Šta videti u Rovinju (vodič kroz Istru — III deo)

Još otkako sam prvi put videla Rovinj na slikama, verovatno pre dvadeset i više godina, toliko mi se dopao da sam godinama pričala kako ću baš sledećeg leta da ga obiđem. Leta su prolazila, obilazila sam neka druga mesta, a Rovinj nikako nije dolazio na red. Međutim, to što nije dolazio na red nije značilo da sam zaboravila na njega — i ove godine mi se konačno i ispunila želja da ga vidim. 

Rovinj je sve ono kako sam ga uvek i zamišljala — jedan prelepi, šareni, bajkoviti grad koji izgleda kao da nije iz ovog vremena, a ni sa ovih prostora. Kao i mnoga druga mesta u Istri, Rovinj je takođe pripadao Mletačkoj Republici jedno vreme, i ovaj uticaj se i dan danas itekako oseća. Rovinj na trenutke izgleda kao mala Venecija, ili kao neki drugi manji italijanski grad, a ipak ima i nešto sasvim posebno, sasvim svoje, zbog čega je nemoguće do ušiju se ne zaljubiti u ovaj neverovatni istarski grad. 

Tokom putovanja po Hrvatskoj, obišli smo mnoga zaista lepa mesta — Rijeku, Opatiju, Poreč i Pulu — ali nijedan od ovih gradova nije na nas ostavio tako snažan utisak kao Rovinj. Iako ovaj vodič sad već preti da postane ljubavna oda Rovinju, verujte mi kad vam kažem da vas ništa ne može pripremiti na to koliko je Rovinj pre, pre, predivan. Nijedna fotografija ili video ne mogu da dočaraju kako izgleda gubiti se u uskim ulicama Rovinja ili uveče šetati pored marine dok gledate obasjani zvonik Crkve Svete Eufemije. 

A kada sam već spomenula najčuveniju atrakciju u Rovinju, red je i da vam ukratko odgovorim na pitanje šta treba videti u Rovinju — sve. Iako u gradu ima klasičnih atrakcija na koje ćete sigurno nabasati dok šetate okolo naokolo, u Rovinju stvarno vredi videti bukvalno sve, svaku ulicu, svaku zgradu, svaki izlaz na more. Kada vraćam film unazad, zaista ne mogu da kažem da sam u Rovinju videla i jednu jedinu stvar koja mi se nije dopala. Nema, prosto ne postoji. 

Rovinj je naravno veći od Starog grada, ali sve ono zbog čega je Rovinj ono što jeste se nalazi u današnjem Starom gradu — koji je inače nekada bio ostrvo, spojeno sa kopnom tek pre nekoliko stotina godina, pod mletačkom vlašću. 

U ovom vodiču se neću osvrtati na ono što se nalazi izvan Starog grada, osim što je prilično bitno da znate da je naći parking kod ulaza u Stari grad zaista umetnost. Da, postoji parking pored mora, na svega par minuta peške od Starog grada, ali ovaj parking je skoro uvek prepun, tako da nemojte da se iznenadite ako budete morali da čekate u redu da biste ušli na njega.

Druga opcija je da parkirate auto dalje od centra, ali onda ćete morati da pešačite uzbro kada se budete vraćali po auto. Bilo kako bilo, nije lako naći parking u Rovinju, ali tako je to kada se mali milion turista slije u jedan mali grad u isto vreme. 

Međutim, čak iako se jako iznervirate dok tražite parking, za šta postoji prilično velika verovatnoća, sva nervoza će nestati kada ugledate ovo: 

Prilaz Rovinju je verovatno najlepši prilaz jednom gradu koji sam ikad videla. Ako ovo ne izgleda kao iz neke daleke zemlje iza sedam mora, zaista ne znam šta izgleda! Nakon što se slikate jedno zilion puta na ovom mestu i nastavite ka Starom gradu, prvo ćete naići na tržnicu ili pijacu na kojoj možete da kupite raznorazne suvenire, od tartufa pa sve do maketa dubrovačkih karaka iz 14. veka (pogodite ko sad u kući ima maketu ovog jedrenjaka). 

A onda, nakon što završite razgledanje i/ili kupovinu suvenira, videćete ulaz u Stari grad — i prava avantura tek onda počinje. Kao što sam već rekla, svaki ćošak u Rovinju je atrakcija za sebe. Tumarajući ulicama Starog grada, neretko ćete videti stepenice koje vode pravo ka moru, a na dnu jednih takvih stepenica se nalazi i najfotografisanije mesto u Rovinju. To mesto je zapravo prodavnica haljina, ispred koje se nalazi rustični stočić sa cvećem, a odakle verovatno svaka žena koja je u skorije vreme kročila u Rovinj ima fotografiju. Ovo mesto je toliko popularno da oduševljene žene (i nesrećni muževi) čekaju u redu za svoju fotku (stvarno, nije šala).

Šetajući dalje Starim gradom, videće zbijene visoke kuće raznih boja, zanimljive prozore i balkone, mnoštvo crkvi i crkvica, i kaldrmisane uske ulice od kojih će vas neke odvesti do mora, a neke sve do najviše tačke u gradu na kojoj je i podignuta čuvena Crkva Svete Eufemije.

Priča o Svetoj Eufemiji je neraskidivno povezana sa pričom o Rovinju već više od 1,200 godina. Davne 800. godine je u Rovinj doplovio sarkofag sa zemnim ostacima ove svetice, i od tada Rovinjani smatraju Svetu Eufemiju svojom zaštitnicom.

Današnja crkva Svete Eufemije je podignuta u 10. veku, na mestu starije crkve, a od tada je nekoliko puta bila obnavljana. U 17. veku je crkvi pridodat visoki zvonik bez kojeg je sada teško zamisliti panoramu Rovinja, a na vrh zvonika je nekih sto godina nakon izgradnje postavljen i bakarni kip Svete Eufemije.  

Spuštajući se dole, ka rovinjskoj marini, nemoguće je ne videti Balbijev luk, jednu od nekadašnjih sedam gradskih kapija, preko puta koje se nalazi i gradski časovnik. Časovnik je smešten na glavnom rovinjskom trgu, odakle i počinje marina pored koje su načičkani mnogobrojni restorani čije bašte sežu sve do ivice mora. 

Od gradske marine se takođe može otići i na poznati Crveni otok, nadimak za malecno ostrvo Sveti Andrija koje je uskim peščanim sprudom povezano sa još manjim ostrvom Maškin. Brod za Crveni otok staje kod mola Delfin, ide na svakih sat vremena, a vožnja do samog ostrva traje nekih 20 minuta.

Za par redova ću vam reći više o plažama oko Rovinja, ali ovde moram da napomenem da je najlepša rovinjska plaža upravo ona na Crvenom otoku. Kao što možda znate, plaže u Rovinju (i čitavoj Istri) su kamenite, ali plaža na Crvenom otoku ima i jedan deo sa peskom (sada vam ovo možda ne deluje kao važan podatak, ali bićete mi zahvalni nakon što odete na nekoliko kamenitih plaža). 

Crveni otok je zaista sjajno sređen zahvaljujući tome što većina ostrva zapravo sada pripada luksuznom lancu hotela. Iako je sve na ostrvu u vlasništvu hotela — svi restorani, barovi i ležaljke — to ne znači da vi ne možete da odete na Crveni otok i tamo provedete ceo dan. Doduše, imajte u vidu da će dan na ovom ostrvu da vas košta više nego što bi vas koštao odlazak na neku drugu plažu, ali što se mene tiče, isplati se samo zbog tog malog peščanog dela na plaži.

Na samom ostrvu ćete odmah nakon iskrcavanja sa broda videti benediktinski manastir koji je pretvoren u (jako, jako skup) restoran, a da biste došli do plaže, morate da prođete kroz hol hotela. Ukoliko vas po vrelom suncu ne bude mrzelo da pređete sprud do Maškina, tamo ćete naići i na nikad završeni mauzeloj porodice Huetterott (možete i da preskočite ovo, stvarno nije ništa posebno). 

Što se tiče plaža u Rovinju, ima ih nekoliko — i sve su super, osim što ulazak u vodu može da bude zeznut zbog kamenja. Najpoznatije su Mulini, Lone i Cuvi — a nama je bila sasvim ok i jedna plaža čijeg imena ne možemo da se setimo (a ni Gugl nije od pomoći), ali na kojoj se nalazi bar Come Back. 

Izuzev obilaska grada i odlaska na plažu, iz Rovinja možete da obiđete i Poreč, Pulu i mnoge druge manje istarske gradove o kojima nećemo pisati pošto ih nismo videli. Ali u svakom slučaju, verujem da vam je sasvim jasno da u Rovinju zaista ima šta da se vidi i radi nekoliko dana — a čak iako ostajete dosta duže, sigurna sam da Rovinj ne može da vam dosadi. 

Još samo mogu da ponovim da Rovinj zaista jeste filmski nestvaran — i čim ugledate modro plavu boju mora, šarene kućice i onaj prepoznatljivi zvonik, Rovinj će sasvim sigurno osvojiti i vas isto ovoliko koliko je i mene. To bi bilo to o Rovinju — ukoliko ste već bili u ovom magičnom mestu, javite nam vaše utiske i preporuke u komentarima. Ako vam se dopada naš blog, možete nas zapratiti i na Instagramu i Fejsbuku. Hvala vam što nas čitate!