Vodič za Zagreb — 15+ mesta koja ne treba propustiti

Kada sam prvi put išla u Zagreb, skoro svi koje sam pitala da idu sa mnom su me bez mnogo razmišljanja odbili. Pošto je samo jedna koleginica sa faksa htela da pođe sa mnom, na kraju smo išle na organizovani dnevni izlet u sred ciče zime, i vodič u busu nam je maltene čitav put pričao kako mrzi da ide u Zagreb, kako nas tamo niko ne voli i kako nikako ne treba da pričamo glasno da nam se nešto ne bi desilo. Nekolicina starijih gospođa je odmah prokomentarisala kako je vodič idiot — što možda nije politički korektan opis, ali je 100% tačan. 

Naravno, taj prvi put u Zagrebu sam se sjajno provela, apsolutno svi su bili preljubazni prema nama, niko nam nije zamerio što smo naručile kafu umesto kavu — i ulični prodavci na tadašnjem otvorenom marketu na Trgu bana Jelačića su bili veoma radosni što vide studentariju iz Beograda kako šetka centrom Zagreba. Ove godine smo nas dvoje imali priliku da zajedno svratimo u Zagreb — i pogodite šta? Proveli smo se fe-no-me-na-lno. 

Nažalost, pošto mnogo ljudi i dalje ima predrasude o poseti Hrvatskoj, ovaj vodič sam morala ovako da započnem — za sve one koji se dvoume da li da odu jer su čuli ko zna kakve priče. Ako već niste bili u Zagrebu (ili ako ste bili pre mnogo, mnogo godina), toplo savetujem da već sledeći vikend odete — Zagreb je super sređen, ima šta da se vidi (a obilazak nije naporan), cene su slične kao kod nas i ljudi su zaista srdačni i prijateljski nastrojeni. 

Šta videti u Zagrebu 

Zagreb me je oduvek neodoljivo podsećao na Novi Sad — i to ne samo jer su oba grada slične veličine, nego zato što se uvek lepo provedem i u jednom i u drugom. Međutim, na stranu osećanja, to što je Zagreb površinski skoro identičan kao Novi Sad znači da ga je lako obilaziti, da su sve atrakcije blizu jedna druge i da u principu uopšte nije neophodno koristiti javni prevoz ili taksi. 

Pošto Zagreb nije veliki grad, u teoriji sve ono što je bitno može da se vidi za jedan dan — ali ako ikako možete, provedite makar dva dana u glavnom gradu Hrvatske da biste mogli i da prošetate/izađete uveče, lagano i bez jurcanja vidite sve ono što je bitno i obiđete neka malo manje poznata mesta. 

Trg bana Jelačića

Centar Zagreba je podeljen na Donji i Gornji grad, a obilazak je najbolje i najlogičnije započeti u Donjem gradu, čije središte je glavni zagrebački trg — Trg bana Jelačića. Ovaj trg je dobio ime po jednoj od najistaknutijih ličnosti u hrvatskoj istoriji, Josipu Jelačiću Bužimskom, koji je učestvovao u borbi protiv pobunjenih Mađara za vreme Mađarske revolucije iz 1848. godine i koji je ukinuo kmetstvo u Hrvatskoj.

Zbog svojih zasluga, banu je 1866. godine, samo nekoliko godina nakon smrti, podignut spomenik u centru Zagreba — koji su komunisti uklonili sa trga par godina nakon Drugog svetskog rata i koji je vraćen na svoje mesto 1990. godine. Sada je skulptura okrenuta prema jugu, a do uklanjanja 1947. godine, ban je bio okrenut ka severu, odnosno najnaseljenijem delu grada u vreme kada je postavljen — iako mnogi misle da je zapravo bio okrenut ka severu kako bi sabljom pokazivao u pravcu Mađarske. 

Osim konjaničkog spomenika, na trgu se nalazi fontana Manduševac po kojoj je Zagreb navodno dobio ime. Naime, u Zagrebu je još od davnina postojao izvor vode Manduševac, a legenda kaže da je na tom izvoru devojka Manda srela viteza koji ju je zamolio da mu „zagrabi vode”. Manduševac je inače bio zakopan krajem 19. veka prilikom rekonstrukcije trga, nakon čega su svi zaboravili na njega — sve do ponovne rekonstrucije krajem 20. veka, kada je otkopan i pretvoren u fontanu. 

Na trgu, u soliteru na adresi Ilica 1a, otvoren je i vidikovac na 16. spratu (Zagreb 360) sa koga se vidi čitav Zagreb — nažalost, vidikovac je zatvoren od zemljotresa koji je pogodio grad u martu 2020. godine, ali svi kažu da je pogled odozgore stvarno neverovatan, pa ako ste u Zagrebu kada vidikovac opet bude radio, ovo je verovatno još jedna stvar koju ne treba propustiti. 

Inače, odmah iza Trga bana Jelačića počinje najčuvenija zagrebačka pijaca, Dolac, koja je otvorena još 1930. godine i koja se sastoji iz otvorenog i zatvorenog dela. Dolac se nalazi na svim top listama na stranim blogovima (pošto su stranci iz nekog razloga fascinirani našim pijacama), ali osim ako ne planirate da kupujete hranu ovde, pijaca vam neće biti preterano interesantna. 

Tkalćićeva 

Na par minuta hoda od Trga bana Jelačića smeštena je najlepša i najživlja ulica u Zagrebu — Tkalčićeva, nazvana po svešteniku i istoričaru Ivanu Krstitelju Tkalčiću. 

Zanimljivo je da je Tkalčićeva, danas jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija u gradu, nekada bila zagrebačka ulica crvenih fenjera. Ovde je krajem 19. veka i u prvoj polovini 20. veka bilo onoliko bordela koliko je bilo kuća — a bilo ko je mogao da registruje bordel u Gradskoj skupštini pošto je prostitucija tada bila legalna. 

Prostitutke su tada inače morale dva puta nedeljno da idu na lekarski pregled, a iako nisu smele da reklamiraju svoje usluge, potencijalnim mušterijama su davale do znanja da li su slobodne ili ne figuricama patuljaka na prozorima — ako je figurica bila oborena, to je značilo da prostitutka trenutno ima mušteriju. Danas u Tkalčićevoj ima skulptura Žena na prozoru koja simbolizuje dame noći koje su čekale mušterije na prozorima. 

Osim po kafićima i restoranima koji se nalaze duž čitave ulice, Tklalčićeva je sada još poznata po sunčanom satu ispred kojeg je smeštena skulptura novinarke i književnice Marije Jurić Zagorke koja je između ostalog pokrenula prvi hrvatski časopis za žene. 

Na kraju, što se tiče ugostiteljskih objekata, nama se hrana dopala gde god smo sedeli, ali ako hoćete da probate nešto malo drugačije, onda preporučujemo Curry Bowl, restorančić u kome se služi pikantna šrilankanska ulična hrana. 

Ilica 

Glavna zagrebačka ulica, Ilica je ujedno i jedna od najdužih i najstarijih ulica u gradu i glavna gradska biznis i šoping zona koja počinje kod Trga bana Jelačića i završava se kod Aleje grada Bolonje. Ilicom prolaze čuveni zagrebački tramvaji, a osim toga, poznata je kao ulica sa najviše kućnih brojeva u Zagrebu — ima ih preko 500! 

Pošto poseta Zagrebu ne bi bila potpuna bez šetnje Ilicom, kada ste već u ovoj ulici, onda možete da potražite i ulaz u Grič tunel koji se nalazi u Ilici 8. Ovaj tunel je projektovan za vreme Drugog svetskog rata, a nakon rata su gradske vlasti razmatrale šta da rade sa njim — neke od ideja su bile da se pretvori u garažu ili atomsko sklonište, ali ništa od toga nije zaživelo. 

Grič tunel je bio u upotrebi tokom rata devedesetih kao sklonište (i mesto okupljanja i kulturnih dešavanja), a onda je na kraju obnovljen i otvoren za javnost 2016. godine. Dugačak 350 metara, tunel danas povezuje Donji i Gornji grad — u Donjem gradu se osim u Ilici 8 ulazi nalaze u Tomićevoj 5a (kod ulaza u uspinjaču) i u Mesničkoj 12 (kod početka Štrosmajerovog šetališta), a u Gornjem gradu je ulaz u Radićevoj 19 (nedaleko od Crkve Svete Katarine).

Uspinjača 

Verovali ili ne, zagrebačka uspinjača je najkraća uspinjača na svetu, sa prugom dugačkom samo 66 metara! Uspinjača povezuje Donji i Gornji grad, a čitava vožnja traje samo 1 minut i 4 sekunde. 

U Donjem gradu, uspinjača počinje u Tomićevoj ulici koja izlazi na Ilicu. U Gornjem gradu, stanica uspinjače je na Štrosmajerovom šetalištu, odmah kod Lotrščak kule (više o njoj ispod). 

Uspinjača je počela sa radom krajem 19. veka, 1893. godine, a parni pogon je u prvoj polovini 19. veka zamenjen električnim. S obzirom na to da je do dana današnjeg zadržala svoj originalni izgled, uspinjača je zakonski zaštićena kao spomenik kulture. 

Uspinjača radi svaki dan od pola 7 ujutru do 10 uveče, a vožnje su na svakih 10 minuta. Cena karte je 5 kuna. 

Lotrščak kula

Jedan od simbola Zagreba, Lotrščak kula se nalazi odmah kod stanice uspinjače u Gornjem gradu. Sagrađena još u 13. veku, kula je jedan od najbolje sačuvanih delova nekadašnje gradske fortifikacije, a današnji izgled je dobila u 19. veku. 

Kula je dobila ime po zvonu, campana latrunculorum (zvono lopova), koje je u srednjem veku zvonilo pred zatvaranje gradskih kapija, a danas je najpoznatija po Gričkom topu koji još od 1877. godine svakodnevno puca tačno u podne. Top inače nije pucao tokom i par godina nakon Prvog svetskog rata, a prvi put nakon toga je prestao da puca nakon što je kula bila oštećena tokom zemljotresa 2020. godine. Interesantno je još znati da je današnji Grički top peti po redu, nabavljen za Univerzijadu 1987. godine. 

Osim što treba prisustvovati pucanju topa u podne, takođe je moguće popeti se na vrh kule odakle može da se vidi maltene čitav Zagreb. Oko kule se nalazi Štrosmajerovo šetalište, koje počinje još u Donjem gradu i koje poznato i kao najduži gradski vidikovac, odakle se takođe vidi dobar deo grada. 

Pored šetališta su smeštena i dva parka, Grič park u kome imaju i arheološke iskopine i Park Bele IV, koji je ime dobio po ugarskom kralju koji je Zlatnom bulom iz 1242. godine proglasio Zagreb* slobodnim kraljevskim gradom i naredio gradnju gradskih fortifikacija — zbog čega je inače podignuta Lotrščak kula.

*Bela IV je zapravo proglasio tadašnji Gradec slobodnim gradom, pošto su u to vreme na teritoriji današnjeg centralnog gradskog jezgra postojala dva naselja, Gradec u kome su dakle živeli građani i Kaptol u kome su živeli sveštenici i bogati ljudi. Zagreb je nastao ujedinjenjenjem ova dva naselja, 1850. godine. 

Crkva Svete Katarine + Crkva Svetog Marka

Na par metara od Lotrščak kule, na Trgu Katarine Zrinske, nalazi se Crkva Svete Katarine. Ova katolička crkva je sagrađena početkom 17. veka na mestu starije dominikanske crkve iz 14. veka — kada su Jezuiti došli u Zagreb, smatrali su da je ova prvobitna crkva previše mala i neugledna pa su je srušili i sagradili veću i velelepniju građevinu koja se danas smatra jednom od najlepših baroknih crkvi u zemlji. 

Odmah pored crkve je bio podignut i samostan, u kome se danas nalazi umetnička galerija Klovićevi dvori. Ova galerija je smeštena na Jezutiskom trgu na kome vredi videti skulpturu Ribara sa zmijom koju je napravio jedan od najboljih srpskih vajara, Simeon Roksandić.

Inače, ova skulptura je kopija, a original se nalazi u Beogradu. Roksandić je skulpturu planirao da izloži u Londonu, a uoči izložbe je stigla vest da je brod na kome se nalazila skulptura potonuo — zbog čega je vajar na osnovu gipsanog modela izradio još jedan primerak. Pošto brod zapravo nije potonuo, grad Zagreb je odlučio da otkupi kopiju, koja je onda postavljena na današnjem Jezuitskom trgu 1910. godine. 

Nedaleko od Crkve Svete Katarine smeštena je najpoznatija zagrebačka crkva i jedan od simbola grada, Crkva Svetog Marka. Ova crkva je ujedno i jedna od najstarijih građevina u gradu, sagrađena u 14. veku, a u potpunosti obnovljena u 19. veku.

Crkva je najprepoznatljivija po krovu na kome se nalaze grb Trojedne kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije (sa leve strane) i grb grada Zagreba (sa desne strane). Zanimljivo je spomenuti da je grb grada Zagreba sada plave boje (još od kraja 19. veka.), ali je u vreme obnove crkve i ukrašavanja krova bio crvene tako da je odlučeno da se novopostavljeni grb ne dira — i tako je crveni grb na crkvi ostao do danas. 

Kamenita vrata 

U neposrednoj blizini Crkve Svetog Marka nalaze se Kamenita vrata, jedan od najstarijih i najočuvanijih spomenika iz srednjevekovnog Zagreba. 

Kamenita vrata su zapravo pravougaona kula sa prolazom — jedina preostala od četvoro vrata (odnosno kula) na zidinama koje su opasivale stari Zagreb (odnosno tadašnji Gradec). Napravljena su u 13. veku, u isto vreme kada i Lotrščak kula, a sadašnji izgled su dobila u 18. veku. 

Vrata su nekoliko puta uništavana u požarima, a u zadnjem velikom požaru 31. maja 1731. godine, jedino je neoštećena ostala Bogorodičina slika koja je bila postavljena iznad njih. Posle toga je u prolazu kule napravljena mala kapela u kojoj se čuva slika Majke Božje, a ubrzo je postavljena i ograda koja služi kao zaštita oltaru gde se nalazi slika. 

Na 200. godišnjicu požara, Bogorodici je doslikana zlatna kruna, a na 260. godišnjicu, zagrebački nadbiskup je proglasio Majku Božju od Kamenitih vrata zaštitnicom Zagreba. U Bogorodičinu čast, 31. maja se obeležava i Dan grada Zagreba.  

Kamenita vrata su jedno od najsvetijih mesta u gradu, a vernici ovde svakodnevno pale sveće u čast Bogorodice. U prolazu se nalazi i veliki broj mermernih ploča na kojima su ispisane poruke zahvalnosti za uslišene molitve. 

Odmah ispred Kamenitih vrata nalazi se spomenik Svetog Jurja na konju, ispred čijih nogu je ubijeni zmaj. Po legendi, u nekom jezeru je živeo strašan zmaj koji je terorisao stanovnike obližnjeg grada i oteo kraljevu kćerku jedinicu. Juraj je čuo za to, pokušao da urazumi zmaja i na kraju ga ubio kada je video da ovaj neće prestati da napada grad. Nakon ovoga, njemu u zahvalnost, čitavo kraljevstvo se pokrstilo.  

Zagrebačka katedrala 

Katedrala uznesenja blažene Djevice Marije i Svetih Stjepana i Ladislava (ili samo Zagrebačka katedrala) je jedna od najznačajnijih verskih i kulturno-istorijskih građevina u čitavoj Hrvatskoj. Ova impozantna neogotička crkva je najprepoznatljiviji simbol Zagreba, a njeni tornjevi se vide iz maltene čitavog grada. 

Zagrebačka biskupija je osnovana 1094. godine, a katedrala je sagrađena početkom 13. veka. Katedrala je nekoliko puta tokom vekova uništavana, najviše u požarima, ali je stradala nekoliko puta i u zemljotresima — u zemljotresu iz 2020. godine, vrh južnog tornja se srušio, a severni je pretrpeo dovoljno oštećenja da su morali da ga skinu. 

U katedrali ima ukupno 8 zvona, pet u severnom i tri u južnom zvoniku, a najveće zvono je teško čak 6,5 tona. Katedrala je inače najveći verski objekat u zemlji, a u nju može da stane preko 5,000 ljudi. 

Zelena potkova 

Zelena potkova (ili Lenucijeva potkova) je ime za sve ukupno 9 trgova/parkova u Donjem gradu koji su sagrađeni u obliku potkovice. Ova urbanistička celina je prvo nazvana Lenucijeva potkova po Milanu Lenuciju, idejnom tvorcu projekta, a danas je poznatija jednostavno kao Zelena potkova. 

Evo kratak pregled trgova i šta se na njima nalazi:

1. Zrinjevac (Trg Nikole Šubića Zrinskog). U središtu parka smešten je muzički paviljon do koga vodi aleja platana, a zanimljivo je da u parku ima i stari meteorološki stub. Oko parka su smešteni Arheološki muzej, Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti i druge bitne institucije.
2. Štrosmajerov trg (Trg Josipa Jurja Štrosmajera). Na ovom trgu se nalaze Hrvatska akademija znanosti i umetnosti i Biblioteka hrvatske akademije. 
3. Trg kralja Tomislava. Možda čak i najlepši od svih trgova, ovim trgom dominira zgrada Umetničkog paviljona, a čitavom njegovom dužinom je posađeno raznobojno cveće. Na trgu se nalaze i spomenik kralju Tomislavu i velika fontana, a odmah preko puta ulice je smeštena glavna železnička.

   

4. Trg Ante Starčevića. Ovo je najmanji trg u Potkovi i jedini na kome nema nikakvog zelenila. Ovde se nalazi Starčevićev dom u kome je danas Knjižnica grada Zagreba.
5. Park kralja Petra Svačića. Ovaj trg zapravo ne oblikuje potkovicu — već se nalazi unutar nje.  
6. Botanički vrt. Ovo je zagrebačka botanička bašta. 
7. Marulićev trg. Na ovom trgu je smešten Hrvatski državni arhiv, a tu su i dva fakulteta. 
8. Mažunarićev trg. Ovde se nalazi Akademija dramske umetnosti. 
9. Trg Republike Hrvatske. Neki kažu da je ovaj trg najlepši u čitavom Zagrebu, a na njemu centralno mesto zauzima impozantna zgrada Hrvatskog narodnog kazališta.

   

Ukoliko ste u Zagrebu samo jedan dan, onda možete da stignete da prošetate Zrinjevcem (koji počinje maltene odmah preko puta Trga bana Jelačića) ili Trgom Republike Hrvatske, ali ako imate malo više vremena, onda je naša topla preporuka da išetate čitavom potkovicom. 

Meštrovićeve skulpture

Ivan Meštrović je jedan od najboljih vajara sa ovih prostora koji je stvarao tokom 20. veka, a u Zagrebu možete da vidite mnogo njegovih radova. U centru grada, u Gornjem gradu, nalazi se Atelijer Meštrović, u kome su izložene Meštrovićeve skulpture, reljefi i grafike. Muzej je smešten u kući u kojoj je čuveni vajar jedno vreme živeo i stvarao, a njegov nekadašnji stambeni prostor očuvan je u izvornom stanju. 

Osim Atelijera, u Zagrebu se na još nekoliko mesta nalaze Meštrovićeva remek-dela. Na Trgu Republike Hrvatske je Zdenac života, skulptura koja je bila postavljena u glavnoj izložbenoj dvorani na umetničkoj izložbi u Beču — a koju je Meštrović napravio kada je imao samo 22 godine! Umetnik je inače želeo da ova skulptura bude postavljena u Splitu, ali je par godina kasnije otkupio tadašnji ministar kulture koji je odlučio da je postavi u Zagrebu, na trgu gde se nalazi pozorište. 

Na Štrosmajerovom trgu je skulptura biskupa Josipa Jurja Štrosmajera, a u Teslinoj ulici u Zagrebu se nalazi — pogađate — skulptura Nikole Tesle. Na Trgu Bana Jelačića možete da vidite Meštrovićev reljef Seljaci — koji je uzidan na kući Popovića. Ispred Privredne banke u ulici Franja Račkog je skulptura Žena sa prekrštenim rukama, a Majka sa detetom se nalazi u Rokfelerovoj ulici. U Crkvi Svetog Marka se takođe nalaze dve Meštrovićeve skulpture, Raspeti Isus i Madona sa Isusom. 

Bonus — još 5 zanimljivih mesta

• Muzej prekinutih veza — U ovom muzeju su izloženi predmeti koje su ljudi donirali nakon raskida (a muzej je i nastao tako što su dvoje umetnika prekinuli vezu i nisu znali šta da rade sa svim stvarima koje su im ostale nakon veze).

  

• Muzej mamurluka — Ime muzeja dovoljno govori. Može vam biti interesantno da u muzeju probate simulator vožnje u pijanom stanju. 
• Muzej osamdesetih — U ovom muzeju je prikazano kako se živelo tokom osamdesetih. Zanimljivo je da je muzej u potpunosti interaktivan, odnosno da svi posetioci mogu da diraju sve eksponate. 
• Solarni sistem — Ovo je umetnička instalacija koju čine skulptura sunca (koju je pre nekoliko decenija napravio vajar Ivan Kožarić i koja je još od devedesetih izložena u Bogovićevoj ulici) i 9 planeta (koje je napravio Davor Preis 2004. godine). Skulpture je prilično teško naći čak i kad znate adrese, ali ako imate dovoljno vremena, potraga za planetama može da bude interesantna aktivnost.

  

• Groblje Mirogoj — Mirogoj je najveće groblje u Zagrebu koje mnogi ubrajaju u jedno od najlepših groblja na svetu i koje se često opisuje kao galerija ili muzej na otvorenom. Na Mirogoju se nalaze skulpture nekih od najvećih hrvatskih umetnika, a mnoge istaknute ličnosti su ovde sahranjene, poput Ljudevita Gaja, Tina Ujevića i Miroslava Krleže.  

To bi bilo to o Zagrebu! Ako imate da podelite još neki savet u vezi sa posetom Zagrebu, ostavite komentar ispod teksta. Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i Fejsbuku. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!