10 stvari koje treba znati pre putovanja u Uzbekistan

Zemlja na kojoj su ostavili trag neki od najvećih junaka koji su ikada postojali, Aleksandar Veliki, Džingis Kan, Tamerlan, i koja je odigrala ključnu ulogu u istoriji Puta svile, trgovinske rute koja je povezivala Istok sa Zapadom i omogućavala razmenu robe, kulture i ideja tokom vekova, Uzbekistan nudi fascinantne uvide u prošlost ovog dela sveta, vraćajući nas u vreme velikih civilizacija koje su oblikovale istoriju Azije – i dobrog dela sveta. 

Uprkos tome što se u Uzbekistanu nalaze dragulji svetske baštine – Samarkand i Buhara – ova centralno-azijska zemlja još uvek nije dobila zasluženo priznanje na turističkoj mapi sveta, ali to znači da ako je sada posetite, imaćete privilegiju da neometano, bez žurbe uživate u za nas egzotičnoj kulturi i arhitektonskim čudima koja deluju kao da nisu sa ove planete. 

Iako će ova romantična slika Uzbekistana nama zauvek ostati utkana u sećanje, ova još-uvek-turistima-nepregažena zemlja je mnogo više od toga – mnogo više i dobrog i lošeg.

Ne možemo da garantujemo da bi se svima svidela, jer je siromašna, konzervativna, nedemokratska, ali ako ste znatiželjni, otvoreni za nešto novo, i željni nečeg malo drugačijeg, onda Uzbekistan možda treba da bude i vaša sledeća destinacija. 

Uzbekistan je daleko, ali ne mora da košta čitavo bogatstvo

Mi smo u Uzbekistan putovali Wizzom preko Abu Dabija, što nam je tada omogućilo da prilično povoljno stignemo u ovaj deo sveta. Međutim, Wizz je u septembru 2025. godine zatvorio bazu u Abu Dabiju, pa ruta kojom smo mi išli više nije dostupna.

Za svoje putovanje uporedite letove do Taškenta i Samarkanda, jer u zavisnosti od datuma, cene i veza može više da vam odgovara jedan ili drugi grad. Ne morate ni da sletite i vratite se iz istog grada – mi smo putovanje nastavili kroz Kirgistan i Kazahstan, pa smo kući krenuli iz Almatija.

Sve avionske karte za ovu kombinaciju smo u julu 2023. godine platili 756 EUR za dvoje, odnosno 378 EUR po osobi, sa jednim zajedničkim komadom čekiranog prtljaga i doplatom za sedišta.

Sigurnost u zemlji – nemate ama baš ničega da se plašite 

„Stanovi” nemaju preterano dobru internacionalnu reputaciju, a kada još na to dodate i činjenicu da se Uzbekistan graniči sa Avganistanom, trenutno jednom od najopasnijih zemalja na svetu, i Turkmenistanom, u koga je maltene nemoguće ući, nije ni čudo što se mnogi pitaju da li je bezbedno putovati u ovaj deo sveta. 

Kratko i jasno – jeste! Ovo ne znači da iko može da garantuje da vam se ništa loše neće desiti, ali iz turističke perspektive, Uzbekistan je izuzetno sigurna zemlja. Mi se ni u jednom jedinom trenutku nismo osećali ugroženo ili nebezbedno, ni danju, ni noću, ni na turističkim atrakcijama, ni u zabačenim neosvetljenim uličicama. 

Sve ovo ne znači da ne treba da budete obazrivi – kao uostalom što treba da budete obazrivi bilo gde. Ono na šta treba da obratite pažnju su sitne prevare. Na primer, na gomili mesta će pokušati da vam naplate nešto više nego što zaista košta, a pogotovo taksisti će hteti da vas zeznu (kao i bukvalno svugde na svetu). 

Sve ovo važi za veliku većinu zemlje, osim za pogranične predele blizu Tadžikistana i Kirgistana. U ovim oblastima se ponekad dešavaju incidenti, ali većina turista ni ne dođe blizu ove dve susedne zemlje (a ovo je dobro mesto da kažemo da mi jesmo putovali iz Uzbekistana u Kirgistan, s tim što se na nekih sat vremena od Taškenta pređe granica sa Kazahstanom, ide većinu puta kroz Kazahstan i onda tek na nekih sat vremena od Biškeka uđe u Kirgistan). 

