Budući da smo tokom boravka u Izraelu bili u Jerusalimu za vreme Šabata kad skoro pa ništa živo ne radi (više o jevrejskom religijskom prazniku pročitajte ovde), odlučili smo se da tu subotu odemo na jednodnevni izlet do Masade i Mrtvog mora. Bukirali smo izlet preko Viator-a veče pred polazak, a ovo zadovoljstvo nas je koštalo oko 100 evra po osobi (ulaznice za Masadu i plažu na Mrtvom moru su uključene u cenu).
Kako put od Jerusalima ka Mrtvom moru jednim delom vodi preko područja Zapadne obale, ovde je bitno napomenuti da obavezno ponesete pasoš sa sobom. Najverovatnije vam ga niko neće tražiti na uvid, ali tokom same ture se prolazi izraelski kontrolni punkt i tačka razgraničenja između Zapadne obale i Izraela.
Sama vožnja od Jerusalima do Nacionalnog parka Masada traje oko sat i po, a od Tel Aviva oko 2 ili 2 i po sata. Usput se prave 2 ili 3 kraće pauze u zavisnosti od toga kog ste turoperatera odabrali.
Čim se napusti Jerusalim, maltene se odmah ulazi u Judejsku pustinju i krajolik se, naravno, dramatično menja iz zelenih brda u ogoljenu, suvu pustaru. Usput nam je vodič iz autobusa pokazivao beduinska plemena palestinskog porekla koja žive u polu-nomadskim naseobinama pored auto-puta. Kako sve ovo prilično podseća na uslove u kojima žive Romi u Srbiji i regionu, nismo bili ni upola (da ne kažem nimalo) fascinirani prizorom poput nekih Amerikanaca i Evropljana koji su se sa nama zatekli na turi.
Posle ovoga je usledila i prva pauza otkako smo izašli iz Jerusalima, na nultoj tački nadmorske visine, a posle ovog vidikovca kreće spuštanje ka severnoj obali Mrtvog mora koje leži na čak -430 metara ispod nivoa mora.
Ovde nas je sačekalo i par lokalaca sa svojim kamilama nudeći kratko jahanje istih po “simboličnoj” ceni od $5. S obzirom na to da nikako ne podržavamo iskorišćavanje životinja zarad zabave turista, ovo je prigodan trenutak da vas zamolimo da preskočite jahanje kamila, slonova i ostalih životinja na svojim putovanjima. Više o tome zašto je ovo ispravna odluka pročitajte u našem članku o okrutnoj strani turizma.
Idemo dalje. Pošto smo iz daljine videli dolinu reke Jordan i Jerihon — jedan od najstarijih kontinuirano naseljenih gradova na planeti — i prošli pored nekoliko plantaži palmi, konačno smo se približili obali Mrtvog mora.
U ovom delu Judejske pustinje se nalaze i Kumranske pećine koje se mogu videti iz autobusa — upravo na ovom mestu su pronađeni čuveni Svici sa Mrtvog mora. Naime, jedan pastir u potrazi za svojim stadom je 1947. godine slučajno nabasao na pećinu koja je krila ćupove sa tajanstvenim spisima.
Ubrzo su naučnici i arheolozi iz raznih delova sveta počeli istraživati okolinu Kumrana gde je na kraju pronađeno oko 900 antičkih dokumenata u 11 pećina. Danas se ovi spisi većinom čuvaju u Muzeju Izraela u Jerusalimu, a važe za najstarije i najvažnije biblijske tekstove koji su ikada otkriveni.
Vožnjom uz obalu, nekih pola sata od Kumrana, konačno smo stigli do prve glavne atrakcije našeg izleta – lokalitet tvrđave Masada u istoimenom nacionalnom parku.
Masada – simbol jevrejske borbe
Arheološki lokalitet Masada se uzdiže na nepristupačnoj visoravni usred Judejske pustinje, između ogoljenih pustinjskih litica i Mrtvog mora. Ovde stoje oronuli ostaci nekadašnje tvrđave koju je izgradio kralj Irod, a posle zauzeli Rimljani.
Zašto je istorija Masade izuzetno važna jevrejskom narodu? Kao jedan od ključnih događaja koji su obeležili Prvi rimsko-jevrejski rat, ovo mesto je bilo poprište velike rimske opsade u 1. veku nove ere, a dan danas se sa tvrđave mogu videti tragovi rimskog kampa i zemlje nasute da se stvori rampa korišćena da probije zid utvrde.
Shvativši da im nema spasa i da će rimska vojska svakog trena probiti zidine Masade, jevrejski pobunjenici posle višemesečne opsade tvrđave radije biraju da izvrše masovno samoubistvo pre nego da padnu u ropstvo. Po nekim podacima, ovde je stradalo nekih 960 judejskih pobunjenika sa svojim porodicama.
Iako ne postoje jasni arheološki dokazi da su jevrejski pobunjenici zaista izvršili masovno samoubistvo u Masadi, ovo na kraju krajeva nije ni bitno ako pitate bilo kojeg Izraelca. Masada je postala i ostala simbol herojstva, prkosa i pobune protiv stranih zavojevača, a događaji koji su se ovde odvili tokom antike su dobrim delom oblikovali nacioinalni identitet modernog Izraela.
S obzirom na to da smo posetili Rim i da u Srbiji i okolini imamo bolje očuvanih antičkih iskopina poput Sirmijuma, Feliks Romulijane ili Justinijane Prime, moramo priznati da mi i nismo bili nešto oduševljeni samom tvrđavom, pogotovo što od nje i nije baš mnogo toga ostalo. S druge strane, pogledi sa Masade su zaista fe-no-me-nalni — vidi se skoro celo Mrtvo more, dobar deo Judejske pustinje, pa čak i Jordan u daljini.
Inače, iako se tvrđava nalazi na litici visokoj 400m, ona je i dalje nekih 30m ispod nadmorske visine jer se obala Mrtvog mora, kako smo već ustanovili, nalazi na -430m.
Posetioci se od turističkog centra do gore mogu popeti žičarom koja ide na svakih 5-10 minuta. Osim uspinjače, postoji i takozvana “zmijska staza” kojom se avanturisti i oni u dobroj kondiciji mogu popeti do vrha tvrđave. Međutim, mi ovo nikako ne bismo preporučili budući da temperature u pustinji mogu da budu zaista paklene. Vožnja žičarom traje oko 3 minuta.
Mrtvo more — najniža tačka na zemlji
Nakon obilaska arheološkog lokaliteta Masade i pauze za ručak i kupovinu suvenira, krenuli smo nazad u pravcu Jerusalima da bismo stali na jednoj od par uređenih plaža duž mrtvomorske obale.
Mrtvo more je najslanije jezero na svetu i prirodna granica između Izraela i Jordana. Kao što smo već spomenuli, ovo je i najniža tačka na planeti, na 436m ispod nivoa mora, a nivo vode opada u proseku za oko 1 metar svake godine. Procenjuje se da je od 1960-ih do danas Mrtvo more izgubilo preko 30% svoje površine. Ako se ovaj nepovoljni trend nastavi, ovo slano jezero će potpuno nestati za 50ak godina.
Zanimljivo je spomenuti da je salinitet jezera čak 9 puta veći od obične morske vode i upravo zbog ovoga u Mrtvom moru može samo da se pluta. Iako je Kalia — plaža na kojoj smo bili — prilično sređena, sam prilaz vodi je pomalo neugledan, a tu je i jak sumporni miris (da ne kažemo smrad) kako se približavate obali.
Uprkos karakteristično neprijatnom mirisu i gustoj, uljastoj vodi u kojoj može samo da se pluta na leđima, iskustvo je ipak jedinstveno, kao nigde drudge na planeti. Na plaži smo imali samo sat i po vremena i voleli bismo da smo mogli ostati makar malo duže, ali je ipak bilo dovoljno za jedno dobrano, da ne kažem čudno, kupanje.
Voda i blato iz Mrtvog mora su takođe izuzetno lekoviti zbog mineralnih soli i upravo iz ovog razloga se po celom Izraelu na svakom ćošku mogu videti raznorazni kozmetički preparati koji sadrže soli Mrtvog mora.
Što se tiče cena na samoj plaži, Koka-kola i drugi sokovi su koštali 10 šekela (oko 3 evra), voda i kafa su nešto jeftinije, a pivo se kreće od 20 do 30 šekela (oko 6-9 evra).
Sa plaže Kalia se lepo vidi i Jordan sa druge strane jezera, pa nije ni čudo što smo od mobilnog operatera dobili sms sa porukom “Dobrodošli u Jordan”. Međutim, imajte na umu da turisti iz Izraela mogu ući u Jordan kopnenim putem isključivo preko graničnog prelaza u Eilatu koji je 280km istočno.
Sve u svemu, poseta Masadi i Mrtvom moru možda i nije najimpresivniji dnevni izlet na kojem smo bili, ali svakako spada u nešto što definitivno treba da bude na listi želja svakog ko posećuje Izrael.
Da li ste već bili u Masadi i na Mrtvom moru? Kakvi su vaši utisci — voleli bismo da vas čujemo u komentarima! Ako vam se sviđa naš blog, zapratite nas na Instagramu i Fejsbuku. Hvala na čitanju — do sledećeg putopisa!
Ostavite komentar