Kada smo počeli da planiramo dvonedeljno putovanje po Baltiku, nismo bili sigurni da li da uključimo Belorusiju i Minsk u intinerer – prosto nismo znali šta da očekujemo jer ova zemlja još uvek nosi reputaciju nazadne diktature zatvorene prema svetu.
Na kraju je prevagnula radoznalost i to što smo našli povoljne avio karte iz Petrovgrada, pa je ovo bila jedinstvena prilika da vidimo još jednu zemlju na našem proputovanju. Iskreno, pogrešili bismo da smo zaobišli ovaj grad. Minsk je bio pravo otkrovenje. Ovo je jedan od onih momenata kad ne očekuješ ništa posebno od neke destinacije nego ideš logikom – hajde da pođem i vidim svojim očima. Na kraju smo se oboje oduševili Minskom i vrlo rado ćemo se vratiti prvom prilikom.
Na Pulkovu (Petrovrgradski aerodrom) smo se ukrcali u zastareli model Boinga beloruske avio kompanije Belavia i posle nekih sat i po sleteli u glavni grad Belorusije. Prva stvar koja nas je začudila po izlasku iz aviona je to što smo umesto pasoške kontrole izašli direktno u hol aerodroma.
Zbunjeni, ovde smo malo lutali u potrazi za bilo kojim unifromisanim licem ne bi li se raspitali da li nam je potreban pečat u pasošu po ulasku u zemlju. Budući da smo iz Minska dalje išli za Viljnus, pomisao da se pravdamo nekom namrgođenom cariniku na belorusko-litvanskoj granici kako i zašto smo ušli u njegovu zemlju nam nije delovala nimalo zabavno. 🙂
Na kraju smo shvatili da, baš kao i u zemljama EU, ne postoji granična kontrola između Rusije i Belorusije, pa uvatismo tutanj sa aerodroma. Podigli smo beloruske rublje sa bankomata u holu i sačakali bus 300E koji ide direktno do glavne železničke stanice u centru. Karte se kupuju kod vožača i vožnja do centra košta oko 200 dinara. Od aerodroma do grada ima nekih 40km i put obično traje oko sat vremena – ali pošto je bio vikend, saobraćaj se odvijao dosta brže.
Vožnja busom se pokazala kao sjajna prilika za panoramsko razgledanje grada. Nedugo po izlasku sa aerodroma vidi se ogroman memorijal na brdu sa desne strane. Ovde se odvila jedna od najvećih tenkovskih bitki u Drugom svetskom ratu. Put vodi u predrađe i simpatične drvene kuće polako zamenjuju visoke stambene zgrade. Ovaj deo grada dosta podseća na novobeogradske blokove, s tim što sve deluje novo, čisto i sređeno. Na naše zaprepašćenje, čak i starije zgrade iz sovjetske ere su renovirane i uredno okrečene.
I zaista, Minsk je jedan od najčistijih gradova koje smo posetili. Nigde na vidiku asfalta punog kratera, oronulih fasada, ružno nažvrljanih grafita i smeća koje su sastavni deo naše svakodnevnice.
Kada se spomene Belorusija, veliki deo sveta ima pogrešnu sliku o ovoj zemlji kao nerazvijenoj bivšoj republici Sovjetskog Saveza. Iako u Belorusiji sigurno nije sve baš tako bajno i sjajno, ipak smo odavde poneli samo najpozitivnije utiske.
Iz gradskog busa smo izašli na Bulevaru Nezavisnosti i uputili se da nađemo smeštaj. Preko Booking-a smo iznajmili prostran apartman na Bulevaru Nezavisnosti sa pogledom na zgradu KGB-a (ne zezamo se, beloruska bezbednosna agencija se još uvek zove KGB). 🙂
Posle kratkog predaha, brzo smo se spremili i izleteli napolje da razgledamo grad. Ono što nas je od samog starta iznenadilo je veliko prisustvo policije po celom gradu. Bukvalno su bili raspoređeni na svakom ćošku. Moramo da priznamo da nismo sigurni da li je tako svaki dan ili je to bilo zbog nekoliko manifestacija koje su se održavale tokom naše posete gradu – tu subotu je bilo nekoliko koncerata na otvorenom, a sutradan je bio veliki maraton. U svakom slučaju bilo je čudno videti toliki broj pandura baš svuda gde kreneš.
Šta sve treba videti u Minsku?
Iako je veliki kao Beograd i broji skoro 2 miliona ljudi, centralni deo Minska se može relativno brzo obići. Nama je dva dana bilo sasvim dovoljno da vidimo sve što nas je zanimalo, mada bismo voleli da smo mogli ostati dan duže.
Krenuli smo u laganu šetnju Bulevarom Nezavisnosti dok nismo stigli do prostranog trga gde su smešteni Palata Republike i Muzej Minijatura. Ceo izgled platoa odiše sovjetskom atmosferom. Posle kraćeg fotkanja, zaputili smo se levom stranom uz Palatu Republike i kroz uske uličice izbili na prelepo uređen trg pun zelenih površina.
Ovaj deo se naziva Verhni Gorad, odnosno Gornji Grad. Tu se nalaze Gradska kuća, Katedrala Svetog Duha kao i interesantna skulptura – Gradske Vage. Odavde se pruža i lep pogled na reku Svislač. Obišli smo trg, pazarili neke suvenirčiće, pa seli na balkon obližnjeg restorana da se okrepimo.
Ovde smo se malo zeznuli sa naručivanjem vina. Naime, iz nekog razloga beloruski ugostitelji u vinske karte istaknu cene za 100ml (to napišu u ćosku menija jako sitnim slovima) a ne za čašu ili flašu kao što je kod nas praksa. Tako smo račun platili tri puta više nego što smo mislili – a ipak je i dalje bilo jeftino. 🙂
Generalno, cene u kafićima i restoranima su slične ili malo niže od cena u Srbiji, ali su zato cene gradskog prevoza, namirnica u marketima, cigareta i alkohola znatno niže.
Sa obližnje stanice Oktobarskaja smo otišli jednu stanicu metroom i sišli kod Trga Pobede. Malo smo fotkali trg pa krenuli dalje u šetnju kroz Gorki park (da, isto se zove kao i onaj u Moskvi) koji se nalazi tik uz Trg Pobede. Vredi videti i Beloruski Državni Cirkus koji se nalazi u blizini parka.
Šetajući Minskom stiče se utisak kao da Belorusija nije imala istoriju pre niti posle Drugog svetskog rata jer skoro svi spomenici po gradu veličaju pobedu Sovjetskog Saveza, Crvene armije i beloruskih partizana nad nacistima. Ispred Palate Vojske smo čak videli i pravi sovjetski tenk T-34 koji je samo dignut na postament.
***
Minsk nam je definitivno promenio mišljenje o Belorusiji – i žao nam je što nismo imali više vremena u njemu, pogotovo jer su svi lokalci koje smo upoznali bili zaista sjajni. Iako većina turista iz naših krajeva radije putuje u Rusiju ili obližnje Baltičke zemlje, Minsk svakako vredi posetiti u sklopu neke šire ture ili proputovanja. Nećete se pokajati. Mi svakako nismo.
Za kraj, evo još par zanimljivih fotki. 🙂
Ukoliko planirate samostalno putovanje u Belorusiju i imate neka pitanja u vezi sa posetom Minsku, slobodno nam se obratite preko Fejsa ili Instagrama. 🙂
Ostavite komentar