U svakom slučaju, ako želite da vidite Uzbekistan, nemate oko čega da se brinete. Dovoljno je da vam kažemo da znamo ljude koji su sa troje male dece posetili nekoliko gradova u Uzbekistanu – i sjajno se proveli! 

Uzbekistan je (još uvek) baš jeftina zemlja 

Možda se pitate da li je Uzbekistan stvarno toliko jeftin koliko se priča – bogami jeste! S obzirom na to da sve više vlogera i influensera promoviše Uzbekistan kao destinaciju koju treba posetiti, vrlo je verovatno da će cene za strance uskoro početi da rastu. Međutim, ako iskoristite priliku i odete u Uzbekistan u narednih par godina, vrlo je verovatno da ćete proći jeftinije nego da ste otišli na odmor u Crnu Goru! 

Zvanična valuta u Uzbekistanu je uzbekistanski som, UZS, a u trenutku ažuriranja ovog vodiča (septembar 2026.) 1 EUR = 13.570 UZS. Da biste imali bolju predstavu o tome koliko ćete novčanica imati u novčaniku, dovoljno je samo da kažemo da je milion uzbekistanskih somova samo oko 70 EUR. Iako na nekim mestima – turističkim atrakcijama, boljim restoranima i hotelima – možete da platite karticom, na dosta mesta primaju samo keš, tako da treba promeniti makar nešto para odmah po dolasku u zemlju. U većim gradovima ima bankomata, ali nisu rasprostranjeni kao kod nas. 

Međutim, Uzbekistanci nisu gadljivi na strane valute, pa tako skoro svugde možete da platite i u evrima i u dolarima, mada imajte u vidu da oni maltene izjednačavaju vrednost evra i dolara, tako da je u zemlju bolje poneti dolare. 

A sada na cene! 

O avio kartama smo već pričali, pa se nećemo ponavljati ali što se tiče cene smeštaja, ne znam da li smo ikada uspeli da prođemo toliko povoljno na putu. Još imajte u vidu da smo mi produžili u Kirgistan i Kazahstan (i imali još 2 dana u Emiratima) nakon Uzbekistana, i opet smo prošli vrlo, vrlo povoljno, pogotovo kada se uzme u obzir da se ove države ipak nalaze na drugom kontinentu. 

U Samarkandu i Buhari smo bili smešteni u centru centrova, na odličnim lokacijama za obilazak. U Muzaffar Hotel Samarkand, malom porodičnom hotelu na oko pet minuta peške od Registana, imali smo prijatnu sobu, udoban krevet i odličan doručak – posebno slatkiše! Osoblje nam je organizovalo prevoz sa aerodroma i do železničke stanice, a u poslednjem trenutku i vozača za izlet u Šahrisabz. Internet je radio odlično, što nam je značilo jer smo i radili tokom putovanja. Sve u svemu, ovaj hotel bismo rado preporučili.

U Buhari smo odseli preko puta Ark tvrđave, u hotelu sa prostranom, modernom sobom i balkonom sa pogledom na tvrđavu. Većina znamenitosti bila nam je na nekoliko minuta peške, doručak je bio odličan, a osoblje ljubazno. Bilo je i sitnih propusta – sobu nam nisu čistili tokom boravka, a sef nije radio – ali smo ukupno bili veoma zadovoljni. Hotel više ne nalazimo na Bookingu, ali svakako preporučujemo da potražite smeštaj u ovom delu Buhare.

U Taškentu smo bili u hotelu Shodlik Palace, kojim smo bili manje oduševljeni. Soba i krevet su bili udobni, doručak odličan, a internet pouzdan, ali su kupatilo i balkon bili zreli za renoviranje. Osim jednog veoma ljubaznog recepcionara koji je govorio engleski, osoblje nije bilo naročito zainteresovano da pomogne. Ni lokacija nam nije odgovarala jer u neposrednoj okolini nije bilo mnogo sadržaja, mada je metro stanica bila na nekih 7-8 minuta peške.

Za ukupno sedam noćenja sa doručkom u ova tri grada platili smo 35.359 RSD, odnosno oko 300 EUR za dvoje, tokom našeg putovanja u julu 2023. godine. Mogli smo da prođemo i jeftinije, ali nam je bilo važno da imamo udoban smeštaj i dobar internet – i za ove pare smo uglavnom dobili baš to.

Tokom našeg putovanja u julu 2023. godine, odličan obrok smo mogli da nađemo za svega 2-3 EUR, vozne karte koje smo kupovali koštale su oko 5-10 EUR, a Yandex retko više od 2-3 EUR.

Jedino su suveniri skuplji u Uzbekistanu. Iskreno da vam kažemo, mi smo očekivali da ćemo pokupovati tonu suvenira, od ukrasnih tanjira i slika do haljina i marama, ali smo na kraju osim magneta i sličnih tričarija za kuću samo uzeli jedan ukrasni sat, i to smo ga jedva spustili na 50 EUR! Hteli smo da kupimo i jednu sliku, i bili spremni da damo 50 EUR za nju, ali prodavac nikako nije hteo da spusti cenu sa 70 EUR. Kupili smo i nekoliko svilenih marama, za malo manje od 10 EUR po komadu. 

Uzbekistanci su (još uvek) veoma ljubazni, ali nije sve tako bajno 

Nema vodiča na netu koji neće naglasiti kako su Uzbekistanci jedan od najljubaznijih naroda na svetu – i uprkos tome što jesmo imali nekoliko veoma pozitivnih interakcija sa lokalcima, ne mislimo da su Uzbekistanci baš toliko ludi za strancima! Da smo im zanimljivi i neobični, jesmo, ali ako mogu da ućare nešto od nas, bogami se neće snebivati. 

Par puta su nam prišli lokalci da nas pitaju odakle smo, ko smo, šta smo, imamo li dece i šta tražimo u Uzbekistanu – i oni su delovali kao da ih iskreno zanima kako nas je put naveo u njihovu zemlju. 

Ali takođe nismo budale da ne primetimo i da su skoro svi oni koji imaju veze sa turizmom pokušali da nas na neki način prevare. Nisu to velike prevare, ali ako može da uzme dodatnih 50, 100 dinara od vas, budite sigurni da hoće. Od toga da će da traži za vodu duplo više nego juče (a i to je verovatno duplo više nego što zapravo košta) do toga da će da pokušaju da prijave Bukingu da smo bili u hotelu jednu umesto tri noći. 

Kao što rekosmo, sitne prevare, ali ipak ne neprimetne, što ostavlja pomalo bezvezan utisak jer smo se dosta vremena u Uzbekistanu osećali kao pokretni bankomati (mada ruku na srce, ovde je to ipak bila mnogo blaža varijanta nego u Tajlandu ili ne daj bože Indiji). 

Veoma važno je osvrnuti se i na to da u Uzbekistanu retko ko zna engleski. Ako neko i zna, to je na nekom početnom nivou, što znatno otežava komunikaciju. U prevodu, ako ne znate uzbečki ili ruski, jako teško ćete se sporazumeti sa bilo kojim lokalcem. Ako ne znate ruski, bolja varijanta je da probate nešto na srpskom nego na engleskom, a u najgoru ruku možete da koristite Google Translate za neke osnovne stvari. 

Putovanje kroz zemlju – iz grada u grad  

Putovanje unutar Uzbekistana je iznenađujuće lako i komforno – ako kupite vozne karte za brzi voz, Afrosiyob, koji je moderan, komforan, čist – i ide na vreme. Vožnja od Samarkanda do Buhare, na primer, traje oko sat i po vremena, a kartu smo tada platili oko 5 EUR po osobi. Ovo iskustvo nam je bilo više nego pozitivno, i ako planirate putovanje u Uzbekistan, ovo je najbolji i najlakši način da idete iz mesta u mesto. 

E sad, gde smo se mi zeznuli – pošto Uzbekistan nije preterano popularna turistička destinacija, nije nam palo na pamet da će se vozne karte možda rasprodati. Između Samarkanda i Buhare nismo imali nikakvih problema iako smo karte kupili 2 dana pred put, ali nismo imali istu sreću kada smo kupovali karte između Buhare i Taškenta. Naime, isti dan kada smo kupili karte do Buhare smo hteli da kupimo karte i do Taškenta, ali karata nije bilo. Nije bilo karata ni za brzi voz, a ni za običan kojim uglavnom lokalci putuju (Sharq). 

Jasno je da smo tad već počeli da paničimo pošto autobusu treba mnogo više vremena nego vozu, a transfer kolima je prilično skup. Srećom, na kraju se sve dobro završilo – čitajući strane forume, saznali smo da karte za brzi voz nema šanse da nađemo jer se rasprodaju ponekad i nedeljama unapred – ali i da uzbekistanska železnica u toku dana pušta određen broj karata za sporiji voz za one dane kada piše da su već sve rasprodate. 

Nakon što smo ušli na sajt železnice verovatno hiljaditi put, rano ujutru se pojavilo nekih 40 karata za Sharq, i tako smo uspeli da za nekih 10 EUR ipak stignemo u Taškent. Međutim, Sharq nije ni nalik brzom vozu – ajde što su sedišta raspala i što nema klime, ali ovaj voz putuje nekoliko sati duže jer je em sporiji, em staje na svakoj tarabi između gradova. Poređenja radi, brzi voz na ovoj relaciji putuje 4 sata, a spori voz oko 7. 

Ako nećete da proživljavate sve ovo, naš topli savet je da vozne karte kupite dobrano unapred, idealno još dok ste kod kuće. Karte se kupuju na zvaničnom sajtu uzbekistanske železnice, mogu da se kupe neka 2 meseca unapred, i mogu da se plate stranim karticama. Karte ne morate da štampate, dovoljno je da pokažete skrinšot sa telefona. 

Još treba spomenuti i treći tip voza – noćni, koji će vam trebati ukoliko planirate da idete u Hivu. Mi nažalost nismo išli u Hivu, ali smo čitali tuđa iskustva iz noćnog voza, i na osnovu onoga što su drugi putnici pisali, voz je dobar, mada ne dobar kao Afrosiyob. 

Sledi pregled dužine putovanja u zavisnosti od toga odakle i gde idete i kojim vozom putujete

Između gradova možete da se krećete i busevima ili maršutkama, ali pošto to nismo probali, ne možemo da vam damo neki pametan savet. Na osnovu svega što smo pročitali na netu, plus našeg iskustva sa autobusima između Taškenta i Biškeka i Biškeka i Almatija, odlučite se na ovu opciju ako baš nikako ne možete da idete vozom.

Kretanje po gradovima – peške, metro, Yandex 

Što se tiče kretanja unutar gradova, u Samarkandu i Buhari je sve dovoljno blizu da vam ne treba nikakav prevoz da biste obišli sve najpopularnije atrakcije. Ako je nešto i malo dalje, onda je taksi najbolja opcija, a u oba grada su popularne i rikše, mada su one neudobnije. U Taškentu je drugačija situacija. Glavni grad Uzbekistana je toliko veliki i razuđen da ćete morati da koristite prevoz, a naše preporuke su metro i Yandex. 

Metro u Taškentu je naravno napravljen za vreme Sovjetskog Saveza, i osim par novih kompozicija, izgleda kao da je stao u vremenu. Sigurno ćete pročitati kako je taškentski metro jedan od najlepših na svetu, ali nama i nije bio nešto preterano lep, pogotovo na 40+ stepeni bez klime. Stanice su takođe ogromne, pa ako treba da presedate na drugu liniju, spremite se na ozbiljno pešačenje, plus većina stanica nema pokretne stepenice. I još jedna bitna stvar koju treba znati je da policija pregleda torbe i drugi prtljag na svakom ulazu u metro stanicu. 

Dobra strana taškentskog metroa je da je karta smešno jeftina i da ide do glavnih gradskih atrakcija (ako išta u Taškentu može tako da se opiše), poput Trga nezavisnosti, Amir Temur trga i Čorsu bazara. Međutim, ako planirate još nešto da vidite, onda ćete ili morati besomučno da pešačite (na primer, džamija Minor je udaljena preko 2 km od Minor metro stanice) ili da koristite Yandex (taksije na ulici nećete videti) koji je super jeftin i 100% bezbedan. 

Ako želite da prođete još jeftinije, postoji način – deljeni taksi! Mi ga nismo koristili, ali smo videli kako funkcioniše. Naime, ovaj tip taksija kreće sa tačno određene lokacije, obično blizu autobuske stanice ili pijace, i kreće tek kada se napuni. Ako ste zainteresovani za ovaj vid prevoza, najbolje je da se raspitate kod osoblja hotela gde možete da nađete deljeni taksi. 

Kratki vodič za iće i piće    

Ukusi se naravno razlikuju, ali što se nas tiče, hrana u Uzbekistanu je super! Nama su se najviše dopala sledeća tradicionalna jela:

• Plov – ili po našem, pilav, ovo je uzbekistansko nacionalno jelo koje možete da kupite maltene na svakom ćošku, i u restoranima i kod uličnih prodavaca, a cena porcije kreće od samo 2 EUR. 
• Šašlik – reč šašlik potiče od ruske reči za šiš kebab, a ovo jelo se tradicionalno pravi od jagnjetine, mada možete naći i varijante sa teletinom i piletinom. 
• Kazan kabob – jelo od ovčetine ili teletine koje se kuva u kazanu zajedno sa krompirom.  

Kao što možete da pretpostavite, uzbekistanska kuhinja obiluje mesom, pa nije baš lako naći vegetarijanske opcije. Dodatni problem za vegetarijance može predstavljati i to što u principu nije poželjno jesti sirovu salatu (zbog lošeg kvaliteta vode kojom se salata pere). 

Kad smo kod vode, ni slučajno nemojte da pijete vodu sa česme. Flaširana voda je jeftina i može svugde da se kupi, tako da nemojte da rizikujete i završite sa stomačnim tegobama. 

Što se tiče alkohola, uprkos tome što je Uzbekistan religiozna zemlja, slobodno možete da ga pijete. U skoro svim restoranima u kojima smo bili su imali i pivo i vino – pivo nije nešto, ali je vino fenomenalno (što i ne čudi jer je Uzbekistan najveći proizvođač vina u Centralnoj Aziji). 

Ljudska prava – nikako nije dobro 

Na blogu inače izbegavamo da pišemo i komentarišemo političke situacije u zemljama koje smo obišli osim ukoliko ne utiču direktno na turizam, ali ovaj put ćemo napraviti izuzetak iz nekoliko razloga. 

Prvi razlog je što ćete i u Samarkandu i Buhari videti dečiju radnu snagu. Do skora su deca u Uzbekistanu bila prisiljena da beru pamuk, i ovo više srećom nije tako, ali uprkos tome što je dečji rad zakonski zabranjen, u praksi deca rade u prodavnicama, prave suvenire, prodaju uličnu hranu. Jeste, Uzbekistan je tradicionalno i konzervativno društvo i neka deca pomažu roditeljima u slobodno vreme jer eto tako treba, ali mnoga deca nemaju izbor i nikad neće imati ni šanse za bolji život. 

Drugi razlog je što takođe treba da budete svesni da je politički sistem u Uzbekistanu veoma autoritaran. U zemlji je veoma ograničena sloboda govora, ometa se rad nezavisnih grupa za ljudska prava, protesti u autonomnoj regiji Karakalpakstan su se 2022. godine završili sa mnogim žrtvama. 

Zabranjeno je reći nešto loše o predsedniku (inače sledi zatvor), a novinari i blogeri su progonjeni ukoliko kažu nešto loše protiv vlasti ili nešto čemu se vlasti protive (na primer, jedan bloger je osuđen na 7 i po godina zatvora jer je komentarisao objavu na društvenim mrežama o tome da li musliman treba da čestita ne-muslimanu verski praznik).

Ništa od ovoga ne znači da ne treba da odete u Uzbekistan, ali ipak mislimo da svako treba da bude svestan kakva je društvena i politička situacija u zemlji u koju putuje. 

Praktični saveti – sitnice koje mogu da vam olakšaju putovanje 

• Ulazak u zemlju. Nosioci srpskog pasoša mogu da borave u zemlji do 30 dana bez vize. Po sletanju u Samarkand, niko nas ama baš ništa nije pitao (iako smo videli kako granična policija ispituje nekog američkog turistu) i jedino što su nam rekli nakon što su nam vratili pasoše bilo je – Welcome to Uzbekistan! Izuzetno lako i bez ikakvih problema!

  

• Najbolje vreme za posetu. Najbolje vreme za posetu Uzbekistanu je tokom proleća (od aprila do maja) i jeseni (od septembra do početka novembra). Tokom ovih perioda obično je toplo i suvo, sa temperaturama koje se kreću od 21°C do 30°C tokom proleća i od 14°C do 30°C tokom jeseni. Leti je veoma vruće, sa temperaturama i preko 40°C (možemo ovo da potvrdimo jer je tokom naše posete, krajem jula, bilo do 44°C), a zimi ume da bude veoma hladno, sa temperaturama koje često padaju ispod nule. 
• Registracione kartice. Kada budete napuštali smeštaj u Uzbekistanu, dobićete papirić sa informacijama o vašem boravku u tom smeštaju. Ovaj papirić treba da čuvate sve dok ne izađete iz zemlje. Granična policija može da vam traži registracione kartice na uvid, mada na netu piše da skoro uopšte više ne traže kartice jer se sada svi turisti zapravo registruju putem interneta. Nama su svi hoteli u Uzbekistanu dali ove papiriće, ali nam niko nije ništa tražio na izlasku iz zemlje.

  

• Oblačenje. Uzbekistan je sekularna država – ali ujedno i veoma konzervativna, tako da se treba oblačiti skromnije. Haljine, suknje, šorcevi…sve je to prihvatljivo, ali treba izbegavati veoma kratku odeću koja otkriva mnogo kože. Ako ulazite u džamije, ženama će možda tražiti da pokriju ramena i kosu (mada meni nisu svugde). 
• Internet. Iako smo na forumima čitali žalbe u vezi sa internetom u Uzbekistanu, mi smo u smeštaju svugde imali odličan net – toliko je bio dobar da smo mogli da radimo bez ikakvih problema iz hotela. S druge strane, tamo ćete baš retko naći Wi-Fi na javnim mestima. Pre puta proverite da li vaš operater ima odgovarajući roming dodatak za Uzbekistan ili razmotrite lokalnu SIM karticu ili eSIM. Toplo savetujemo i da skinete aplikaciju Maps. me – ovo je odlična oflajn mapa koju mi koristimo na svakom putu da označimo atrakcije koje nas zanimaju. 

Zanimljivosti o Uzbekistanu – 10 stvari koje možda niste znali 

1. Uzbekistan je dvostruko kopnena država, što znači da morate da pređete preko najmanje dve druge države da biste došli do obale. Jedina druga dvostruko kopneno okružena zemlja na svetu je Lihtenštajn! 
2. Uzbekistan je jedan od najvećih proizvođača pamuka na svetu, a pamuk je toliko važan za privredu da ga nazivaju „belim zlatom”. Zemlja je nekada izvozila ogromne količine pamučnih vlakana, dok se danas mnogo više pamuka prerađuje u domaćim fabrikama.
3. Na teritoriji Uzbekistana (i drugih Stanova) se nekada nalazilo četvrto najveće jezero na svetu, Aralsko jezero. Sovjeti su šezdesetih godina prošlog veka pokrenuli veliki projekat preusmeravanja vode kako bi pokušali da pretvore pustinju u farme za pamuk i druge useve. Iako je život u pustinji procvetao, jezero je gotovo u potpunosti nestalo.
4. U Uzbekistanu (i drugim Stanovima) ćete videti dosta ljudi sa zlatnim zubima. Zlatni zubi su dugo smatrani simbolom bogatstva, a danas su uglavnom popularna zubna dekoracija (!). 
5. Ako okrenete hleb naopačke ili ga stavite na pod, čak i ako je u kesi, imaćete lošu sreću, ako je verovati Uzbekistancima. 
6. Muškarci se najčešće pozdravljaju rukovanjem, dok je pri pozdravljanju žena uobičajen blag naklon sa rukom na grudima.
7. Čaj je jedno od najpopularnijih pića u zemlji! Običaj je da se čaj nekoliko puta presipa iz čajnika u šoljicu pre nego što se pije, da bi se pojačao ukus i gostu ukazalo poštovanje. 
8. Kuraš je tradicionalni sport u Uzbekistanu. Ovo je tip rvanja gde je primarni cilj da se protivnik obori na pod. 
9. Po uzbečkoj tradiciji, najcenjeniji gost se smešta najdalje od ulaza u kuću. 
10. Uzbekistanska zastava se sastoji iz plave, bele i zelene trake – plava predstavlja nebo i vodu, belo mir i sreću, a zeleno prirodu. Crvene linije između traka predstavljaju život, beli polumesec rađanje nove nacije (s tim što je ovo i islamski simbol), a 12 belih zvezda 12 meseci i 12 horoskopskih znakova. 

Došli smo do kraja ovog vodiča! Ako imate pitanja, utiske ili preporuke, pišite nam u komentarima – uvek nam je drago da vas čujemo.

Ako vam je ovaj vodič pomogao da isplanirate putovanje, možete da nas častite kafom i tako podržite Zajedno oko sveta. Sve vodiče pišemo sami, na osnovu naših putovanja, a vaša podrška nam pomaže da nastavimo da ih pravimo. Možete nas podržati i tako što ćete nas zapratiti na Instagramu.

Častite nas kafom ovde | Pratite nas na Instagramu

Hvala na čitanju – do sledećeg putopisa!