Daleke destinacije - Uzbekistan

10 stvari koje treba znati pre putovanja u Uzbekistan

Zemlja na koju su ostavili trag neki od najvećih junaka koji su ikada postojali, Aleksandar Veliki, Džingis Kan, Tamerlan, i koja je odigrala kjučnu ulogu u istoriji Puta svile, trgovinske rute koja je povezivala Istok sa Zapadom i omogućavala razmenu robe, kulture i ideja tokom vekova, Uzbekistan nudi fascinantne uvide u prošlost ovog dela sveta, vraćajući nas u vreme velikih civilizacija koje su oblikovale istoriju Azije — i dobrog dela sveta. 

Uprkos tome što se u Uzbekistanu nalaze dragulji svetske baštine — Samarkand i Buhara — ova centralno-azijska zemlja još uvek nije dobila zasluženo priznanje na turističkoj mapi sveta, ali to znači da ako je sada posetite, imaćete privilegiju da neometano, bez žurbe uživate u za nas egzotičnoj kulturi i arhitektonskim čudima koja deluju kao da nisu sa ove planete. 

Iako će ova romantična slika Uzbekistana nama zauvek ostati utkana u sećanje, ova još-uvek-turistima-nepregažena zemlja je mnogo više od toga — mnogo više i dobrog i lošeg.

Ne možemo da garantujemo da bi se svima svidela, jer je siromašna, konzervativna, nedemokratska, ali ako ste znatiželjni, otvoreni za nešto novo, i željni nečeg malo drugačijeg, onda Uzbekistan možda treba da bude i vaša sledeća destinacija. 

Moguće je naći (baš) jeftine avio karte do Uzbekistana 

Uprkos tome što je Uzbekistan dobrano udaljen od nas, zapravo uopšte nije skupo doći do njega zahvaljujući tome što je Wizz Air nedavno uveo direktne letove iz Abu Dabija do Samarkanda i Taškenta

Od Beograda do Abu Dabija karte mogu da se nađu već od nekih 40 EUR po pravcu (bez prtljaga). Najniža cena koju smo našli između Abu Dabija i Samarkanda je 30 EUR po smeru (bez prtljaga), a između Abu Dabija i Taškenta 45 EUR po smeru (opet bez prtljaga).

Ovo znači da ako imate sreće — i odgovaraju vam datumi kad su cene ovako niske — karte od Beograda do Abu Dabija i od Abu Dabija do Samarkanda (i onda nazad) možete da platite svega 140 EUR po osobi. 

Međutim, nije uvek lako ubosti ove najjeftinije avio karte, plus ako kupujete prtljag, onda krajnja cena može da bude dosta skuplja. Primera radi, mi smo našli stvarno povoljne karte, ali nas je prtljag izašao maltene kao treća karta! 

Evo koliko smo mi ukupno platili sve avio karte, s tim što imajte u vidu da smo se mi vraćali iz Almatija, Kazahstana, u Abu Dabi:

  • Beograd — Abu Dabi (povratna) sa jednim komadom čekiranog prtljaga od 26 kg + 2 sedišta — 430 EUR. Bitno je napomenuti da je prtljag koštao skoro isto kao jedna karta, pa ovde možete dosta da uštedite ako možete da se spakujete u ručni prtljag. 
  • Abu Dabi — Samarkand (jedan pravac) sa jednim komadom čekiranog prtljaga od 26 kg + 2 sedišta — 150 EUR. Ovde je prtljag koštao malo više nego jedna karta. 
  • Almati — Abu Dabi (jedan pravac) sa jednim komadom čekiranog prtljaga od 26 kg + 2 sedišta — 176 EUR. I ovde je prtljag koštao više nego jedna karta. 

Total — 756 EUR, odnosno 378 EUR po osobi, što opet kažemo, može da izađe znatno jeftinije ako ne doplatite čekirani prtljag (i sedišta). 

U zavisnosti od toga gde živite, Wizz Air ima direktne letove do Abu Dabija i iz Sofije, Budimpešte i Sarajeva

Bitno je još napomenuti da preko Wizza ne možete da kupite povezane avio karte. Ovo znači da kada sletite u Abu Dabi morate da prođete pasošku kontrolu i podignete prtljag i tek onda prođete ponovo kroz čitav proces prijavljivanja na sledeći let (čekiranje i ostavljanje prtljaga na šalteru, sigurnostna kontrola, pasoška kontrola). 

Sigurnost u zemlji — nemate ama baš ničega da se plašite 

„Stanovi” nemaju preterano dobru internacionalnu reputaciju, a kada još na to dodate to što se Uzbekistan graniči sa Avganistanom, trenutno jednom od najopasnijih zemalja na svetu, i Turkmenistanom, u koga je maltene nemoguće ući, nije ni čudo što se mnogi pitaju da li je bezbedno putovati u ovaj deo sveta. 

Kratko i jasno — jeste! Ovo ne znači da iko može da garantuje da vam se ništa loše neće desiti, ali iz turističke perspektive, Uzbekistan je izuzetno sigurna zemlja. Mi se ni u jednom jedinom trenutku nismo osećali ugroženo ili nebezbedno, ni danju, ni noću, ni na turističkim atrakcijama, ni u zabačenim neosvetljenim uličicama. 

Sve ovo ne znači da ne treba da budete obazrivi — kao uostalom što treba da budete obazrivi bilo gde. Ono na šta treba da obratite pažnju su sitne prevare. Na primer, na gomili mesta će pokušati da vam naplate nešto više nego što zaista košta, a pogotovo taksisti će hteti da vas zeznu (kao i bukvalno svugde na svetu). 

Sve ovo važi za veliku većinu zemlje, osim za pogranične predele blizu Tadžikistana i Kirgistana. U ovim oblastima se ponekad dešavaju incidenti, ali većina turista ni ne dođe blizu ove dve susedne zemlje (a ovo je dobro mesto da kažemo da mi jesmo putovali iz Uzbekistana u Kirgistan, s tim što se na nekih sat vremena od Taškena pređe granica sa Kazahstanom, ide većinu puta kroz Kazahstan i onda tek na nekih sat vremena od Biškeka uđe u Kirgistan). 

U svakom slučaju, ako želite da vidite Uzbekistan, nemate oko čega da se brinete. Dovoljno je da vam kažemo da znamo ljude koji su sa troje male dece posetili nekoliko gradova u Uzbekistanu ove godine — i sjajno se proveli! 

Uzbekistan je (još uvek) baš jeftina zemlja 

Možda se pitate da li je Uzbekistan stvarno toliko jeftin koliko se priča — bogami jeste! S obzirom na to da sve više vlogera i influensera promoviše Uzbekistan kao destinaciju koju treba posetiti, vrlo je verovatno da će cene za strance uskoro početi da rastu. Međutim, ako iskoristite priliku i odete u Uzbekistan u narednih par godina, vrlo je verovatno da ćete proći jeftinije nego da ste otišli na odmor u Crnu Goru

Zvanična valuta u Uzbekistanu je uzbekistanski som, UZS, a u trenutku pisanja ovog vodiča 1 EUR = 13,237.65 UZS. Da biste imali bolju predstavu o tome koliko ćete novčanica imati u novčaniku, dovoljno je samo da kažemo da je million uzbekistanih somova samo 75 EUR. Iako na nekim mestima — turističkim atrakcijama, boljim restoranima i hotelima — možete da platite karticom, na dosta mesta primaju samo keš, tako da treba promeniti makar nešto para odmah po dolasku u zemlju. U većim gradovima ima bankomata, ali nisu rasprostranjeni kao kod nas. 

Milioneri u Uzbekistanu!

Međutim, Uzbekistanci nisu gadljivi na strane valute, pa tako skoro svugde možete da platite i u evrima i u dolarima, mada imajte u vidu da oni maltene izjednačavaju vrednost evra i dolara, tako da je u zemlju bolje poneti dolare. Još je dobro znati da je prosečna plata u Uzbekistanu oko 300 EUR.

A sada na cene! 

O avio kartama smo već pričali, pa se nećemo ponavljati ali što se tiče cene smeštaja, ne znam da li smo ikada uspeli da prođemo toliko povoljno na putu. Još imajte u vidu da smo mi produžili u Kirgistan i Kazahstan (i imali još 2 dana u Emiratima) nakon Uzbekistana, i opet smo prošli vrlo, vrlo povoljno, pogotovo kada se uzme u obzir da se ove države ipak nalaze na drugom kontinentu. 

U Samarkanu i Buhari smo bili smešteni u centru centrova, bukvalno savršene lokacije, a u Taškentu smo bili u pristojnom hotelu, mada nam se nije dopala lokacija (iako je metro stanica bila relativno blizu) — i sve ukupno platili 7 noći sa doručkom 35,359 RSD (300 EUR). Mogli smo i da prođemo jeftinije, ali s obzirom na to da ipak nismo nikad ranije bili u ovom delu sveta, nije nam bilo žao da damo malo više na dobre hotele. 

Market kod hotela u Buhari.

Cene hrane su jeftinije nego kod nas, i u marketima i u restoranima i na ulici, i odličan obrok može da se nađe za svega 2-3 EUR, a cene prevoza su smešne — vozne karte između gradova su 5-10 EUR, metro u Taškentu je 12, 13 RSD, a Yandex ne znam da li smo ijednom platili više od 2,3 EUR. 

Jedino su suveniri skuplji u Uzbekistanu. Iskreno da vam kažemo, mi smo očekivali da ćemo pokupovati tonu suvenira, od ukrasnih tanjira i slika do haljina i marama, ali smo na kraju osim magneta i sličnih tričarija za kuću samo uzeli jedan ukrasni sat, i to smo ga jedva spustili na 50 EUR! Hteli smo da kupimo i jednu sliku, i bili spremni da damo 50 EUR za nju, ali prodavac nikako nije hteo da spusti cenu sa 70 EUR. Kupili smo i nekoliko svilenih marama, za malo manje od 10 EUR po komadu. 

U Samarkandu i Buhari su retko gde izložene cene, osim ako kao nešto ne nude na sniženju.

Evo popis naših troškova u Uzbekistanu (ovo nije konačan spisak, ali obuhvata sve za šta smo dobili fiskalni račun ili što smo tamo zapisali):

  • Pivo 0.5l u dobrom restoranu 30.000 som = 2.40 EUR
  • Vino flaša 0.7l 180.000 som = 14 EUR
  • Biftek porcija 90.000 som = 7 EUR
  • Plov u dobrom restoranu 45.000 som = 3.60 EUR
  • Bahor salata 15.000 som = 1.20 EUR
  • Cigarete Camel 12.000-13.000 som = oko 1EUR
  • Voda flaširana 0.5l od 1000 – 4000 som = do 0.30 EUR
  • Koka kola 0.5l 8000 som = oko 0.60 EUR
  • Pivo limenka 15.000 som = oko 1.20 EUR
  • Taksi u Samarkandu kraća vožnja od 2,5 km 25.000 som = oko 2 EUR
  • Tuktuk u Buhari 50.000 som = 4 EUR
  • Transfer od železničke do hotela u Buhari = 8 EUR
  • Transfer od aerodroma do hotela u Samarkandu = 7$
  • Iznajmljivanje vozača do Šahrisabza na izlet od 6 sati 500.000 som = 40 EUR
  • Plov porcija 25.000 som = 2 EUR
  • Šašlik komad 15.000 som = 1.20 EUR
  • Šašlik 4 komada u lepinji sa salatom (dovoljno za dvoje da se najedu) 65.000 = 5.20 EUR
  • Kuvani kukuruz 5000 som = 0.40 EUR
  • Metro u Taškentu vožnja = 12-13 RSD
  • Hotel u Taškentu Shodlik Palace 1,196981 som = 96 EUR
  • Teriyaki Pan-Asian Kitchen Taškent total za 2 osobe 98.000 som = 8 EUR
  • Krompir pire 14.000 som = 1.10 EUR
  • Pirinač 10.000 som = 0.80 EUR
  • Kung Pao piletina ljuta 25.000 som = 2 EUR
  • Redžistan = 4 EUR
  • Bibi-Khanym džamija 30.000 som = 2.40 EUR
  • Shah-i-Zinda ulaznica 40.000 som = 3.20 EUR
  • Gur-e-Amir ulaznica 30.000 som = 2.40 EUR

Ubekistanci su (još uvek) veoma ljubazni, ali nije sve tako bajno 

Nema vodiča na netu koji neće naglasiti kako su Uzbekistanci jedan od najljubaznijih naroda na svetu — i uprkos tome što jesmo imali nekoliko veoma pozitivnih interakcija sa lokalcima, ne mislimo da su Uzbekistanci baš toliko ludi za strancima! Da smo im zanimljivi i neobični, jesmo, ali ako mogu da ućare nešto od nas, bogami se neće snebivati. 

Par puta su nam prišli lokalci da nas pitaju odakle smo, ko smo, šta smo, imamo li dece i šta tražimo u Uzbekistanu — i oni su delovali kao da ih iskreno zanima kako nas je put naveo u njihovu zemlju. 

Uzbekistancima je Marko bio mnogo zanimljiviji i njih nekoliko je pitalo da se fotka sa njim.

Ali takođe nismo budale da ne primetimo i da su skoro svi oni koji imaju veze sa turizmom pokušali da nas na neki način prevare. Nisu to velike prevare, ali ako može da uzme dodatnih 50, 100 dinara od vas, budite sigurni da hoće. Od toga da će da traži za vodu duplo više nego juče (a i to je verovatno duplo više nego što zapravo košta) do toga da će da pokušaju da prijave Bukingu da smo bili u hotelu jednu umesto tri noći. 

Kao što rekosmo, sitne prevare, ali ipak ne neprimetne, što ostavlja pomalo bezvezan utisak jer smo se dosta vremena u Uzbekistanu osećali kao pokretni bankomati (mada ruku na srce, ovde je to ipak bila mnogo blaža varijanta nego u Tajlandu ili nedajbože Indiji). 

Veoma fin gospodin koji je ispisao naša imena na arapskom u Samarkandu.

Veoma važno je osvrnuti se i na to da u Uzbekistanu retko ko zna engleski. Ako neko i zna, to je na nekom početnom nivou, što znatno otežava komunikaciju. U prevodu, ako ne znate uzbečki ili ruski, jako teško ćete se sporazumeti sa bilo kojim lokalcem. Ako ne znate ruski, bolja varijanta je da probate nešto na srpskom nego na engleskom, a u najgoru ruku možete da koristite Google Translate za neke osnovne stvari. 

Putovanje kroz zemlju — iz grada u grad  

Putovanje unutar Uzbekistana je iznenađujuće lako i komforno — ako kupite vozne karte za brzi voz, Afrosiyob, koji je moderan, komforan, čist — i ide na vreme. Vožnja od Samarkanda do Bukare, na primer, traje oko sat i po vremena, a cena karte po osobi je oko 5 EUR. Ovo iskustvo nam je bilo više nego pozitivno, i ako planirate putovanje u Uzbekistan, ovo je najbolji i najlakši način da idete iz mesta u mesto. 

Železnička stanica u Buhari. Sve stanice na kojima smo bili su moderne, čiste i lepo sređene.

E sad, gde smo se mi zeznuli — pošto Uzbekistan nije preterano popularna turistička destinacija, nije nam palo na pamet da će se vozne karte možda rasprodati. Između Samarkanda i Buhare nismo imali nikakvih problema iako smo karte kupili 2 dana pred put, ali nismo imali istu sreću kada smo kupovali karte između Bukare i Taškenta. Naime, isti dan kada smo kupili karte do Buhare smo hteli da kupimo karte i do Taškenta, ali karata nije bilo. Nije bilo karata ni za brzi voz, a ni za običan kojim uglavnom lokalci putuju (Sharq). 

Jasno je da smo tad već počeli da paničimo pošto autobusu treba mnogo više vremena nego vozu, a transfer kolima je prilično skup. Srećom, na kraju se sve dobro završilo — čitajući strane forume, saznali smo da karte za brzi voz nema šanse da nađemo jer se rasprodaju ponekad i nedeljama unapred — ali i da uzbekistanska železnica u toku dana pušta određen broj karata za sporiji voz za one dane kada piše da su već sve rasprodate. 

Nakon što smo ušli na sajt železnice verovatno hiljaditi put, rano ujutru se pojavilo nekih 40 karata za Sharq, i tako smo uspeli da za nekih 10 EUR ipak stignemo u Taškent. Međutim, Sharq nije ni nalik brzom vozu — ajde što su sedišta raspala i što nema klime, ali ovaj voz putuje nekoliko sati duže jer je em sporiji, em staje na svakoj tarabi između gradova. Poređenja radi, brzi voz na ovoj relaciji putuje 4 sata, a spori voz oko 7. 

Uzbekistanski brzi voz.

Ako nećete da proživljavate sve ovo, naš topli savet je da vozne karte kupite dobrano unapred, idealno još dok ste kod kuće. Karte se kupuju na zvaničnom sajtu uzbekistanske železnice, mogu da se kupe neka 2 meseca unapred, i mogu da se plate stranim karticama. Karte ne morate da štampate, dovoljno je da pokažete skrinšot sa telefona. 

Ako hoćete da idete negde na dnevni izlet ili unajmite vodiča koji zna engleski, preporučujemo da bacite pogled na ture na sajtu Get Your Guide:

Još treba spomenuti i treći tip voza — noćni, koji će vam trebati ukoliko planirate da idete u Hivu. Mi nažalost nismo išli u Hivu, ali smo čitali tuđa iskustva iz noćnog voza, i na osnovu onoga što su drugi putnici pisali, voz je dobar, mada ne dobar kao Afrosiyob. 

Sledi pregled dužine putovanja u zavisnosti od toga odakle i gde idete i kojim vozom putujete

Afrosiyob
SharqNoćni
Samarkand - Buhara
Buhara - Samarkand
1.5 sat2.5 sata3-4 sata
Buhara - Taškent
Taškent - Buhara

4 sata6-7 sati7-8 sati
Samarkand - Taškent
Taškent - Samarkand
2-2.5 sata3-4 sata3.5-4.5 sati
Samarkand - Hiva
Hiva - Samarkand
10-11 sati
Buhara - Hiva
Hiva - Buhara
6.5 sati
Taškent - Hiva
Hiva - Taškent
14-16 sati

Između gradova možete da se krećete i busevima ili maršutkama, ali pošto to nismo probali, ne možemo da vam damo neki pametan savet. Na osnovu svega što smo pročitali na netu, plus našeg iskustva sa autobusima između Taškenta i Biškeka i Biškeka i Almatija, odlučite se na ovu opciju ako baš nikako ne možete da idete vozom.

Kretanje po gradovima — peške, metro, Yandex 

Što se tiče kretanja unutar gradova, u Samarkandu i Buhari je sve dovoljno blizu da vam ne treba nikakav prevoz da biste obišli sve najpopularnije atrakcije. Ako je nešto i malo dalje, onda je taksi najbolja opcija, a u oba grada su popularne i rikše, mada su one neudobnije. U Taškentu je drugačija situacija. Glavni grad Uzbekistana je toliko veliki i razuđen da ćete morati da koristite prevoz, a naše preporuke su metro i Yandex. 

Metro u Taškentu je naravno napravljen za vreme Sovjetskog Saveza, i osim par novih kompozicija, izgleda kao da je stao u vremenu. Sigurno ćete pročitati kako je taškentski metro jedan od najlepših na svetu, ali nama i nije bio nešto preterano lep, pogotovo na 40+ stepeni bez klime. Jeste, stanice su lepo napravljene, ali se vidi i da nisu sređivane otkako su sagrađene. Stanice su takođe ogromne, pa ako treba da presedate na drugu liniju, spremite se na ozbiljno pešačenje, plus većina stanica nema pokretne stepenice. I još jedna bitna stvar koju treba znati je da policija pregleda torbe i drugi prtljag na svakom ulazu u metro stanicu. 

Metro.

Dobra strana taškentskog metroa je da karta košta nešto manje od 15 dinara i da ide do glavnih gradskih atrakcija (ako išta u Taškentu može tako da se opiše), poput Trga nezavisnosti, Amir Temur trga i Čorsu bazara. Međutim, ako planirate još nešto da vidite, onda ćete ili morati besomučno da pešačite (na primer, džamija Minor je udaljena preko 2 km od Minor metro stanice) ili da koristite Yandex (taksije na ulici nećete videti) koji je super jeftin i 100% bezbedan. 

Ako želite da prođete još jeftinije, postoji način — deljeni taksi! Mi ga nismo koristili, ali smo videli kako funkcioniše. Naime, ovaj tip taksija kreće sa tačno određene lokacije, obično blizu autobuske stanice ili pijace, i kreće tek kada se napuni. Ako ste zainteresovani za ovaj vid prevoza, najbolje je da se raspitate kod osoblja hotela gde možete da nađete deljeni taksi. 

Kratki vodič za iće i piće    

Ukusi se naravno razlikuju, ali što se nas tiče, hrana u Uzbekistanu je super! Nama su se najviše dopala sledeća tradicionalna jela:

  • Plov — ili po našem, pilav, ovo je uzbekistansko nacionalno jelo koje možete da kupite maltene na svakom ćošku, i u restoranima i kod uličnih prodavaca, a cena porcije kreće od samo 2 EUR. 
  • Šašlik — reč šašlik potiče od ruske reči za šiš kebab, a ovo jelo se tradicionalno pravi od jagnjetine, mada možete naći i varijante sa teletinom i piletinom. 
  • Kazan kabob — jelo od ovčetine ili teletine koje se kuva u kazanu zajedno sa krompirom.  
Plov. 🙂
Kazan kabob.

Kao što možete da pretpostavite, uzbekistanska kuhinja obiluje mesom, pa nije baš lako naći vegeterijanske opcije. Dodatni problem za vegeterijance može predstavljati i to što u principu nije poželjno jesti sirovu salatu (zbog lošeg kvaliteta vode kojom se salata pere). 

Kad smo kod vode, ni slučajno nemojte da pijete vodu sa česme. Flaširana voda je jeftina i može svugde da se kupi, tako da nemojte da rizikujete i završite sa stomačnim tegobama. 

Što se tiče alkohola, uprkos tome što je Uzbekistan religiozna zemlja, slobodno možete da ga pijete. U skoro svim restoranima u kojima smo bili su imali i pivo i vino — pivo nije nešto, ali je vino fenomenalno (što i ne čudi jer je Uzbekistan najveći proizvođač vina u Centralnoj Aziji). 

Omiljeno uzbekistansko vino. Nije da smo probali drugo, ali ovo je stvarno bilo odlično. 🙂

Ljudska prava — nikako nije dobro 

Na blogu inače izbegavamo da pišemo i komentarišemo političke situacije u zemljama koje smo obišli osim ukoliko ne utiče direktno na turizam, ali ovaj put ćemo napraviti izuzetak iz nekoliko razloga. 

Prvi razlog je što ćete i u Samarkandu i Buhari videti dečiju radnu snagu. Do skora su deca u Uzbekistanu bila prisiljena da beru pamuk, i ovo više srećom nije tako, ali uprkos tome što je dečji rad zakonski zabranjen, u praksi deca rade u prodavnicama, prave suvenire, prodaju uličnu hranu. Jeste, Uzbekistan je tradicionalno i konzervativno društvo i neka deca pomažu roditeljima u slobodno vreme jer eto tako treba, ali mnoga deca nemaju izbor i nikad neće imati ni šanse za bolji život. 

Drugi razlog je što takođe treba da budete svesni da je politički sistem u Uzbekistanu veoma autoritaran. U zemlji je veoma ograničena sloboda govora, ometa se rad nezavisnih grupa za ljudska prava, protesti u autonomnoj regiji Karakalpakstan su se nedavno završili sa mnogim žrtvama. 

Zabranjeno je reći nešto loše o predsedniku (inače sledi zatvor), novinari i blogeri su progonjeni ukoliko kažu nešto loše protiv vlasti ili nešto čemu se vlasti protive (na primer, jedan bloger je osuđen na 7 i po godina zatvora jer je komentarisao objavu na društvenim mrežama o tome da li musliman treba da čestita ne-muslimanu verski praznik), i ne postoje nikakve kazne za porodično nasilje. 

Ništa od ovoga ne znači da ne treba da odete u Uzbekistan, ali ipak mislimo da svako treba da bude svestan kakva je društvena i politička situacija u zemlji u koju putuje. 

Praktični saveti — sitnice koje mogu da vam olakšaju putovanje 

  • Ulazak u zemlju. Nosioci srpskog pasoša mogu da borave u zemlji do 30 dana bez vize. Po sletanju u Samarkand, niko nas ama baš ništa nije pitao (iako smo videli kako granična policija ispituje nekog američkog turistu) i jedino što su nam rekli nakon što su nam vratili pasoše bilo je — Welcome to Uzbekistan! Izuzetno lako i bez ikakvih problema!
    Uzbekistanski pečat u pasošu.
  • Najbolje vreme za posetu. Najbolje vreme za posetu Uzbekistanu je tokom proleća (od aprila do maja) i jeseni (od septembra do početka novembra). Tokom ovih perioda obično je toplo i suvo, sa temperaturama koje se kreću od 21°C do 30°C tokom proleća i od 14°C do 30°C tokom jeseni. Leti je veoma vruće, sa temperaturama i preko 40°C (možemo ovo da potvrdimo jer je tokom naše posete, krajem jula, bilo do 44°C), a zimi ume da bude veoma hladno, sa temperaturama koje često padaju ispod nule. 
  • Registracione kartice. Kada budete napuštali smeštaj u Uzbekistanu, dobićete papirić sa informacijama o vašem boravku u tom smeštaju. Ovaj papirić treba da čuvate sve dok ne izađete iz zemlje. Granična policija može da vam traži registracione kartice na uvid, mada na netu piše da skoro uopšte više ne traže kartice jer se sada svi turisti zapravo registruju putem interneta. Nama su svi hoteli u Uzbekistanu dali ove papiriće, ali nam niko nije ništa tražio na izlasku iz zemlje.
    Registracione kartice iz Uzbekistana.
    Registracione kartice iz Uzbekistana.
  • Oblačenje. Uzbekistan je sekularna država — ali ujedno i veoma konzervativna, tako da se treba oblačiti skromnije. Haljine, suknje, šorcevi…sve je to prihvatljivo, ali treba izbegavati veoma kratku odeću koja otkriva mnogo kože. Ako ulazite u džamije, ženama će možda tražiti da pokriju ramena i kosu (mada meni nisu svugde). 
  • Internet. Iako smo na forumima čitali žalbe u vezi sa internetom u Uzbekistanu, mi smo u smeštaju svugde imali odličan net — toliko je bio dobar da smo mogli da radimo bez ikakvih problema iz hotela. S druge strane, nijedan srpski operater ne nudi internet paket za Uzbekistan, a tamo ćete baš retko naći Wi-Fi na javnim mestima. Zbog svega ovoga, toplo savetujemo da skinete aplikaciju Maps. me — ovo je odlična oflajn mapa koju mi koristimo na svakom putu da označimo atrakcije koje nas zanimaju. 

Zanimljivosti o Uzbekistanu — 10 stvari koje možda niste znali 

  1. Uzbekistan je dvostruko kopnena država, što znači da morate da pređete preko najmanje dve druge države da biste došli do obale. Jedina druga dvostruko kopneno okružena zemlja na svetu je Lihtenštajn
  2. Pamuk je jedna od najprofitabilnijih industrija u zemlji. Godišnja proizvodnja pamuka je u proseku oko milion tona vlakana, što čini 4-5% ukupne svetske proizvodnje pamuka. Izvoz obično dostiže 700.000-800.000 tona, što čini 10% svetskog izvoza. Uzbekistan je osmi najveći proizvođač i 11. najveći izvoznik pamuka na svetu.
  3. Na teritoriji Uzbekistana (i drugih Stanova) se nekada nalazilo četvrto najveće jezero na svetu, Aralsko jezero. Sovjeti su šezdesetih godina prošlog veka pokrenuli veliki projekat preusmeravanja vode kako bi pokušali da pretvore pustinju u farme za pamuk i druge useve. Iako je život u pustinji procvetao, jezero je gotovo u potpunosti nestalo.
  4. U Uzbekistanu (i drugim Stanovima) ćete videti dosta ljudi sa zlatnim zubima. Zlatni zubi su dugo smatrani simbolom bogatstva, a danas su uglavnom popularna zubna dekoracija (!). 
  5. Ako okrenete hleb naopačke ili ga stavite na pod, čak iako je u kesi, imaćete lošu sreću, ako je verovati Uzbekistancima. 
  6. U Uzbekistanu je rukovanje prihvatljivo samo među muškarcima. Žene se pozdravljaju tako što muškarac stavi ruku na grudi i malo nagne glavu. 
  7. Čaj je jedno od najpopularnijih pića u zemlji! Običaj je da se čaj nekoliko puta presipa iz čajnika u šoljicu pre nego što se pije, da bi se pojačao ukus i gostu ukazalo poštovanje. 
  8. Kuraš je tradicionalni sport u Uzbekistanu. Ovo je tip rvanja gde je primarni cilj da se protivnik obori na pod. 
  9. Po uzbečkoj tradiciji, najcenjeniji gost se smešta najdalje od ulaza u kuću. 
  10. Uzbekistanska zastava se sastoji iz plave, bele i zelene trake — plava predstavlja nebo i vodu, belo mir i sreću, a zeleno prirodu. Crvene linije između traka predstavljaju život, beli polu-mesec rađanje nove nacije (s tim što je ovo i islamski simbol), a 12 belih zvezda 12 meseci i 12 horoskopskih znaka. 

Došli smo do kraja ovog vodiča! Ako imate da podelite još neki savet u vezi sa putovanjem u Uzbekistan, ostavite komentar ispod teksta. Ako hoćete da podržite rad našeg bloga, zapratite nas na Instagramu. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *