Evropa - Rumunija

Vodič kroz Transilvaniju (putovanje kolima)

Uprkos tome što je mnogima danas prva asocijacija na Transilvaniju grof Drakula, ovaj deo Rumunije ima da ponudi mnogo više od priča o besmrtnim čudovištima koja vrebaju noću i piju krv svojim žrtvama — iako su mitovi i legende o vampirima nesumnjivo doveli do popularizacije Transilvanije među turistima. 

Sve je naravno počelo sa Brem Stokerovim romanom Drakula koji je postavio temelje za sve savremene priče o vampirima i zahvaljujući kome je Transilvanija postala planetarno poznata kao mesto gde je rođen vampir. Rumunski nacionalni heroj Vlad Cepeš je tako poistovećen sa Drakulom iako nema nikakvih dokaza da je Cepeš poslužio Stokeru kao inspiracija za stvaranje Drakule.

Peleš, jedan od najlepših dvoraca u Evropi.

Međutim, marketing je čudo, a današnji pisci, scenaristi, režiseri, producenti i na kraju krajeva i turisti ne haju mnogo za istinu ili istoriju. Tako je Transilvanija postala sinonim za Drakulu, a milioni turista svake godine posećuju ovu regiju u potrazi za najpoznatijim vampirom na svetu. 

Fiktivni Drakula jeste manje više svugde po Transilvaniji, na majicama sa lošim printom, na ukrasima za kuću, na bocama vina na kojima je nalepljena Cepešova slika. Ali osim jeftinih suvenira i turističkih klopki koje na svaki mogući način gledaju kako da izmuzu što više para od što više turista, Transilvanija ima lepote kakve je teško zamisliti.

Ovde se nalaze gradovi sa očima, kuće i tornjevi koji nepromenjeni stoje stotinama godina, dvorci kakvih nema ni u bajkama, neverovatno lepa i surova priroda i najlepši put u Evropi. Što se mene tiče, sve ovo nabrojano je mnogo zanimljivije — i što da ne, mističnije — nego mit koji se besramno eksploatiše zarad profita. 

Jezero Balea na Transfagarašanu.

Šta videti u Transilvaniji 

Smeštena u centralnom delu Rumunije, Transilvanija je najveća regija u zemlji koja se prostire preko Karpata. Nekada deo Mađarske, Transilvanija je posle Prvog svetskog rata pripojena Rumuniji, a osim Mađara, istoriju Transilvanije su oblikovali još i Nemci, odnosno transilvanijski Sasi koji su se doselili ovde još u 12. veku i koji su osnovali 7 gradova, uključujući Sibinj i Segešvar. 

Kao što ćete videti iz ovog putopisa, veoma je lako samostalno obilaziti Transilvaniju. Međutim, ako ne putujete kolima ili ako ste ipak zainteresovani za vođene ture ili dnevne izlete po Rumuniji, bacite pogled na ponude na ovom sajtu:

Imajući u vidu da je Transilvanija prepuna prirodnih lepota i kulturno-istorijskih spomenika, za obilazak čitave regije je verovatno i 20 dana malo. Međutim, za obilazak najznačajnijih mesta u Transilvaniji je dovoljno 5-7 dana, ali ukoliko imate još manje slobodnih dana, par stvari je moguće videti i samo za produženi vikend. Ako kao i mi hoćete da vidite i Bukurešt (koji je u Vlaškoj, ne u Transilvaniji), onda je potrebno izdvojiti 7-10 dana — mi smo u Rumuniji bili ukupno 9 dana, od čega 6 u Transilvaniji, 2 u Bukureštu i 1 na putu.  

Evo kako je izgledao naš itinterer kroz Transilvaniju. 

Dan 1 — Deva & Hunedoara

Pošto smo i prvi dan na putu hteli da iskoristimo za obilazak, iz Beograda smo krenuli čim je svanulo i za nekih 5 sati stigli do tvrđave u Devi. Tvrđava je sagrađena u 13. veku na vrhu pošumljenog vulkanskog brda oko koga se razvio današnji grad Deva.

