Evropa - Rumunija

Vodič za Brašov sa posetom Branu & Pelešu

Brašov je verovatno najčuveniji transilvanijski grad, ne toliko zbog atrakcija u starom gradskom jezgru koliko zbog relativne blizine najpoznatijim rumunskim dvorcima — Branu i Pelešu. Međutim, iako je Brašov zaista odlična baza za obilazak onog najboljeg što Transilvanija ima da ponudi, ovaj nekadašnji saksonski grad je i jedan od najlepših gradova u čitavoj zemlji.

Kao i Sibinj i Segešvar, Brašov — čije ime je nekada bilo Korona (ozbiljno) — su osnovali Sasi u 12. veku, a grad je tek krajem Prvog svetskog rata pripojen Rumuniji.

Brašov, pogled sa vrha planine Tampa.

U Brašovu su i dalje očigledni nemački i mađarski uticaji, zahvaljući karakterističnoj transilvanijskoj srednjevekovnoj arhitekturi, kaldrminsanim ulicama i ostacima nekadašnje gradske fortifikacije.

Brašov je jedan od onih gradova koje stvarno ne treba da propustite na putovanju kroz Rumuniju, a ako bismo trebali da izdvojimo ono što nam se najviše dopalo tokom naše transilvanijske avanture — to bi onda definitivno bio dvorac Peleš (mada su jako blizu i dvorac Hunedoara i Transfagarašan put).

Šta videti u Brašovu

Iako je Brašov jedan od većih gradova u Rumuniji, sam centar je prilično mali. U centralnom gradskom jezgru se i nalaze sve brašovske atrakcije — i do svih znamenitosti je moguće stići peške, mada do nekih nije baš lako doći.

Obilazak Brašova savetujemo da počnete u srcu grada, na glavnom trgu (Piața Sfatului) koji je centar gradskih zbivanja već više od 600 godina. Na ovom trgu su se vekovima sastajali ljudi, prodavala roba i kažnjavali prestupnici a nekada davno i veštice.

Glavni trg u Brašovu.

Trg je i danas najživlje mesto u gradu, a oko njega se nalaze neke od najstarijih i najlepših kuća u Brašovu — od kojih su mnoge pretvorene u restorane tradicionalne hrane i klasične picerije. Na glavnom trgu je smeštena i jedna od najznačajnijih brašovskih znamenitosti, Većnica iz 15. veka u kojoj je sada istorijski muzej.

Nekadašnja Većnica, danas Istorijski muzej.

Sa trga se vidi i simbol i najpoznatija atrakcija Brašova, zaista veličanstvena Crna crkva čija izgradnja je započeta u 14. veku. Ovu luteransku crkvu su sagradili Sasi, a pre nego što je dobila nadimak Crna crkva, bila je poznata kao Bogorodičina crkva. Zanimljivo je da većina ljudi misli da je ova gotska crkva dobila sadašnje ime zato što je pocrnela u požaru u 17. veku — istina je ipak da je fasada postala sivkasta zbog zagađenja nakon što je Brašov u 19. veku pretvoren u industrijski grad. U ovoj trobrodnoj bazilici danas možete da vidite impresivne orgulje sa preko 4,000 cevi kao i pozamašnu kolekciju tepiha koju su srednjevekovni Sasi donirali crkvi.

Crna crkva, pogled sa glavnog trga.

Ukoliko od crkve produžite dalje, udaljujući se od glavnog trga, ubrzo ćete naići i na još neke zanimljive atrakcije. Prvo, na manje od 3 minuta od crkve nalazi se interesantna Sfori ulica, najuža ulica u Brašovu i jedna od najužih u Evropi — široka je između 111 i 135 cm, a dugačka oko 80 m. Ova ulica je napravljena u 17. veku da bi vatrogasci mogli brže da se kreću kroz grad, a danas je sastajalište i turistička atrakcija. Maltene odmah nakon ove ulice, izbija se na prelepu sinagogu, a odmah zatim i na Šej kapiju koja ja napravljena kao klasična trijumfalna kapija i kroz koju prolazi saobraćaj.

Sinagoga u centru Brašova.

