Volontiranje u Africi — humanost ili kompleks belog spasioca?

U zadnjih par godina, sve više i više ljudi kako iz sveta tako i iz regiona odlučuje da volontira u inostranstvu, pre svega u Africi. Iako bi volontiranje samo po sebi trebalo da bude humano i nesebično, istina je nažalost često drugačija. Tako je nastao i termin volonturizam, kovanica koja najbolje opisuje moderni način volontiranja u takozvanim zemljama trećeg sveta.

Volonturizam nažalost ne donosi mnogo toga dobrog. Ovaj tip volontiranja može da unazadi lokalnu ekonomiju jedne zajednice, ostavi emotivne posledice na decu i promoviše negativne stereotipe o zemlji u kojoj se volontira (ili čak o čitavom kontinentu). Zašto se onda mnogi ipak odlučuju na volonturizam?

Istina je da mnogi volunuturisti imaju najbolje namere i da zaista žele da pomognu. Međutim, onaj ko se odluči da, uslovno rečeno, pokloni svoje vreme da bi pomogao onima koji su manje srećni ima obavezu da dobro istraži svoje opcije i ne podrži onu koja je loša po zajednicu kojoj želi da pomogne.

Ko su volonturisti?

Kada se kaže volonturizam, pre svega se misli na zapadnjake koji su spremni da potroše dosta novca da bi putovali i u isto vreme doprineli nekoj zajednici. Volonturisti se okreću specijalizovanim agencijama koje plaćaju da bi našli zajednicu kojoj treba pomoć i zadaci koje dobijaju su uglavnom fizički poslovi poput izgradnje škola ili domova.

Sve ovo na površini deluje i više nego pohvalno i plemenito. Međutim, ljudi iz lokalne zajednice koji su vični sa drvetom i koji se razumeju u graditeljstvo bi mnogo brže, spretnije i jeftine uradili isti posao. Pitanje je zašto neko ko nema dana iskustva u izgradnji kuća i škola misli da treba da gradi kuće i škole. Još bolje, zašto želi da plati da to radi kada bi to neko iz lokalne zajednice mogao da uradi i na taj način i zaradi.

I na kraju, bitno je napomenuti i da volonturisti ostaju u dodeljenoj lokalnoj zajednici nekoliko nedelja — što je, priznaćete, nedovoljno vremena za bilo kakvu stvarnu promenu.

Iako ovo nije ono što potencijalni volonteri ili oni koji su proveli neko vreme volontirajući u Africi žele da čuju, lokalne zajednice bi imale mnogo više koristi da im se pošalje sav taj novac koji je utrošen na agenciju, avio karte i ostale troškove putovanja kroz Afriku.

Kada se stvari postave ovako, moramo i da se zapitamo šta volonteri žele da dobiju iz ovog iskustva? Pročitala sam sjajan tekst u kome jedna Južnoafrikanka savetuje potencijalne volontere da postave sebi nekoliko pitanja pre nego što se odluče da krenu da spašavaju Afriku. Jedno od njih je — da li biste volontirali u inostranstvu i da ne možete da ponesete fotoaparat?

I zaista, da li bi svi ti volonteri išli da pomažu po afričkim selima da ne mogu da dokumentuju ono što rade i podele sa svojim pratiocima na društvenim mrežama? Da li volontiraju jer zaista žele da promene nešto ili da bi im CV izgledao bolje? Da dobiju medijsku pažnju? Da ih drugi nazivaju herojima?

Bez sumnje, mnogi volonteri odlaze u Afriku jer su dobri ljudi i žele nešto da učine, ali kratkoročna pomoć neće ništa promeniti ni u jednoj zajednici.

Svako ko želi da volontira u zemljama trećeg sveta mora da razmisli dobro o posledicama svojih dela u lokalnoj zajednici i da bude siguran da će učiniti više dobrog nego lošeg tokom svog volontiranja. I pre svega, da dovoljno nauči o lokalnoj kulturi i da se ne ponaša kao takozvani beli spasilac.

Šta je sindrom belog spasioca?

Kompleks belog spasioca je pojam koji se odnosi na belce koji pokušavaju da spasu ljude druge boje kože i time im donose više štete nego koristi. Volonturizam je samo jedan od aspekata ovog kompleksa.

Volonteri koji imaju sindrom belog spasioca neretko pričaju o tome na koji način je volontiranje njima promenilo život, objavljuju fotografije sa članovima lokalne zajednice, uglavnom decom, hvale se svojim dostignućima, porede svoju zemlju sa zemljom domaćina, naravno uvek naglašavajući koliko je zemlja domaćina siromašna i lošija od zemlje iz koje dolaze, i generalno se osećaju kao da su predodređeni da baš oni učine nešto dobro za tu lokalnu zajednicu.

Jasno, volonter koji ode u Afriku i vidi neki drugačiji svet od njegovog i pomogne da se sagradi škola misli da je mnogo uradio. Problem je u tome što volontiranje u Africi ne treba da se vrti oko volontera i toga koliko su oni sposobni, pametni i dobri.

