Sve što (ni)ste želeli da znate o Andori

Šesta najmanja država u Evropi, smeštena između Španije i Francuske, Kneževina Andora je poznata po dve stvari – turizmu i šopingu. Ova mikrodržava površine 468 km2 u kojoj živi oko 90,000 ljudi godišnje ugosti 8-10 miliona turista, što skijaša i planinara, što onih koji u posetu dolaze zbog izuzetno niskih poreskih stopa. 

U prevodu, ako vas zanimaju zimski sportovi ili ste u okolini i u potrazi za jeftinim parfemima, odećom, alkoholom i sličnim stvarima, onda vas Andora neće razočarati. Ako vas ništa od ovoga preterano ne interesuje, onda verovatno možete i da preskočite posetu ovoj maloj državi. 

Iako lepša od, recimo, Lihtenštajna, Andora nema nešto preterano da ponudi „klasičnim” turistima – druge male evropske države poput Malte ili San Marina imaju daleko veću i bolju turističku ponudu. Nas je put naneo u Andoru samo jer smo mogli da je (relativno) lako obiđemo iz Barselone i jer nam je „cilj” da posetimo sve evropske zemlje. 

Ne kažemo da Andora nema svoje čari – svako mesto na svetu ima – ali se ni ne slažemo sa putopisima koji je opisuju kao neki neverovatni skriveni dragulj Evrope. Takođe je istina da smo mi samo obišli glavni grad Andoru la Velju, ali – makar što se nas tiče – apsolutno ništa ne bismo propustili da je nikada nismo posetili. 

Kako doći do Andore la Velje

Pošto Andora nema železničku stanicu ili aerodrom, do Andore la Velje možete doći autobusom ili kolima iz Španije ili Francuske. 

Mi smo iz Barselone otišli na dnevni izlet u Andoru – autobus smo uhvatili na stanici Barcelona-Sants, karte smo kupili pola sata pre polaska i platili ih ukupno 124 EUR, a do Andore smo putovali nešto preko 3 sata. U povratku nam je trebalo oko 5 sati pošto je bila ogromna saobraćajna gužva prvo na izlasku iz Andore (ozbiljno) a posle i negde u Španiji. 

Iako sve ovo deluje prilično jednostavno, moramo da napomenemo da nije baš bilo tako. Naime, kada smo došli na Sants stanicu oko 7 ujutru sa namerom da kupimo karte, radnica na šalteru nas je pitala za rezervaciju – koju naravno nismo imali. Pošto nismo imali rezervaciju, jedina opcija za povratak nam je bila u 10 uveče. 

Iako nam se ova opcija nije preterano dopala pošto je trebalo da stignemo u Andoru u 11 ujutru i pošto je i u Barseloni bilo hladno (a u Andori ledeno), ipak smo pristali i ušli u bus. Srećom, na stanici u Andori radila su sva tri šaltera i posle malo objašnjavanja smo uspeli da kupimo karte za povratak u 4 popodne od drugog prevoznika. 

Uspeli smo da storniramo kartu Andora-Barselona koju smo kupili u Barseloni, ali smo dobili samo 70% novca nazad, pa nas je zajedno sa ovim total za karte ispao 124 EUR. Da smo odmah uspeli da kupimo povratne karte koje su nam odgovarale, prošli bismo bar za 30 EUR manje. No dobro, pehovi se dešavaju na putovanjima.

Ali u svakom slučaju, ako nećete da prođete kao mi, onda savetujemo da unapred rezervišete autobuske karte, a pogotovo ako idete u vrhuncu sezone, kada može da se desi da dođete na stanicu i da vam kažu da su svi autobusi puni. 

Šta videti u Andori la Velji

Pre nego što krenemo u virtuelno razgledanje Andore, treba napomenuti da je Andora la Velja najviši glavni grad u Evropi, na nadmorskoj visini od 1.023 metara. 

Kada izađete sa autobuske stanice u Andori la Velji, treba da se uputite nadesno, uz blagu uzbrdicu koja vodi do malog trga sa neobičnim instalacijama u obliku žutih čovečuljaka na visokim šipkama (skoro identična instalacija se inače nalazi i u Vaducu, u Lihtenštajnu, i u Nici, u Francuskoj). Ovde se nalazi lift koji će vas odvesti gore do starog dela grada.

Odmah po izlasku iz lifta ćete videti jednu od glavnih gradskih atrakcija – Kasu de la Valj, istorijsku kuću iz 16. veka koja se nalazi na kovanici od 1 EUR u Andori. Ova kuća je nekada bila sedište parlamenta, a danas je muzej koji možete da obiđete (mi nismo jer nije radio). 

Iskreno, kuća je simpatična, ali s obzirom na to da je ovo jedna od popularnijih znamenitosti u gradu, jasno vam je da u Andori la Velji i nema baš šta da se vidi. 

Doduše, pogled sa ove visine je stvarno impresivan, na okolna brda i planine koje opasuju Andoru la Velju sa svih strana. A i ispred kuće ima zanimljiv spomenik dečaka i devojčice koji igraju. Makar nešto! 

Odmah iza kuće ćete videti stepenice koje vode do pešačke staze u brdima – ako hoćete da vidite grad sa još veće visine, ovo je dobra prilika. Iako smo mi prvo hteli da odemo u šetnju ovom stazom, na kraju nismo otišli – ako nas pitate zašto, nemamo pojma. Možda jer je bilo previše hladno, možda jer nam posle šetnje po čitavom gradu nije delovalo kao da bi šetnja po stazi u brdima bila preterano interesantna. 

Bilo kako bilo, od kuće do sledeće bitne atrakcije – Crkve Sant Esteve u samom srcu grada – nema ni 5 minuta. Put ide preko jednog malog trga i nekoliko malih uličica koje izgledaju isto kao male uličice u velikom broju uređenih evropskih gradova. Jedina razlika je što šetajući ovim uličicama u Andori la Velji nismo videli nijednu jedinu osobu. 

Crkva Sant Esteve je, za Andoru la Velju, zaista impresivno zdanje. Podignuta je u 11. ili 12. veku, a obnovljena u 20. veku. Pošto je sa svih strana veoma lepa, naravno da smo hteli da je vidimo unutra. Međutim, samo što smo provirili glave u unutrašnjost crkve, shvatili smo da se unutra održava misa – i da je verovatno pola grada unutra. Eto objašnjenja za one prazne uličice! 

S obzirom na to da a) su svi Andorani u crkvi odmah okrenuli glave ka vratima i b) smo odgledali previše horor filmova koji se dešavaju u malim pobožnim gradovima, mi smo brže-bolje zatvorili vrata crkve i krenuli dalje. Što je sigurno, sigurno je! 

Odmah pored crkve se izbija na jedan od glavnih trgova u gradu, Trg del Poble. Međutim, kada smo došli do ovog trga, bili smo ubeđeni da smo promašili neko skretanje ili da nam mapa ne radi kako treba u Andori la Velji. 

Posle par minuta guglanja, shvatili smo da se ipak nalazimo na pravom mestu. Zabuna je nastala zbog toga što mi nikada ne bismo ono opisali kao trg. Zašto? Fotka će vam bolje dočarati, ali evo ukratko – trg se nalazi na krovu neke ogromne zgrade i više izgleda kao neko dvorište nego jedan od najvećih gradskih trgova. 

Iako slobodno možete da preskočite ovaj trg kao turističku atrakciju, dobro je znati da se i na njemu nalazi lift koji može da vas odvede do donjeg nivoa Andore la Velje. Mi smo, na primer, u povratku odavde krenuli da se spuštamo ka autobuskoj stanici. 

Posle crkve i trga se već izbija na moderniji deo Andore la Velje – odnosno na deo načičkan prodavnicama u kojima možete da kupite dosta toga jeftinije nego bilo gde drugde u Evropi. 

Po čitavoj Andori la Velji ćete videti prodavnice parfema Julija (u jednoj od mnogih smo i mi pazarili parfeme), koje je osnovala Julija Bonet, jedna od najpoznatijih preduzetnica u Andori. Julija je prvo otvorila frizerski salon u zemlji i uvozila robu iz Tuluza, a kada joj je prodaja parfema krenula, odlučila je da se primarno bavi ovom delatnošću. Posao je vremenom rastao i razvijao se, a danas ima preko 70 parfimerija Julija, od kojih se dobar deo nalazi u Španiji. 

Elem, kada prođete ovaj prvi „talas” prodavnica, izbijate na jednu izuzetno simpatičnu građevinu u kojoj se sada nalazi restoran Refugi. Odmah iza ove kuće je Dalijeva skulptura Noblesse du Temps koja na umetnikov jedinstven način prikazuje prolaznost vremena. Na obe strane sata se nalaze figure, jedna je žena koja predstavlja telo, a druga je anđeo koji predstavlja duh. 

Sa trga na kome je smeštena ova skulptura vidi se još jedna poznata gradska atrakcija, Pariški most preko reke Gran Valira (rečice) koja teče kroz prestonicu države i koja je bila skoro sasvim isušena na ovom delu tokom naše posete (na slici ispod možete da vidite neke radove u toku).

Most je čuveni simbol grada – toliko zapravo čuven da je na trgu sa Dalijevom skulpturom postavljeno postolje za telefone da bi turisti mogli da se slikaju sa mostom u pozadini. 

Nakon ovog trga se izbija na dugačku šoping ulicu koju bi možda bilo prikladnije opisati kao andorski frišop gde možete da kupite sve živo po veoma pristojnim cenama. Osim prodavnica, u ulici ima i jedna poveća instalacija koju čine sva slova imena Andora, Hard Rock Cafe i nekolicina restorana i kafića.

Za razliku od starijeg dela grada u kome maltene nije bilo žive duše, ovde je bila baš ozbiljna gužva – osim lokalaca koji su izašli napolje da upiju koji zrak sunca u februaru, u ulici je bilo i dosta stranaca koji su iskoristili dan za šoping u zemlji poznatoj po niskim poreskim stopama.

I to je u principu to! Još možete da posetite gradski park koji veoma lepo izgleda ili da produžite dalje, u obližnje mesto u kome se nalazi popularni Kaldea spa, jedan od najvećih termalnih spa centara u Evropi. 

Kratka istorija Andore 

Priča o Andori prema lokalnom predanju počinje krajem 8. i početkom 9. veka sa Karlom Velikim, franačkim vladarom koji se tradicionalno smatra osnivačem ove minijaturne kneževine. Iako svi detalji ove priče nisu istorijski potvrđeni, Karlo Veliki zauzima važno mesto u nacionalnom identitetu zemlje – himna Andore zove se ni manje ni više nego Karlo Veliki, oče moj.

Temelji današnjeg političkog uređenja Andore postavljeni su 1278. godine, kada su biskup od Urgela i grof od Foa potpisali sporazum kojim je uspostavljena zajednička vlast nad ovom teritorijom. Andora i danas ima dva koprinca – biskupa od Urgela i predsednika Francuske.

Početkom 15. veka, Andora osniva svoj prvi parlament sa 24 poslanika iz svih 6 parohija. Posle Francuske revolucije 1793. godine, nova Francuska Republika odbila je ulogu koprinca Andore, što je prouzrokovalo svojevrsnu političku krizu i bojazan da bi Španija mogla da aneksira zemlju. Međutim, ništa se nije desilo, a Andoranima je laknulo kada je Napoleon Bonaparta 1806. godine dekretom obnovio dotadašnje političko uređenje i francusku ulogu u zajedničkoj vlasti nad Andorom.

Još jedna suluda činjenica o istoriji ove male nacije – ruski avanturista i prevarant Boris Mihailovič Skosjerev se uz podršku nekoliko visokih vladinih činovnika proglasio za kralja Andore 1934. godine. Borisova vladavina je trajala svega par dana – onoliko vremena koliko je trebalo španskoj gardi da ga uhapsi. Samoproklamovani kralj je potom prebačen u zatvor u Madridu, a kasnije i proteran iz zemlje. 

Danas je sićušna Kneževina Andora poznata po niskim porezima i popularna je šoping destinacija za veliki broj posetilaca iz susednih delova Španije i Francuske.

To bi bilo to o Andori! Ako imate pitanja, utiske ili preporuke, pišite nam u komentarima – uvek nam je drago da vas čujemo.

Ako vam je ovaj vodič pomogao da isplanirate putovanje, možete da nas častite kafom i tako podržite Zajedno oko sveta. Sve vodiče pišemo sami, na osnovu naših putovanja, a vaša podrška nam pomaže da nastavimo da ih pravimo. Možete nas podržati i tako što ćete nas zapratiti na Instagramu.

Častite nas kafom ovde | Pratite nas na Instagramu

Hvala na čitanju – do sledećeg putopisa!