Šta treba znati pre putovanja u Kolumbiju

Kada se priča o Kolumbiji, dosta ljudi posmisli na dve stvari – kokain i kriminal.

Sa planetarnom popularnošću Netfliksove serije Narkos, nije ni čudo da mnogi još uvek Kolumbiju zamišljaju kao latinoameričku verziju divljeg zapada, gde karteli imaju neprikosnovenu moć i gde se svakodnevno ubijaju što obični ljudi što pripadnici narko-mafije.

Naravno, Kolumbija danas ne može da se poredi sa Kolumbijom za vreme kartela. Predrasude i generalizacije o jednom društvu dugo opstaju, najmanje utičući na one odgovorne za njih i ostavljajući nemerljivo veliki trag na generacijama nevinih.

Da li ste znali – Državljanima Republike Srbije nije potrebna viza za ulazak u Kolumbiju.

Iako ovo može da se odnosi na skoro svaku zemlju na svetu, ono što nije tako učestalo jeste transformacija koja je evidentna kod Kolumbije – želja da se prošlost ostavi tamo gde joj je mesto i da se izgradi zaista jedna bolja, pravednija budućnost.

U ovom tekstu ćemo vam ispričati šta je na nas ostavilo najveći utisak u Kolumbiji i šta treba da znate ukoliko se odlučite da ovoj južnoameričkoj zemlji date šansu i vidite je svojim očima.

Kolumbija kroz vekove

Kolumbija je jedna od etnički i lingvistički najraznovrsnijih zemalja na svetu. Njeno kulturno nasleđe su oblikovali svi narodi koji su je tokom vekova naseljivali, počev od indijanskih plemena u pre-kolumbovsko vreme i Španaca od 16. veka pa sve do afričkih robova koji su kolonizatorima služili kao radna snaga i kasnije imigranata iz drugih delova Evrope i sa Bliskog Istoka.

O istoriji Kolumbije se ne zna mnogo pre kolonizacije, koja je počela osnivanjem Santa Marte 1525. godine i Kartagene 1533. godine (da saznate više o ovom prelepom gradu, pogledajte naš vodič za Kartagenu). Španci su vladali Kolumbijom sve do 19. veka, kada ih je Simon Bolivar porazio u bici kod Bojake i osnovao novu državu, Republiku Kolumbiju, u čiji sastav su ušle Kolumbija, Panama, Ekvador i Venecuela.

Tokom 19. veka, istoriju zemlje obeležavaju Bolivarova diktatura, nezavisnost Ekvadora i Venecuele i nekoliko građanskih ratova. U 20. veku, Panama se otcepljuje od Kolumbije, u zemlji bukti još jedan građanski rat, na scenu dolazi još jedan diktator, formiraju se gerilski pokreti i pojavljuju se karteli koji sa sobom donose jezivi talas nasilja.

Priča o Kolumbiji svakako nije potpuna bez spomena Pabla Eskobara, najbogatijeg kriminalca na svetu, najpoznatijeg i najozloglašenijeg kolumbijskog narko-bosa i kralja kokaina. Posledice njegovih kriminalnih aktivnosti se i dan danas osećaju, ne možda toliko u samoj zemlji koliko u tome kako je drugi doživljavaju.

Ono što je možda manje poznato jeste da je zemlja u 20. i početkom 21. veka bila zahvaćena građanskim ratom koji je trajao nešto više od 50 godina. Borba između kolumbijske vlade, paravojnih grupacija, kriminalnih udruženja i komunističkih gerila (FARK i ELN) je odnela 220,000 života između 1958. i 2013. godine, uglavnom civila.

I taman kada biste pomislili da za Kolumbiju nema nade, ova zemlja počinje da se oporavlja. Iako će vrlo verovatno oporavak trajati još dugo, Kolumbija je na dobrom putu da postane najuređenija zemlja na kontinentu.

Bezbednost u Kolumbiji

Zbog svega što se u Kolumbiji desilo u prošlosti ne čudi da je jedno od prvih pitanja koje ljudi imaju o ovoj južnoameričkoj zemlji da li je bezbedna za turiste.

Ako stavimo na stranu to da bilo gde na svetu može da vam se desi nešto loše, možemo da kažemo da je Kolumbija sigurna zemlja za strance, ukoliko idete u velike gradove i poznata turistička mesta i ukoliko koristite zdrav razum.

Nikako se ne preporučuje putovanje u pogranične krajeve sa Ekvadorom, Venecuelom i Panamom, kao ni u ruralne oblasti u koje turisti ne zalaze. U gradovima takođe postoje krajevi u koje je bolje da ne idete, makar ne sami.

Najrealnija opasnost turistima u Kolumbiji je kao i u većini drugih zemalja na svetu – sitni kriminal, džeparenje i otimanje torbi. Treba biti posebno obazriv na popularnim turističkim mestima, pogotovo nakon zalaska sunca (područje ispod brda Monseratea u Bogoti je na primer poznato po džeparošima i drugim sitnim kriminalcima).

Iako je najgore što se nama desilo u Kolumbiji to da su nas ulični prodavci ubijali u pojam u Kartageni, malo nam pokvarivši utisak o ovom inače prelepom kolonijalnom gradu na obali Kariba, istina je takođe da se na primer u Medeljinu nismo baš osećali sigurno pa nismo ni pokušavali da šetamo gradom noću. Medeljin je inače nekada bio grad sa najvećom stopom ubistava na svetu (danas ta titula pripada gradovima u Južnoafričkoj Republici).

Da biste izbegli neprijatne ili čak opasne situacije u Kolumbiji, nemojte da nosite vredan nakit i puno novca sa sobom, nemojte da idete u mesta koja su poznata po visokoj stopi kriminala i budite posebno obazrivi noću.

Još nešto što vredi napomenuti jeste da u gradovima, pogotovo u Bogoti, ima puno policije i vojske po ulicama, ne jer se nešto dešava nego da bi sprečili da se nešto desi.

Ipak, uprkos tome što treba preduzeti neke mere predostrožnosti, treba imati u vidu i da je Kolumbija sada jedna od bezbednijih zemalja u Južnoj Americi.

Znanje španskog jezika

Kada smo krenuli da planiramo putovanje u Kubu (vodič za Kubu možete pročitati ovde) i Kolumbiju, bili smo svesni da Kubanci verovatno ne znaju engleski i da ćemo morati da se oslonimo na polomljeni španski u komunikaciji sa njima.

Po nekoj logici stvari, Kolumbija je ipak moderna zemlja i nakon svega pročitanog o njoj, bili smo ubeđeni da makar omladina zna nešto engleskog.

Nismo bili u pravu.

Za svo vreme koje smo proveli u Kolumbiji, samo je par ljudi u turističkoj industriji znalo engleski. Ostali su nam se uglavnom obraćali na španskom, totalno nezainteresovani za to što ne umemo baš da im odgovorimo.

Ako idete u Kolumbiju, dakle, nećete moći da se oslonite na engleski, tako da savetujemo da naučite makar osnovne fraze na španskom i kupite džepni rečnik.

Kolumbijci su stvarno topao i dobrodušan narod, spreman i da vam pomogne i rad da vas upozna i sazna šta vas je dovelo baš u Kolumbiju – ali samo ukoliko znate španski.

Srećom, mi znamo dovoljno da se sporazumemo, makar oko najosnovnijih stvari, ali ipak mislim da bi nam utisak o Kolumbiji bio još bolji da smo imali prilike da više pričamo sa domaćim stanovništvom.

Cene u Kolumbiji

U Kolumbiji cene variraju od jednog mesta do drugog. Dok su cene u Bogoti i Medeljinu sasvim pristojne, čak i niže nego kod nas, u Kartageni je skroz druga priča zbog broja stranih turista koji grad posećuju sa kruzera.

Prvo što treba da znate jeste da je zvanična valuta u zemlji kolumbijski pezos, skraćeno COP. U trenutku pisanja ovog vodiča, 1 COP vredi 0,000276987407 EUR. Da još bolje ilustrujemo, milion kubanskih pezosa izađe na oko 276 evra.

Kao što vam je verovatno jasno, baratanje novcem u Kolumbiji nije baš jednostavno, makar dok se ne naviknete na to da ta gomila para koju imate u novčaniku ne vredi bog zna koliko.

Dobra vest je da u većim gradovima možete i da se oslonite na kreditne i debitne kartice ili da povlačite novac sa bankomata, mada ipak savetujemo da kod sebe uvek imate nešto keša.

Što se tiče dnevnog budžeta za Kolumbiju, oko 50 evra dnevno za dve osobe je sasvim dovoljno i za hranu i za atrakcije i čak i za taksi u Bogoti i Medeljinu. Možete da prođete i jeftinije ukoliko samo jedete uličnu hranu i koristite isključivo javni prevoz. Za Kartagenu treba više novca, idealno oko 100, 120 evra dnevno.

Smeštaj je najjeftiniji u Medeljinu, nešto skuplji u Bogoti i prilično skup u Kartageni.

Još nešto što vredi spomenuti jesu cene avio karata unutar zemlje. Ukoliko planirate da obilazite više gradova, zbog njihove udaljenosti i kvaliteta puteva, najbolje i najisplativije je da letite. Da ilustrujemo, od Bogote do Medeljina smo platili dve avio karte 44 evra, od Medeljina do Kartagene 88 evra i od Kartagene do Bogote 60 evra. Leteli smo nacionalnom avio kompanijom, Aviankom, inače drugom najstarijom avio kompanijom na svetu, osnovanom davne 1919. godine.

Turizam u procvatu

Možda najbitnije što treba znati pre putovanja u Kolumbiju je da ova lepa zemlja postepeno postaje omiljena turistička destinacija u Južnoj Americi.

Ovo nije iznenađujuće kada znate da je Kolumbija zemlja sa najvećim biodiverzitetom na svetu (10 posto svih vrsta živi ovde), da se na njenoj teritoriji nalaze i Amazonska prašuma i pustinje, da njene obale zapljuskuju talasi i Tihog okeana i Karipskog mora, da ima nekoliko klimatskih zona i da se čitavom njenom dužinom protežu Andi, najveći planinski lanac na planeti.

Pre manje od 20 godina, 2002. godine, Kolumbiju je posetilo manje od 550,000 stranih turista. 2017, broj turista se popeo na preko 4 miliona. U budućnosti se očekuje još veći rast broja turista.

Ako planirate put u ovu zemlju, bitno je da znate da je Kolumbija podeljena na 6 prirodnih regija, od kojih je svaka potpuno drugačija od prethodne. Prelazak iz jedne u drugu regiju je kao prelazak iz jedne u drugu zemlju, tako da je potrebno putovati bar 2 nedelje po Kolumbiji da biste dobili kompletnu sliku o tome koliko je veličanstvena.

Iako nismo bili u drugim zemljala Latinske Amerike, sasvim nam je jasno zašto Kolumbija postaje popularna među strancima. Kada smo razmišljali u koju južnoameričku zemlju da odemo, nakon detaljnog istraživanja i čitanja brojnih putopisa, uopšte nismo imali sumnje da baš želimo da vidimo Kolumbiju. Zemlja je prosto i jednostavno čarobna.

Ono što još želimo da podelimo sa vama u nadi da ćemo vas navesti da makar razmisli o putovanju u ovu zemlju jeste da su Kolumbijci generalno jako srećni kada vide strane turiste, pogotovo turiste sa drugih kontinenata.

Za njih, to znači da se stvari zaista vraćaju u neku normalu (ili možda bolje, da idu u nekom drugom, boljem pravcu) i da se Kolumbija polako ali sigurno oslobađa reputacije opasne zemlje u kojoj možete biti ubijeni na svakom ćošku.

Kolumbijci su svesni šta drugi misle o njima i đavolski se trude da poprave sliku svoje zemlje u svetu. Mi možemo samo da se nadamo da će iskustva nas koji smo bili i videli svu lepotu Kolumbije moći da im pomognu u tome.

***

Kolumbija je mnogo više od Pabla Eskobara, dobre kafe ili fudbala. Ona je zemlja srdačnih ljudi, neverovatnih prirodnih lepota, bogatog kulturnog nasleđa, etničke raznolikosti, odlične čokolade, šarenih gradića, talentovanih uličnih umetnika, Gabrijela Garsije Markeza i Botera. Ona je zemlja koja prolazi kroz izuzetnu transformaciju i čije vreme će, sigurni smo, tek doći – a ako joj date šansu sada, nema šanse da će vas razočarati.

Ukoliko imate neka pitanja u vezi sa putovanjem u Kolumbiju, slobodno nam ostavite komentar ispod teksta. Ako vam se dopada naš sajt, možete nas zapratiti i na Fejsbuk stranici i Instragram profilu. Hvala na čitanju! 🙂