Instagram nalog Barbie Savior na satiričan način opisuje kompleks belog spasioca, šireći poruku o štetnosti volonturizma u kome je volonturistima dozvoljeno da rade poslove koje nikad ne bi mogli da rade kod kuće i da se ponašaju na način koji je krajnje neprimeren ljudima koji tvrde da samo žele da pomognu.

Da li neko ko nikad nije uzeo čekić u ruke treba da gradi škole? Da li bi bilo ok da neko dođe i fotografiše decu u bolnici ili školi u Evropi ili Americi? Da li biste vi grlili male Grke na plaži kao što to konstantno i volonteri i turisti rade po Africi? Sigurna sam da biste negativno odgovorili na sva ova pitanja.

Kako volonturizam škodi lokalnim zajednicama?

Kompleks belog spasioca i volonturizam su pre svega opasni zato što su agencije koje spajaju volonturiste i lokalne zajednice našle odličan način da profitiraju na siromaštvu. Tim agencijama je u cilju da se lokalne siromašne zajednice konstantno eksploatišu, ne da im se zapravo pomogne. Kada bi se zaista desila prava promena u siromašnim krajevima Afrike, od čega bi onda te agencije zarađivale?

Verovali ili ne, ovo je sve otišlo toliko daleko da danas postoji i podvrsta volonturizma koja eksploatiše siročiće. Naime, znajući koliko novca mogu da dobiju od volontera, sirotišta namerno pogoršavaju uslove života svojim štićenicima da bi se volonteri još više sažalili i ostavili još više novca.

Osim što ovo ima direktne posledice po dobrobit dece u sirotištima, mora se spomenuti i psihološki uticaj koji konstantna cirkulacija ljudi ima na sve te mališane. Njima treba istinska sigurnost, ne volonteri koji će doći na par nedelja i onda ih napustiti.

Na kraju, još jedan način na koji moderno volontiranje negativno utiče na lokalne zajednice jeste konstatno promovisanje negativnih stereotipa o Africi kao o prljavoj, siromašnoj, nebezbednoj, nesposobnoj.

Volonturisti odlaze u siromašne delove Afrike da poprave neku zemlju dok se u isto vreme ponašaju potpuno superiorno prema lokalnom narodu. Ovakav način razmišljanja je sličan kolonizatorskom načinu razmišljanja gde lokalno tamno stanovništovo apsolutno ništa ne bi umelo ili imalo da beli čovek nije došao. Ovakve stvari su i dovele do svih onih problema koji danas postoje u zemljama takozvanog trećeg sveta.

Volontiranje na pravi način

Afrika se sastoji od 54 zemlje u kojoj svaka ima svoje probleme, neke manje, neke veće, baš poput ostatka sveta. Mnoge afričke zemlje su daleko od siromaštva i taj mit koji možete da čujete praktično na svakom ćošku jednostavno nije tačan.

Isto tako, kao i svugde, i na afričkom kontinentu ima genijalnih ljudi koji će promeniti stvari na bolje u svojim zemljama. Ovo ne znači da zapadnjaci ne mogu da pomognu, samo da treba da pomognu na pravi način i da ne pokušavaju da budu heroji narativa koji im ne pripada.

Volontiranje u Africi može da pomogne siromašnim zajednicama — ali samo ako je u pitanju pomoć na duže staze i sa jasnim planom. Kvalifikovani radnici poput doktora ili građevinskih inženjera koji znaju šta rade i zašto to rade mogu da budu od nemerljive koristi zajednici u razvoju.

Ako ste došli na ovu stranicu jer vas zanima kako da volontirate u Africi, sigurno niste našli odgovore koje tražite ali ćete možda razmisliti o volontiranju iz drugačije perspektive. Ukoliko i dalje želite da idete, znate za projekat koji odgovara vašem obrazovanju i iskustvu i spremni ste da mu se posvetite na duge staze, jedino mogu da vam poželim sreću.

S druge strane, ako više niste tako sigurni u svoju odluku, razmislite o tome da pomognete u svom gradu. U našem svetu nažalost ima siromaštva i nesreće gde god se okrenete. Nema potrebe prelaziti pola sveta i pomagati zajednicama o čijim problemima i traumama znamo jako malo i kojima ćemo pre odmoći nego pomoći.

I ovde ima puno onih kojima treba pomoć i čije živote zapravo možemo zaista da promenimo na bolje. To možda nije tako romanticizirano i hvalospeva vredno kao odlazak u Afriku — ali ako želite da ovaj svet učinite malo boljim mestom, počnite od svog dvorišta.

Ako vam se dopada ovaj tekst, značilo bi nam da ga podelite sa prijateljima. Možete nas zapratiti i na Fejsbuk i Instragram stranici i tako podržati rad našeg sajta. Hvala na čitanju!