Vodič za Trst — top 5 stvari koje vredi videti (za 1 dan)

Svi smo čuli priče starijih generacija kako su za vreme bivše Juge maltene svi od Vardara do Triglava masovno odlazili u Trst po farmerke i odeću, jeftine namirnice, pa čak i gramofonske ploče koje se nisu mogle nabaviti u domovini. 

Vremena se naravno menjaju i možda onaj grad kakvim ga pamte stariji od nas više ne postoji, ali je Trst ipak uvek bio i ostao multikulturalno mesto puno zanimljive arhitekture i bogatog nasleđa u kom ima svašta da se vidi i radi. 

Ono što se takođe da primetiti kada se prvi put dođe ovde je da, za razliku od ostalih italijanskih gradova, Trst ipak ima neki drugačiji šmek i ne deluje baš toliko italijanski. Razlog za ovo je što Trst pre početka 20. veka nije nikad ni bio u sastavu Italije. 

Nekada deo Rimskog carstva, pa Franačkog carstva, pa Mletačke Republike, Trst je najviše vremena bio pod austrijskom kontrolom i to se itekako vidi i oseti kad šetate gradom. Već od 14. veka, čitava regija je pripadala Austrijskom carstvu, a kasnije i Austrougarskoj monarhiji sve dok Trst nije pripojen Italiji 1919. godine, po završetku Prvog svetskog rata. 

S druge strane, priča o Trstu je takođe neraskidivo povezana sa srpskom i jugoslovenskom dijasporom. Grad doživljava ekonomski i društveni procvat tokom vladavine Marije Terezije, a u periodu između 18. i 19. veka, veliki broj imućnih Srba, uglavnom iz Sarajeva i Hercegovine, naseljava se u Trstu i okolini. 

Srpska manjina je ubrzo postala prilično uticajna u gradu, a mnogi njeni pripadnici su držali važne trgovačke firme i brodovlasničke poslove. Tršćanski Srbi su stečenim bogatstvom ovde otvorili prvu pravoslavnu školu, kupili ili izgradili nekoliko palata i podigli veliku pravoslavnu Crkvu Svetog Spiridona koja je u početku deljena sa Grcima. 

Danas je Trst — mesto sa preko 200,000 stanovnika i glavni grad najmanje italijanske pokrajine Furlanija-Julijska krajina — prepun turista sa svih strana sveta, a mnogi posetioci još uvek dolaze iz zemalja bivše Jugoslavije pa se u Trstu na svakom ćošku može čuti naš jezik. 

Šta videti u Trstu

Pored toga što spada u jedan od većih gradova u Italiji, Trst je prilično jednostavan za obilazak i do skoro svih atrakcija se može stići peške. Imajući ovo u vidu, jedan dan je sasvim dovoljan da se vide sve najbitnije znamenitosti u gradu i okolini. 

1. Veliki kanal

Simbol Trsta i verovatno najfotografisaniji deo grada, Veliki kanal pripada centralnoj tršćanskoj četvrti koja se zove Borgo Teresiano — ova četvrt nosi ime po Mariji Tereziji, austrijskoj nadvojvotkinji tokom čije vladavine je napravljen kanal, a Trst izrastao u jednu od najvažnijih luka na starom kontinentu. 

Veliki kanal premošćuju 2 mosta — Ponte Rosso i Ponte Verde, odnosno Crveni i Zeleni most, a imena nose po bojama u koje su prvobitno bili ofarbani.

Ponte Rosso sa jedne strane krasi statua Džejmsa Džojsa, poznatog irskog pisca koji je između 1905. i 1920. godine u nekoliko navrata živeo, radio i stvarao u Trstu, a u gradu se nalazi i muzej koji slavi život i delo tvorca Uliksa i Dablinaca. 

Osim ovih znamenitosti, Veliki kanal je načičkan sa nekoliko restorana i kafića pa je ovo odlična lokacija da se popije kafa ili neko piće i napravi kratki predah. 

Oko samog kanala se nalazi par bitnih istorijskih građevina od kojih se izdvajaju:

• Palazzo Gopcevich — Jedna od najlepših gradskih palata stoji kao podsetnik da su Srbi od 18. veka pa nadalje ovde uspostavili prosperitetnu zajednicu, itekako doprinevši razvoju i izgledu Trsta. Palatu je 1850. godine izgradio Spiridon Gopčević — član ugledne srpske brodovlasničke porodice poreklom iz Crne Gore. Ponosan na svoje srpsko poreklo, Spiridon je naložio da se fasada palate ukrasi sa 4 skulpture koje predstavljaju heroje Kosovske bitke — Cara Lazara, Caricu Milcu, Miloša Obilića i Kosovku devojku. Osim što je porodica Gopčević ovde živela, zgrada je korišćena i kao kancelarijski i skladišteni prostor, a danas je ovde smešten Muzej pozorišta osnovan 1924. godine.

• Sant’Antonio Nuovo — Veliki kanal se završava Trgom Sant’Antonio Nuovo na kome se nalazi istoimena crkva. Izgrađena u prvoj polovini 19. veka, ovo je glavna i najveća katolička crkva u Trstu. 

• Crkva Svetog Spiridona — Kako smo već spomenuli, Srbi su već polovinom 18. veka sagradili pravoslavnu bogomolju pored Velikog kanala. Pošto prvobitno zdanje nije bilo adekvatno urađeno, zidovi crkve su ubrzo počeli da pucaju, a potom se urušio i zvonik. Zbog ovoga je doneta odluka da se objekat kompletno sruši i izgradi potpuno nov, veći hram. Sadašnja Crkva Svetog Spiridona — izgrađena u modernom srpsko-vizantijskom stilu — osveštena je 1869. godine. Crkva i dan danas dominira centrom Trsta, a unutrašnjost hrama, osim freski i slika, krase i 4 pozlaćene ruske ikone u ikonostasu. 

2. Trg ujedinjenja Italije

Kažu da je glavni trg u Trstu ujedno i najveći evropski trg koji izlazi direktno na more. Piazza dell’Unità d’Italia je sa tri strane oivičen monumentalnim zgradama, dok sa četvrte gleda na rivu odakle se izlazi direktno na vodu. 

Na samom trgu, ispred zgrade Gradske većnice, 1751. je postavljena fontana koja simboliše 4 znana kontinenta tog vremena — Evropu, Afriku, Aziju i Ameriku. Fontana je ukrašena statuama koje simbolišu velike reke ovih kontinenata — Dunav, Nil, Gang i La Platu. 

Zanimljivo je spomenuti da se na trgu povremeno održavaju i veliki rok koncerti pa su tako Green Day i Iron Maiden pre par godina u odvojenim navratima nastupali ovde pred više od 12,000 ljudi. 

Desnom stranom trga se stiže do Molo Audace — pešačkog doka nazvanog po italijanskom ratnom brodu koji je po ujedinjenju Italije prvi uplovio u Trst krajem 1918. godine. Molo Audace je super mesto za šetnju pored vode, odakle možete da vidite grad iz malo drugačije perspektive — samo imajte u vidu da je Trst izuzetno vetrovit i da bura duva jače što ste bliže vodi. 

3. Rimski amfiteatar

Na svega par minuta peške iza Trga ujedinjenja Italije se nalazi jedan od najbitnijih ostataka antičkog Trsta. Teatro Romano — izgrađen negde između 1. i 2. veka nove ere — u svojim najboljim danima mogao je da primi do 3,500 posetilaca. 

Iako je Pietro Nobile, bečki arhitekta italijanskog porekla, još 1814. godine ukazivao na postojanje antičke građevine ispod gradskog jezgra, Rimski afiteatar je slučajno otkriven tek 1938. tokom rekonstrukcije ovog dela centra. Ubrzo potom su iskopine amfiteatra restaurirane i obnovljene, a danas se u toku letnjih meseci ovde održavaju koncerti, predstave i druge svetkovine. 

Ono što je takođe zanimljivo je da se pretpostavlja da je amfiteatar u vreme izgradnje stajao tik uz more, ali se u nepuna 2 milenijuma koji su usledili jadranska obala povukla za nekih 400 metara!

4. Tvrđava San Đusto

Za najbolje poglede na čitav Trst i okolinu, treba izdvojiti malo napora i uspeti se na brdo San Đusto na kom su podignute istoimena tvrđava i katedrala. Postoji i linija gradskog prevoza (bus 24) kojom iz centra možete lako stići direktno ispred ulaza u tvrđavu. Međutim, naš savet je da ipak krenete peške jer usput ima par zanimljivih stvari da se vidi — a sam uspon ne traje više od 15ak minuta. 

Desno od Rimskog amfiteatra možete krenuti stepenicama pored barokne jezuitske crkve iz 17. veka do koje stoji i Bazilika Svetog Silvestera — najstarija bogomolja u gradu, podignuta sa prelaza iz 11. U 12. vek. Od bazilike samo treba da se prati vijugavi put uskim uličicama do vrha brda. 

Nedaleko od ove 2 crkve se nalazi i rimski slavoluk — Arco di Riccardo. Mada se ne zna tačno kada je izgrađen i po kome je dobio ime, pretpostavlja se da je Arco di Riccardo služio kao jedna od manjih gradskih kapija, a po jednoj teoriji, ime nosi po čuvenom engleskom kralju Ričardu Lavljeg Srca za koga se smatra da je kratko bio zarobljen u Trstu po svom povratku iz krstaških ratova. 

Tvrđavu San Đusto ili Castello di San Giusto su izgradili Habzburgovci između 15. i 17. veka kako bi ojačali i uvećali utvrđenje koje su prethodno digli Mlečani na temelju već postojeće rimske fortifikacije.

U početku je tvrđava služila kao sedište kapetanije da bi sredinom 18. veka bila pretvorena u garnizon i zatvor. Od 1936. godine, San Đusto je muzej, pa osim šetnje po zidinama i spektakularnih pogleda na grad, ovde u okviru stalne postavke možete videti i pozamašnu kolekciju starinskog oružja. 

• ⏰ Radno vreme: 10-19 
• 💰 Cena ulaznice: 5 EUR
• 💻 Zvaničan sajt: https://castellodisangiustotrieste.it/castello-di-san-giusto-2/

Pored tvrđave se nalazi i istoimena Katedrala San Đusto — sedište tršćanske biskupije koja je sadašnji izgled dobila u 14. veku spajanjem 2 starije crkve iz ranijih epoha. Zanimljivo je spomenuti da je crkveno zvono izliveno od topa koji su ovde ostavile Napoleonove trupe. 

Odmah do katedrale je i Lapidarijum Tergeste gde su na otvorenom izloženi spomenici, oltari, stubovi, urne i sarkofazi iz doba Rima. Ulaz u lapidarijum je besplatan za sve. 

5. Dvorac Miramare

Iako se ne nalazi u samom gradu već nekih 8 km izvan istorijskog centra, dvorac Miramare sa okolinom je ubedljivo najlepša atrakcija koju Trst ima da ponudi. Smešten na predivnom mestu uz samu obalu, Miramare pruža nestvarno lepe poglede na grad u daljini i ceo tršćanski zaliv. Palatu okružuje i ogroman park koji se prostire na 22 hektara.  

Dvorac Miramare je izgrađen od 1856. do 1860. za habzburškog nadvojvodu Maksimilijana — mlađeg brata Franca Jozefa — i njegovu suprugu Šarlotu od Belgije. Prema predanju, Maksimilijan — koji je bio iskusan moreplovac, a kasnije i admiral habzburške mornarice — je tokom iznenadne oluje morao da potraži utočište svome brodu u maloj ribarskoj luci nadomak Trsta. 

Kad se uzburkano more primirilo i oblaci razišli, Maksimilijan je bio toliko očaran lepotom ovog mesta da je odmah odlučio da baš ovde želi da sagradi velelepnu palatu dostojnu svoje titule. Po kupovini poseda, u martu 1856. godine, celo imanje je nazvano Miramare — najverovatnije ponevši ime po ranije izgrađenoj letnjoj rezidenciji Ferdinanda Saksonskog koje se nalazi u Portugalu. 

Ipak, sudbina je htela da Maksimilijan nikad ne dočeka da Miramare bude kompletno završen. Iako je zdanje otvoreno 1860. godine, unutrašnje dekoracije su rađene i nakon što je Maksimilijan otišao za Meksiko, gde je 1864. krunisan za cara i gde je 3 godine kasnije i pogubljen posle klimave vladavine. 

Ukoliko samostalno planirate posetu dvorcu, uzmite u obzir da su često ogromne gužve za ulaz u palatu. Da vam se ne bi desilo kao nama da vas zadesi predugačak red na ulazu u dvorac, savetujemo da karte kupite onlajn. 

• ⏰ Radno vreme: 09-19
• 💰 Cena ulaznice: 10 EUR

Ovo su bile glavne atrakcije koje treba obići u Trstu. Ukoliko u gradu imate još malo vremena, možete obići još par zanimljivih stvari kao što su: 

• Piazza della Borsa — Simpatičan gradski trg koji se nadovezuje na Trg ujedinjenja Italije. Trgom dominira zgrada stare berze iz vremena Habzburgovaca izgrađena u neoklasicističkom arhitektonskom stilu.

  

• Piazza Venezia — Još jedan centralni trg koji izlazi na rivu — gradsku promenadu uz more. Mali parkić na trgu krasi spomenik Maksimilijanu I od Meksika koji je izgradio dvorac Miramare. Osim Maksimilijana, ovde je i Revoltella — muzej i galerija sa preko 350 remek-dela slikarstva i vajarstva. Na zapadnoj strani trga je Palazzo Scuglievich koja ime nosi po Kristoferu Skuglijeviću — bogatom trgovcu iz Mostara koji je zgradu kupio 1876. godine. Na fasadi ovog zdanja stoji i spomen-ploča koja podseća da je naš nobelovac Ivo Andrić živeo ovde tokom 1922-23. godine. 
• Farro della Vittoria — Nekih 6 km od centra grada uzdiže se Svetionik pobede koji sa svojih 68 metara spada u jedan od najviših svetionika na svetu. Po završetku Prvog svetskog rata, Italijani su želeli da dignu spomenik svojim palim borcima koji će ujedno služiti i kao aktivan svetionik. Prvobitno je planirano da se svetionik/spomen obeležje postavi blizu Pule u Istri, ali je na kraju ipak dignut na brdu iznad Trsta. Do Svetionika pobede se može stići gradskim autobusima 42 i 44 koji staju u centru na trgu Oberdan. 

To bi bilo sve od nas što se tiče Trsta. Ako ste već posetili grad i imate da podelite neki savet, ostavite nam komentar ispod teksta. Ako vam se sviđa naš blog, podržite naš rad i zapratite nas na Instagramu i Fejsbuku. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!