Do tvrđave je moguće doći peške, kružnom stazom oko brda (ne preporučujemo), ili uspinjačom kojoj treba nekih 5,6 minuta do vrha (preporučujemo). S obzirom na to da su od nekadašnje tvrđave ostale samo zidine, na vrhu i nema bog zna šta da se radi, osim da se šeta pored bedema sa kojih se pruža lep pogled na grad ispod. 

Na vrhu tvrđave u Devi.

U ovoj tvrđavi smo se zadržali oko pola sata, a iako nam je prvobitan plan bio da se malo prošetamo i Devom, od ovoga smo odustali jer smo na kraju ipak odlučili da želimo više vremena da provedemo u dvorcu Hunedoara — što se ispostavilo kao veoma pametna odluka pošto smo u dvorcu proveli oko 3 sata (i mogli smo još). Ako hoćete da prošetate Devom, u gradu još ima jedan muzej, par crkvi i nekoliko spomenika, ali na osnovu onoga što smo videli iz kola, Devu stvarno možete i da preskočite. 

Pogled sa tvrđave na grad.

Što se tiče dvorca u Hunedoari (koji je još poznat kao dvorac Hunjadi ili Korvin), ova prelepa gotsko-renesansna građevina je proglašena jednim od sedam rumunskih čuda — i to sa punim pravom. Dvorac je u 15. veku sagradio Janoš Hunjadi (Sibinjanin Janko), a danas se nažalost ne zna kako je tačno izgledao u vreme kada je izgrađen.

Nakon što je decenijama bio prepušten propadanju i na kraju stradao u vatri, dvorac Hunedoara je obnovljen — ali umesto da se radovi izvrše na osnovu istorijskih zapisa, dvorac je renoviran tako da izgleda onako kako svi mi zamišljamo da jedan grandiozni gotski dvorac treba da izgleda, sa visokim tornjevima, velikim unutrašnjim dvorištem, nebrojeno mnogo prostorija i raskošnim ukrasima na prozorima i balkonima. 

Dvorac Hunedoara.

S obzirom na to da je Drakula najveća turistička atrakcija Transilvanije, radnici u turističkom sektoru reklamiraju Hunedoara dvorac kao mesto gde je Janoš Hunjadi držao Vlada Cepeša kao zarobljenika pre nego što su skoplili politički pakt.

Zbog ovoga, nije neobično čuti kako je Hunedoara pravi Drakulin zamak, ali istina je da Stoker nije znao ni za pakt između Cepeša i Hunjadija ni za dvorac Hunedoara. Ovo naravno ne sprečava Rumune da nastavljaju da prodaju maglu turistima — iako zaista nema nikakve potrebe za ovim pošto je Hunedoara jedan od najlepših dvoraca ikada napravljenih. 

Hunedoara unutra.

Nakon obilaska i besomučnog fotkanja dvorca, krenuli smo dalje i nakon jedno 2 sata stigli u Sibinj — koji nam je bio baza narednih par dana. 

Dan 2 — Sibinj 

Drugi dan smo čitav proveli u Sibinju. Iako je za obilazak dovoljno nekoliko sati, ipak preporučujemo da provedete jedan ceo dan u Sibinju — ali ako ste u Rumuniji samo za produženi vikend, verovatno možete da obiđete i Sibinj i Segešvar u jednom danu (samo imajte u vidu da bi vam za ovaj poduhvat trebalo bar 10-12 sati). 

Kao što sam već rekla, Sibinj je jedan od sedam transilvanijskih gradova koje su osnovali Sasi i njihov uticaj se i dalje oseća u čitavom gradu. Zanimljivo je da je Sibinj danas poznat kao Grad sa očima upravo zahvaljujući Sasima.

Naime, šetajući po Sibinju, bukvalno ćete svugde videti kuće sa prozorima u krovovima koje izgledaju kao da motre na vaš svaki korak. Iako legenda kaže da su Sasi namerno ugrađivali ove prozore da bi lokalno stanovništvo stalno imalo osećaj kao da ih neko posmatra, istina je da su ovi prozori pravljeni da bi pospešili ventilaciju u kućama. 

Kuće sa očima su svugde po centru Sibinja.

Sibinj je podeljen na Gornji i Donji grad, a sve gradske znamenitosti su smeštene u Gornjem gradu — iako vredi prošetati i Donjim gradom u kome ima mnogo lepih i starih kuća. Čitav gradski život u Gornjem gradu se odvija oko 3 trga na kojima se i nalaze sve najbitnije atrakcije. Ovi trgovi su Veliki, Mali i Huet, a svi se maltene nadovezuju jedan na drugi. 

Veliki ili glavni trg je bio centar gradskih dešavanja još od srednjeg veka, a na njemu se nalazi Brukental nacionalni muzej koji je otvoren 3 godine pre Luvra, Crkva Svetog Trojstva sa skrivenim spomenikom Svetom Jovanu Nepomuku i Savetni toranj sa koga se pružaju najbolji pogledi na grad. 

Pogled na Sibinj sa vrha Savetnog tornja.

Savetni toranj se zapravo pola nalazi na Velikom, a pola na Malom trgu — a na Malom trgu su još smešteni Most laži za koji se vezuju mnogobrojne legende, od kojih najčuvenija kaže da će se most srušiti ako na njemu izgovorite laž, i Muzej farmacije koji slikovito prikazuje kako su se ljudi lečili u srednjem veku. 

Na Mostu laži.
Katedrala se vidi u pozadini.

Na svega par metara od Mosta laži se izbija na Huet trg na kome je podignuta velelepna gotska katedrala koja je i glavni simbol Sibinja i u kojoj je sahranjen Mihnea Zli, sin Vlada Cepeša.

Ovo su bile najvažnije znamenitosti u Sibinju, a ukoliko želite da saznate više o Gradu sa očima, pročitajte naš detaljni vodič kroz Sibinj

Dan 3 — Segešvar 

Treći dan u Rumuniji smo išli na dnevni izlet u Segešvar. Od Sibinja do Segešvara se putuje oko 2 sata kolima, a za lagani obilazak Segešvara su dovoljna 3 sata. 

Toranj sa satom, simbol Segešvara.

Kao i Sibinj, Segešvar takođe duguje svoj izgled Nemcima, a ovaj mali transilvanijski grad je zapravo i najčuveniji po tome što ima savršeno očuvano srednjevekovno gradsko jezgro. Kuće koje danas možete da vidite u Segešvaru su iste one kuće u kojima su živeli ljudi u srednjem veku, a zahvaljujući tome što je stao u vremenu, Segešvar je odavno uvršten na Uneskovu listu svetske baštine. 

Osim srednjevekovnog izgleda, Segešvar je još poznat po tome što je rodno mesto Vlada Cepeša — i što zapravo ovde možete da vidite kuću u kojoj se ozloglašeni grof Drakula rodio. Međutim, Drakulina kuća je najveća turistička klopka u čitavoj Transilvaniji — i moramo da priznamo da smo se i mi upecali i platili da vidimo gde je Cepeš rođen. 

Ispred Drakuline kuće.

Umesto muzeja ili rekonstruisane sobe ili bilo čega pristojnog, sačekala nas je mini kuća strave u kojoj kineske igračke padaju sa plafona i glumac/radnik leži u kovčegu i povremeno plaši ljude. Ovo je bilo baš loše iskustvo, tako da savetujemo da sačuvate pare i preskočite odlazak u Drakulinu kuću (kada smo izašli iz ove kuće, prvo što nam je palo na pamet jeste da bi pravi Cepeš sigurno pobio one koji su napravili ovo od njegovog doma). 

Drakulina bista iza Manastirske crkve.

U Segešvaru se još nalazi prelepi Toranj sa satom u kojem je smešten muzej istorije grada i sa kojeg se vidi čitav grad. Ovaj toranj je inače samo jedan od preostalih 7 srednjevekovnih tornjeva koji su činili gradske zidine — i najbolji način da se vidi Segešvar je u stvari da se krene u potragu za svim sačuvanim tornjevima. 

Pogled sa tornja na Stari grad i Crkvu na brdu.

Što se tiče verskih objekata, u Segešvaru imaju 2 značajne crkve — Manastirska crkva koja je nekada pripada dominikanskom manastiru i koja je smeštena odmah pored Tornja sa satom i Crkva na brdu do koje vodi preko 170 natkrivljenih stepenika poznatih kao Školske stepenice. 

Ako hoćete da saznate više o ovom lepom transilvanijskom gradu, kliknite ovde da pročitate naš vodič kroz Segešvar. 

Dan 4 — Transfagarašan 

Četvrti dan smo rano ujutru krenuli iz Sibinja do Brašova — ali preko Transfagarašana koji se nalazi jednim delom u Transilvaniji a drugim delom u Vlaškoj. Pošto na Transfagarašanu ima nekoliko stvari koje vredi videti i gde se prave kraće ili duže pauze, za ovo putešestvije treba preko 12 sati. Iako nam je ovaj dan bio prilično naporan, moram da napomenem da je Transfagarašan najlepši put koji smo ikada izvozali — i da se zaista isplati truda. 

Pogled na serpentine na Transfagarašanu sa Balea jezera.

Većina turista koji stižu na Transfagarašan iz pravca Sibinja dođu samo do jezera Balea — ova deonica stvarno jeste najzanimljivija, a jezero je najlepša atrakcija na putu. Međutim, ako želite da vidite i mali vodopad odmah pokraj puta, Vidraru branu i istoimeno veštačko jezero i Poenari, pravi dvorac grofa Drakule, onda treba da izvozate istu deonicu kao mi. 

Prva znamenitost na putu je Balea vodopad, ali njega možete da vidite samo iz daljine. Ukoliko hoćete da mu se približite, onda je neophodno da izdvojite više vremena i peške dođete do kraja vodopada. S druge strane, put vas navodi pravo na mesto gde vodopad izvire, a odmah tu i počinju čuvene transfagaraške serpentine koje se završavaju jezerom Balea.

Serpentine su priča za sebe i ne postoji fotografija koja može da dočara kako je to izvozati ih, a onda i videti ih sa najviše tačke na Transfagarašanu. Pošto su najbolji pogledi na serpentine odmah pored jezera Balea, računajte da ćete ovde i provesti najviše vremena. 

Kristalno bistro Balea jezero je odmah iza nas.

Nakon jezera Balea sledi Balea tunel, najduži tunel u Rumuniji, pa onda opet serpentine i mali vodopad pokraj puta. Posle sledi malo dosadnija deonica puta, uglavnom kroz šumu, ali imajte u vidu da ovde možete da vidite medvede kako prelaze put. Mi ih nismo videli, ali možda vi budete imali više sreće. Sledeća stanica je brana, a odmah posle nje i Poenari, ruševine zamka koji je pripadao Vladu Cepešu i koji se zaista nalazi bogu iza nogu. 

S obzirom na to da smo već taj dan vozili satima i da do ruševina zamka vodi 1,500 stepenika, mi se nismo peli do njega — ali dobra vest je da može da se vidi iz daljine. Ako baš želite da ga obiđete, možete da prespavate u motelu na putu ili da dođete na dnevni izlet iz Bukurešta. 

Ruševine zamka Poenari.

