepenice kao stepenice — ne izgledaju loše, ali svakako ne zavređuju pažnju koju dobijaju (pogotovo ne u gradu poput Rima u kome ima bar 100 bitnijih stvari za videti). Najbliža stanica metro je Spagna (linija A).

Španski trg.
S obzirom na to da ogroman broj turista svakodnevno dolazi da vidi Španske stepenice, italijanske vlasti su počele da kažnjavaju one koji sede na njima — ili jedu ili ostavljaju smeće. Ako sednete na stepenice, možete da dobijete kaznu od 250 EUR, a ako jedete na njima ili ih oštetite, platićete 400 EUR. Na stepenicama patrolira policija (ili obezbeđenje, ne znamo šta je) i upozorava turiste da ni slučajno ne sednu na stepenice.
  • Trg Santa Marija u Trastavereu — Trastavere je rimska četvrt u kojoj nema bog zna šta da se vidi, ali koja se transformisala u alternativnu četvrt sa mnoštvom ugostiteljskih objekata i kulturnih dešavanja. Glavni trg u Trastavereu je Trg Santa Marija koji je ime dobio po jednoj od najstarijih crkava u Rimu — čiji delovi datiraju još iz 4. veka. Ako obiđete sve što ste planirali i imate višak vremena ili prosto želite da vidite jednu malkice drugačiju stranu Rima, onda treba da svratite u Trastavere. Najbliža stanica metroa je Piramide (linija B).
Trastavere.

Crkve u Rimu

Internet kaže da u Rimu postoji više od 900 crkvi — ali sve i da ih nema ovoliko, sigurno je da ih ima više nego maltene bilo gde drugde na svetu. Šetajući Rimom, zaista ćete na svakom ćošku naići na neku crkvu, ali osim ukoliko niste na zadatku da posetite što više sakralnih objekata u Rimu, savetujemo da preskočite većinu i obiđete samo nekoliko najvažnijih.

Osim Bazilike Svetog Petra (o kojoj ćemo pisati ispod, u delu o Vatikanu), evo koje crkve možda treba da stavite na svoj spisak za obilazak u Rimu:

  • Sveti Petar u lancima (San Pietro in Vincoli) — Ako ćete ući u samo jednu crkvu u Rimu, onda uđite u ovu pošto je u njoj izložen Mikelanđelov Mojsije. Mikelanđelo je napravio Mojsija za grobnicu pape Julija II, a interesantno je da je statua prikazana sa rogovima na glavi. Najverovatnije je da Mojsije ima rogove jer je tako opisan u Egzodusu u Vulgati, najpoznatijem prevodu Biblije na latinski jezik, kada se vraća pred narod nakon što je primio božje zapovesti drugi put. Crkva se nalazi relativno blizu Koloseuma.

Mikelanđelov Mojsije.
  • Crkva San Luiđi (San Luigi dei Francesi) — U ovoj crkvi se nalaze slike koje je naslikao Karavađo, predstavljajući scene iz života Mateja Jevanđeljiste. Crkva je smeštena blizu Trga Popolo.
  • Bazilika Santa Maria Mađore (Basilica di Santa Maria Maggiore) — Ovo je jedna od 4 glavne papske gradske bazilike i najveća od preko 80 crkava posvećenih Bogorodici u Rimu. Iako se nalazi na italijanskoj teritoriji, crkva je u potpunosti u vatikanskoj jurisdikciji. Crkva nije blizu nijedne druge znamenitosti.
  • Bazilika San Klemente (Basilica di San Clemente al Laterano) — Ova crkva se u stvari sastoji iz 3 građevine na različitim nivoima. Prvi nivo je kuća rimskog plemića iz antičkog Rima, drugi nivo je bazilika iz 4. veka, a treći nivo je današnja crkva koja je izgrađena u 11. veku. Ova crkva je blizu Koloseuma.
  • Bazilika Svetog Ivana Lateranskog (Arcibasilica del Santissimo Salvatore e dei Santi Giovanni Battista ed Evangelista in Laterano) — Ovo je najstarija i najvažnija od 4 glavne papske bazilike u Rimu. Sagrađena je 324. godine, i u njoj se nalazi papsko sedište (crkva je u Italiji, ali pripada Vatikanu), zbog čega se smatra najbitnijom katoličkom crkvom na svetu, bitnijom čak i od Bazilike Svetog Petra. Nije blizu drugih atrakcija.
  • Muzej i kripta Kapućina. Ispod još jedne crkve posvećene Bogorodici (Santa Maria della Concezione dei Cappuccini) nalazi se kapućinska kripta koja je ukrašena (!) ostacima kostiju od preko 3,700 kapućinskih monaha. Kada su monasi došli u ovu crkvu u 17. veku, sa sobom su poneli ostatke pokojnih monaha — čije kosti su onda poređane u kripti. Kosti su dodavane sve do kraja 19. veka — pokojnici su se zakopavali na nekih 30 godina, nakon čega bi bili iskopani i njihovi ostaci iskorišćeni za dekorisanje (!) kripte. Kripta se nalazi blizu Trga Barberini. Ulaznica košta 10 EUR.
Kapućinska kripta.
Mnoge crkve u Rimu imaju dvokratno radno vreme i zatvorene su između pola 1 i 3 popodne.

Šta videti u Vatikanu

Vatikan je grad-država u sred Rima koja se prostire na samo pola kvadratnog kilometra — ovo je najmanja nezavisna država na svetu u kojoj zvanično živi oko 450 ljudi. Pod upravom pape, episkopa Rima i poglavara Katoličke, Vatikan se odvojio od Rima 1929. godine Lateranskim ugovorom.

Veoma kratka istorija Vatikana

Ime Vatikan se prvi put spominje mnogo ranije, još za vreme rimske republike, ali je tada teritorija današnjeg Vatikana bila močvarno područje u blizini neprijateljskog grada na kome Rimljani nisu hteli ništa da grade. Stvari su počele da se menjaju za vreme rimskog carstva, kada je Agripina Starija, Kaligulina majka, osušila močvaru i na njenom mestu napravila svoje vrtove. Posle toga su bogati Rimljani ovde počeli da grade vile, a Kaligula je u okviru majčinih vrtova krenuo da gradi cirkus koji je Neron završio.

Kaligula je iz Egipta doneo obelisk koji je postavio u svoj novi cirkus — ovaj obelisk je danas poznat kao Vatikanski obelisk i dan danas se nalazi na Trgu Svetog Petra. Cirkus je još poznat kao mesto u kome su mnogi Hrišćani stradali nakon požara u Rimu za vreme Nerona, a veruje se da je ovde i Sveti Petar razapet — i to naopačke. Naime, Sveti Petar je navodno tražio da krst obrnu naopako jer je smatrao da nije dostojan da bude razapet na isti način kao Isus (zbog ovoga je i krst Svetog Petra obrnuti krst).

Pošto je navodno Sveti Petar sahranjen na groblju koje se nalazilo odmah pored cirkusa, imperator Konstantin je ovde sagradio staru Baziliku Svetog Petra, čija izgradnja je trajala 40 godina. Tokom narednih vekova, bazilika je postajala sve važnija i važnija. Osim što je bila mesto gde su se krunisale pape, 800. godine je u njoj krunisan Karlo Veliki, prvi car koji je vladao dobrim delom Evrope nakon pada Zapadnog rimskog carstva.

Trg Svetog Petra, Vatikanski obelisk.

Početkom 15. veka, bazilika je bila u prilično lošem stanju. Iako su prvobitni planovi bili da se bazilika obnovi, papa Julije II je na kraju — na sveopšte zaprepašćenje — odlučio da sruši crkvu i na njenom mestu napravi novu. Zanimljivo je da je papa doneo ovu odluku pošto je planirao da smesti svoju velelepnu grobnicu — koju je počeo da dizajnira Mikelanđelo — unutar crkve. Papa Julije II jeste na kraju sahranjen u novoj crkvi, ali njegova originalna grobnica nikad nije završena po planu — a ono što jeste napravljeno se nalazi u Crkvi Sveti Petar u lancima.

Pre nego što se osvrnemo na Baziliku Svetog Petra, treba samo na kratko da se vratimo na istoriju Vatikana, odnosno na Papske zemlje. Papske zemlje su bile teritorije širom Apeninskog poluostrva kojima je vladao papa od sredine 8. veka pa sve do kraja 19. veka, kada je novoosnovana Kraljevina Italija zaplenina sve papske teritorije.

Iako Italija nije imala nameru da se meša u stvari koje se tiču Svete stolice u okviru zidina Vatikana, kraljevina je konfiskovala brojne papske posede širom zemlje. S druge strane, Sveta stolica nije priznavala vlast kraljevine u Rimu — i pape su odbijale da napuste zidine Vatikana, zbog čega je papa Pije IX, inače papa čiji pontifikat je trajao najduže u istoriji, preko 30 godina, bio poznat kao zatvorenik u Vatikanu. Ovaj sukob — koji je nazvan Rimsko pitanje — rešen je Lateranskim sporazumom i osnivanjem nezavisne države Vatikan.

Iako mnogi misle da su Sveta stolica i Vatikan ili Sveta stolica i papa isto, stvari nisu tako jednostavne. Naime, Vatikan je nezavisna država i enklava u Rimu. Papa je episkop Rima, vrhovni vladar Katoličke crkve i apsolutni monarh Vatikana koji u državi tehnički ima potpunu zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Sveta stolica se odnosi na vrhovnu vlast Katoličke crkve — koju čine papa i Rimska kurija, niz administrativnih instutucija koje upravljaju crkvom. Sveta stolica je samostalni subjekt u međunarodnom pravu koja ostvaruje diplomatske odnose sa drugim državama. Druge države ne ostvaruju diplomatske odnose sa Vatikanom — koji je samo teritorija nad kojom Sveta stolica ima suverenitet. Sveta stolica takođe ima status stalnog posmatrača pri Ujedinjenim nacijama.

Bazilika Svetog Petra

Osnove informacije

  • Radno vreme: (crkva) 07:00 – 19:10; (kupola) 07:30 – 18:00 tokom letnje sezone; 07:30 – 17:00 tokom zimske sezone; kupola može biti zatvorena i 30 minuta ranije, u zavisnosti od gužve
  • Cena ulaznice: besplatno, osim penjanje na krov
  • Da li mora da se izabere tačno vreme posete: NE
  • Najbliža stanica metroa: Ottaviano (linija A), mada ima nekih 10 minuta od stanice do crkve
  • Zvaničan sajt: https://www.basilicasanpietro.va/en.html

Današnja Bazilika Svetog Petra je završena početkom 17. veka, više od 100 godina nakon što je počela izgradnja. Baziliku su dizajnirali renesansni majstori Donato Bramante, Mikelanđelo, Đan Lorenco Bernini i Karlo Maderno.

Iako je bazilika jedna od 4 glavne papske crkve u Rimu, ona nije najvažnija među njima — a nije ni papino zvanično sedište. Međutim, ona se i dalje smatra jednom od najvažnijih crkava, a i papa je najčešće koristi jer je najveća, najbliža papskoj rezidenciji i jedina od 4 glavne papske crkve koja se zapravo nalazi u Vatikanu.

Bazilika Svetog Petra.

U crkvi — inače najvećoj hrišćanskoj bogomolji na svetu — nalaze se ukrasi i predmeti od neprocenjljivog značaja. Čitava unutrašnjost je bogato ukrašena, a najpoznatije umetničko delo koje krasi baziliku je Mikelanđelova Pijeta. S obzirom na to da se veruje da se grob Svetog Petra — prvog pape — nalazi ispod oltara, ne čudi da su u nekropoli ispod crkve sahranjene i mnogobrojne pape.

Bazilika Svetog Petra je bez ikakve sumnje remek-delo renesansne arhitekture — ali mi nažalost nismo ušli u nju. Naime, za ulazak u crkvu se uglavnom čeka preko sat vremena, a kada smo mi bili, red je vijugao oko čitavog Trga Svetog Petra, tako da smo na kraju odustali od ovog poduhvata. Ako vi budete imali više strpljenja, osim unutrašnjosti koja izgleda prelepo na fotografijama, možete da se popnete i na krov (ovo se plaća 8-10 EUR), odakle se pruža neverovatan pogled na Trg Svetog Petra. Imajte samo u vidu da je penjanje kroz kupolu prilično nezgodno i uključuje mnogo stepenika. Ulaz u crkvu je besplatan.

Trg Svetog Petra

Što se tiče Trga Svetog Petra, ovaj ogromni trg sa četvorostrukom kolonadom se nalazi odmah ispred istoimene crkve, a u njegovom središtu i dan danas stoji obelisk o kome smo pričali malo iznad. Danas poznat kao Vatikanski obelisk, ovaj antički spomenik ima veliki značaj među vernicima pošto se smatra jedinim preostalim svedokom smrti Svetog Petra. Za ljubitelje istorije, ovaj obelisk je važan jer je jedini antički obelisk u Rimu koji još uvek stoji (i koji se nikada nije srušio).

Trg je dizajnirao Bernini sa namerom da na njega može da stane što veći broj ljudi koji želi da čuje i/ili vidi papu. Papa se obraća narodu svake nedelje u podne, a papske audijencije se održavaju svake srede u 9. Ako planirate da idete u Vatikan, toplo savetujemo da izbegavate vreme kada se papa pojavljuje jer teško da ćete išta uspeti da vidite od mase vernika — osim ako i sami niste vernik koji želi da vidi papu — u tom slučaju, srećno!

Pogled na Trg Svetog Petra i Baziliku Svetog Petra.
Na Trgu Svetog Petra.

Inače, papa se nedeljom obraća vernicima sa malog prozora svoje radne sobe koja gleda na Trg Svetog Petra. Papina radna soba je smeštena u Papskim apartmanima, odnosno papinoj zvaničnoj rezidenciji koja se nalazi u sklopu Apostolske ili Papine palate — u kojoj se takođe nalaze Vatikanski muzeji.

Šetajući Vatikanom ne možete da ne primetite mnogobrojne čuvare obučene u šarenu nošnju. Ovo su članovi Švajcarske garde koji su odgovorni za bezbednost kako pape tako i svih državljana Vatikana. Da bi služili u Vatikanu, članovi garde moraju da imaju između 19 i 30 godina, da su nosioci švajcarskog državljanstva, da su neoženjeni i da su završili neophodni trening. Takođe moraju da budu makar 174 cm visoki — i naravno, neophodno je da budu katoličke veroispovesti.

Vatikanski muzeji

Osnove informacije

  • Radno vreme: 08:00 – 19:00 (ali zadnji ulaz je u 17:00); od prvog marta petkom i subotom do 20:00 (zadnji ulaz u 18:00); zadnje nedelje u mesecu 09:00 – 14:00 (zadnji ulaz u 12:30)
  • Da li kupiti ulaznicu onlajn: obavezno
  • Cena ulaznice: 25 EUR; ni ove ulaznice nismo uspeli da kupimo preko zvaničnog sajta (uzeli preko Get Your Guide)
  • Da li mora da se izabere tačno vreme posete: DA
  • Najbliža stanica metroa: Ottaviano (linija A), mada ima nekih 10 minuta od stanice do crkve
  • Zvaničan sajt: https://www.museivaticani.va/content/museivaticani/en.html
  • Virtuelna tura: Sikstinska kapela

Vatikanski muzeji sadrže neverovatnu kolekciju umetničkih dela — od antičkih skulptura do nekih od najvećih remek-dela renesanse — koja pripada Katoličkoj crkvi. U muzejima, koje je osnovao papa Julije II u 16. veku, izloženo je preko 20,000 predmeta od više od 70,000 — koliko se ukupno nalazi u kolekciji.

Samo za Vatikanske muzeje je potreban vodič duži od ovog koji trenutno čitate, a nimalo ne preuveličavamo kada vam kažemo da ćete tokom posete osetiti preopterećenje svime onim što ćete videti. Kada bi čovek imao mnogo vremena da natenante obilazi Vatikanske muzeje, onda bi zapravo mogao da posveti izloženim delima pažnju koju zaslužuju.

Međutim, kako stvari stoje za većinu nas koji ćemo u ove muzeje možda ući jednom ili dva puta u životu zajedno sa još oko 25,000 drugih turista — koliko obiđe muzeje svakog dana — poseta se nažalost sastoji iz izbegavanja direktnog sudara sa drugim turistima, kratkim zastajanjem kod eksponata koji nam privuku posebnu pažnju — i veoma kratkim zadržavanjem u Sikstinskoj kapeli u kojoj nam obezbeđenje govori gde da stanemo, da budemo tiši i da ni slučano ne fotkamo tavanicu. A ipak, čak i pod ovakvim uslovima, Vatikanski muzeji su jedna od onih stvari koje MORATE da vidite na putovanju u Rim.

Prva stvar koju treba da znate jeste da karte treba obavezno kupiti preko interneta (mi smo ulaznice platili 26 EUR po osobi, a naravno da su u međuvremenu poskupele). Ukoliko to ne uradite, rizikujete ponekad i višesatno čekanje u redu. Druga bitna stvar je da ćete morati da prođete kroz većinu najbitnijih muzeja ili prostorija na putu do Sikstinske kapele — s tim što treba imati u vidu da na nekoliko mesta možete da birate gde ćete da idete. Na prizemnom nivou u principu možete da obilazite muzeje kojim god redosledom želite, a na spratu pratite rutu do kapele — i samo na jednom mestu možete da skratite trasu (što ne savetujemo da radite jer ćete tako preskočiti Rafaelove sobe).

Kao i ostale ulaznice za atrakcije u Rimu, i ulaznice za Vatikanske muzeje smo kupili preko aplikacije Get Your Guide:

Evo koje muzeje i prostorije treba videti u Vatikanskim muzejima:

  • Pinakoteka ili Galerija starih majstora — Nalazi se na samom ulazu u Vatikanske muzeje i lako ju je promašiti. Najbolje je da čim uđete i prođete obezbeđenje pitate nekog na info pultu za pravac. U Pinakoteci su izložena remek-dela renesansnih majstora — neke od najčuvenijih slika u galeriju su Sveti Jerom (Leonardo da Vinči), Isusovo preobraženje (Rafaelo) i Madona i dete sa svecima (Ticijan).
  • Egipatski muzej — Ako ste ljubitelj staro-egipatske istorije, ovaj mali muzej će vam se dopasti. U njemu su izložene brojne egipatske figure, statue i skulpture — a imaćete priliku i da vidite nekoliko sarkofaga i mumiju.
U Egipatskom muzeju.
  • Muzej Kjaramonti — U ovom muzeju se nalaze na stotine antičkih skulptura koje prikazuju rimske imperatore, božanstva, itd.
  • Muzej Pio-Klementino — Jedan od najpopularnijih muzeja u Vatikanu u kome su takođe između ostalog izložene skulpture. Ovde je izložena verovatno najpoznatija skulptura iz muzejske kolekcije — Laokon i njegovi sinovi. Osim što ima neverovatan umetnički značaj, skulptura je važna i jer je njenim pronalaskom i otkupom začeta ideja o osnivanju Vatikanskih muzeja. Naime, odmah nakon što je skulptura pronađena u nekom vinogradu u Rimu na početku 16. veka, papa Julije II je poslao Mikelanđela da je pogleda — i na umetnikov savet je odmah i otkupio od vlasnika vinograda. Svega mesec dana od otkrića, skulptura je bila javno izložena u Vatikanu — i tako je započela priča o Vatikanskim muzejima.

  • Galerija mapa — Preskačemo nekoliko prostorija i galerija kroz koje ćete morate do prođete i stižemo do ove fenomenalne galerije — mape nama nisu bile nešto posebno, ali tavanica je sasvim druga priča. Tavanica je u potpunosti oslikana i od svih oslikanih neverovatnih tavanica koje ćete videti u Vatikanu, ova je ubedljivo (druga) najlepša — prva je naravno tavanica Sikstinske kapele, ali verujte nam da će vam i ova oduzeti dah.
  • Rafaelove sobe — Ovo su 4 odaje koje je Rafaelo oslikao za papu Julija II — papa je hteo da sredi svoje odaje tako da budu lepše od odaja prethodnog pape, Aleksandra VI — i definitivno je uspeo u svom naumu.
Jedna od četiri Rafaelove sobe.
  • Apartmani Bordžija — Ovo su odaje pape Aleksandra VI koje zaista nisu ništa posebno u odnosu na Rafaelove sobe.
  • Sikstinska kapela — Na kraju, poseta Vatikanskim muzejima se završava najznačajnijom prostorijom, neverovatnom Sikstinskom kapelom čije delove je oslikao Mikelanđelo po narudžbi pape Julija II. Kapela je prvo bila poznata kao Velika kapela, a današnje ime nosi po papi Sikstu IV koji je naručio njenu rekonstrukciju. U kapeli se sastaje papska konklava, kardinalski kolegijum koji bira novog papu. Delove Sikstinske kapele su oslikali drugi majstori renesanse, uključujući Botičelija i Peruđina, ali Mikelanđelo je onaj koji je proslavio kapelu oslikavši tavanicu i onda i deo iznad oltara. Interesantno je spomenuti da je ovaj veliki umetnik imao rezervacije oko čitavog projekta, smatrajući sebe pre svega vajarem i misleći da mu neprijatelji nude projekat da bi se osramotio.
    Sikstinska kapela.

    Nakon 4 godine, Mikelanđelo je završio tavanicu Siksitnske kapele, oslikavši preko 300 figura koje prikazuju scene iz Knjige postanja, uključujući stvaranje Adama, Adama i Evu u Edenskom vrtu i Veliki potop, na skoro 500 kvadratnih metara. Tavanica Sikstineske kapele se smatra jednim od najvećih umetničkih dela ikada stvorenih. Mikelanđelo je 25 godina nakon oslikavanja tavanice naslikao Strašni sud iznad oltara. Oslikavanje ove freske nije prošlo bez problema — naime kadinal Karafa, koji će kasnije postati papa Pavle IV — bio je užasnut što je Mikelanđelo oslikao nage figure, započevši oštru kampanju da se freske uklone. Kao sveopšti odgovor na kampanju, po Vatikanu su krenuli da niču crteži sa muškim polnim organom, ali na kraju je neki drugi umetnik ipak prekrio genitalije na Mikelanđelovoj fresci.

Sa Sikstinskom kapelom završavamo ovaj vodič za Vatikan — i ujedno i Rim. Nadamo se da vam je naš vodič pomogao da isplanirate svoje putovanje u Večni grad — ako imate neka pitanja ili biste voleli da podelite svoje utiske, radujemo se da vidimo vaše komentare ispod. Ako vam se dopada naš blog, zapratite nas na Instagramu i tako podržite ovo što radimo. Hvala na čitanju — do sledećeg putovanja!

18 Komentara na “Kompletan vodič za putovanje u Rim (sa posetom Vatikanu)

  1. Dragi Kaća i Marko,
    hvala Vam na iscrpnom vodiču kroz Rim.
    Hteo bih da samo dodam da je Rim
    takođe poznat i po ogromnom broju crkava
    sa mozaicima starijim od XII veka
    kao i fantastičnim muzejima i okolinom.
    Npr. to su crkve i mauzoleji kao
    Santa Constanza (IV vek), San Loenzo fuori le mura (VII vek),
    Santa Agnese fuori le Mura (VI vek), jedna od papskih
    bazilika San Paolo fuori le Mura, na Rimskom forumu
    Santa Maria Antiqua (VI vek) sa pravoslavnim freskama,
    Ss. Cosma e Damiano (pored foruma) te Santa Pudenziana
    sa najstariojim očuvanim mozaikom na svetu (IV vek),
    Santa Pudentiana (u njoj krunisan Pipin Mali),
    Takođe vredi posetiti Museo etruscho kao i Museo nazionale
    Romano (preko puta železničke stanice). U okolini
    obavezno Ostiu (glavnu luku Rimske imperije) kao i hriščanske
    katakombe.
    Veliki pozdrav od
    Dejana

    1. Hvala na korisnim informacijama! Sigurno ćemo posetiti ovo što ste naveli ako (kad) budemo ponovo išli u Rim. 🙂

    1. Deca ne plaćaju ulaz, ali je neophodno da unapred rezervišete besplatnu ulaznicu. Besplatne ulaznice ne mogu da se dobiju na biletarnici.

    1. Da li znate proceduru rezervacije karte? Da li je potreban Roma pass za decu od 6-7 godina? Hvala 🙂

      1. Ćao Miljane,

        Od 01. maja prošle godine, karte za decu više ne moraju da se rezervišu ranije. Na zvaničnom sajtu piše da karte za maloletne osobe možete da pokupite direktno u biletarnici, nakon što prođete obezbeđenje. Imajte u vidu da Full Experience Arena karte i karte za podzemni nivo morate da rezervišete onlajn.

        Što se tiče Roma pass-a, nema potrebe da ga kupujete jer je ulaz u sve atrakcije u Rimu besplatan za mlađe od 18 godina (vidite tačku 1.8 ovde). Deca ispod 10 godina ne plaćaju prevoz.

        Pozdrav!

  2. Pozdrav!Da li ste samostalno obilazili Koloseum,Forum i Palatin ili sa vodicem ,nikako ne mogu da pronadjem ulaznicu sa + arena za sanostalni obilazak?

  3. Svaka čast na posvećenosti i iscrpnom izveštaju. Biće mi od velike pomoći za posetu Rimu koju planiram za kraj maja meseca sa ćerkom. Pozdrav ????

    1. Drago nam je da vam se dopada vodič. Lep provod u Rimu — i hvala puno na lepim rečima. 🙂

  4. postavni Marko i Kaca, mi dolazimo u Rim 1.marta i imacemo mogucnost besolatnog ulaza u Coloseum, pa me interesuje da li se isplati cekati i na koji ulaz treba da dodjemo da bismo peuzeli karte

    1. Ćao Mila, biletarnica se nalazi odmah pored Koloseuma, ali stvarno ne znamo da li i koliko ćete čekati. Mi smo kupili skip the line karte za Koloseum preko Get Your Guide i preuzeli ih od radnika agencije ispred, tako da ne znamo koliko se inače čeka na kupovinu karata — ALI ono što znamo jeste da su generalno gužve kod Koloseuma prilično velike, a verovatno su još veće ukoliko idete prve nedelje u mesecu kada je ulaz besplatan. Naš savet je da svakako probate, s tim što bismo se mi tamo nacrtali bar pola sata pre otvaranja, za svaki slučaj. Srećno — i lep provod u Rimu! 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *