Segešvar (Sigišoara) je mali ali izuzetno posećen transilvanijski grad koji svoju popularnost duguje dvema stvarima — ima jedno od najbolje očuvanih srednjevekovnih gradskih jezgara na svetu i rodno je mesto čuvenog Vlada Cepeša, poznatijeg kao grof Drakula.
Priča o Segešvaru počinje u 12. veku, kada teritoriju današnjeg grada naseljavaju nemački trgovci i zanatlije — koji će kasnije biti nazvani Transilvanijski Sasi. Ovi doseljenici su vremenom od Segešvara napravili jedno od najznačajnijih strateških i trgovačkih mesta u Evropi čiji izgled se nije bitno menjao sve do današnjeg dana, zbog čega je Segešvar uvršten na Uneskovu listu svetske baštine.
A tu je i turistička klopka koja se vrti oko vlaškog vojvode Drakule — rumunskog nacionalnog heroja koji je planetarno poznat po nabijanju Osmanlija (ali ne samo njih) na kolac i koji je donekle poslužio kao inspiracija Bramu Stokeru za pisanje romana Drakula.
Šta videti u Segešvaru
S obzirom na to da je Segešvar jako mali grad i da za obilazak ne treba više od 2, 3 sata u vrh glave, ovde je najbolje doći na dnevni izlet iz Sibinja ili Brašova (oba grada su udaljena od Segešvara manje od dva sata kolima).
Mi smo u Segešvar dolazili iz Sibinja i auto parkirali na Trgu Oktavijan Goga (Piata Octavian Goga) — odavde se stiže u sam centar grada za svega par minuta peške. Dolazeći iz ovog pravca, prva atrakcija na koju se nailazi je i jedna od najbitnijih u gradu, Toranj ili kula sa satom u kojoj se nalazi Istorijski muzej Segešvara.
Sagrađen u 14. veku, Toranj sa satom je zapravo današnja ulazna kapija u grad i jedan od 9 sačuvanih tornjeva u Segešvaru (u srednjem veku ih je bilo 14, a zaista je fascinantno da ih je čak 9 potpuno očuvano). U srednjem veku, toranj je služio kao odbrana glavne gradske kapije, a jedno vreme je u njemu bila smeštena i većnica.
Toranj sa satom je visok 64 metra i vidi se sa svake tačke u gradu, a sa njegovog vrha se pružaju najbolji pogledi na Segešvar i okolinu. Osim panorame zbog koje se vredi popeti, u tornju je smešten i zanimljiv Istorijski muzej u kome su između ostalog izloženi razni predmeti koje su mnogobrojne segešvarske zanatlije pravile u srednjem veku.
Odmah pored Tornja sa satom nalazi se jedna žuta kuća u kojoj je danas smešten restoran tradicionalne rumunske hrane — a u kojoj je u 15. veku rođen Vlad Cepeš. Pošto je Drakula u principu najveća turistička atrakcija cele Transilvanije, zaista ne treba mnogo da vas čudi to što Segešvarci gledaju da na svaki način eksploatišu njegov lik i delo. Današnji vlasnici ili zakupci njegove rodne kuće su tu eksploataciju podigli na malo viši nivo, pa osim što unutar restorana možete da kupite preskupu kafu i vino na koje je nalepljena Drakulina slika, tobož možete i da vidite sobu u kojoj se vojvoda rodio (ulaz se naplaćuje naravno).
I mi smo, kao i mnogi pre nas, naseli na ovu reklamu i platili da vidimo sobu u kojoj je Drakula rođen, ali umesto rekonstruisane prostorije ili mini muzeja, sačekala nas je prejeftina kuća strave u kojoj kineske igračke padaju sa plafona i u kojoj jedan od zaposlenih nepomično leži u mrtvačkom kovčegu — sve dok mu se ne približite, kada se pomeri ne bi li vas uplašio. Za (malo veću) decu je ovo možda (veliko možda) zanimljivo, ali osim ukoliko ne želite da vidite ovo svojim očima da biste posle pričali kako ste i vi naseli na glupu reklamu, nemojte da bacate pare.
Pored Tornja sa satom smeštena je i Manastirska crkva, gotska crkva koja je pripadala srednjevekovnom dominikanskom manastiru srušenom u 19. veku. Nažalost, nismo videli ni delić ove crkve pošto se renovira i čitava je prekrivena ceradom.
Sa druge strane crkve, paralelno sa ulicom u kojoj je Toranj sa satom, izbija se na jedan mali trg na kome se nalazi Cepešova bista. A kada se nastavi ulicom u kojoj je Toranj sa satom, dolazi se i do glavnog gradskog trga, Trga Ćetati (ili Trga Tvrđave) oko koga se nalaze kafići, restorani i radnjice sa suvenirima.
Ukoliko se sa ovog trga krene nagore, uzbrdo uz prvu ulicu, stiže se do natkrivenih Školskih stepenica (ili Đačkih ili Studentskih stepenica) — ovih stepenika je nekada bilo 300, a danas ih je ostalo 176, a napravljene su još u 17. veku da bi povezale gornji i donji deo Segešvara i omogućile stanovnicima da lakše dođu do crkve i škole na brdu. Na brdu i dan danas stoji ova crkva iz 14. veka posvećena Svetom Nikoli — koja se jednostavno zove Crkva na brdu (a tu je i dalje i Škola na brdu).
Ova crkva je jedna od najvećih i najznačajnijih u Transilvaniji, a odmah pored nje je smešteno i staro saksonsko groblje na kome su neki od najstarijih nadgrobnih spomenika sa samog početka 18. veka. Pored crkve i groblja nalazi se i Toranj užara (u Transilvaniji su se tornjevi nazivali po gildama koje su ih čuvale), a kada više nije bilo neophodno braniti grad od napada, toranj je prestao da služi svojoj primarnoj svrsi i dat na upravljanje nekoj siromašnoj porodici čiji posao je bio da zvoni zvono tri puta dnevno.
Osim Tornja sa satom i Tornja užara, u Segešvaru se nalazi još 7 tornjeva na različitim lokacijama. Nakon obilaska glavnih atrakcija, mi smo se bacili u potragu za preostalim tornjevima — što savetujemo i vama. Potraga za tornjevima je najbolji način da se vidi ostatak grada u kome nema više znamenitosti, ali zato ima mnogo lepih i starih kuća i zanimljivih i uskih uličica. Ostali tornjevi se zovu Toranj kovača, Toranj mesara, Toranj obućara, Toranj krznara, Toranj kožara i Toranj limara. 🙂
Kao što vidite, u Segešvaru nema puno znamenitosti, ali s druge strane, čitav ovaj gradić je atrakcija za sebe i svakako zavređuje posetu ukoliko se nađete u ovom delu Rumunije. Osim toga što ćete retko gde drugde videti toliko očuvanih kuća i tornjeva iz 15. veka, Segešvar je definitivno i mesto koje svaki ljubitelj istorije ili makar horor filmova treba da poseti.
Da li ste već bili u Segešvaru? Kakvi su vaši utisci — voleli bismo da vas čujemo u komentarima! Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i Fejsbuku. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!
Ostavite komentar