E nakon ovoga sledi manje više pakao. Do grada Kurtea de Arđeš je put katastrofa, a onda kada se kod ovog grada skrene u pravcu Brašova prolazite satima kroz neugledna rumunska sela — i naravno, krivina ima koliko vam duša poželi. Ovde nam je već bilo dosta svega, ali pošto zaista nismo hteli da prenoćimo u nekoj rumunskoj zabiti, nekako smo smogli snage i dovukli se do Brašova. 

Ako hoćete da pročitate naš detaljni putopis o Transfagarašanu, kliknite ovde

Dan 5 & 6 — Brašov (+ Bran & Peleš)

Pošto smo u Brašov stigli četvrtog dana uveče, to veče smo samo prošetali centrom i seli na večeru. Sutradan, dakle petog dana, smo zapravo krenuli u pravi obilazak grada. Međutim, da bismo izbegli gužve u dvorcu Bran, zapravo smo odložili obilazak grada za popodne i rano ujutru se uputili u najpoznatiji rumunski dvorac. 

Dvorac Bran.

Bran se nalazi na svega pola sata kolima od Brašova, a s obzirom na to da je najčuvenija atrakcija u čitavoj zemlji, gužve možete da očekujete maltene non-stop. Osim ako ne dođete u Bran pre nego što se otvori — mi smo ovo uradili, prvi kupili karte na blagajni i imali oko 5-7 minuta u Branu skoro pa sami. Bran je zapravo mnogo manji nego što sam ja zamišljala, tako da je veoma lako i da se dvorac napuni, ali šta je tu je — svi žele da ga vide. 

Bran nije Drakulin dvorac, niti ima ikakvih dokaza da je Cepeš ikada kročio u njega, ali rumunske vlasti su za vreme komunizma želele da se približe zapadu i zato su počele da reklamiraju Bran kao Drakulin zamak. I zato će ovde uvek biti mali million turista, u koje god doba dana ili godine da dođete. 

Što se tiče samog dvorca, Bran je predivan i unutra i spolja (danas je u njemu muzej u kome su izloženi predmeti koji su pripadali rumunskoj kraljici Mariji) i nalazi se na predivnom mestu. Ali da li je ispunio sva moja očekivanja? Iskreno, nije. Jednostavno, zbog silne fame oko ovog dvorca, i ja sam očekivala previše od njega — pa iako je on zaista prelep, na kraju sam ipak ostala pomalo razočarana. 

S druge strane, dvorac Peleš je sve ono što Bran nije. U Peleš smo išli 6. dana u Rumuniji, opet rano ujutru — stigli smo u dvorac pre otvaranja i imali bogami jedno 20 minuta potpuno sami u bašti. Posle toga smo jedno 2 sata obilazili dvorac zajedno sa još milijardu turista, sve vreme se iznova čudeći kako su neki ljudi dobro živeli.

Tokom svih naših putovanja, bili smo u stvarno mnogo neverovatnih dvoraca, ali ovaj je nešto baš ostavio poseban utisak na nas. Pošto možete da birate da li ćete ići na kraću ili dužu turu kroz Peleš, toplo preporučujemo da izaberete dužu — jeste da je skuplja, ali duža tura obuhvata i drugi sprat, a većina turista ide samo u kraću turu, pa je ovo dobra prilika da se malo prošetate po dvorcu bez da vam neko dahće za vrat. 

O dvorcima Branu i Pelešu smo naširoko pisali u vodiču za Brašov, pa ako vas zanima više o tome kako izgleda poseta ovim fenomenalnim građevinama, kliknite ovde

Što se tiče Brašova, iako je centar slične površine kao Sibinj, ipak mislim da za obilazak Brašova treba malo više vremena. Mi smo obilazak podelili manje više na dva dela, petog i šestog dana popodne, nakon posete dvorcima, i to nam je bilo dovoljno da obiđemo (skoro) sve što smo želeli.

Od atrakcija bih izdvojila glavni trg sa Većnicom u kojoj je sada smešten Istorijski muzej i Crnu crkvu — koja zapravo nije pocrnela u požaru, kao što većina ljudi misli, nego od zagađenja kada je Brašov pretvoren u industrijski grad. Crna crkva je jedna impozantna gotska građevina koja se vidi iz svih delova Brašova — i koja zaista izgleda kao da pripada u onoj Transilvaniji iz gotik ili horor romana. 

Nekadašnja Većnica, danas Istorijski muzej.
Fenomenalna Crna crkva, pogled sa glavnog trga.

U Brašovu još ima i ostataka nekadašnjih gradskih zidina i prastarih građevina koje su ostale manje više iste od srednjeg veka. Tu je prelepa Katarinina kapija, inače jedina originalna srednjevekovna kapija, Bastion tkalja, najočuvaniji deo gradske fortifikacije, i mnogobrojni tornjevi koji se nalaze rasuti svugde po gradu (posebno se ističu Crni i Beli toranj, a sa Belog tornja su baš dobri pogledi na grad). 

Pogled sa Belog tornja.

Još jedna stvar koju nikako ne treba propustiti u Brašovu je odlazak na planinu Tampa u čijem podnožju je grad i osnovan. Na vrhu ove planine se nalazi znak Brašov poput onog u Holivudu, a najbolji pogledi sa planine su upravo pored ovog znaka — do vrha se dolazi žičarom, a ako ste baš u dobroj kondiciji, možete i da se popnete peške. 

Brašov, pogled sa vrha planine Tampa.

Ovo su bile najbolje atrakcije u Brašovu, a za više informacija pročitajte naš vodič kroz Brašov, Bran i Peleš

Dan 7 & 8 — Bukurešt 

Rano jutru sedmog dana smo krenuli ka Bukureštu, koji je od Brašova udaljen oko 2 sata. Međutim, pre nego što smo došli u Bukurešt smo napravili jednu kraću pauzu u manastiru Snagov — ovaj manastir se nalazi na ostrvcetu u istoimenom jezeru, a poseban je zato što se veruje da je u njemu sahranjen niko drugi no Vlad Cepeš.

Mesto gde je navodno sahranjen Vlad Cepeš.

Arheolozi i drugi naučnici naravno ne mogu da potvde da je Cepeš sahranjen u Snagovu, ali lokalcima se dopada ova ideja pa je tako manastir postao prilično velika turistička atrakcija. Naravno, lokalcima se dopada i ideja da od turista uzmu pare pa se ulaz u manastir plaća — a unutra smete da budete samo desetak minuta. Pošto su Rumuni shvatili da Drakula može možda još malo da se izmuze, vlada je planirala izgradnju zabavnog parka Drakula u blizini manastira Snagov, ali su srećom odustali od ove užasne ideje pre nekoliko godina. 

Što se tiče Bukurešta, iskreno ne znam šta bih vam rekla. Meni se grad uopšte nije dopao, ali je na Marka ostavio pozitivan utisak. Ono što mi je odbojno kod Bukurešta je što je jednostavno preogroman, sa preglomaznim građevinama, ogromnim trgovima i haotičnim bulevarima. Iz moje perspektive, Bukurešt je prilično grozno mesto za život, ali moguće je da ja grešim i da ćete se vi složiti sa mojim suprugom. 

Bukurešt je nekada bio poznat kao Mali Pariz, ali ja ne vidim mnogo sličnosti — ruku na srce, Bukurešt jeste prošao kroz sito i rešeto tokom istorije, ali opet ne mogu da kažem da me išta podseća na glavni grad Francuske.

Detalj iz muzeja Mali Pariz.

U Bukureštu mi se dopao Stari grad u kome se osim beskrajno mnogo kafića i restorana nalazi mali ali slatki Muzej Mali Pariz sa predmetima iz vremena kada je Bukurešt možda i ličio na Pariz, lepa pravoslavna crkva Stavropoloeos, i palata izgrađena za vreme Vlada Cepeša (koja je doduše bila zatvorena zbog renoviranja). U Starom gradu još ima i Muzej Kiča koji deluje prilično zanimljivo, ali ni on nije radio tokom naše posete. 

Osim Starog grada, u Bukureštu ne treba propustiti Parlament (koji je užasan, ali ovakvo čudovište od građevine treba videti svojim očima), Rimski Ateneum (velelepna koncertna dvorana) i Trijumfalnu kapiju (koja se nalazi u sred kružnog toka i koju je dovoljno videti iz kola).

Parlament.

Još vredi videti Trg revolucije na kome se nalazi zgrada nekadašnjeg Centralnog komiteta komunističke partije (gde je Čaušesku učvrstio svoju vlast 1968. godine i odakle je 30 godina kasnije bežao helikopterom kada je shvatio da se njegovoj diktaturi bliži kraj) — ovde je podignut i Spomenik ponovnog rođenja, posvećen žrtvama rumunske revolucije iz 1989. godine. 

Mi preporučujemo i posetu nekadašnjoj Čaušeskovoj palati, čisto da vidite kako su on i njegova porodica živeli dok je narod Rumunije grcao u bedi — ali pošto su vodiči u ovom muzeju zaljubljeni u porodicu Čaušesku, ovde ćete jedino čuti žalopojke o tome kako su zlotvori završili.  

Spavaća soba Nikolaja i Elene Čaušesku.

Bukurešt ima i veliki broj crkava, muzeja i parkova, a ako želite da saznate više o glavnom gradu Rumunije, pročitajte naš detaljni putopis

Stigli ste do kraja našeg vodiča kroz Transilvaniju sa posetom Bukureštu — da li ste bili u ovom delu Rumunije i kakvi su vaši utisci? Voleli bismo da vas čujemo u komentarima! Ako vas se dopada naš blog, zapratite nas na Instagramu! Hvala što nas čitate — do sledećeg putopisa!

  1. Sve pohvale za odlične i koncizne vodiče za Transilvaniju i Bukurešt. Naša ruta je bila jako slična vašoj (bez Transfagarašana)i zahvaljujući korisnim informacijama koje ste ovde naveli, lakše smo napravili plan i imali više nego dovoljno vremena da sve što smo planirali detaljno obiđemo.

    Sledeća destinacija je Belgija, tako da ćemo sigurno da isčitamo vaše vodiče. 🙂

    1. Drago nam je da su vam vodiči bili korisni! Nama je ovo putovanje u Transilvaniju jedno od najdražih ikada! 🙂

      Putopisi iz Belgije su među prvima koje smo napisali pa možda nisu toliko korisni kao ovi skoriji. Ali ako budete imali neko dodatno pitanje, javite se i probaćemo da pomognemo. 🙂

  2. Divan tekst o Transilvaniji, da li je po vaem mišljenju izvodljivo sa decom, starosti oko sedam godina, koliko je naporan put? Hvala unapred

    1. Izvodljivo, što da ne, mislim da bi se deci dopala Transilvanija. 🙂 Samo što u tom slučaju preskočite Transfagarašan ili eventualno idite samo do jezera pa nazad na normalan put. Pozdrav! 🙂

  3. ???????????? Zahvaljujući vama napravili smo svoju rutu po Transilvaniji za koju smo znali da je lepa, ali je ovo putovanje bilo mimo svih naših očekivanja. Mi nismo išli do Bukurešta, ali smo obišli osim puta Transfagarašan u koji smo se zaljubili i put Transalpinu koji je najviši i najstariji put u Rumuniji, koji je takođe zanimljiv i lep, a koji nam je takođe bio na listi želja.
    Još jednom vam hvala i svaka podrška u daljem radu. ????

  4. Divan članak, hvala na informacijama, puno su nam pomogle pri organizovanju našeg putovanja u Rumuniju.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *