Čuvena po zaista velikom broju antičkih spomenika i iskopina, Pula je najveći grad u Istri koji bi se sa punim pravom mogao nazvati Malim Rimom. Osim neprocenjivog kulturno-istorijskog blaga, Pula je još poznata po morepolovstvu i brodogradnji — plus je jedan od najvažnijih turističkih centara u Hrvatskoj.
Pula se često opisuje kao muzej na otvorenom — što je zaista prikladan opis, imajući u vidu da ćete videti rimska arheološka nalazišta maltene na svakom ćošku u gradu. A najpoznatiji i najočuvaniji spomenik iz rimskog razdoblja je svakako neverovatni Pulski Amfiteatar.
Ova grandiozna antička arena je šesta najveća rimska arena na svetu — i jedina sa potpuno očuvana sva tri arhitektonska reda. Pulski Amfiteatar je sagrađen u 1. veku, za vreme rimskog cara Vespazijana, mada se smatra da je manja drvena arena postojala na istom mestu još za vreme prvog rimskog cara Oktavijana Avgusta.
U svakom slučaju, ne zna se zašto je baš u Puli izgrađena ovako monumentalna arena, mada jedna legenda kaže da ju je Vespazijan sagradio u čast svoje ljubavnice koja je živela u Puli.
Postoji još jedna bajkovitija legenda po kojoj su vile izgradile Amfiteatar kao svoj dom — ali pošto nisu mogle da završe posao, arena je na kraju ostala bez krova. Zbog ove legende se Amfiteatar još zove i Divić-grad (divić znači čudo). Zanimljivo je da je ovo arhitektonsko čudo zapravo imalo krov za vreme Rimljana, samo što je krov bio od platna pa naravno nije sačuvan.
Kao i druge rimske arene, i Amfiteatar u Puli je služio za gladijatorske bitke, borbe sa divljim zverima, predstave i druge društvene događaje. Kada su borbe zabranjene u srednjem veku, Amfiteatar se koristio za ispašu stoke (!!!) i za sajmove. U nekoliko navrata je Amfiteatar za dlaku izbegao i potpuno uništenje — prvo su ljudi koristili kamene blokove iz arene za izgradnju kuća, a onda je čak jedno vreme postojala ideja da se arena sasvim razmontira pa onda ponovo namontira u Veneciji.
Arena je sve ovo preživela — i dan danas služi svojoj originalnoj svrsi. Sada može da primi oko 5,000 posetilaca (u antičko doba je mogla da primi 25,000 ljudi), a najpoznatiji događaj koji se u njoj odigrava je Pulski Filmski Festival koji traje još od šezdesetih godina prošlog veka.
Iako zaista čudesan, Amfiteatar u Puli nije jedini rimski spomenik koji će vas ostaviti bez daha. Na svega par minuta peške od arene nalaze se Herkulova vrata, Dvojna vrata i zaista veličanstveni Slavoluk Sergijevaca, tri očuvane gradske kapije od nekadašnjih deset.
Herkulova vrata su najstarija sačuvana gradska vrata, sagrađena u 1. veku pre nove ere. Kapija je dobila ime Herkulova vrata pošto je na luku isklesana glava čoveka sa bradom i kovrdžavom kosom kao i toljaga, što predstavlja Herkula koji je u antičko doba i smatran zaštitnikom grada Pule.
Dvojna vrata su izgrađena kao ulaz u pozorište, a ukoliko prođete kroz ova vrata, ubrzo ćete stići i do Arheološkog muzeja Istre i Malog rimskog kazališta od kog su ostali očuvani ostaci temelja scenske zgrade i delovi gledališta.
Inače, u Puli je u antičko doba postojalo i Veliko pozorište koje se nalazilo izvan tadašnjih gradskih zidina. Nažalost, ovo pozorište nije sačuvano — još u srednjem veku je bilo uništeno, a njegovi ostaci su iskorišćeni za izgradnju drugih građevina, poput Kaštela u Puli u kome je danas smešten Istorijski i pomorski muzej Istre.
Slavoluk Sergijevaca je najimpresivnija očuvana kapija, poznata i kao Zlatna vrata. Ova kapija je podignuta u 1. veku pre nove ere u čast tri člana porodice Sergijevaca. Zanimljivo je spomenuti da je renesansni vajar i slikar Mikelanđelo posetio Pulu i napravio skicu ovog slavoluka.
Odmah pored Slavoluka Sergijevaca se nalazi kafić Uliks sa statuom poznatog irskog pisca Džejmsa Džojsa koji je u mladosti ovde proveo par meseci predavajući engleski jezik. Inače, i Dante Aligijeri je takođe posetio Pulu — koju je kasnije čak i spomenuo u svom remek-delu Božanstvena komedija.
Od Slavoluka kreće ulica Sergijevaca, glavna gradska ulica, u i oko koje se nalazi veliki broj atrakcija, uključujući mozaik Kažnjavanje Dirke, Kapelicu Svete Marije Formoze, samostan Svetog Franje i Agripinu kuću.
Kažnjavanje Dirke prikazuje Antiopine sinove Amfiona i Zeta kako dovode bika da rastrgne Dirku — ovo je glavna ilustracija, pored koje se nalazi još mnošto drugih na kojima su prikazani razni motivi. U grčkoj mitologija, Dirkina tetka Antiopa se zaljubila u Zevsa i sa njim dobila dvojicu sinova, Amfiona i Zeta. Dirka je mrzela svoju sestričinu Antiopu, pa ju je bacila u tamnicu a njene sinove prognala u šumu.
Mnogo godina kasnije, kada je Antiopa bila na slobodi, Dirka je naredila Amfionu i Zetu da dovedu bika da rastrgne Antiopu — misleći da se majka i sinovi neće prepoznati. Amfion i Zet su međutim ipak saznali da im je Antiopa majka, pa su na kraju svezali Dirku i doveli bika da je ubije. I kako posle čovek da ne voli grčke mitove?!
Kapelica Svete Marije Formoze je nekada pripadala istoimenoj ranohrišćanskoj bazilici iz 6. veka. Od bazilike, za koju se smatra da je sagrađena na ruševinama antičkog hrama posvećenoj boginji Minervi, ostala je samo kapelica — a interesantno je da je ona savršeno očuvana.
Odmah nakon ostataka Agripine kuće izbija se i na Forum, glavni gradski trg još od vremena Rimljana. Na ovom prostranom trgu u antičko doba nalazilo se sve ukupno tri hrama, od kojih je jedini očuvan Avgustov hram, posvećen prvom rimskom caru Avgustu. Ovaj prelepi hram je izgrađen između 2. i 14. godine pre nove ere, a preživeo je 2,000 godina samo zato što je tokom vizantijske vlasti pretvoren u crkvu.
Kasnije je služio kao skladište žita, pa kao muzej. U drugom svetskom ratu je skoro sasvim uništen tokom bombardovanja, ali je samo par godina nakon rata rekonstruisan. Osim Avgustovog hrama, na trgu se nalazi još i Gradska vijećnica, izgrađena na ostacima jednog od preostala dva antička hrama na Forumu (ostaci ovog hrama se još uvek vide pošto su ugrađeni u samu većnicu).
Prateći Kandlerovu ulicu od Foruma dolazi se i do Pulske katedrale iz petog veka, koja je, pogađate, sagrađena na ostacima antičkog hrama. Nedaleko od katedrale se izbija na Titov park, u čijoj blizini je Muzej savremene umetnosti. Odavde ćete opet videti i Amfiteatar pošto ste obrnuli čitav krug oko centralnog gradskog jezgra — za čitav ovaj poduhvat će vam trebati svega par sati tokom kojih ćete videti više antičkih atrakcija nego u mnogo većim i poznatijim gradovima.
To bi bilo to što se tiče Pule, jednog od najlepših i kulturno najvrednijih gradova u Hrvatskoj. Ukoliko ste bili u Puli, javite nam vaše utiske i preporuke u komentarima. Ako vam se dopada naš blog, možete nas zapratiti i na Instagramu i Fejsbuku. Hvala vam što nas čitate! 🙂
Ostavite komentar