Pored Šej kapije smeštena je mnogo impozantnija i starija Katarinina kapija koju je sagradio krojački esnaf u 16. veku. Iako zaista mnogo lepa, ova kapija je kao i mnoge slične kroz Transilvaniju služila u odbrambene svrhe — a iako su u ovoj regiji maltene sve odbrambene kapije i tornjeve dizali razni esnafi po kojima su i građevine dobijale ime, Katarinina kapija je ponela ime po istoimenom manastiru koji se ovde nekada nalazio.

Ova kapija je jedina originalna srednjevekovna gradska kapija (mada nisu svi delovi originalni), a zanimljivo je da se nekada još zvala i Vlaška kapija jer je bila jedina od pet brašovskih kapija kroz koju su Rumuni iz obližnjih sela mogli da uđu u Brašov. Naime, za vreme saksonske vladavine, Rumunima nije bilo dozvoljeno da imaju posed unutar zidina grada, a samo su određenim danima mogli da uđu u Brašov — i to su morali da plate da bi ušli i prodavali svoju robu u gradu.

Katarinina kapija.

Na nekoliko minuta peške od Katarinine kapije, u pravcu planine na kome se nalazi znak Brašov poput onog u Holivudu, nalazi se Bastion tkalja (Bastionul Țesătorilor), najočuvaniji deo nekadašnje gradske fortifikacije. U ovom bastionu je danas mali muzej, u kome između ostalog može da se vidi ogromna maketa srednjevekovnog Brašova.

Bastion tkalja.

Ako od ovog bastiona krenete Tampa promenadom, usput ćete videti još nekoliko jako dobro očuvanih srednjevekovnih tornjeva, ali to nije jedini razlog zašto treba prošetati ovom promenadom. Naime, negde na pola promenade se nalazi ulaz za žičaru koja vodi na vrh planine Tampa koja se nadvija nad Brašovom.

Pogled iz žičare. Pogled sa vrha planine smo okačili na samom početku putopisa.

Tampa je visoka samo 960 metara, ali ne preporučujemo da idete peške do vrha — iako je i ovo moguće, samo će vam trebati baš mnogo vremena. Pogledi sa vrha su naravno fenomenalni, ali ono što je najinteresantnije jeste da može da se dođe sve do znaka Brašov i odavde posmatra čitav grad.

Ne znamo zašto su Rumuni u Brašovu napravili ovaj znak — možda jer je nekolicina holivudskih filmova snimljena ovde, možda jer ima bezbroj filmova o transilvanijskim vampirima, a možda samo jer kul izgleda. Bilo kako bilo, ovaj znak je jedan od najprepoznatljivijih atrakcija u Brašovu — a i susedni grad Rašnov takođe može da se pohvali svojim holivudskim znakom. Usput, u Rašnovu ima fenomenalna tvrđava, ali je tokom naše posete Rumuniji bila zatvorena tako da nažalost nismo imali prilike da je posetimo.

Znak Brašov u daljini, pogled sa glavnog trga.

Elem, nazad na Brašov — kada se, nakon uspona i spusta žičarom, nastavi Tampa promenadom na ulicu Eroilor, jako brzo se izbija na predivnu zgradu Opštinskog veća (na slici ispod), preko puta koje je ulica Republike — u ovoj ulici se nalazi ogroman broj restorana i drugih ugostiteljskih objekata, čak i Srpska kafana (Taverna Sarbului). A inače, ulica Republike se nadovezuje na glavni gradski trg, tako da ako pratite ovu našu rutu, bukvalno ćete napraviti krug oko istorijskog centra Brašova.

Zgrada opštinskog veća.
Srpska kafana u Brašovu. 🙂

Međutim, ovo nije sve što ima da se vidi u Brašovu. Tu su još Crni toranj, Beli toranj i Citadela. Do sve tri građevine je teško doći, a za Citadelu smo čuli da je zatvorena, tako da smo mi na kraju otišli samo do Belog tornja — i to kolima. Do oba tornja može da se dođe peške, ako od Katarinine kapije krenete u suprotnom pravcu od Tampa planine, odete iza zgrada i dođete do jednog malog kanala, brzo ćete videti stepenice za Crni toranj koji se onda nadovezuje na Beli toranj. Sami tornjevi nisu ništa posebno, ali je pogled na Brašov sa Belog tornja stvarno odličan.

Pogled sa Belog tornja.

Ovo su glavne znamenitosti u Brašovu, ali kao i Sibinj, i Brašov je čitav zapravo jedan veliki muzej na otvorenom. U koju god ulicu ili prolaz da skrenete, možete da nađete nešto zanimljivo — plus, centar grada je dovoljno mali da može da se zađe u maltene svaki ćošak za samo jedan dan.

Poseta Branu i Pelešu

Bran je udaljen oko pola sata kolima od Brašova, a Peleš oko sat vremena. Iako je moguće obići oba dvorca u jednom danu, ne preporučujemo ovo zbog toga što će vam em biti previše naporno, em će vas u jednom od ova dva dvorca sigurno zateći ogromne gužve.

I Bran i Peleš je najbolje obilaziti rano ujutro — i to po mogućstvu doći do dvoraca malo pre otvaranja. Karte za Bran (55 lei što je 11 EUR) mogu da se kupe preko interneta, a za Peleš (50 lei za kraću turu, 100 lei za dužu turu) ih je jedino moguće kupiti na licu mesta (i to primaju samo keš). U Branu je dozvoljeno fotografisanje mobilnim telefonom i fotoaparatom, ali u Pelešu morate da platite naknadu za ovo zadovoljstvo (35 lei).

Elem, sada kada smo podelili osnovne informacije o oba dvorca, red je i da vas sprovedemo kroz njih.

Ako imate samo jedan dan za obilazak oba dvorca, bacite pogled na ovaj dnevni izlet iz Brašova:

Zamak Bran

Bran je najpoznatiji i najposećeniji dvorac u Rumuniji koji svoju popularnost duguje Brem Stokerovom Drakuli. Dvorac je sagrađen u 14. veku između Transilvanije i Vlaške, a tokom istorije je uglavnom imao odbrambenu ulogu.

Kada se Transilvanija pripojila Rumuniji, Bran je pripao rumunskoj kraljevskoj porodici — kraljici Mariji, inače majci jugoslovenske kraljice Marije Karađorđević, se dvorac posebno dopao, te je uložila znatna sredstva u njegovu obnovu. Kraljica Marija je Bran ostavila svojoj drugoj kćerci, princezi Ileani koja je pretvorila dvorac u bolnicu tokom Drugog svetskog rata. Kasnije je dvorac pripao komunistima — i tek pre nekoliko godina vraćen naslednicima princeze Ileane.

Danas je Bran naravno otvoren za javnost i njemu se nalazi muzej sa stvarima koje su pripadale kraljici Mariji. Međutim, dvorac godišnje privlači na stotine hiljada turista ne zbog svega ovoga — nego zato što je poznat kao Drakulin dvorac.

Drakulin dvorac, doduše, nema maltene nikakve veze sa Drakulom, odnosno Vladom Cepešom, a nema nikakvih dokaza ni da je Brem Stoker znao za postojanje Brana, a kamoli da mu je Bran bio inspiracija za Drakulin oronuli zamak.

Moderni istoričari se slažu da Vlad Cepeš najverovatnije nikada nije ni kročio u Bran — prvobitno se mislilo da je Cepeš bio zarobljen u Branu, ali sada se misli da je zapravo bio zarobljen u nekom drugom zamku, najverovatnije u Solomonovoj Kuli u Višegradskoj tvrđavi nadomak Budimpešte.

Što se tiče fiktivnog Drakule, da, Stoker jeste čitao o okrutnom vlaškom vojvodi kog su prozvali Nabijač na kolac. Nakon što je saznao za Cepešovu brutalnost, Stoker jeste odlučio da nazove glavnog junaka svog romana Drakula — ali je i sam rekao da Cepeš nije jedina inspiracija za Drakulu.

Možda se pitate zašto je onda Bran poznat kao Drakulin zamak? Odgovor naravno leži u turizmu. Rumunska komunistička partija je u jednom trenutku želela da se više približi zapadu — i tako je, zbog ovih slabašnih veza između Brana i Cepeša, krenula da reklamira Bran kao pravi Drakulin zamak. Ostalo je istorija.

Što se tiče mojih utisaka o Branu, lagala bih kada bih rekla da je ispunio sva moja očekivanja. Neosporno je lep — i nalazi se na sjajnom mestu — ali sam ga ipak zamišljala malo drugačije, malo lepše, malo mističnije. Reklama je naravno učinila svoje, pa zato i verovatno razočarenje. Da se nije digla tolika fama oko dvorca, prilično sam sigurna da bi mi utisak bio mnogo, mnogo bolji. Naravno, ovo ne znači da mi se Bran nije dopao, samo sam očekivala malo više.

Plus, razočarenju doprinosi i vašar ispred dvorca gde rumunski trgovci samo gledaju kako da vam uvale neki beskorisni bofl suvenir. A ne pomaže ni to što je nekoliko prostorija u dvorcu pretvoreno u neukusnu izložbu strašnih bića iz rumunskog folklora — shvatamo da pogotovo za vreme korone Bran mora da se izmuze koliko god može, ali stvarno negde treba podvući liniju.

Dvorac Peleš

S druge strane, Peleš me je potpuno oduvao s nogu. Iako mnogo mlađi, Peleš je sve ono kako ja zamišljam da jedan dvorac treba da izgleda. Smešten u Karpatima, blizu Sinaje, Peleš je neorenesanso-gotski dvorac čija gradnja je započeta krajem 19. veka.

Ovaj raskošni dvorac koji bi bez problema mogao da se nađe u Diznijevom filmu sagrađen je kao letnja rezidencija rumunskog kralja Karola I — koji se, kako legenda kaže, zaljubio u ovaj predeo čim ga je video i odlučio da baš tu podigne jedan od najdivnijih dvoraca ikad.

Za izgradnju dvorca je potrošeno današnjih 120 miliona dolara (prava sitnica), a oko 400 ljudi je radilo na njegovoj izgradnji — nije ni čudo što je toliko savršen i spolja i iznutra.

Slično kao i Bran, i Peleš je u pao u ruke komunistima, nakon čega je otvoren za javnost kao muzej — ali je ubrzo i zatvoren jer se nije dopadao rumunskom diktatoru Čaušeskuu. Dvorac je bio zatvoren preko 15 godina, a nakon revolucije je opet otvoren za javnost kao mesto od izuzetnog kulturnog značaja.

Peleš ima preko 170 soba, a od onih prostorija u koje turisti mogu da uđu se ne zna koja je lepša i bogatije ukrašena. Iako osnovna tura uključuje samo prvi sprat, savetujemo da idete na turu koja obuhvata i drugi sprat — na drugom spratu ima podjednako lepih soba, a gužva je dosta manja pošto većina turista obilazi samo prvi sprat. U dvorcu mogu da se vide raznorazni predmeti od nepocenljive vrednosti — tu su slike, skulpture, zlato, srebro, slonovača, tapiserije…nema čega nema. Pošto je teško opisati toliku raskoš, sledi nekoliko slika iz Peleša.

Kao što možete da vidite, Peleš nas je sasvim oduševio — a kako i ne bi kada izgleda kao dvorac iz bajke. Iako izvikan i pretvoren u turističku klopku ispred koje milion prodavaca želi da vam uvali neku glupost, Bran je isto jedan od najlepših dvoraca na svetu. Možda nije baš ono što se od njega očekuje, ali za to je kriv marketing, ne Bran. Ako imate prilike da ga poput nas makar na par minuta vidite dok još prodavci nisu otvorili tezge i ostali turisti nisu počeli da jurcaju po njemu, videćete i zašto je postao tako poznat — sasvim zasluženo. I na kraju, Brašov koji je svakako više nego samo mesto gde treba prespavati da bi se ujutru obišao Bran — u Brašovu ćete videti pravu Transilvaniju koja možda nije strašna, ali bogami jeste mnogo lepa.

Da li ste već bili u Brašovu? Kakvi su vaši utisci — voleli bismo da vas čujemo u komentarima! Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!

  1. Brašov.Bran.Peleš..nešto predivno svake godine obidjem i jedva čekam ponovni susret sa Transilvanijom ..

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *